ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 17 decembar 2002
---
OUN KRITIKUJE DELOVANJE KOSOVSKIH ALBANACA
Moskva, 17. decembra RIA “Novosti”
specijalno za Artel-Geopolitiku
Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA “Novosti”
Politicki lideri kosovskih albanaca sa sve vecom upornoscu izjavljuju
da je neophodno dati nezavisnost Kosovu – pokrajini koja je sastavni
deo Jugoslavije i koja se od juna 1999. godine nalazi pod
protektoratom OUN.
Povod za nove takve izjave bio je dolazak na Kosovo delegacije Saveta
bezbednosti OUN. Putovanje je bilo organizovano na inicijativu
Rusije, sa ciljem da se na licu mesta sagleda situacija u pokrajini,
da se delegacija Saveta upozna sa rezultatima rada misije OUN i
pripremi odgovarajuci izvestaj. Vec prilikom prvog susreta sa
clanovima delegacije OUN albanski lideri su se zalozili za sto
skorije resenje pitanja o statusu Kosova i davanju nezavisnosti ovoj
pokrajini. Kosovski predsednik Ibrahim Rugova izjavio je na
pregovorima da je Kosovo vec nezavisno i da je neophodno samo
formalno potvrditi tu cinjenicu. “Svet treba da postuje demokratske
reforme u pokrajini, - podvukao je Rugova, - i zelju vecine albanaca
da zive u nezavisnoj drzavi”.
Rugovu je podrzao i predsednik kosovskog parlamenta Nedzat Daci, dok
je sef vlade pokrajine Bajram Redzepi pozvao da se posspesi proces
prenosenja veceg dela ovlascenja “prelaznim kosovskim vlastima”, pa i
u delu koji se odnosi na pitanja medjunarodne saradnje.
Ostre kritike na te izjave uputila je rukovodilac poslanicke grupe
srpske koalicije “Povratak” u paralemntu Kosova Rada Trajkovic, koja
je podvukla da sve izjave lidera kosvskih albanaca o neophodnosti
pospesivanja pregovora o definitivnom statusu pokrajine nisu
zasnovane na realnoj situaciji i da predstavljaju “pustu zelju
albanskih politicara”.
Sa time se prakticno u potpunosti slozio sef delegacije Saveta
bezbednosti OUN Ole Peter Kolbi, cija je izjava za politicke lidere
kosovara zaista predstavljala “hladni tuss”. Visokopostavljeni
cinovnik OUN otvoreno je kazao, da je Kosovo trenutno daleko od toga
da tamo “funkcionisu demokratski instituti i drustvo u cijem zivotu
bi mogle realno ucestvovati manjine”. On je naglasio da odluka o
konacnom statusu Kosova ne moze biti doneta nikakvim jednostranim
koracima. Takvu odluku moze da donese jedino Savet bezbednosti OUN,
posle konsultacija sa svim zainteresovanim stranama.
U ovom trenutku paznja Saveta bezbednosti OUN koncentrisana je na tri
osnovna pravca. Prvi, na postizanje na Kosovu citavog niza
opsteprihvacenih medjunarodnih standarda, drugi, na formiranju
multinacionalnog drustva i treci, na punovrednoj integraciji
necionalnih manjina.
Medjutim, realna situacija na Kosovu omogucava da se nedvosmisleno
govori o tome, da kosovski albanci ne nameravaju da resavaju te
probleme i da deluju, zapravo, u suprotnom smeru. Za tri poslednje
godine, spasavajuci se od terora bojovnika takozvane OVK, iz
pokrajine je izgnano preko dvesta hiljada predstavnika nacionalnih
manjina – Srba, cigana, Makedonaca. Poruseno je i spaljeno ne samo na
hiljade kuca koje su pripadale nealbancima, nego je dignuto u vazduh
na desetine pravoslavnih hramova i manastira.
Nekoliko desetina hiljada Srba, koji nisu zeleli da napuste rodna
ognjista, danas zivi u enklavama, okruzenim neprijateljski
raspolozenim albanskim stanovnistvom, pod zastitom vojnika iz sastava
medjunarodnih mirovnih snaga. Pa i pored toga, slucajevi napada
kosovara na Srbe ne prestaju. “Kosovo za albance” – takva je danas
najpolularnija parola, koju otvoreno promovisu svi albanski lideri u
pokrajini – od “umerenog nacionaliste” Ibrahima Rugove, do bivsih
komandira OVK, koji su postali respektabilni politicari cim su se iz
oklopnih vozila premestili u “mercedese”.
Razume se, sve je to bilo dobro poznato cinovnicima iz delegacije
Saveta bezbednosti OUN i pre njihovog dolaska na Kosovo. Jednostavno,
oni su sada sve to videli svojim ocima. Otuda i ostra izjava Ole
Pitera Kolbija.
Istovremeno, ne smemo zanemariti ni prilicno dvostruki prilaz
delegacije OUN oceni situacije na Kosovu. Na primer, poziv gospodina
Kolbija albancima, kao i vecini stanovnistva, “da preuzmu na sebe
odgovornost za bezbednost” nacionalnih manjina izgleda, najblaze
receno, naivno.
I jos nesto. Iz izjava sefa delegacije OUN moze se izvesti zakljucak,
da pod odredjenim uslovima – razvoj demokratskih instituta na Kosovu,
postovanje prava nacionalnih manjina itd., ne treba iskljuciti
mogucnost da se toj pokrajini da nezavisnost. Medjutim, u rezoluciji
1244 Saveta bezbednosti OUN apsolutno jasno se govori o ocuvanju
teritorijalne celovitosti Jugoslavije, i Kosovo se fiksira kao njen
neodvojivi deo. S tim u vezi namece se prirodno pitanje – ne dopusta
li Zapad, koji kontrolise situaciju na Balkanu, mogucnost
preispitivanja odrednica te rezolucije?
office@...
Datum: 17 decembar 2002
---
OUN KRITIKUJE DELOVANJE KOSOVSKIH ALBANACA
Moskva, 17. decembra RIA “Novosti”
specijalno za Artel-Geopolitiku
Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA “Novosti”
Politicki lideri kosovskih albanaca sa sve vecom upornoscu izjavljuju
da je neophodno dati nezavisnost Kosovu – pokrajini koja je sastavni
deo Jugoslavije i koja se od juna 1999. godine nalazi pod
protektoratom OUN.
Povod za nove takve izjave bio je dolazak na Kosovo delegacije Saveta
bezbednosti OUN. Putovanje je bilo organizovano na inicijativu
Rusije, sa ciljem da se na licu mesta sagleda situacija u pokrajini,
da se delegacija Saveta upozna sa rezultatima rada misije OUN i
pripremi odgovarajuci izvestaj. Vec prilikom prvog susreta sa
clanovima delegacije OUN albanski lideri su se zalozili za sto
skorije resenje pitanja o statusu Kosova i davanju nezavisnosti ovoj
pokrajini. Kosovski predsednik Ibrahim Rugova izjavio je na
pregovorima da je Kosovo vec nezavisno i da je neophodno samo
formalno potvrditi tu cinjenicu. “Svet treba da postuje demokratske
reforme u pokrajini, - podvukao je Rugova, - i zelju vecine albanaca
da zive u nezavisnoj drzavi”.
Rugovu je podrzao i predsednik kosovskog parlamenta Nedzat Daci, dok
je sef vlade pokrajine Bajram Redzepi pozvao da se posspesi proces
prenosenja veceg dela ovlascenja “prelaznim kosovskim vlastima”, pa i
u delu koji se odnosi na pitanja medjunarodne saradnje.
Ostre kritike na te izjave uputila je rukovodilac poslanicke grupe
srpske koalicije “Povratak” u paralemntu Kosova Rada Trajkovic, koja
je podvukla da sve izjave lidera kosvskih albanaca o neophodnosti
pospesivanja pregovora o definitivnom statusu pokrajine nisu
zasnovane na realnoj situaciji i da predstavljaju “pustu zelju
albanskih politicara”.
Sa time se prakticno u potpunosti slozio sef delegacije Saveta
bezbednosti OUN Ole Peter Kolbi, cija je izjava za politicke lidere
kosovara zaista predstavljala “hladni tuss”. Visokopostavljeni
cinovnik OUN otvoreno je kazao, da je Kosovo trenutno daleko od toga
da tamo “funkcionisu demokratski instituti i drustvo u cijem zivotu
bi mogle realno ucestvovati manjine”. On je naglasio da odluka o
konacnom statusu Kosova ne moze biti doneta nikakvim jednostranim
koracima. Takvu odluku moze da donese jedino Savet bezbednosti OUN,
posle konsultacija sa svim zainteresovanim stranama.
U ovom trenutku paznja Saveta bezbednosti OUN koncentrisana je na tri
osnovna pravca. Prvi, na postizanje na Kosovu citavog niza
opsteprihvacenih medjunarodnih standarda, drugi, na formiranju
multinacionalnog drustva i treci, na punovrednoj integraciji
necionalnih manjina.
Medjutim, realna situacija na Kosovu omogucava da se nedvosmisleno
govori o tome, da kosovski albanci ne nameravaju da resavaju te
probleme i da deluju, zapravo, u suprotnom smeru. Za tri poslednje
godine, spasavajuci se od terora bojovnika takozvane OVK, iz
pokrajine je izgnano preko dvesta hiljada predstavnika nacionalnih
manjina – Srba, cigana, Makedonaca. Poruseno je i spaljeno ne samo na
hiljade kuca koje su pripadale nealbancima, nego je dignuto u vazduh
na desetine pravoslavnih hramova i manastira.
Nekoliko desetina hiljada Srba, koji nisu zeleli da napuste rodna
ognjista, danas zivi u enklavama, okruzenim neprijateljski
raspolozenim albanskim stanovnistvom, pod zastitom vojnika iz sastava
medjunarodnih mirovnih snaga. Pa i pored toga, slucajevi napada
kosovara na Srbe ne prestaju. “Kosovo za albance” – takva je danas
najpolularnija parola, koju otvoreno promovisu svi albanski lideri u
pokrajini – od “umerenog nacionaliste” Ibrahima Rugove, do bivsih
komandira OVK, koji su postali respektabilni politicari cim su se iz
oklopnih vozila premestili u “mercedese”.
Razume se, sve je to bilo dobro poznato cinovnicima iz delegacije
Saveta bezbednosti OUN i pre njihovog dolaska na Kosovo. Jednostavno,
oni su sada sve to videli svojim ocima. Otuda i ostra izjava Ole
Pitera Kolbija.
Istovremeno, ne smemo zanemariti ni prilicno dvostruki prilaz
delegacije OUN oceni situacije na Kosovu. Na primer, poziv gospodina
Kolbija albancima, kao i vecini stanovnistva, “da preuzmu na sebe
odgovornost za bezbednost” nacionalnih manjina izgleda, najblaze
receno, naivno.
I jos nesto. Iz izjava sefa delegacije OUN moze se izvesti zakljucak,
da pod odredjenim uslovima – razvoj demokratskih instituta na Kosovu,
postovanje prava nacionalnih manjina itd., ne treba iskljuciti
mogucnost da se toj pokrajini da nezavisnost. Medjutim, u rezoluciji
1244 Saveta bezbednosti OUN apsolutno jasno se govori o ocuvanju
teritorijalne celovitosti Jugoslavije, i Kosovo se fiksira kao njen
neodvojivi deo. S tim u vezi namece se prirodno pitanje – ne dopusta
li Zapad, koji kontrolise situaciju na Balkanu, mogucnost
preispitivanja odrednica te rezolucije?