ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 18. februar 2003. g.
Americki institut za mir nesmetano nastavlja
antisrpsko delovanje
Pise: Sladjan Nikolic
Beograd, 18. februar 2003. godine
Izvestaj iz jula
Krajem jula, Americki institut za mir je objavio specijalni izvestaj
o opcijama konacnog statusa Kosova i Metohije u kome je
navedeno osam mogucih resenja. Svrha ovog dokumenta je bila da
Kongresu i Senatu, prikaze lepezu mogucih resenja i potenicijalne
opasnosti koje u sebi moze nositi svako od njih po americke intrese
na Balkanu. Na osnovu toga "resenje-potencijalna opasnost", ove
institucije treba da se opredele za ono resenje koje ce u sebi da
sadrzi najmanje opasnosti po americke interese. Analizom ovih
resenja sasvim se jasno moze videti da Americki institut za mir
kao resenje favorizuje davanje Kosovu i Metohiji nekog oblika
nezavisnosti. Takodje, ovaj dokument na posredan nacin sugerise i
priprema Kongres i Senat ali i sve one koji se u SAD i Evropi
bave problemom Kosova i Metohije, da rezoluciju 1244 i njene
anekse, kojima se grantuje teritorijalni integritet i suverenitet SRJ,
i trezenje resenje za Kosovo i Metohiju kroz njenu sustinsku
autonomiju u okviru SRJ, ne treba postovati u buducim
pregovorima i da ako je to u njihovom interesu donesu novu
rezoluciju.
Sef citavog projekta na kome je radilo jos 13 eksperata iz SAD, a
koji je rezultirao ovim specijalni izvestajem bio je Danijel Server
direktor Balkanske inicijative za mir koja deluje u okviru
Americkog instituta za mir. Dokument je odlukom upravnog
odbora pusten u javnost s ciljem da se premoste razlike koje
postoje izmedju onih ljudi koje se probelemom Kosova i Metohije
bave u SAD i Evropi.
Grupa APIS je u tekstu "Uloga Americkog instituta za mir u
projektovanju buducnosti Kosova i Metohije" dala detaljnu
analizu ovog dokumenta, objasnila ulogu ovog Instituta u sistemu
americkih institucija, procesu donosenja odluka Kongresa, Senata
i administracije i dala procenu njegovog daljeg delovanja ocenivsi
ga izrazito antisrpskim.
Sastanak
U prostorijama ovog instituta je 5. decembra prosle godine odrzan
je sastanak vodecih americkih i evropskih eksperta za Balkan.
Ovom sastanku kojem je presedavao Danijel Server prisustvovali
su predstavnici vlade SAD i zemalja clanica EU, koji se bave
problemom Kosova.
Izvestaj o rezultatima ovog sastanka sastoji se od sest stranica
podeljen je u tri celine: "Gde smo danas", "Kako i kada pokrenuti
proces napred" i "Zakljucci i preporuke". Na sastanku je
zakljuceno da SAD treba da imaju kljucnu ulogu u buducim
pregovorima. Takodje, vecina americkih ucesnika skupa je
smatrala da SAD pre otpocinjanja pregovora treba da zauzme stav
prema buducem statusu Kosova i da taj stav zagovara u
pregovorima. Vecina americkih ucesnika je bila stava da je jedino
odr?ivo resenje nezavisnost (mo?da sa podelom ili
centralizacijom), uz garancije za kosovske susede i manjinsku
populaciju.
Kad je rec o ucesnicima sastanka iz Evrope, vecina je takode
smatrala da je nezavisnost najverovatniji rezultat buducih
pregovora, ali su oni za razliku od onih iz SAD spremniji za jedan
otvoreniji dijalog. Mnogi evropski posmatraci preferirali bi da
Kosovo bude deo veceg, multietnickog suverenog entiteta, ali su se
ucesnici sastanka slo?ili da nova zajednica Srbije i Crne Gore ne
nudi ozbiljne mogucnosti da joj se prikljuci Kosovo.
Kad je rec o nezavisnost na sastanku je bilo i onih (uglavnom iz
Evrope) koji su se tome protivili, objasnjavajuci da bi to moglo da
dovede do sirenja nestabilnosti na Balkanu, ali niko nije smatrao
da bi Kosovo kao celina trebalo da se vrati pod nadle?nost
Beograda.
Ucesnici sastanka zakljucili da ce se "sargarepa" u pregovorima
nalaziti u rukama Evrope i da ce Brisel "morati da bude spreman
da ponudi clanstvo u EU kao deo procesa pregovora". Dogovoreno
je izmedu SAD i EU da Brisel treba da privuce Balkan u Evropu.
Takodje su bili saglasni i da uloga Rusije nije previse kljucna.
Zakljucak je da je za Rusiju dovoljno da ucestvuje u koordinaciji
pregovara jer je va?an njen glas u Savetu bezbednosti, ali da joj se
ne da neka prevelika uloga.
Zakljucak
Kao sto je ranije u ovom tekstu bilo receno dokument je odlukom
upravnog odbora pusten u javnost s ciljem premoscavanja razlika
koje postoje izmedju onih ljudi koje se probelemom Kosova i
Metohije bave u SAD i Evropi. Posle upoznavanja sa
dokumentom Americki Institut za mir je 5. decembra i
organizoavao sastanak vodecih americkih i evropskih eksperta za
Balkan kao i predstavnika vlade SAD i zemalja clanica EU, koji se
bave problemom Kosova. Cilj ovog sastanka je bio konkretni
ragovori na premoscavanju razlika koje postoje u vezi sa
problemom Kosova i Metohije. Americki insitut je ovim
sastankom postiogao svoje ciljeve:
" dogovoreno je da kljucnu ulogu u definisanju buduceg statusa
KiM imaju SAD. Takodje SAD u buduce pregovore treba da udje
sa vec definisanim stavom. S obzirom na to u pretohodnom
izvestaju Americkog instituta za mir perferira neki oblik
nezavisnosti KiM, uticaj tog izvestaja na opredeljenje kongresa i
stavove americkih ucesnika ovog sastanka, moze se zakljuciti da ce
se SAD u buducim pregovorima zalagati za davanje nekog oblika
nezavisnosti KiM. Oblik nezavisnosti jos uvek nije definisan,
postoje razlicite varijante ali koristim ovu priliku da jos jednom
upozorim da ce on uskoro biti definisan. Taj period nije mnogo
dug, u tekstu "Uloga Americkog instituta za mir u projektovanju
buducnosti Kosova i Metohije" izneta je sledeac procena :" Period
koji SRJ i Srbija imaju da se izbore da resenje o konacnom
satstusu Kosova i Metohije ne bude na stetu nase drzave u celini i
srpskog naroda procenjuje se na 2004 godinu". Ovo je prosle
nedelje potvrdio i Danijel Server u intervjuu za Blic News:
"Mislim da je moguce da pocnu 2004. godine, mada neki u
Beogradu ka?u da bi Srbi ?eleli da to bude pre izbora koji ce biti te
godine. Moguce je da se to pomeri za 2005. godinu, ali mislim ne i
posle toga".
" dogovorno je da se Rusiji u buducim pregovorima ne da neka
veca uloga, da se ona marginalizuje i da joj se na svaki nacin
onemoguci da u Savetu bezbednosti stavi veto na odluku koja bude
doneta u pregovorima. Kako bi Rusija bila onemogucena da stavi
veto dogovoreno je da resenje statusa KiM treba da proistekne
navodno iz pregovora Beograd-Pristina. Medjutim kako je ranije
receno SAD ce u buducim pregovorima doci sa definisanim
stavom o buducem statusu KiM i taj stav ce zagovarati u
pregovorima. Tako definisan stav Beograd i Pristina treba da
prihvate kao njihov dogovor a time Rusija nece biti u mogucnosti
da eventulano u SB zastiti srpski interes.
" svi ucesnici sastanka su bili saglasni da KiM kao celinu ne treba
vratiti pod nadleznost Beograda. Najveci broj ucesnika sastanka a
u okviru predstavnika SAD svi, slozili su se da je jedino odr?ivo
resenje nezavisnost (mo?da sa podelom ili centralizacijom). To je
upravo ono za sta se Americki Inistitut za mir zalagao u svom
prethodnom izvestaju sto konkretno znaci ponistavanje rezolucije
1244 SB kojom se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet
nase zemlje i da ce se pregovori voditi o statusu KiM a ne o
sustinskoj autonomiji u okviru ZSCG kao sto je to zapisano u u
pomenutoj rezoluciji.
" dogovoreno je da EU kao "sargarepu" preogovaracima ponudi
clanstvo u sistemu "odrekinte se vi jednog a vi drugog pa cete svi
zajedno u EU a tamo to i nece imati nekakvog znacaja"
Na ovom sastanku kao sto se vidi postignuti su odredjeni dogovori
i priblizavanje stavova SAD i EU i za ocekivati je da ce ovakvih
sastanaka biti jos a njihov rezultat ce biti usaglaseni stavovi i
usaglasen nastup u pregovorima izmedju Beograda i Pristine. Taj
stav bice nametnut sistemom "stapa i sargarepe". Kako stvari stoje
Siptari su u boljoj poziciji ali ce ipak na kraju sve zavisti od toga
ko bude bolje izlobirao. Siptarski lobi ima izuzetan uticaj na
Americki institut za mir i moze se tvrditi da uz Medjunarodnu
kriznu grupu i neke nevladine organizacije on predstavlaj jedna od
kljucnih oslonaca siptarskih separatista i terorista u realizaciji
njihove ideje o nezavisnom Kosovu (Osnove strategije Albanskog
separatistickog pokreta i njegovog lobija u ostvarivanju
nezavisnosti Kosova i Metohije). Najveci broj aktivnosti siptarskog
lobija finasira se od poslova organizovanog kriminala i kako bi se
ovaj lobi i politicari koji su pod njihovim uticajem, zaustavili
krajnje je vreme da se informacije o tome ko je sve finansiran od
novca siptarskog organizovanog kriminala iskorite. Bilo bi
zanimljivo videti kako bi se neki Kongresmen ili Senator osecao
kad bi se u Njujork tajmsu pojavio tekst o tome kako je njegova
kampanja bila finansirana novcem od droge ili ako bi neko od njih
za vezu sa siptarksom narkomafijom zavrsio u rukama FBI-a.
Autor ovog teksta je uveren da bi mnogi od njih ako ne i vecina
vrlo brzo odustali od podrske nezavisnosti Kosova i Metohije.
office@...
Datum: 18. februar 2003. g.
Americki institut za mir nesmetano nastavlja
antisrpsko delovanje
Pise: Sladjan Nikolic
Beograd, 18. februar 2003. godine
Izvestaj iz jula
Krajem jula, Americki institut za mir je objavio specijalni izvestaj
o opcijama konacnog statusa Kosova i Metohije u kome je
navedeno osam mogucih resenja. Svrha ovog dokumenta je bila da
Kongresu i Senatu, prikaze lepezu mogucih resenja i potenicijalne
opasnosti koje u sebi moze nositi svako od njih po americke intrese
na Balkanu. Na osnovu toga "resenje-potencijalna opasnost", ove
institucije treba da se opredele za ono resenje koje ce u sebi da
sadrzi najmanje opasnosti po americke interese. Analizom ovih
resenja sasvim se jasno moze videti da Americki institut za mir
kao resenje favorizuje davanje Kosovu i Metohiji nekog oblika
nezavisnosti. Takodje, ovaj dokument na posredan nacin sugerise i
priprema Kongres i Senat ali i sve one koji se u SAD i Evropi
bave problemom Kosova i Metohije, da rezoluciju 1244 i njene
anekse, kojima se grantuje teritorijalni integritet i suverenitet SRJ,
i trezenje resenje za Kosovo i Metohiju kroz njenu sustinsku
autonomiju u okviru SRJ, ne treba postovati u buducim
pregovorima i da ako je to u njihovom interesu donesu novu
rezoluciju.
Sef citavog projekta na kome je radilo jos 13 eksperata iz SAD, a
koji je rezultirao ovim specijalni izvestajem bio je Danijel Server
direktor Balkanske inicijative za mir koja deluje u okviru
Americkog instituta za mir. Dokument je odlukom upravnog
odbora pusten u javnost s ciljem da se premoste razlike koje
postoje izmedju onih ljudi koje se probelemom Kosova i Metohije
bave u SAD i Evropi.
Grupa APIS je u tekstu "Uloga Americkog instituta za mir u
projektovanju buducnosti Kosova i Metohije" dala detaljnu
analizu ovog dokumenta, objasnila ulogu ovog Instituta u sistemu
americkih institucija, procesu donosenja odluka Kongresa, Senata
i administracije i dala procenu njegovog daljeg delovanja ocenivsi
ga izrazito antisrpskim.
Sastanak
U prostorijama ovog instituta je 5. decembra prosle godine odrzan
je sastanak vodecih americkih i evropskih eksperta za Balkan.
Ovom sastanku kojem je presedavao Danijel Server prisustvovali
su predstavnici vlade SAD i zemalja clanica EU, koji se bave
problemom Kosova.
Izvestaj o rezultatima ovog sastanka sastoji se od sest stranica
podeljen je u tri celine: "Gde smo danas", "Kako i kada pokrenuti
proces napred" i "Zakljucci i preporuke". Na sastanku je
zakljuceno da SAD treba da imaju kljucnu ulogu u buducim
pregovorima. Takodje, vecina americkih ucesnika skupa je
smatrala da SAD pre otpocinjanja pregovora treba da zauzme stav
prema buducem statusu Kosova i da taj stav zagovara u
pregovorima. Vecina americkih ucesnika je bila stava da je jedino
odr?ivo resenje nezavisnost (mo?da sa podelom ili
centralizacijom), uz garancije za kosovske susede i manjinsku
populaciju.
Kad je rec o ucesnicima sastanka iz Evrope, vecina je takode
smatrala da je nezavisnost najverovatniji rezultat buducih
pregovora, ali su oni za razliku od onih iz SAD spremniji za jedan
otvoreniji dijalog. Mnogi evropski posmatraci preferirali bi da
Kosovo bude deo veceg, multietnickog suverenog entiteta, ali su se
ucesnici sastanka slo?ili da nova zajednica Srbije i Crne Gore ne
nudi ozbiljne mogucnosti da joj se prikljuci Kosovo.
Kad je rec o nezavisnost na sastanku je bilo i onih (uglavnom iz
Evrope) koji su se tome protivili, objasnjavajuci da bi to moglo da
dovede do sirenja nestabilnosti na Balkanu, ali niko nije smatrao
da bi Kosovo kao celina trebalo da se vrati pod nadle?nost
Beograda.
Ucesnici sastanka zakljucili da ce se "sargarepa" u pregovorima
nalaziti u rukama Evrope i da ce Brisel "morati da bude spreman
da ponudi clanstvo u EU kao deo procesa pregovora". Dogovoreno
je izmedu SAD i EU da Brisel treba da privuce Balkan u Evropu.
Takodje su bili saglasni i da uloga Rusije nije previse kljucna.
Zakljucak je da je za Rusiju dovoljno da ucestvuje u koordinaciji
pregovara jer je va?an njen glas u Savetu bezbednosti, ali da joj se
ne da neka prevelika uloga.
Zakljucak
Kao sto je ranije u ovom tekstu bilo receno dokument je odlukom
upravnog odbora pusten u javnost s ciljem premoscavanja razlika
koje postoje izmedju onih ljudi koje se probelemom Kosova i
Metohije bave u SAD i Evropi. Posle upoznavanja sa
dokumentom Americki Institut za mir je 5. decembra i
organizoavao sastanak vodecih americkih i evropskih eksperta za
Balkan kao i predstavnika vlade SAD i zemalja clanica EU, koji se
bave problemom Kosova. Cilj ovog sastanka je bio konkretni
ragovori na premoscavanju razlika koje postoje u vezi sa
problemom Kosova i Metohije. Americki insitut je ovim
sastankom postiogao svoje ciljeve:
" dogovoreno je da kljucnu ulogu u definisanju buduceg statusa
KiM imaju SAD. Takodje SAD u buduce pregovore treba da udje
sa vec definisanim stavom. S obzirom na to u pretohodnom
izvestaju Americkog instituta za mir perferira neki oblik
nezavisnosti KiM, uticaj tog izvestaja na opredeljenje kongresa i
stavove americkih ucesnika ovog sastanka, moze se zakljuciti da ce
se SAD u buducim pregovorima zalagati za davanje nekog oblika
nezavisnosti KiM. Oblik nezavisnosti jos uvek nije definisan,
postoje razlicite varijante ali koristim ovu priliku da jos jednom
upozorim da ce on uskoro biti definisan. Taj period nije mnogo
dug, u tekstu "Uloga Americkog instituta za mir u projektovanju
buducnosti Kosova i Metohije" izneta je sledeac procena :" Period
koji SRJ i Srbija imaju da se izbore da resenje o konacnom
satstusu Kosova i Metohije ne bude na stetu nase drzave u celini i
srpskog naroda procenjuje se na 2004 godinu". Ovo je prosle
nedelje potvrdio i Danijel Server u intervjuu za Blic News:
"Mislim da je moguce da pocnu 2004. godine, mada neki u
Beogradu ka?u da bi Srbi ?eleli da to bude pre izbora koji ce biti te
godine. Moguce je da se to pomeri za 2005. godinu, ali mislim ne i
posle toga".
" dogovorno je da se Rusiji u buducim pregovorima ne da neka
veca uloga, da se ona marginalizuje i da joj se na svaki nacin
onemoguci da u Savetu bezbednosti stavi veto na odluku koja bude
doneta u pregovorima. Kako bi Rusija bila onemogucena da stavi
veto dogovoreno je da resenje statusa KiM treba da proistekne
navodno iz pregovora Beograd-Pristina. Medjutim kako je ranije
receno SAD ce u buducim pregovorima doci sa definisanim
stavom o buducem statusu KiM i taj stav ce zagovarati u
pregovorima. Tako definisan stav Beograd i Pristina treba da
prihvate kao njihov dogovor a time Rusija nece biti u mogucnosti
da eventulano u SB zastiti srpski interes.
" svi ucesnici sastanka su bili saglasni da KiM kao celinu ne treba
vratiti pod nadleznost Beograda. Najveci broj ucesnika sastanka a
u okviru predstavnika SAD svi, slozili su se da je jedino odr?ivo
resenje nezavisnost (mo?da sa podelom ili centralizacijom). To je
upravo ono za sta se Americki Inistitut za mir zalagao u svom
prethodnom izvestaju sto konkretno znaci ponistavanje rezolucije
1244 SB kojom se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet
nase zemlje i da ce se pregovori voditi o statusu KiM a ne o
sustinskoj autonomiji u okviru ZSCG kao sto je to zapisano u u
pomenutoj rezoluciji.
" dogovoreno je da EU kao "sargarepu" preogovaracima ponudi
clanstvo u sistemu "odrekinte se vi jednog a vi drugog pa cete svi
zajedno u EU a tamo to i nece imati nekakvog znacaja"
Na ovom sastanku kao sto se vidi postignuti su odredjeni dogovori
i priblizavanje stavova SAD i EU i za ocekivati je da ce ovakvih
sastanaka biti jos a njihov rezultat ce biti usaglaseni stavovi i
usaglasen nastup u pregovorima izmedju Beograda i Pristine. Taj
stav bice nametnut sistemom "stapa i sargarepe". Kako stvari stoje
Siptari su u boljoj poziciji ali ce ipak na kraju sve zavisti od toga
ko bude bolje izlobirao. Siptarski lobi ima izuzetan uticaj na
Americki institut za mir i moze se tvrditi da uz Medjunarodnu
kriznu grupu i neke nevladine organizacije on predstavlaj jedna od
kljucnih oslonaca siptarskih separatista i terorista u realizaciji
njihove ideje o nezavisnom Kosovu (Osnove strategije Albanskog
separatistickog pokreta i njegovog lobija u ostvarivanju
nezavisnosti Kosova i Metohije). Najveci broj aktivnosti siptarskog
lobija finasira se od poslova organizovanog kriminala i kako bi se
ovaj lobi i politicari koji su pod njihovim uticajem, zaustavili
krajnje je vreme da se informacije o tome ko je sve finansiran od
novca siptarskog organizovanog kriminala iskorite. Bilo bi
zanimljivo videti kako bi se neki Kongresmen ili Senator osecao
kad bi se u Njujork tajmsu pojavio tekst o tome kako je njegova
kampanja bila finansirana novcem od droge ili ako bi neko od njih
za vezu sa siptarksom narkomafijom zavrsio u rukama FBI-a.
Autor ovog teksta je uveren da bi mnogi od njih ako ne i vecina
vrlo brzo odustali od podrske nezavisnosti Kosova i Metohije.