NEL 2018 I SERBI SARANNO MINORANZA ETNICA ANCHE IN SERBIA



Da li su Srbi, izmedju dva popisa stanovnistva, etnicki
ocistili gradjane drugih nacionalnosti

Srbi u Srbiji manjina 2018.

Neki narodi bi se i bez ratova i migracija smanjivali, jer su jos
1991. bili staraècke nacije s malim natalitetom. Iako je rat napunio
Srbiju izbeglicama Srbima, srpsko stanovnistvo poraslo samo jedan
odsto

Hrvati, Madjari, Bugari, Vlasi, Bosnjaci... Gotovo da nema nacionalne
manjine u Srbiji koja se nije pozalila na popis 2002. Nacionalno telo,
tvrde predstavnici tih manjina, osipa se iz ovih ili onih razloga -
ali uvek zbog Srba i Milosevicevog rezima.
Istina je da je popis pokazao da je Hrvata u Srbiji manje nego 1991.
godine 25 odsto, a Madjara i Bugara 13 odsto. Upuæeni, meðutim,
tvrde da bi do toga doslo i da nije bilo ratova i migracija, jer su i
u popisu od pre 11 godina imali staracko stanovnistvo i negativan
prirodni prirastaj.
Ipak, bez obzira na statistiku, Jozef Kasa, lider Saveza vojvodjanskih
Madjara i potpredsednik srpske Vlade, kako sam kaze, spreman je da
pred Haskim tibunalom posvedoci da je za proteklih deset godina u
Srbiji bilo etnickog ciscenja.
I predstavnici vlaske i rumunske manjine, pozivajuci se na popis
stanovnistva iz 2001, oglasili su se tvrdeci da "postoje ozbiljne
sumnje da su popisivaci, uz pomoc grafitnih olovaka i naknadnog
prepravljanja podataka, bitno uticali da broj ljudi koji su se
izjasnili kao Rumuni -Vlasi bude daleko manji od stvarnog stanja na
terenu".

Bebe i nacija

Istovremeno, srpsko stanovni¹tvo u centralnoj Srbiji u poslednjoj
deceniji se uvecalo za samo jedan odsto. U Vojvodini, koja je etnicki
heterogena, ali u kojoj su Srbi i 1991. cinili 57 odsto stanovnistva,
danas je 200.000 pripadnika vise, te sada cine 65 odsto satnovnistva.
Goran Penev, iz Centra za demografska istrazivanja, uporedjujuci
stanje izmedju dva popisa kaze da je mnogo vise onih koji su umrli kao
Srbi, nego beba koje su rodile majke srpske nacionalnosti.
- Popis je pokazao da se i ukupno stanovnistvo centralne Srbije i
Vojvodine, ukljucujuci tu i Srbe i druge etnicke i nacionalne manjine,
smanjilo za 51.000 u odnosu na 1991, a da je to posledica imigracije,
doseljavanja, odseljavanja i negativnog prirodnog prirastaja, koji
imaju svi sem Roma, Albanaca i muslimana - kaze Penev.
Bez obzira na te cinjenice, dr Sandor Pal, predsednik Demokratske
zajednice vojvodjanskih Madjara, poslanik u Skupstini Srbije (DOS),
kaze da je bilo otvorenog, grubog i manje otvorenog, finog psiholo¹kog
pritiska. Zbog toga se deo Madjara, kaze Pal, iselio.
- I to oni najbolji, u najboljim godinama, s malom decom - sa
zaljenjem kaze Pal.
I Josip Gabric, potpredsednik Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine,
kategorican je u tvrdnji da su Hrvati iz Vojvodine proterani, i to
35.000 do 40.000, i da je upravo to glavni razlog smanjenja ove
nacionalne manjine u Srbiji. Dragomir Dragic, predsednik Foruma za
kulturu Vlaha, pak, smatra da se, kad je ova manjina u pitanju, ne
moze govoriti o etnickom ciscenju u izvornom smislu, ali da je "Vlah
prihvatljiv samo u varijanti kao Srbin".
Vlasi su se, prema Penevu, uvecali za 25.000 pripadnika manjine u
odnosu na 1991, ¹to je oko 160 odsto, a to se nikako ne mze pripisati
prirodnom prirastaju, vec takozvanom etnickom transferu.
- Karakteristika poslednjeg popisa je sto se mnogo ljudi nije
izjasnilo o svojoj nacionalnosti. Takvih je sada deset puta vise nego
1991. - tada ih je bilo samo 10.000. U toj grupi mogu biti i
prestavnici vecinskog srpskog naroda, ali i nacionalnih manjina. I to
je ono sto mi demografi ne mozemo nikako da utvrdimo na osnovu popisa
- veruje Penev.

Etnicki transfer

Onih koji su se izjasnjavali kao Jugosloveni manje je cak 74 odsto,
ili 230.000. To se moze tumaciti kao etnicki tansfer. Pored stanovnika
koji su se zvali prema drzavi koja je nestala, i Crnogorci su se, sa
118.000 sveli na 69.000. Bugarska nacionalna manjina, nastanjena
uglavnom u dve opstine - Dimitrovgrad i Bosilegrad, takoðe ima nizak
prirodni prirastaj i veliku stopu smtrnosti. Pre 11 godina, u Srbiji
je bilo oko 26 hiljada Bugara, a sada ih je oko 6.000 manje.
U samom Dimitrovgradu, na primer, danas je od oko 13.500 zitelja, 49
odsto Bugara. I predstavnici ove manjine navode visestruka rasipanja
pripadnika nacije: ekonomsko, politicko. Sama atmosfera je bila takva,
kazu oni, da je bila potrebna i svojevrsna mimikrija kako bi se
prezivelo. I da se zbog toga mnogo Bugara izjasnjavalo kao
Jugosloveni, ili se uopste nisu izjasnjavali.
Ipak, Penev tvrdi da je metodologija popisa takva da se ne moze sa
sigurnoscu utvrditi ni stvaran broj vecinskog stanovnistva, a kamoli
nacionalnih manjina.
Na osnovu cega onda prvi ljudi manjina tvrde da je u Srbiji bilo
etnickog ciscenja?
- Taj izraz znaci da se jedno podrucje ocisti od jedne nacionalnosti,
sto se ovde nije desilo. Iako nekih etnickih grupa ima manje nego u
predhodnom popisu, to ne mo¾e da znaci etnicko ciscenje. Obja¹njenja
ima vise. Recimo, kod zivorodjene dece u obrazac se upisuje
nacionalnost majke, a to ne mora da znaci da ce kasnije biti i
nacionalnost deteta. Drugo, za decu do 14 godina roditelji se
izjasnjavaju o nacionalnosti. Trece, nije retko da se umrlima menja
nacionalnost. Odnosno, dogadja se da se prilikom evidentiranja umrlog
podatak cesto razlikuje od onog koje je pokojnik dao za zivota -
objasnjava Penev.
A ako Srbi, veruju upuceni, nastave da se ovim tempom osipaju, za 15
godina ce postai manjina u sopstvenoj zemlji. I danas su od stotinu
rodjene dece u Srbiji tek 36 Srbi, a ostali su druge vere i nacije.
Dr Pal pak, objasnjava da su oni Madjari koji nisu hteli da idu u rat
bili sikanirani, bacane su im bombe na kuce, otpustani su sa posla. U
sela gde su Madjari vecinsko stanovnistvo, kaze on, naseljavane su
izbeglice.
- Tako je promenjen etnicki sastav stanovnistva, a to se kosi sa svim
medjunarodnim konvencijma. Prave se kuce o drzavnom trosku, ali u njih
se nece vratiti Madjari koji su otisli. Cak mislim da su svi prepadi,
u neku ruku bili organizovani i smisljeni, samo da bi se nasi
sunarodnici strahom naterali da odu iz zemlje - veruje dr Pal.
Gabric, kao i predstavnici bugarske manjine, problem Hrvata u
Vojvodini vide i u tome sto su, opet zbog politicke prisile, morali da
se izjasnjavaju kao Jugosloveni, a da je, prema njegovoj evidenciji,
tako prikrivenih Hrvata bilo i vise od 380.000, na celoj teritoriji
danasnje Srbije i Crne Gore. Taj strah od izjasnjavanja o nacionalnoj
pripadnosti i danas postoji, pa je mnogo onih koji uop¹te nije hteo da
se popise.
A nacionalne manjine su, kao sto je poznato, veoma disciplinovano
politièko telo. One, koje za razliku od srpskih biraca, kad dobiju
jasnu poruku od svojih politickih lidera, ispunjavaju gradjansku
duznost. To je pokazala i situacija na nedavno ponovljenim izborima za
predsednika Srbije. Tada se ispostavilo da su nacionalne manjine u
vecoj meri glasale nego Srbi.
Neki zapadni teoreticari, kao Dalijel Gros, na primer, veruju da ce na
Balkanu "preziveti samo one drzave u kojima vecinski narod bude cinio
najmanje 90 odsto stanovnistva". Ovo upozorenje kao da je poslu¹ala
samo Hrvatska, jer je uspela da ocisti manjine, pa danas ima vise od
90 odsto hrvatskog stanovnistva. Ova ZSCG, kao i ostale zemlje u
okruzenju, nastoji da prezivi kao visenacionalna i tolerantna sredina.

BRANKICA RISTIc

Glas Javnosti,
Sreda, 16. 4. 2003.


http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T03041501.shtml