ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 10 decembar 2002
Ustavna povelja :KORAK NAZAD - DVA KORAKA NAPRED
Prof. Dr Oskar Kovac
Beograd, 10 decembar 2002. godine
Uvodno izlaganje pripremljeno za:
okrugli sto Beogradskog foruma za svet ravnopravnih
"Medija centar" Beograd. Makedonska 5/II
Cetvrtak 12. decembra 2002. g. u 11,oo h.
Jugoslavija se nalazi pred provalijom svog nestanka. Mnogi joj
preporucuju da ucini korak nazad, a zatim dva koraka napred!
Predlog Ustavne povelje je u svakom pogledu korak nazad. Ceo
svet zna da se ona donosi samo zato sto SAD i Evropska unija
zele privremeno da odloze secesiju Crne Gore. Zato sto se jos
nisu odlucili kako da u(ne)rede ovaj preostali deo prethodne
Jugoslavije. Otcepljenje Crne Gore sada im ne odgovara zato
sto bi sledilo otcepljenje Kosova i Metohije sa ciljem stvaranja
velike Albanije. To bi im u okviru NATO pakta izazvalo velike
probleme u Grckoj i Bivsoj jugoslovenskoj republici Makedoniji,
a okupirani juzni deo "zapadnog Balkana" definitivno bi se
pretvorio u kloaku Evrope. Zato su uzeli time out od tri godine
i za Kosovo i Metohiju i za Crnu Goru.
Ustavna povelja je od pocetka koncipirana tako da predvidjena
toboznja drzavna zajednica ne moze da funkcionise, ali da se
sa njom prihvati vec ostvareni visok stepen separacije Crne
Gore i unapred legalizuje njeno "eventualno" otcepljenje posle
tri godine.
U Ustavnu povelju su ugradjene konstrukcione greske zbog kojih
buduca zajednica ne moze ekonomski da se odrzi.
Ustavna povelja predvidja dva odvojena privredna sistema i samo
njihovu harmonizaciju. Dva privredna sistema imaju razlicite
nacionalne valute, sopstve centralne banke, sopstvena carinska
podrucja (i carinske prihode) i sopstvene fiskalne sisteme.
Ustavna povelja deklarativno predvidja "zajednicko trziste"
ali ga u konkretnim resenjima onemogucava. Zajednicko trziste
ne postoji bez carinske unije (jednog carinskog podrucja, jedne
carinske tarife i zajednickih carinskih prihoda). Sa sopstvenim
carinskim podrucjima Srbija i Crna Gora nisu u zajednickom
trzistu nego u zoni slobodne trgovine. U toj zoni kretanje
robe poreklom iz Srbije u Crnu Goru i obratno bilo bi bez carine.
Takve zone slobodne trgovine Jugoslavija vec ima sa BiH,
Madjarskom i Ruskom federacijom, a da sa njima nema nikakvu
"drzavnu zajednicu". Da se roba iz trecih zemalja ( za koju
bi carinu naplatila i za sebe zadrzala jedna drzava) ne bi
bez carine pojavila u drugoj drzavi, izmedju Srbije i Crne
Gore bi se morala postaviti carinska granica. Na njoj bi se
kontrolisala uverenja o poreklu robe kao bi bescarinski pristup
imala samo roba pretezno proizvedena u Srbiji, odnosno Crnoj
Gori.
Nije jasno zasto posrednici iz Evropske unije pristaju na
ovakvu zloupotrebu termina "zajednicko trziste" ? Zemlje
EU su taj pojam jasno definisale pre pola veka u Rimskom
ugovoru o stvaranju Evropske ekonomske zajednice, a carinsku
uniju su ostvarile pre roka! Od carinske unije presle su u
jedinstveno trziste, ekonomsku i monetarnu uniju. Vec dve
godine pripremaju svoj Ustav, a ne Ustavnu povelju!
Principi Ustavne povelje povecavaju konfuziju i time sto
izme|u Srbije i Crne Gore predvidjaju "slobodno kretanje
kapitala". S obzirom na postojanje razlicitih nacionalnih
valuta i finansijskih trzista (Crna Gora ima svoju drzavnu
Komisiju za hartije od vrednosti), jasno je da ne moze biti
ni potpuno slobodnog kretanja kapitala izmedju njih. Hartije
od vrednosti koje glase na stranu valutu su inostrane hartije,
kretanje kapitala u tudjoj valuti takodje. To u svakoj drzavi
regulise Zakon o deviznom poslovanju, a konvertibilnost ne
vazi za kapitalne transakcije. Uostalom, nije ni dozvoljeno
da se evro iz Crne Gore bilo gde tretira povoljnije nego evro
iz zemalja koje su ga stvorile!
Kada su zemlje EU ukinule svoje nacionalne valute i uvele
evro, glavno obrazlozenje bilo je: "jedno trziste - jedna
valuta". To sto EU podrzava besmisleno resenje o jednoj
drzavi sa dve valute, objektivno znaci da priznaje da buduca
Srbija i Crna Gora nije ni jedno trziste, niti jedna drzava.
Ustavna povelja predvidja jedno clanstvo Srbije i Crne Gore
u medjunarodnim finansijskim organizacijama ali to prakticno
onemogucava. Po statutima Medjunarodnog monetarnog fonda i
Svetske banke, svaku drzavu predstavlja guverner centralne
banke, odnosno ministar finansija. Po Ustavnoj povelji,
Srbija i Crna Gora nece imati nijednu od tih institucija.
Nije verovatno da ce MMF i SB promeniti svoje statute zbog
Srbije i Crne Gore.
Cinjenica da Srbija i Crna Gora nece imati svoju imovinu
(izuzev male imovine u inostranstvu i administrativnih
zgrada u Beogradu i Podgorici), nece imati devizne rezerve
niti drzavni budzet, ugrozavace mogucnosti njenog pristupa
medjunarodnim finansijskim trzistima. Zato sto nece imati
sta da ponudi kao materijalnu garanciju za obaveze koje
preuzima. Bez drzavnog budzeta, centralne banke i deviznih
rezervi ona nece uzivati poverenje u sposobnost urednog
otplacivanja spoljnog duga.
Bez tih uslova stranim investitorima nece biti jasno ko
ce im garantovati njihova prava i uslove privredjivanja.
Sudeci po Ustavnoj povelji, to nije ni predvidjeno! Ko
nema centralnu banku niti ministarstvo finansija sa
drzavnim budzetom i sopstvenim izvorima prihoda (carine,
porezi) nema instrumenata monetarne i fiskalne politike.
Bez tih instrumenata nema ni makroekonomske politike Srbije
i Crne Gore.
Uostalom, nece biti ni drugih neophodnih segmenata makroekonomske
politike. Samo na prvi pogled dva ministra u Savetu ministara
imaju neke veze sa privredom. Ustavna povelja odredjuje da je
ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom "odgovoran za
pregovaranje i koordinaciju implementacije medjunarodnih
sporazuma, ukljucujuci ugovorne odnose sa EU i koordinaciju
odnosa sa medjunarodnim finansijskim institucijama" i to
samo "nakon konsultacija sa nadleznim ministrima drzava
clanica". Ni reci o tome da predlaze zakone iz oblasti
ekonomskih odnosa sa inostranstvom! Ministar za unutrasnje
ekonomske odnose takodje samo koordinira harmonizaciju
odvojenih "ekonomskih sistema drzava clanica" a ni na koji
nacin ne vodi ekonomsku politiku niti predlaze zakone.
Jasno je da na nivou zajednice drzava Srbije i Crne Gore
nije predvidjeno donosenje zakona iz oblasti privrede, kao
sto su zakon o preduzecima, devizni zakon, poreski zakoni,
zakon o bankama, hartijama od vrednosti i finansijskom trzistu.
Nakon svega, postavlja se pitanje: kakva je to drzava koja
nema svoje ime, svoj Ustav, svoju imovinu, nema jedinstveni
privredni prostor, svoju nacionalnu valutu i centralnu banku,
budzet, ekonomsku i razvojnu politiku?
Odgovor je: nikakva!
office@...
Datum: 10 decembar 2002
Ustavna povelja :KORAK NAZAD - DVA KORAKA NAPRED
Prof. Dr Oskar Kovac
Beograd, 10 decembar 2002. godine
Uvodno izlaganje pripremljeno za:
okrugli sto Beogradskog foruma za svet ravnopravnih
"Medija centar" Beograd. Makedonska 5/II
Cetvrtak 12. decembra 2002. g. u 11,oo h.
Jugoslavija se nalazi pred provalijom svog nestanka. Mnogi joj
preporucuju da ucini korak nazad, a zatim dva koraka napred!
Predlog Ustavne povelje je u svakom pogledu korak nazad. Ceo
svet zna da se ona donosi samo zato sto SAD i Evropska unija
zele privremeno da odloze secesiju Crne Gore. Zato sto se jos
nisu odlucili kako da u(ne)rede ovaj preostali deo prethodne
Jugoslavije. Otcepljenje Crne Gore sada im ne odgovara zato
sto bi sledilo otcepljenje Kosova i Metohije sa ciljem stvaranja
velike Albanije. To bi im u okviru NATO pakta izazvalo velike
probleme u Grckoj i Bivsoj jugoslovenskoj republici Makedoniji,
a okupirani juzni deo "zapadnog Balkana" definitivno bi se
pretvorio u kloaku Evrope. Zato su uzeli time out od tri godine
i za Kosovo i Metohiju i za Crnu Goru.
Ustavna povelja je od pocetka koncipirana tako da predvidjena
toboznja drzavna zajednica ne moze da funkcionise, ali da se
sa njom prihvati vec ostvareni visok stepen separacije Crne
Gore i unapred legalizuje njeno "eventualno" otcepljenje posle
tri godine.
U Ustavnu povelju su ugradjene konstrukcione greske zbog kojih
buduca zajednica ne moze ekonomski da se odrzi.
Ustavna povelja predvidja dva odvojena privredna sistema i samo
njihovu harmonizaciju. Dva privredna sistema imaju razlicite
nacionalne valute, sopstve centralne banke, sopstvena carinska
podrucja (i carinske prihode) i sopstvene fiskalne sisteme.
Ustavna povelja deklarativno predvidja "zajednicko trziste"
ali ga u konkretnim resenjima onemogucava. Zajednicko trziste
ne postoji bez carinske unije (jednog carinskog podrucja, jedne
carinske tarife i zajednickih carinskih prihoda). Sa sopstvenim
carinskim podrucjima Srbija i Crna Gora nisu u zajednickom
trzistu nego u zoni slobodne trgovine. U toj zoni kretanje
robe poreklom iz Srbije u Crnu Goru i obratno bilo bi bez carine.
Takve zone slobodne trgovine Jugoslavija vec ima sa BiH,
Madjarskom i Ruskom federacijom, a da sa njima nema nikakvu
"drzavnu zajednicu". Da se roba iz trecih zemalja ( za koju
bi carinu naplatila i za sebe zadrzala jedna drzava) ne bi
bez carine pojavila u drugoj drzavi, izmedju Srbije i Crne
Gore bi se morala postaviti carinska granica. Na njoj bi se
kontrolisala uverenja o poreklu robe kao bi bescarinski pristup
imala samo roba pretezno proizvedena u Srbiji, odnosno Crnoj
Gori.
Nije jasno zasto posrednici iz Evropske unije pristaju na
ovakvu zloupotrebu termina "zajednicko trziste" ? Zemlje
EU su taj pojam jasno definisale pre pola veka u Rimskom
ugovoru o stvaranju Evropske ekonomske zajednice, a carinsku
uniju su ostvarile pre roka! Od carinske unije presle su u
jedinstveno trziste, ekonomsku i monetarnu uniju. Vec dve
godine pripremaju svoj Ustav, a ne Ustavnu povelju!
Principi Ustavne povelje povecavaju konfuziju i time sto
izme|u Srbije i Crne Gore predvidjaju "slobodno kretanje
kapitala". S obzirom na postojanje razlicitih nacionalnih
valuta i finansijskih trzista (Crna Gora ima svoju drzavnu
Komisiju za hartije od vrednosti), jasno je da ne moze biti
ni potpuno slobodnog kretanja kapitala izmedju njih. Hartije
od vrednosti koje glase na stranu valutu su inostrane hartije,
kretanje kapitala u tudjoj valuti takodje. To u svakoj drzavi
regulise Zakon o deviznom poslovanju, a konvertibilnost ne
vazi za kapitalne transakcije. Uostalom, nije ni dozvoljeno
da se evro iz Crne Gore bilo gde tretira povoljnije nego evro
iz zemalja koje su ga stvorile!
Kada su zemlje EU ukinule svoje nacionalne valute i uvele
evro, glavno obrazlozenje bilo je: "jedno trziste - jedna
valuta". To sto EU podrzava besmisleno resenje o jednoj
drzavi sa dve valute, objektivno znaci da priznaje da buduca
Srbija i Crna Gora nije ni jedno trziste, niti jedna drzava.
Ustavna povelja predvidja jedno clanstvo Srbije i Crne Gore
u medjunarodnim finansijskim organizacijama ali to prakticno
onemogucava. Po statutima Medjunarodnog monetarnog fonda i
Svetske banke, svaku drzavu predstavlja guverner centralne
banke, odnosno ministar finansija. Po Ustavnoj povelji,
Srbija i Crna Gora nece imati nijednu od tih institucija.
Nije verovatno da ce MMF i SB promeniti svoje statute zbog
Srbije i Crne Gore.
Cinjenica da Srbija i Crna Gora nece imati svoju imovinu
(izuzev male imovine u inostranstvu i administrativnih
zgrada u Beogradu i Podgorici), nece imati devizne rezerve
niti drzavni budzet, ugrozavace mogucnosti njenog pristupa
medjunarodnim finansijskim trzistima. Zato sto nece imati
sta da ponudi kao materijalnu garanciju za obaveze koje
preuzima. Bez drzavnog budzeta, centralne banke i deviznih
rezervi ona nece uzivati poverenje u sposobnost urednog
otplacivanja spoljnog duga.
Bez tih uslova stranim investitorima nece biti jasno ko
ce im garantovati njihova prava i uslove privredjivanja.
Sudeci po Ustavnoj povelji, to nije ni predvidjeno! Ko
nema centralnu banku niti ministarstvo finansija sa
drzavnim budzetom i sopstvenim izvorima prihoda (carine,
porezi) nema instrumenata monetarne i fiskalne politike.
Bez tih instrumenata nema ni makroekonomske politike Srbije
i Crne Gore.
Uostalom, nece biti ni drugih neophodnih segmenata makroekonomske
politike. Samo na prvi pogled dva ministra u Savetu ministara
imaju neke veze sa privredom. Ustavna povelja odredjuje da je
ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom "odgovoran za
pregovaranje i koordinaciju implementacije medjunarodnih
sporazuma, ukljucujuci ugovorne odnose sa EU i koordinaciju
odnosa sa medjunarodnim finansijskim institucijama" i to
samo "nakon konsultacija sa nadleznim ministrima drzava
clanica". Ni reci o tome da predlaze zakone iz oblasti
ekonomskih odnosa sa inostranstvom! Ministar za unutrasnje
ekonomske odnose takodje samo koordinira harmonizaciju
odvojenih "ekonomskih sistema drzava clanica" a ni na koji
nacin ne vodi ekonomsku politiku niti predlaze zakone.
Jasno je da na nivou zajednice drzava Srbije i Crne Gore
nije predvidjeno donosenje zakona iz oblasti privrede, kao
sto su zakon o preduzecima, devizni zakon, poreski zakoni,
zakon o bankama, hartijama od vrednosti i finansijskom trzistu.
Nakon svega, postavlja se pitanje: kakva je to drzava koja
nema svoje ime, svoj Ustav, svoju imovinu, nema jedinstveni
privredni prostor, svoju nacionalnu valutu i centralnu banku,
budzet, ekonomsku i razvojnu politiku?
Odgovor je: nikakva!