GLAS JAVNOSTI
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I03042902.shtml
Sreda, 30. 4. 2003.
Cetvrtak, 1. 5. 2003.
Petak, 2. 5. 2003
Intervju:
Tomislav Nikolic, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke
Ko s kim sadi tikve po Srbiji
Za 42 dana, koliko je trajalo vanredno stanje posle ubistva Zorana
Dindica, Srpsku radikalnu stranku i Vojislava Seselja vlasti su
cesto povezivale s takozvanim "zemunskim klanom", optuzujuci ih da su
i sami doprineli atmosferi politickog linca. Koliko u tim optuzbama
ima istine, ali i koliko su sami, svojim istupima zasluzni za to, za
"Glas" govori Tomislav Nikolic, zamenik predsednika Srpske radikalne
stranke.
Zasto se Srpska radikalna stranka suprotstavila uvodenju vanrednog
stanja?
- Ubistvom premijera mi vise nismo imali Vladu, jer, po Zakonu,
predsednik Vlade prestavlja Vladu. Na primer: ostavka predsednika
Vlade automatski povlaci ostavku cele Vlade, opoziv predsednika Vlade
povlaci ostavku cele Vlade. Onog casa kad je Vlada bila bez
predsednika, nije mogla vise da donosi nijednu meru, mogla je samo
da tehnicki obavlja poslove dok se ne izabere nova. Oni su se
nelegalno i neustavno sastali i predlozili uvodenje vanrednog stanja.
Taj predlog je Natasa Micic trebalo da odbaci, jer ona nije predsednik
Srbije. To znaci da ona nije mogla da proglasi vanredno stanje.
Zar ubistvo premjera nije dovoljan razlog za uvodenje vanrednog
stanja?
- Onima na vlasti vanredno stanje je posluzilo da se pojavljuju kad
god hoce i govore o cemu hoce. A to pravo su suspendovali svima, pa
i opozicionim strankama. O razlozima i ponasanju u vanrednom stanju
mogli su samo oni da govore. Kad ni to nije bilo dovoljno, izrekli
su nekoliko rigoroznih kazni, bez zakona, bez ovlascenja... Moje
gostovanje na TV Trsteniku kostalo ih je 50.000 dinara, a glavnog
urednika 30.000, samo zato sto sam komentarisao situaciju u zemlji.
To je posluzilo najpre kao prikriveni, a posle kao potpuno otvoreni
obracun s opozicijom.
Vojislav Seselj je, neposredno pred odlazak u Hag, dao intervju u
kome pominje krvavo prolece u Srbiji. Neki su to protumacili kao
"najavu" ubistva Zorana Dindica. I vi ste odmah posle atentata
izjavili "ko s davolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju". Zasto ste
davali takve izjave?
- Politicari iz opozicije svoju snagu dokazuju zestinom u odnosu na
vlast. Canak je kao opozicionar, na mitingu na Terazijama rekao za
Milosevica: Evo, obesicemo ga ovde, na ovaj kandelabr cemo da ga
obesimo. Vesna Pesic je, na mitingu u Vrscu, rekla: "Moramo da
primenimo rumunski sindrom" (na Milosevica prim.a). Zoran Dindic je
1996. na mitingu rekao: Tog mrtvaca iznecemo iz kuce, milom ili silom?
(Milosevica prim.a) To su opozicioni govori!
I sam sam na mitingu, dan pred odlazak Seselja, rekao: "Ako vidite
Dindica narednih mesec ili dva, porucite mu da je i Tito pred smrt
imao problema s nogom". To su politicki govori. A ako je to znak da
sam ja, ili neko od radikala, ubio Zorana Dindica, idem i u zatvor.
Kakve dokaze imate za to?
- Citajte knjigu Dragana Bujosevica o 5. oktobru. On pise kako je sve
organizovano. Kako se sastao Dindic s Legijom i kako je dobio
obecanje da nece intervenisati policija, vojska, ko je bio zaduzen da
dovede bandu i iz kog dela Srbije, ko da upali Skupstinu? Zar to nije
bilo udruzivanje radi organizovanog kriminala! I, na promociji su bili
svi politicari.
Ali, na nekom drugom mestu pise da se Seselj setao sa Spasojevicem?
- Nikad se sa njim nije setao! Igrao je sah s Cumetom, koji je sada
njihov glavni svedok, saradnik. To je bilo prilikom jednog obilaska
Opstine Zemun. Seselj je, kao predsednik Opstine, stigao u Surcin, a
oni su sedeli ispred svog poslovnog centra.
A Dragoljub Markovic?
- Markovic je tada dobio titulu zasluzni gradanin Zemuna zato sto je
tamo razvio neki posao, farme. Gledalo se da se ti uspesni ljudi na
neki nacin stimulisu. Posle toga je on poceo da saraduje sa DOS-om,
da im kupuje konje, da im pravi kuce.
Pomenuli ste da i njega treba ispitati. Zasto?
- Kako da ne! Pa pravi voda surcinske bande nije Ljubisa Buha Cume,
nego Dragoljub Markovic!
A to, znaci, nije bio dok se s vama druzio?
- Mi nista o njemu nismo znali. Seselj nikad nije ni jedan podatak
krio od javnosti ni sekund. I cim je saznao da je Dragoljub Markovic
kriminalac, on je to izneo u javnost. Bez obzira sto je ovaj posle
toga govorio: Jeste, a bio sam vas pocasni gradanin. Pa jesi, bio si,
ali sad znamo da si kriminalac. Kad smo saznali za Maku, sta je Srbija
znala o njemu, sta je Srbija znala o Nikiju Kurku, koji je organski
vezan za Nebojsu Covica?
Upravo g. Covic kaze da ce se o ulozi Vojislava Seselja u ubistvu
premijera znati vise kad se uhapsi Maka...
- Nebojsa Covic, koji bandu kriminalaca drzi u svom okruzenju!
Nebojsa Covic, za koga mozete da procitate da je 5. oktobra sa svojim
ljudima i s dugim naoruzanjem izasao. Odakle? I gde je sada to dugo
naoruzanje? I odakle njemu pre 5. oktobra duge cevi? Njegov covek je
isao u Francusku da prepozna Dusana Spasojevica kad su ga uhapsili
zbog otmice Miskovica, to je sam izjavio. Koji to covek Nebojse
Covica poznaje Dusana Spasojevica?
Odlazak Mire Markovic i Vojislava Seselja iz zemlje, gotovo
istovremeno, vladajuci politicari dovode u vezu. Zasto?
- Osam godina Seselj govori: Ako protiv mene podignu optuznicu, ici
cu u Hag dobrovoljno. Sredinom januara, iz dva razlicita izvora iz
DOS-a, Seselj i ja smo saznali da je optuznica tu, samo da nece jos da
je objave. I poceli smo da pripremamo njegov odlazak. Kad je optuznica
objavljena, zakazali smo kongres SRS, miting podrske. Javno smo
saopstili datum putovanja, i kakve to ima veze sa ubistvom premijera
ili putovanjem Mire Markovic? Pazite, neko iz Vlade je rekao: ovi su
organizovali ubistvo premijera Srbije da bi Seselja doveli na vlast.
Pa zasto je, onda, to uradeno kad je Seselj otisao i kad ne moze da
dode na vlast? Od uhapsenih ne znam nikoga.
Mozete li to isto da tvrdite i za g. Seselja?
- Za njega mogu da tvrdim da je samo igrao sah s g. Buhom. Ali zato
prozivam DOS da kazu koliko su se puta nalazili, ko ih je vadio iz
zatvora, ko im je davao podrsku. Zasto ih niko nije jurio dok je bio
Dindic ziv.
Na brifingu u Vladi Srbije receno je da je zemunski klan finansirao
SRS i Seseljevu kampanju, a da je zauzvrat on planirao ubistva,
otmice..?
- Postoji li ijedno ubistvo koje Seselj nije javno razotkrio? A nasa
kampanja je obavljena bez ijednog postera, jednim autom smo isli kroz
celu Srbiju, bez placenih bilborda, zakupljenih termina na TV, ni
jedan spot. Dakle, finansijski krajnje skromna. Onaj koga mafija
finansira trosi novac, jer kad dode na vlast, on to mora toj mafiji
da vrati.
Seselju se i ta "obelodanjivanja ubica" stavljaju na dusu. Tvrdi se da
je te podatke znao jer je imao veze sa "klanom". Da li je to istina?
- Dindicevo ubistvo je visilo u vazduhu, ocekivalo se svakog casa.
Kazu, politicari su doveli do toga sto je ubijen Dindic, a posle
kazu da su ovi sto kila droge mesecno prodavali. Pa, znate, ako vam
neko preti da ce vam to ukinuti, ne treba vam drugi povod.
Znaci, mislite da je premijer bio resen u nameri da se izbori s
kriminalcima i da mu je zbog toga preceno?
- Ja ne znam ko je kome pretio. To znaju ovi iz DOS-a jer oni sve
znaju. Ali, ako je suditi po mnogobrojnom obezbedenju, ocigledno je da
je tu nesto postojalo. Oni su znali s kim su dosli na vlast i znali su
da to ne moze vecito da traje. Ne mozete da obavljate vlast, a da
imate podrsku mafije. Jednog casa morate da rascistite ili s vlascu,
ili s mafijom.
Da li je to razlog zasto je ubijen Dindic ?
- Ja sad mogu samo da nagadam, ali pravo da vam kazem, policija se
potrudila da ubije i Lukovica i Spasojevica, da ne bi mogli da
svedoce. I mi smo ih zamolili pre neki dan da, ako je ikako moguce,
uhapse zivog Legiju, a ne da jednog dan osvane: "Ubijen Legija", jer
onda necemo nista saznati. Bas me zanima sta je to navelo kriminalce
da ubiju Dindica kad su sve vreme ziveli kao bubreg u loju? Postoji
prica iz Vlade Srbije, i to je na TV rekao Canak, da je Legija dva
sata posle ubistva imao policijsko obezbedenje i policijski dzip, i
da mu je tek posle ubistva oduzeto to obezbedenje. Kolaju price
Zemunom da je ta zemunska banda bila u dva kafica tog dana i da su,
kad su na TV videli svoje slike, rekli: Ej, bre, ovi ce nas da optuze
za ovo, hajde da bezimo. Svasta se ovde prica! Zato sto nema pravih
informacija, zato sto (Vladimir) Beba Popovic s brifinga u Vladi
dozira informacije.
E, sada, pravo je pitanje; da li ga je Dindic najurio kao coveka koji
mu je vec smetao, sto je bilo ocigledno, kako se on to vratio onog
dana, ko je odobrio da on nosi kovceg Zorana Dindica, ko je odobrio
da Miodrag Kostic nosi kovceg Zorana Dindica... Pogledajte slike,
vidite ko je s kim u vezi, s Opacicem i s Cankom, s kriminalcima.
Opacic, najveci diler droge za Vojvodinu, nerazdvojni Canak i Miodrag
Kostic... Pa nesto tu ima!
Na osnovu cega izvodite te zakljucke?
- Citam novine, slusam sta jedni o drugima izjavljuju, meni je sve
jasno.
B. RISTIC
****
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I03042903.shtml
Vojislav Kostunica, predsednik DSS, o vanrednom stanju, aferama,
saradnicima
Sva pamet nije u DOS-u
Pokusaj da se uspostavi jednopartijski sistem. Trebalo je da bude
napadnuta clanica NUNS-a da bi se otvorila prica o Vladimiru
Popovicu.
Nisam hteo da mi saradnici budu plimoglavci
- Jos pre dve i po godine, u vreme septembarskih izbora, zalagao sam
se za zivot u jednoj normalnoj i dosadnoj drzavi. Desilo se nesto
drugo. Posle svega onoga sto je ova zemlja posebno u poslednjih 10
godina pregurala bilo je normalno ocekivati da necemo uploviti u te
vode tako brzo. Petooktobarska idila je trajala veoma kratko, a tek
sto smo se probudili iz sna i shvatili da Milosevic vise nije na
vlasti, dosli su sporovi sa Crnom Gorom, razbuktala se pobuna na jugu
Srbije, u zatvorima... I kao da svega toga nije bilo dosta, nova vlast
DOS-a pokusavala je da se ucvrsti i stvori privid uspesnosti
stvaranjem raznih afera i napadom na politicke neistomisljenike.
Ovo za "Glas" kaze Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske
stranke Srbije. Lider najjace opozicione stranke i bivsi predsednik
SRJ, podseca na "slucaj Pavkovic" i Anketni odbor u Skupstini Srbije,
za koji tvrdi da je projektovan iz Vladinog Biroa za komunikacije,
"odakle se i sada napadaju svi koji drugacije misle".
Koliko je vanredno stanje iskorisceno za obracun s politickim
neistomisljenicima?
- Kada je vanredno stanje i formalno uvedeno nastao je niz pravnih
problema i o tome su govorili mnogi pravnici. Naredba kojom je
uvedeno vanredno stanje neustavnija je od Milosevicevog zakona iz
1991. godine. Njegov zakon nije primenjen cak ni u tezim prilikama.
Postoji iskustvo i drugih zemalja koje su izgubili sefove drzava ili
vlada, pa nisu uvodile vanredno stanje, ali su insistirale na pitanju
odgovornosti. Formirane su drzavne komisije u koje su ukljuceni
predstavnici vlasti i predstavnici svih politickih struja. Kod nas je
uradeno drugacije. Od sve price o reformama nikome nije palo na pamet
da donese novi zakon o vanrednom stanju, pa ako prilike zahtevaju, da
se ono uvede po novome zakonu. Na delu je pokusaj da se uspostavi
jednopartijski sistem: sve je sporno osim DOS-a, kao da je sva pamet
stala u jednu koaliciju.
Da li je smatrate da je javnosti saopsteno sve oko izvodaca atentata
na premijera Dindica ili ima inspiratora koji nisu pomenuti?
- To mora istraga da pokaze. Kad budu poceli procesi, onda cemo,
nadajmo se, doci do istine. U jednom trenutku sve je izgledalo
neozbiljno, jer se pominjalo 10.000 ljudi. To je vise licilo na
narodni pokret, a ne na zaveru. Sve to ima mnogo slojeva, veoma je
komplikovano: ima jedan haski element i drugi politicki koji se u
ovom trenutku ne moze nazreti. Nastala je i jedna zavera posle zavere.
Poseglo se za pricom o politickim inspiratorima, za kojom je posegao
Staljin kada je 1934. ubijen Kirov, da bi iskoristio priliku za
obracun sa politickim neistomisljenicima. Nesto od toga me podseca na
sadasnje vreme, samo sto je mnogo strasnije sto se to nama desava na
pocetku novog milenijuma.
Znam koliko i o ratu u Iraku
Da li ste ocekivali da cete biti saslusani tokom vanrednog stanja?
- Mogao sam biti saslusan, taman koliko i o umesanosti u rat u Iraku.
Dva su osumnjicena pojedinca kada je rec o ubistvu premijera Dindica.
Jedan je iz Crvenih beretki, ciji je sef bio Milorad Lukovic Legija.
NJega sam sreo 8. oktobra 2000. godine na predlog Zorana Dindica i u
prisustvu . I to je sve. Sto se tice drugih, ni za Silerovu ulicu, ni
za Surcin, ni za druga mesta nisam znao sve dok o njima nije pocelo
javno da se govori.
Na jednom brifingu u Vladi Srbije saopsteno je da su navodno uhapseni
finansijeri DSS?
- Mi smo tada reagovali onako kako nam je to dopustalo vanredno
stanje. Ociledno da ne postoji ime nijednog finansijera, jer bi ono
odmah bilo saopsteno. Tek sada vidimo kako je Slobodan Milosevic sa
"Paukom" i "Osom" bio krajnje nemastovit u odnosu na Biro za
komunikacije. Za mene sve ovo nije bilo iznenadenje, jer su se i
ranije vodile slicne kampanje. Setite se prica o mojim putovanjima u
SAD i Kinu avionom navodno opremljenim Titovim namestajem?! Postoji
citav obrazac kako to funkcionise: recimo dnevni list "Publika"
objavi neku vest izmisljenu u Beogradu a onda se ona prenese na TV
Pink i eto zabave za lakoverne.
Da li sad ocekujete obracun s privrednim kriminalom?
- Ocigledno je da jedan deo ljudi iz kriminalnih krugova bio rado
viden u delovima DOS-ove vlasti. Odavno smo ukazivali na ljude koji
su u Milosevicevo vreme stvorili bogatstvo i na njihovu vezu sa
politickim strankama. Zato smo govorili da su nam sto pre potrebni
zakon o finansiranju stranaka i o sukobu interesa. Svi oni koji
talambasaju o reformama treba da znaju da nema reformi bez zakona.
Sve se pravda reformama, a to je put vrlo opasnih precica. Ubice i
drugi kriminalci ne mogu toliko da rastoce jednu drzavu koliko
korupcija i privredni kriminal. Postavljamo jos jedno pitanje
vlastima: Republicka uprava javnih prihoda bila je vazna institucija u
borbi protiv korupcije, a ne njeno celo je dosao Aleksandar Radovic.
On je u jednom trenutku netragom nestao, a imao bi i te kako sta da
kaze o tome ko je placao porez i na koji nacin se poreska kasa
prelivala iz dzepova poreskih obveznika ka racunima pojedinaca na
vlasti.
Vasi najblizi saradnici prozivani su zbog susreta sa vodama zemunskog
klana. Ima li tu i vase odgovornosti?
- Nema odgovornosti ni moje ni mojih saradnika. Rade Bulatovic i
general Aco Tomic uhapseni su samo zbog jednog susreta koji se desio
u sluzbenim prostorijama u Upravi bezbednosti. Znaci nisu se sa
Legijom i Siptarom sreli u Silerovoj ulici, na Hipodromu, ni u Surcinu
vec na sluzbenom mestu.
Da li biste opet izabrali iste savetnike da ste na nekoj funkciji?
- Jedan deo ljudi stradao je samo zato sto su bili u mom kabinetu. Na
mene se nije moglo udariti, pa se udarilo na jedan broj saradnika.
Nazalost, trebalo je da bude napadnuta poznata clanica NUNS-a i neko
spolja da kaze da se preteralo, da bi se otvorila prica o Vladimiru
Popovicu, sefu Biroa za komunikacije. Koliko smo culi prica o
pretnjama, a istovremeno o zanimljivom drustvenom zivotu koji se
odvijao u Silerovoj ulici, narocito kada je bazen bio napunjen. Mozda
nekome izgleda neobicno sto sam izabrao neke saradnike, ali treba
imati u vidu cinjenicu da sam sve do 2000. godine, bio izvan
oficijelnog politickog zivota. Zato mi je bilo znacajno da deo mojih
savetnika budu ljudi koji dobro poznaju aparat, ali i da ih bude i iz
nevladinih organizacija ili sa Univerziteta. Povrh svega, malo ih je
bilo iz DSS. Nisam hteo da mi saradnici budu klimoglavci.
Ne mislim o funkciji
Vidite li sebe narednih godinu dana na nekoj drzavnoj funkciji?
- Ne razmisljam o tome. Za nekoga ko je na drzavnu funkciju dosao u
mojim godinama, ne prolazeci pritom kroz vladajucu stranku Savez
komunista, ko nije pravio nijedan dogovor s Milosevicem i ko nije
podrzavao nijednu njegovu manjinsku vladu, dolazak na drzavnu funkciju
sigurno nije biti ili ne biti. Najvaznije je da se stvari u drzavi
promene.
Vlada je dobila podrsku iz sveta za borbu protiv kriminala. Sta
ocekujete od novog premijera?
- I za drzavu i za drustvo potrebno je da obracun sa organizovanim
kriminalom ne bude selektivan. Treba da se udari, teritorijalno
posmatrano, po svim krakovima. Dakle, ne samo po zemunskom, vec i po
surcinskom i diljem zemlje, ali i po svim bransama. Ovde se udarilo
po trgovini drogom, ali je daleko veci broj korisnika duvana.
Neophodno je i da se donesu valjani zakoni koji ce se sprovoditi.
Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala donet je jula 2002.
godine, ali sedam meseci nije bilo specijalnog tuzioca. Neke norme, ne
samo zbog usaglasavanja sa evropskim standardima, moraju da budu
eliminisane. Pre svega, odredbe o pritvoru, mogucnosti da se neko ko
raspolaze informacijama zadrzi. To treba svuda pricati i biti
dosledan. Predsednik skupstine SCG Dragoljub Micunovic tako je izjavio
da ne mozemo u Evropu s pritvorom od 60 dana, a prevideo je da su za
Zakon glasali i njegovi poslanici.
Vlast najavljuje izbore po donosenju novog ustava. Kada ce to biti?
- Ne znam sta znaci da ce izbora biti posle Ustava. Neki izjavljuju
da ce ih biti tek po isteku redovnog mandata sadasnje Skupstine, drugi
tvrde da ce istovremeno sa referendumom o ustavu biti organizovani i
izbori. U tom slucaju postavlja se logicno pitanje - po kom ce
ustavu biti organizovani izbori. Ako je po novom, onda se mora poci od
pretpostavke da referendum moze i da ne uspe i tada sve to ne bi
imalo smisla. Ako bi, pak, referendum bio uspesan, onda mora da prode
vreme da bi Ustav stupio na snagu.
Predstavnici DSS-a ucestvuju u radu Ustavne komisije, iako ste
trazili da se novi ustav usvoji s najmanje dvotrecinskom vecinom.
- Ustavotvorna skupstina bila bi najbolje resenje, ali istovremeno i
najteze. Medutim, ima ljudi u DOS-u zaslepljenih vlascu, voljnih da
je po svaku cenu sacuvaju. Svestan toga, rekao sam da moze i ova
Skupstina da donese ustav, ali uz kompromis izmedu DOS-a i drugih
politickih stranaka. Neka se napravi kompromis izmedu te minimalne,
hajducijom stecene vecine i drugih politickih stranaka. Bilo bi vazno
da ustav odgovara i jednima i drugima, da se ne bi za neku godinu, kad
dode do novih izbora, ponovo donosio ustav. Treba da prestanemo da
srljamo od jednog jednopartijskog ustava do drugog. Poslanici DSS-a
usli su u komisiju da bi izneli nase ideje, jer smo mi jos pre godinu
i po dana napravili tekst ustava, osluskujuci smo glas naroda i
strucne javnosti.
DRAGUTIN STEVANOVIC
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I03042902.shtml
Sreda, 30. 4. 2003.
Cetvrtak, 1. 5. 2003.
Petak, 2. 5. 2003
Intervju:
Tomislav Nikolic, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke
Ko s kim sadi tikve po Srbiji
Za 42 dana, koliko je trajalo vanredno stanje posle ubistva Zorana
Dindica, Srpsku radikalnu stranku i Vojislava Seselja vlasti su
cesto povezivale s takozvanim "zemunskim klanom", optuzujuci ih da su
i sami doprineli atmosferi politickog linca. Koliko u tim optuzbama
ima istine, ali i koliko su sami, svojim istupima zasluzni za to, za
"Glas" govori Tomislav Nikolic, zamenik predsednika Srpske radikalne
stranke.
Zasto se Srpska radikalna stranka suprotstavila uvodenju vanrednog
stanja?
- Ubistvom premijera mi vise nismo imali Vladu, jer, po Zakonu,
predsednik Vlade prestavlja Vladu. Na primer: ostavka predsednika
Vlade automatski povlaci ostavku cele Vlade, opoziv predsednika Vlade
povlaci ostavku cele Vlade. Onog casa kad je Vlada bila bez
predsednika, nije mogla vise da donosi nijednu meru, mogla je samo
da tehnicki obavlja poslove dok se ne izabere nova. Oni su se
nelegalno i neustavno sastali i predlozili uvodenje vanrednog stanja.
Taj predlog je Natasa Micic trebalo da odbaci, jer ona nije predsednik
Srbije. To znaci da ona nije mogla da proglasi vanredno stanje.
Zar ubistvo premjera nije dovoljan razlog za uvodenje vanrednog
stanja?
- Onima na vlasti vanredno stanje je posluzilo da se pojavljuju kad
god hoce i govore o cemu hoce. A to pravo su suspendovali svima, pa
i opozicionim strankama. O razlozima i ponasanju u vanrednom stanju
mogli su samo oni da govore. Kad ni to nije bilo dovoljno, izrekli
su nekoliko rigoroznih kazni, bez zakona, bez ovlascenja... Moje
gostovanje na TV Trsteniku kostalo ih je 50.000 dinara, a glavnog
urednika 30.000, samo zato sto sam komentarisao situaciju u zemlji.
To je posluzilo najpre kao prikriveni, a posle kao potpuno otvoreni
obracun s opozicijom.
Vojislav Seselj je, neposredno pred odlazak u Hag, dao intervju u
kome pominje krvavo prolece u Srbiji. Neki su to protumacili kao
"najavu" ubistva Zorana Dindica. I vi ste odmah posle atentata
izjavili "ko s davolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju". Zasto ste
davali takve izjave?
- Politicari iz opozicije svoju snagu dokazuju zestinom u odnosu na
vlast. Canak je kao opozicionar, na mitingu na Terazijama rekao za
Milosevica: Evo, obesicemo ga ovde, na ovaj kandelabr cemo da ga
obesimo. Vesna Pesic je, na mitingu u Vrscu, rekla: "Moramo da
primenimo rumunski sindrom" (na Milosevica prim.a). Zoran Dindic je
1996. na mitingu rekao: Tog mrtvaca iznecemo iz kuce, milom ili silom?
(Milosevica prim.a) To su opozicioni govori!
I sam sam na mitingu, dan pred odlazak Seselja, rekao: "Ako vidite
Dindica narednih mesec ili dva, porucite mu da je i Tito pred smrt
imao problema s nogom". To su politicki govori. A ako je to znak da
sam ja, ili neko od radikala, ubio Zorana Dindica, idem i u zatvor.
Kakve dokaze imate za to?
- Citajte knjigu Dragana Bujosevica o 5. oktobru. On pise kako je sve
organizovano. Kako se sastao Dindic s Legijom i kako je dobio
obecanje da nece intervenisati policija, vojska, ko je bio zaduzen da
dovede bandu i iz kog dela Srbije, ko da upali Skupstinu? Zar to nije
bilo udruzivanje radi organizovanog kriminala! I, na promociji su bili
svi politicari.
Ali, na nekom drugom mestu pise da se Seselj setao sa Spasojevicem?
- Nikad se sa njim nije setao! Igrao je sah s Cumetom, koji je sada
njihov glavni svedok, saradnik. To je bilo prilikom jednog obilaska
Opstine Zemun. Seselj je, kao predsednik Opstine, stigao u Surcin, a
oni su sedeli ispred svog poslovnog centra.
A Dragoljub Markovic?
- Markovic je tada dobio titulu zasluzni gradanin Zemuna zato sto je
tamo razvio neki posao, farme. Gledalo se da se ti uspesni ljudi na
neki nacin stimulisu. Posle toga je on poceo da saraduje sa DOS-om,
da im kupuje konje, da im pravi kuce.
Pomenuli ste da i njega treba ispitati. Zasto?
- Kako da ne! Pa pravi voda surcinske bande nije Ljubisa Buha Cume,
nego Dragoljub Markovic!
A to, znaci, nije bio dok se s vama druzio?
- Mi nista o njemu nismo znali. Seselj nikad nije ni jedan podatak
krio od javnosti ni sekund. I cim je saznao da je Dragoljub Markovic
kriminalac, on je to izneo u javnost. Bez obzira sto je ovaj posle
toga govorio: Jeste, a bio sam vas pocasni gradanin. Pa jesi, bio si,
ali sad znamo da si kriminalac. Kad smo saznali za Maku, sta je Srbija
znala o njemu, sta je Srbija znala o Nikiju Kurku, koji je organski
vezan za Nebojsu Covica?
Upravo g. Covic kaze da ce se o ulozi Vojislava Seselja u ubistvu
premijera znati vise kad se uhapsi Maka...
- Nebojsa Covic, koji bandu kriminalaca drzi u svom okruzenju!
Nebojsa Covic, za koga mozete da procitate da je 5. oktobra sa svojim
ljudima i s dugim naoruzanjem izasao. Odakle? I gde je sada to dugo
naoruzanje? I odakle njemu pre 5. oktobra duge cevi? Njegov covek je
isao u Francusku da prepozna Dusana Spasojevica kad su ga uhapsili
zbog otmice Miskovica, to je sam izjavio. Koji to covek Nebojse
Covica poznaje Dusana Spasojevica?
Odlazak Mire Markovic i Vojislava Seselja iz zemlje, gotovo
istovremeno, vladajuci politicari dovode u vezu. Zasto?
- Osam godina Seselj govori: Ako protiv mene podignu optuznicu, ici
cu u Hag dobrovoljno. Sredinom januara, iz dva razlicita izvora iz
DOS-a, Seselj i ja smo saznali da je optuznica tu, samo da nece jos da
je objave. I poceli smo da pripremamo njegov odlazak. Kad je optuznica
objavljena, zakazali smo kongres SRS, miting podrske. Javno smo
saopstili datum putovanja, i kakve to ima veze sa ubistvom premijera
ili putovanjem Mire Markovic? Pazite, neko iz Vlade je rekao: ovi su
organizovali ubistvo premijera Srbije da bi Seselja doveli na vlast.
Pa zasto je, onda, to uradeno kad je Seselj otisao i kad ne moze da
dode na vlast? Od uhapsenih ne znam nikoga.
Mozete li to isto da tvrdite i za g. Seselja?
- Za njega mogu da tvrdim da je samo igrao sah s g. Buhom. Ali zato
prozivam DOS da kazu koliko su se puta nalazili, ko ih je vadio iz
zatvora, ko im je davao podrsku. Zasto ih niko nije jurio dok je bio
Dindic ziv.
Na brifingu u Vladi Srbije receno je da je zemunski klan finansirao
SRS i Seseljevu kampanju, a da je zauzvrat on planirao ubistva,
otmice..?
- Postoji li ijedno ubistvo koje Seselj nije javno razotkrio? A nasa
kampanja je obavljena bez ijednog postera, jednim autom smo isli kroz
celu Srbiju, bez placenih bilborda, zakupljenih termina na TV, ni
jedan spot. Dakle, finansijski krajnje skromna. Onaj koga mafija
finansira trosi novac, jer kad dode na vlast, on to mora toj mafiji
da vrati.
Seselju se i ta "obelodanjivanja ubica" stavljaju na dusu. Tvrdi se da
je te podatke znao jer je imao veze sa "klanom". Da li je to istina?
- Dindicevo ubistvo je visilo u vazduhu, ocekivalo se svakog casa.
Kazu, politicari su doveli do toga sto je ubijen Dindic, a posle
kazu da su ovi sto kila droge mesecno prodavali. Pa, znate, ako vam
neko preti da ce vam to ukinuti, ne treba vam drugi povod.
Znaci, mislite da je premijer bio resen u nameri da se izbori s
kriminalcima i da mu je zbog toga preceno?
- Ja ne znam ko je kome pretio. To znaju ovi iz DOS-a jer oni sve
znaju. Ali, ako je suditi po mnogobrojnom obezbedenju, ocigledno je da
je tu nesto postojalo. Oni su znali s kim su dosli na vlast i znali su
da to ne moze vecito da traje. Ne mozete da obavljate vlast, a da
imate podrsku mafije. Jednog casa morate da rascistite ili s vlascu,
ili s mafijom.
Da li je to razlog zasto je ubijen Dindic ?
- Ja sad mogu samo da nagadam, ali pravo da vam kazem, policija se
potrudila da ubije i Lukovica i Spasojevica, da ne bi mogli da
svedoce. I mi smo ih zamolili pre neki dan da, ako je ikako moguce,
uhapse zivog Legiju, a ne da jednog dan osvane: "Ubijen Legija", jer
onda necemo nista saznati. Bas me zanima sta je to navelo kriminalce
da ubiju Dindica kad su sve vreme ziveli kao bubreg u loju? Postoji
prica iz Vlade Srbije, i to je na TV rekao Canak, da je Legija dva
sata posle ubistva imao policijsko obezbedenje i policijski dzip, i
da mu je tek posle ubistva oduzeto to obezbedenje. Kolaju price
Zemunom da je ta zemunska banda bila u dva kafica tog dana i da su,
kad su na TV videli svoje slike, rekli: Ej, bre, ovi ce nas da optuze
za ovo, hajde da bezimo. Svasta se ovde prica! Zato sto nema pravih
informacija, zato sto (Vladimir) Beba Popovic s brifinga u Vladi
dozira informacije.
E, sada, pravo je pitanje; da li ga je Dindic najurio kao coveka koji
mu je vec smetao, sto je bilo ocigledno, kako se on to vratio onog
dana, ko je odobrio da on nosi kovceg Zorana Dindica, ko je odobrio
da Miodrag Kostic nosi kovceg Zorana Dindica... Pogledajte slike,
vidite ko je s kim u vezi, s Opacicem i s Cankom, s kriminalcima.
Opacic, najveci diler droge za Vojvodinu, nerazdvojni Canak i Miodrag
Kostic... Pa nesto tu ima!
Na osnovu cega izvodite te zakljucke?
- Citam novine, slusam sta jedni o drugima izjavljuju, meni je sve
jasno.
B. RISTIC
****
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I03042903.shtml
Vojislav Kostunica, predsednik DSS, o vanrednom stanju, aferama,
saradnicima
Sva pamet nije u DOS-u
Pokusaj da se uspostavi jednopartijski sistem. Trebalo je da bude
napadnuta clanica NUNS-a da bi se otvorila prica o Vladimiru
Popovicu.
Nisam hteo da mi saradnici budu plimoglavci
- Jos pre dve i po godine, u vreme septembarskih izbora, zalagao sam
se za zivot u jednoj normalnoj i dosadnoj drzavi. Desilo se nesto
drugo. Posle svega onoga sto je ova zemlja posebno u poslednjih 10
godina pregurala bilo je normalno ocekivati da necemo uploviti u te
vode tako brzo. Petooktobarska idila je trajala veoma kratko, a tek
sto smo se probudili iz sna i shvatili da Milosevic vise nije na
vlasti, dosli su sporovi sa Crnom Gorom, razbuktala se pobuna na jugu
Srbije, u zatvorima... I kao da svega toga nije bilo dosta, nova vlast
DOS-a pokusavala je da se ucvrsti i stvori privid uspesnosti
stvaranjem raznih afera i napadom na politicke neistomisljenike.
Ovo za "Glas" kaze Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske
stranke Srbije. Lider najjace opozicione stranke i bivsi predsednik
SRJ, podseca na "slucaj Pavkovic" i Anketni odbor u Skupstini Srbije,
za koji tvrdi da je projektovan iz Vladinog Biroa za komunikacije,
"odakle se i sada napadaju svi koji drugacije misle".
Koliko je vanredno stanje iskorisceno za obracun s politickim
neistomisljenicima?
- Kada je vanredno stanje i formalno uvedeno nastao je niz pravnih
problema i o tome su govorili mnogi pravnici. Naredba kojom je
uvedeno vanredno stanje neustavnija je od Milosevicevog zakona iz
1991. godine. Njegov zakon nije primenjen cak ni u tezim prilikama.
Postoji iskustvo i drugih zemalja koje su izgubili sefove drzava ili
vlada, pa nisu uvodile vanredno stanje, ali su insistirale na pitanju
odgovornosti. Formirane su drzavne komisije u koje su ukljuceni
predstavnici vlasti i predstavnici svih politickih struja. Kod nas je
uradeno drugacije. Od sve price o reformama nikome nije palo na pamet
da donese novi zakon o vanrednom stanju, pa ako prilike zahtevaju, da
se ono uvede po novome zakonu. Na delu je pokusaj da se uspostavi
jednopartijski sistem: sve je sporno osim DOS-a, kao da je sva pamet
stala u jednu koaliciju.
Da li je smatrate da je javnosti saopsteno sve oko izvodaca atentata
na premijera Dindica ili ima inspiratora koji nisu pomenuti?
- To mora istraga da pokaze. Kad budu poceli procesi, onda cemo,
nadajmo se, doci do istine. U jednom trenutku sve je izgledalo
neozbiljno, jer se pominjalo 10.000 ljudi. To je vise licilo na
narodni pokret, a ne na zaveru. Sve to ima mnogo slojeva, veoma je
komplikovano: ima jedan haski element i drugi politicki koji se u
ovom trenutku ne moze nazreti. Nastala je i jedna zavera posle zavere.
Poseglo se za pricom o politickim inspiratorima, za kojom je posegao
Staljin kada je 1934. ubijen Kirov, da bi iskoristio priliku za
obracun sa politickim neistomisljenicima. Nesto od toga me podseca na
sadasnje vreme, samo sto je mnogo strasnije sto se to nama desava na
pocetku novog milenijuma.
Znam koliko i o ratu u Iraku
Da li ste ocekivali da cete biti saslusani tokom vanrednog stanja?
- Mogao sam biti saslusan, taman koliko i o umesanosti u rat u Iraku.
Dva su osumnjicena pojedinca kada je rec o ubistvu premijera Dindica.
Jedan je iz Crvenih beretki, ciji je sef bio Milorad Lukovic Legija.
NJega sam sreo 8. oktobra 2000. godine na predlog Zorana Dindica i u
prisustvu . I to je sve. Sto se tice drugih, ni za Silerovu ulicu, ni
za Surcin, ni za druga mesta nisam znao sve dok o njima nije pocelo
javno da se govori.
Na jednom brifingu u Vladi Srbije saopsteno je da su navodno uhapseni
finansijeri DSS?
- Mi smo tada reagovali onako kako nam je to dopustalo vanredno
stanje. Ociledno da ne postoji ime nijednog finansijera, jer bi ono
odmah bilo saopsteno. Tek sada vidimo kako je Slobodan Milosevic sa
"Paukom" i "Osom" bio krajnje nemastovit u odnosu na Biro za
komunikacije. Za mene sve ovo nije bilo iznenadenje, jer su se i
ranije vodile slicne kampanje. Setite se prica o mojim putovanjima u
SAD i Kinu avionom navodno opremljenim Titovim namestajem?! Postoji
citav obrazac kako to funkcionise: recimo dnevni list "Publika"
objavi neku vest izmisljenu u Beogradu a onda se ona prenese na TV
Pink i eto zabave za lakoverne.
Da li sad ocekujete obracun s privrednim kriminalom?
- Ocigledno je da jedan deo ljudi iz kriminalnih krugova bio rado
viden u delovima DOS-ove vlasti. Odavno smo ukazivali na ljude koji
su u Milosevicevo vreme stvorili bogatstvo i na njihovu vezu sa
politickim strankama. Zato smo govorili da su nam sto pre potrebni
zakon o finansiranju stranaka i o sukobu interesa. Svi oni koji
talambasaju o reformama treba da znaju da nema reformi bez zakona.
Sve se pravda reformama, a to je put vrlo opasnih precica. Ubice i
drugi kriminalci ne mogu toliko da rastoce jednu drzavu koliko
korupcija i privredni kriminal. Postavljamo jos jedno pitanje
vlastima: Republicka uprava javnih prihoda bila je vazna institucija u
borbi protiv korupcije, a ne njeno celo je dosao Aleksandar Radovic.
On je u jednom trenutku netragom nestao, a imao bi i te kako sta da
kaze o tome ko je placao porez i na koji nacin se poreska kasa
prelivala iz dzepova poreskih obveznika ka racunima pojedinaca na
vlasti.
Vasi najblizi saradnici prozivani su zbog susreta sa vodama zemunskog
klana. Ima li tu i vase odgovornosti?
- Nema odgovornosti ni moje ni mojih saradnika. Rade Bulatovic i
general Aco Tomic uhapseni su samo zbog jednog susreta koji se desio
u sluzbenim prostorijama u Upravi bezbednosti. Znaci nisu se sa
Legijom i Siptarom sreli u Silerovoj ulici, na Hipodromu, ni u Surcinu
vec na sluzbenom mestu.
Da li biste opet izabrali iste savetnike da ste na nekoj funkciji?
- Jedan deo ljudi stradao je samo zato sto su bili u mom kabinetu. Na
mene se nije moglo udariti, pa se udarilo na jedan broj saradnika.
Nazalost, trebalo je da bude napadnuta poznata clanica NUNS-a i neko
spolja da kaze da se preteralo, da bi se otvorila prica o Vladimiru
Popovicu, sefu Biroa za komunikacije. Koliko smo culi prica o
pretnjama, a istovremeno o zanimljivom drustvenom zivotu koji se
odvijao u Silerovoj ulici, narocito kada je bazen bio napunjen. Mozda
nekome izgleda neobicno sto sam izabrao neke saradnike, ali treba
imati u vidu cinjenicu da sam sve do 2000. godine, bio izvan
oficijelnog politickog zivota. Zato mi je bilo znacajno da deo mojih
savetnika budu ljudi koji dobro poznaju aparat, ali i da ih bude i iz
nevladinih organizacija ili sa Univerziteta. Povrh svega, malo ih je
bilo iz DSS. Nisam hteo da mi saradnici budu klimoglavci.
Ne mislim o funkciji
Vidite li sebe narednih godinu dana na nekoj drzavnoj funkciji?
- Ne razmisljam o tome. Za nekoga ko je na drzavnu funkciju dosao u
mojim godinama, ne prolazeci pritom kroz vladajucu stranku Savez
komunista, ko nije pravio nijedan dogovor s Milosevicem i ko nije
podrzavao nijednu njegovu manjinsku vladu, dolazak na drzavnu funkciju
sigurno nije biti ili ne biti. Najvaznije je da se stvari u drzavi
promene.
Vlada je dobila podrsku iz sveta za borbu protiv kriminala. Sta
ocekujete od novog premijera?
- I za drzavu i za drustvo potrebno je da obracun sa organizovanim
kriminalom ne bude selektivan. Treba da se udari, teritorijalno
posmatrano, po svim krakovima. Dakle, ne samo po zemunskom, vec i po
surcinskom i diljem zemlje, ali i po svim bransama. Ovde se udarilo
po trgovini drogom, ali je daleko veci broj korisnika duvana.
Neophodno je i da se donesu valjani zakoni koji ce se sprovoditi.
Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala donet je jula 2002.
godine, ali sedam meseci nije bilo specijalnog tuzioca. Neke norme, ne
samo zbog usaglasavanja sa evropskim standardima, moraju da budu
eliminisane. Pre svega, odredbe o pritvoru, mogucnosti da se neko ko
raspolaze informacijama zadrzi. To treba svuda pricati i biti
dosledan. Predsednik skupstine SCG Dragoljub Micunovic tako je izjavio
da ne mozemo u Evropu s pritvorom od 60 dana, a prevideo je da su za
Zakon glasali i njegovi poslanici.
Vlast najavljuje izbore po donosenju novog ustava. Kada ce to biti?
- Ne znam sta znaci da ce izbora biti posle Ustava. Neki izjavljuju
da ce ih biti tek po isteku redovnog mandata sadasnje Skupstine, drugi
tvrde da ce istovremeno sa referendumom o ustavu biti organizovani i
izbori. U tom slucaju postavlja se logicno pitanje - po kom ce
ustavu biti organizovani izbori. Ako je po novom, onda se mora poci od
pretpostavke da referendum moze i da ne uspe i tada sve to ne bi
imalo smisla. Ako bi, pak, referendum bio uspesan, onda mora da prode
vreme da bi Ustav stupio na snagu.
Predstavnici DSS-a ucestvuju u radu Ustavne komisije, iako ste
trazili da se novi ustav usvoji s najmanje dvotrecinskom vecinom.
- Ustavotvorna skupstina bila bi najbolje resenje, ali istovremeno i
najteze. Medutim, ima ljudi u DOS-u zaslepljenih vlascu, voljnih da
je po svaku cenu sacuvaju. Svestan toga, rekao sam da moze i ova
Skupstina da donese ustav, ali uz kompromis izmedu DOS-a i drugih
politickih stranaka. Neka se napravi kompromis izmedu te minimalne,
hajducijom stecene vecine i drugih politickih stranaka. Bilo bi vazno
da ustav odgovara i jednima i drugima, da se ne bi za neku godinu, kad
dode do novih izbora, ponovo donosio ustav. Treba da prestanemo da
srljamo od jednog jednopartijskog ustava do drugog. Poslanici DSS-a
usli su u komisiju da bi izneli nase ideje, jer smo mi jos pre godinu
i po dana napravili tekst ustava, osluskujuci smo glas naroda i
strucne javnosti.
DRAGUTIN STEVANOVIC