http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-04-09_5.html
Kosovo i Metohija: Propaganda i istina
Rade Drobac
Beograd, 09. april 2003. godine
Beleska autora: tekst sam pisao januara 1999. g. za
potrebe Saveznoig ministarstva za inostrane poslove a
sada sam ga aktuelizovao u uverenju da je korisno
ponoviti argumente koji i danas imaju jednaku
vrednost a koje smo, u poplavi dnevnih vesti i
dezinformacija, mozda izgubili iz vida.
UVOD
Kosovo i Metohija su jedna od najcescih tema u
politickim krugovima u inostranstvu, medjunarodnim
organizacijama i svetskim medijima ve? du?i niz
godina.. Kada bi se analizirala kolicina izrecenog,
napisanog i snimljenog , moglo bi se pomisliti da je o
ovom pitanju sve i vise nego poznato i da je vec
svima jasno o cemu se tu radi, ko je tu kriv i zasto, i
koga treba braniti. Medjutim, kolicina i vrsta
informacija koje kruze o Kosovu i Metohiji obnuto je
srazmerna stvarnom razumevanju zbivanja u ovoj
juznoj srpskoj pokrajini. Poznavaocima stanja i
problematike cini se da sto se vise o Kosovu i
Metohiji govori, sve je vise zabluda i pogresnih
predstava. Kako je ovo moguce? Iako zvuci
nelogicno, moguce je jer se na ovom delu srpske
teritorije preplicu drzavni i nacionalni interesi
Republike Srbije i SRJ, velikoalbanske aspiracije
albanskih separatista i terorista i globalni i stgrateski
interesi nekih velikih sila, koje nesumnjivo raspolazu
mogucnostima i nacinima da, u funkciji ostvarivanja
ciljeva sopstvene politike, istinu pretvore u laz i laz u
istinu. Kosovo i Metohija je jedan od primera koji
nedvosmisleno dokazuje da se oni ne libe da to i ucine
ne vodeci, pri tome, racuna o stvarnim cinjenicama,
niti o interesima onih koji u ovoj srpskoj pokrajini
zive, iako se za to verbalno zalazu, niti se pridrzavaju
principa koje su sami proklamovali i koje silom
namecu drugima. Neupuceni bi se mogli zapitati zbog
cega je nekom potrebno da manipulise cinjenicama?
Zbog toga da bi, prikazujuci stanje, aktere i zbivanja u
svetlu koji odgovara sopstvenim interesima,
mobilisao sto veci broj politickih faktora u svetu u
podrsci ostvarivanju sopstvenih ciljeva, isfabrikovao
dogadjaje koji treba da nateraju medjunarodne
organizacije i institucije da legalizuju odredjene
politicke i vojne akcije uperene protiv zacrtanog
protivnika i, napokon, da bi se pred medjunarodnim
javnim mnjenjem stvorio utisak o pravednosti
sopstvenog delovanja.
Brojni su primeri manipulacija koje su uspele i donele
velike nesrece celim narodima. Na srecu bilo je i
pokusaja manipulacija, koji su osujeceni i njihovi
negativni efekti spreceni. Kada je Kosovo i Metohija
u pitanju, najpoznatji takav slucaj je pokusaj
inscenacije masovnog masakra albanskih civila od
strane srpske policije u selu Racak. Teroristi koji su u
prethodnom periodu izvrsili vise napada na policiju i
civile u tom regionu napali su policiju koja je na
napad odgovorila i tom prilikom ubila vise desetina
terorista. Preko noci su ti teroristi preobuceni i
proglaseni civilima, a sve to su legalizovali visoki
predstavnici najuglednijih madjunarodnih
organizacija i vodecih sila sveta. Na srecu, ima
postenih novinara koji su to videli i prevaru
obelodanili.
Kada se pojedinci ne libe ovako otvorenih i grubih
manipulacija, moze se zamisliti kakve se sve zablude
i pogresne predstave, putem sofisticiranih,
globalizovanih i centralizovanih uticajnih medija, PR
agencija i lobi grupa, sire u svetu, stvarajuci o Kosovu
i Metohiji potpuno pogresne predstave.
Nije moguce na jednom mestu izneti sve te neistine i
maniplulacije, ali cemo nabrojati one najcesce i
najvaznije.
1. LAZ: Albanci na Kosovu i Metohiji prisiljeni su
da se bune jer je rezim u Srbiji nedemokratski?
ISTINA:Problem separatistickog albanskog
delovanja na Kosovu i Metohiji postoji vec vise od sto
godina. Njegovi temelji udareni su jos 1878. g.
osnivanjem tzv. Prizrenske lige cija je pratforma
objedinjavanje svih albanskih etnickih teritorija, pri
cemu su granice te teritorije obuhvatale i delove
susednih drzava, pa i one u kojima Albanci nisu bili
vecinska populacija.
Albanski separatizam , koji je, u periodima strane
okupacije Kosova I Metohije, uzimao formu terora i
terorizma u ostalim periodima, bio je u kontinuitetu
protiv svake vlasti u Srbiji (i u susednim drzavama
prema kojima je imao aspiracije), nezavisno od
njihovog karaktera i nosilaca.
Kako tadasnja, tako i aktuelna vlast u Srbiji i
Jugoslaviji izabrane su na demokratskim izborima i
priznaje je najveci broj gradjana, medju koje spadaju i
pripadnici ostalih 25 nacionalnih manjina i etnickih
grupa koje zive u SRJ.
2. LAZ: Kosovo i Metohija je albanska teritorija i
Srbi na nju nemaju pravo.
ISTINA:Kosovo i Metohija je teritorija koja od VI
veka pripada, bez prekida, srpskom narodu koji je na
njoj najbrojniji u periodu od skoro 13 vekova.
Teritorija Kosova i Metohije je u celom ovom
periodu neprekidno, osim u periodima strane
okupacije, bila integralni deo srpske drzave. Do
okupacije Kosova i Metohije od strane Otomanske
imperije, u 14. Veku, prestonica Kraljevine Srbije bio
je grad Prizren, a sediste srpske pravoslavne crkve se i
danas nalazi u Peci. Na prostoru Kosova I Metohije
nalazi se oko 1300 srpskih kulturno - istorijskih
spomenika koji predstavljaju vise od 90% ukupne
kulturno - istorijske bastine ovog regiona. O
pripadnosti ove teritorije Srbima svedoce toponimi,
samo ime (Kosovo polje- dolazi od srpske reci kos,
Metohija dolazi od reci metoh koja znaci pravoslavni
crkveni posed). Albanci se kao etnicka skupina
pominju tek od XIV veka, a na Kosovu i Metohiji su
sada vecinsko stanovnistvo zahvaljujuci sistematskom
maltretiranju i proterivanju srpskog i drugog
nealbanskog stanovnistva sa ovog prostora.
3. LAZ: Albanaca na Kosovu i Metohiji ima 90%.
ISTINA: U skoro svim izvestajima najveceg dela
svetskih medija u vreme pred agresiju NATO pakta
kao refren se ponavljalo da Albanci na Kosovu i
Metohiji predstavljaju vecinu u odnosu na Srbe u
razmeri 9 na prema 1. Istina je sasvim drugacija. Iako
potpuno egzaktnih podataka nema, jer Albanci nisu
izasli na popis odrzan 1991. godine, a onaj iz 1981.
godine su vrsile jednonacionalne albanske komisije
koje su potpuno proizvoljno i netacno prikazale broj i
demografsku strukturu stanovnistva na Kosovu i
Metohiji, najnovije analize jugoslovenskog Zavoda za
statistiku (kraj 1998. god.) pokazale su prilicno jasnu i
verodostojnu sliku. Prema strucnjacima ovog zavoda,
na Kosovu I Metohiji tada je zivelo oko 917.000
Albanaca, 221.000 Srba, 23.000 Crnogoraca, 97.000
Roma, 72.500 Muslimana, 3.500 Jugoslovena, 21.000
Turaka, 980 Makedonaca i 23.000 ostalih. Ovi podaci
dokazuju da je procenat albanskog stanovnistva na
Kosovu i Metohiji oko 66%. Zbog cega Albansci i
oni koji u svetu podrzavaju njihov separatizam i
terorizam stalno insistiraju na 90%? Zbog toga sto
svoje zahteve za nezavisnoscu Albanci zasnivaju
iskljucivo na svojoj razlicitoj etnickoj pripadnosti pa
im je zato potrebno da prikazu sto veci procenat
stanovnistva albanske nacionalnosti kako bi svojim
zahtevima dali veci legitimitet i verodostojnost, iako
se radi o krajnje nacionalistickim i hegemonistickim
pobudama. Sada ih je na KiM verovatno 90% jer su
pod okriljem NATO jedinica i na njihovu sramotu
proterali veliki deo srpskog i nealbanskog
stanovnistva sa KiM.
4. LAZ: Svi Albanci na Kosovu i Metohiji podrzavaju
nezavisnost ove pokrajine.
ISTINA: Najveci broj Albanaca koji zive na Kosovu i
Metohiji nije za otcepljenje od Srbije i Jugoslavije.
Medjutim, suoceni sa agresivnim separatizmom
svojih politickih lidera i sve surovijim terorizmom,
uvidjajuci da i neke uticajne drzave podrzavaju
separatizam i terorizam u ovoj juznoj srpskoj
pokrajini, ne usudjuju se da se otvoreno suprotstave, u
strahu za svoje i zivote svojih porodica. Nesporna je
cinjenica da veliki broj Albanaca na Kosovu i
Metohiji ima visok standard zivota i da je zadovoljan
mogucnostima koje ima, pogotovo u odnosu na samu
Albaniju, pa i druge susedne zemlje, i da zele da zive
u miru i slozi sa svim gradjanima Kosova i Metohije.
Ali dok god se ne iskoreni terorizam i ne suzbije
separatizam, oni nece biti u prilici da dobiju
mogucnost da svoja opredeljenja slobodno I bez straha
ispolje. Najbolji dokaz da veliki broj Albanaca na
Kosovu i Metohiji ne podrzava separatizam i
terorizam je da od ubijenih u toku 1998. g. Albanske
zrtve cine 55% (77 civila). Ubijeni su samo zato jer
nisu podrzavali etnocentricnu i iskljucivu
separatisticku politiku albanskih terorista.
5. LAZ: Albancima na Kosovu i Metohiji je nasilno
oduzeta autonomija.
ISTINA:Albancima na Kosovu i Metohija nije
oduzeta autonomija, a pogotovo ne nasilno. Stepen
autonomije koju uziva ova srpska pokrajina u svemu
je jednak autonomiji koju uziva druga srpska
pokrajina Vojvodina. Dok u Vojvodini u miru i slozi,
u okviru siroke autonomije koju u punoj meri koriste,
zajedno zivi i saradjuje 25 nacionalnih manjina i
etnickih grupa, bez ozbiljnih problema ili
nesuglasica, dotle na Kosovu i Metohiji od nekoliko
nacionalnih manjina i etnickih grupa koje tamo zive
bez problema samo jedna jedina se zali- Albanska.
Prava koja imaju na raspolaganju svi gradjani Kosova
i Metohije, kao i ona specificna za pripadnike
nacionalnih manjina, u okviru koncepta regionalne
autonomije koji spada u red uobicajenih u svetu, su
takvog stepena da prevazilaze ne samo obaveze iz
medjunarodnih propisa, vec i sve sto je u praksi u
drugim zemljama Evrope i sveta. Ta prava Albanci ne
koriste iz politickih razloga - kako bi politickim
faktorima u svetu i medjunarodnoj javnosti dokazali
svoju navodnu obespravljenost.
Kao krunski argument da je Albancima na Kosovu i
Metohiji nasilno oduzeta autonomija navodi se da je
1989.g. pod pretnjom sile promenjen statut ove
pokrajine. Statut je zaista promenjen, u smislu
ukidanja atributa drzavnosti koji nisu pripadali
konceptu autonomije uobicajenom u svetu. I to je
ucinjeno na legalan nacin. Odluku je izglasala
pokrajinska skupstina a ratifikovao savezni
parlament, bez ijedne primedbe neke od republika
koje su u to vreme sacinjavale prethodnu Jugoslaviju.
Svi ostali prerogativi autonomnog statusa su ostali na
snazi ali je ovom promenom presecen proces
postepenog sticanja nezavisnosti, pa je razumljivo
nezadovoljstvo separatista kojima je time ometeno
ostvarivanje njihovih ciljeva. Pri tome ovde treba
razbiti jos jednu manipulaciju. Kroz formulaciju da je
Albancima na Kosovu i Metohiji ukinuta autonomija
na mala vrata se ova srpska pokrajina pokusava
predstaviti kao albanska a ne srpska. Da je autonomija
zaista ukinuta, ona bi bila ukinuta za sve gradjane
Kosova i Metohije, a ne samo za Albance.
6. LAZ: Ljudska i nacionalna prava Albanaca na
Kosovu i Metohiji su ugrozena.
ISTINA: Ljudska, gradjanska i nacionalna prava
Albanaca, ili drugih pripadnika nacionalnih manjina
na Kosovu i Metohiji, ili u SR Jugoslaviji , ni u cemu
nisu ugrozena. Ustavni i zakonski okviri ostvarivanja
ovih prava su, ne samo u saglasnosti sa
najsavremenijim pravnim postulatima zemalja
razvijenog sveta, vec sadrze i mnoge pozitivne
odredbe koje ne sadrze propisi koji regulisu ovu
materiju u drugim zemljama. Svi pripadnici
nacionalnih manjina u SR Jugoslaviji(Srbiji i Crnoj
Gori) imaju pravo glasa, pravo na politicko
organizovanje, pravo na negovanje sopstvenog jezika,
kulture i obicaja, pravo na skolovanje na maternjem
jeziku, ukljucujuci i na univerzitetima, pravo na
informisanje na sopstvenom jeziku i mnoga druga.
Medjutim, problem nije u nedostatku nekog od ovih
prava ili u teskocama u njihovom ostvarivanju.
Problem je u cinjenici da politicke predstavnike
Albanaca na Kosovu i Metohiji zanima samo
nezavisnost, odnosno da je njihov cilj da od Srbije i
SR Jugoslavije (srbije i Crne Gore) otmu deo njene
suverene teritorije, ne prezajuci da u tom cilju koriste
sva raspoloziva sredstva. Terorizam koji svakodnevno
odnosi brojne zrtve na Kosovu i Metohiji samo je
nalicje separatizma, usmerenog na borbu za tudju
teritoriju, pri cemu price o ljudskim i nacionalnim
pravima sluze da zamaskiraju prave ciljeve albanskih
separatista i terorista.
7. LAZ: Albance na Kosovu i Metohiji Srbi
proganjaju i etnicki ciste.
ISTINA:Optuzbe da Srbi na Kosovu i Metohiji
proganjaju Albance i da to predstavlja svojevrsno
etnicko ciscenje je apsolutno netacna. Ona sluzi
albanskim separatistima da pred ocima medjunarodne
javnosti nadju prihvatljivo opravdanje koje bi
maskiralo njihove prave ciljeve - secesiju i otimanje
dela tudje teritorije. Medjutim, te optuzbe sluze i da
preduprede istu takvu, ovoga puta istinitu, optuzbu
Srba na Kosovu i Metohiji, da Albanci decenijama
vrse sistematski progon i nedela nad njima i da su ta
nasilja razmera etnickog ciscenja. Da Albanci etnicki
ciste Srbe sa Kosova i Metohije, a ne obrnuto,
najbolje svedoce egzaktni podaci, koje niko ne
osporava. A to je da je na Kosovu i Metohiji pre
NATO agresije i nasilnog iseljavanja Srba i ostalog
nealbanskog stanaovnistva, ?ivelo 66% Albanaca a
svega 16% Srba. Ako se zna da su Srbi vekovima
predstavljali apsolutnu vecinu na prostoru Kosova i
Metohije, kako je onda moguce da su svedeni samo na
ovako mali procenat, a Albanci u demografskoj
ekspanziji. Ako pri tome znamo da se albanski teror
nad srpskim stanovnistvom odvija vec preko sto
godina, o cemu svedoce brojni dokumenti iz daleke i
nedavne proslosti, onda je to razumljivo. Taj teror je
bio posebno izrazen u periodima strane okupacije ove
srpske pokrajine, koje su albanski separatisti uvek
maksimalno iskoriscavali za jos agresivniji i potpuniji
teror nad lokalnim srpskim stanovnistvom i njegov
izgon sa Kosva i Metohije. Prema verodostojnim
istorijskim podacima izmedju 1889. i 1899. godine,
kada su Srbi bili cetiri puta brojniji od Albanaca
(Srba 415.300, Albanaca 106.270), pod
pokroviteljstvom Turske, sa Kosova i Metohije je
proterano oko 60.000 Srba. Procene strucnjaka govore
da je izmedju 1880.g. do 1913.g. sa Kosova i Metohije
proterano oko 150.000 Srba i Crnogoraca, tako da se
oko 1921.g. broj Srba i Crnogoraca izjednacaio sa
brojem Albanaca. Drugi veliki egzodus Srba i
Crnogoraca sa Kosova i Metohije dogodio se tokokm
II Svetskog rata. Pod okriljem okupacije fasisticke
Italije Albanci su pobili oko 10.000 Srba, spalili i
porusili oko 30.000 njihovih kuca i proterali izmedju
60.000 i 70.000. U istom periodu, i neposredno nakon
ovog rata, na Kosovo Metohiju je na srpska imanja i
terotorije dovedeno ukupno oko 300.000 Albanaca iz
Albanije, sa ciljem promene etnicke strukture
stanovnistva i stvaranja uslova otimanje te teritorije
od Srba. Poslednji veci odlazak Srba i Crnogoraca sa
Kosova i Metohije dogodio se u periodu nakon II
Svetskog rata, kada je pod zastitom lokalnih
albanskih politicara, koji su tada upravljali ovom
srpskom pokrajinom, nastavljeno tiho proterivanje .
Samo u periodu od 1981. do 1988. god., pod
pritiskom, pretnjama i maltretiranjima, sa Kosova i
Metohije otislo je 28.000. Srba. Ocito je, dakle, da su
na Kosovu i Metohiji Srbi ti koji su zrtve i da je
njihov opstanak tamo ugrozen, a ne obrnuto. O tome
svedoci i aktuelna situacija u kojoj albanski separatisti
i teroristi ubijaju, otimaju i muce srpske civile, u
pokusaju da ih oteraju sa Kosova i Metohije. Samo u
periodu od potpisivanja sporazuma izmedju tadasnjeg
predsednika SRJ S. Milosevica i americkog
predstavnika R. Holbruka (13. 10. 1998.g.) Srbi su
proterani iz oko 70 sela koja su sada etnicki cista -
Albanska.
8. LAZ: Srbi odbijaju pregovore i silom zele da rese
sukob.
ISTINA: Nisu Srbi ti koji odbijaju dijalog i koji na
silu zele da rese postojece razlike. Upravo je obrnuto.
U periodu od februara 1998.g. pa sve do sada
politicki predstavnici Republike Srbije i SRJ
neprekidno su nudili dijalog i resavanje sukoba
mirnim i politickim putem. Dokaz toga je cinjenica
da su delegacije Srbije i SRJ vise od dvadeset puta
pozivale albanske predstavnike sa Kosova i Metohije
na razgovore i da su u svim tim prilikama dolazili u
Pristinu. Ni na jedan od tih poziva se albanski
politicki predstavnici nisu odazvali. Svoje izostanke
ili odbijanja uvek su pravdali nekim izgovorima. Prvo
nisu imali sastav delegacije za pregovore, zatim nisu
imali pratformu za razgovore, potom nisu hteli da
razgovaraju dok se srpska policija ne povuce sa
Kosova i Metohije i sl. Sustina svega bila je
nezainteresovanost za otvaranje dijaloga jer bi na taj
nacin mogli dobiti samo autonomiju, a to oni ne zele.
Izbegavanjem razgovora, izazivanjem incidenata da bi
provocirali policiju ili vojsku da intervenise,
pokusavali su da izazovu sto vise sukoba, sto vecu
nesigurnost i sto vece stradanje naroda, optuzujuci
drzavne organe da se sve to desava zbog njihovog
terora, kako bi prisilili medjunarodnu zajednicu da
intervenise u njihovu korist i da im politickim
pritiscima i vojnim pretnjama obezbedi ostvarivanje
njihovog cilja - nezavisnog i etnicki cistog Kosova i
Metohije, kao prve stepenice u stvaranju Velike
Albanije. I danas je tako. Nasilno su oteli tudju
teritoriju i ne ?ele da o njoj pregovaraju boje?i se da
ne izgube nesto od onoga sto sada imaju.Prema tome,
albanski politicki lideri su ti koji odbijaju ili
izbegavaju razgovore i koji postojece razlike zele da
rese terorizmom i silom.
9. LAZ: Tzv. OVK je legalni predstavnik vecine
Albanaca sa Kosova i Metohije i bori se za njihovu
slobodu.
ISTINA: Tzv. OVK je tipicna teroristicka
organizacija koja se bori za ostvarenje separatistickog
politickog cilja - otcepljenja ovog dela teritorije
Republike Srbije i SR Jugoslavije (Srbije i Crne
Gore) i njenog pripajanja zamisljenoj Velikoj
Albaniji. U ostvarenju svog plolitickog cilja, a ne
nekakve imaginarne slobode koju niko ne ugrozava,
koriste sve klasicne forme teroristickih aktivnosti. U
1998. G. teroristi su izvrsili ukupno 1885
teroristickih napada, od cega 1129 na pripadnike
policije. U ovim napadima ubijeno je 115 policijaca a
ranjeno ili povredjeno njih 403. U istom periodu
teroristi su oteli 15 policajaca od kojih su 3 ubijena, 3
pustena a sudbina preostalih 9 se ne zna. Ali teroristi
su napadali i civile. U istom periodu ubili su 128, od
cega 46 Srba, 77 Albanaca 5 Roma. U tim napadima
ranjeno su 74 Srbina (teze ili lakse). Od ukupno
kidnapovanih civila, njih 293, najbrojniji su Srbi, a
potom Albanci - njih 101.Postupak sa otetim ljudima
bio je krajnje okrutan. Nakon raznolikih
maltretiranja, silovanja zena i mucenja ljudi, vecina
otetih je pobijena. Teroristi u svom delovanju koriste
i podmetanje bombi, politicka ubistva, pretnje i
ucene. Pri tome nije istina da oni predstavljaju teznje
albanskog stanovnistva na Kosovu i Metohiji.
Naprotiv, Albanci na Kosovu i Metohiji su zaplaseni
teroristickom aktivnoscu tzv. OVK i gledaju da se od
nje spasu jer ih maltretira, silom mobilise, naplacuje
im reket, siluje zene i ubija za svaku neposlusnost.
Razlog sukoba i nestabilnosti na Kosovu i Metohiji su
teroristi i oni predstavljaju prepreku ne samo
povratku mira i bezbednosti, povratku prognanih,
otpocinjanju politickog dijaloga, vec i slobodnom
izjasnjavanju svih gradjana Kosova i Metohije o
svojim politickim stavovima, bilo da se radi o
Albancima ili gradjanima druge nacionalne
pripadnosti.
10. LAZ: Sukobi na Kosovu i Metohiji prete da se
preliju i na susedne zemlje i ugrozavaju regionalnu
bezbednost.
ISTINA: Na Kosovu i Metohiji nije u pitanju ratni
sukob vec borba policijskih snaga sa teroristima.
Dakle, jedna potpuno unutrasnja stvar, bez ikakve
veze sa drugim drzavama. Kako pre NATO agresije,
tako i sada.Sa jugoslovenske strane granica nijednog
suseda nije ugrozena, niti postoje ikakve namere da se
ugrozi. SRJ je bila otvorena za ravnoporavnu saradnju
sa svim drzavama sveta, na principima medjusobnog
uvazavanja, postovanja suvereniteta i integriteta i na
bazi konkretnih interesa. Ako neko ugrozava
regionalnu bezbednost onda je to Republika Albanija
jer sa njene teritorije dolaze svi napadi na granicu SRJ
(Srbije i Crne Gore) , tamo su se nalazili baze i
kampovi za obuku albanskih terorista i separatista,
vrsila se njihova obuka, omogucavao sverc oruzja i
mnogo toga drugog, usmerenog na podrsku albanskim
separatistima i konkretnu pomoc teroristima. Podrska
separatistickim zahtevima u ovom regionu u kome se
preplicu interesi i razliciti narodi je veoma opasna jer
moze ugroziti postojece granice jednog broja drzava
ovog regiona i time izazvati destabilizaciju i
prosirenje sukoba i van granica SRJ. Dokaz toga je i
Makedonija.Stoga, medjunarodna zajednica treba da
da apsolutnu i konkretnu podrsku legalnoj borbi
Srbije i SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) protiv
terorizma i separatizma jer je to preduslov da se na
Kosovo I Metohiju vrati mir i sigurnost. Znacajan
korak u tom pravcu bio bi prestanak pomoci i podrske
albanskim teroristima, njihovom finansiranju i
naoruzavanju, sto je obaveza i iz rezolucija OUN, a ne
sprovodi se. Za ostvarivanje tog cilja kljucno je
izvrsiti delotvoran pritisak na Republiku Albaniju sa
cije teritorije dolaze sve opasnosti po mir i
bezbednost kako na Kosovu I Metohiji, tako i u celom
regionu.
11. LAZ: Medjunarodna zajednica pokusava da
intervenise u cilju postizanja mira i zastite civila i
njihove imovine.
ISTINA: Da je ta tvrdnja istinita medjunarodna
zajednica bi pomogla legalne organe Republike Srbije
i SRJ da se iskoreni terorizam koji predstavlja glavnu
smetnju povratku mira i sigurnosti na Kosovo i
Metohiju i pretpostavku otpocinjanja dijaloga o
stvarnim problemima zajednickog zivota razlicitih
etnickih zajednica u ovoj srpskoj pokrajini. Medjutim,
najznacajniji medjunarodni faktori, umesto da
osudjuju terorizam, teroriste i osude stradanje
njihovih zrtava -policije, vojske i, pre svega, civila,
stalno vrse pritisak na legalne organe reda i
bezbednosti, okrivljujuci njih, a ne teroriste, za stanje
na Kosovu i Metohiji. Iako su OUN donele rezoluciju
kojom se trazi prekidanje svih vrsta pomoci
teroristima na Kosovu i Metohiji, i dalje se sa svih
strana, a preko puteva koji vode kroz Republiku
Albaniju, na Kosovo i Metohiju slivaju novac, oruzje,
teroristi, mudzahedini i kriminalci, a da se to ne
sprecava, vec naprotiv podstice, i pri tome krije ili
marginalizuje. Civile na Kosovu i Metohiji ne
ugrozava policija, vec kriminalci i teroristi i njihove
pogubne aktivnosti su razlog stradanja civila,
njihovog izgona iz domova i straha i teskoca u kojima
zive. Pored toga, tesko je razumeti da se vojne pretnje
upucuju organima suverene drzave koji brane svoju
teritoriju i gradjane, umesto da se onemogucava
teroristicka aktivnost albanskih separatista, na nacin
na koji se to radi kada su u pitanju interesi tih istih
zemalja. Ocito je, dakle, da se iza napadne brige za
civile ne krije pokusaj smirivanja sukoba i zastite
civila vec pokusaj nametanja sopstvenih interesa
silom i pretnjama, suprotno vazecim medjunarodnim
normama i principima, koristeci pri tome zamene
teza, duple standarde, pa i otvorene manipulacije
cinjenicama.
12. LAZ: Republika Albanija podrzava
medjunarodne napore za smirivanje situacije na
Kosovu i Metohiji i zalaze za mirno resenje sukoba.
ISTINA: Republika Albanija, od svog osnivanja do
danas, skoro neprekidno i u kontinuitetu, aktivno
pomaze separatisticke pokrete i njihovu teroristicku
aktivnost na Kosovu i Metohiji. O tome postoji
bezbroj dokaza, istorijskih i drugih, ali osvrnimo se
samo na aktuelan momenat. Nesprona je cinjenica da
je Albanija u ovom momentu placdarm albanskih
terorista na Kosovu i Metohiji. Na njenoj teritoriji
borave, okupljaju se, obucavaju, opremaju oruzjem i
opremom i sa nje se ilegalno, a cesto i na silu,
prebacuju preko jugoslovenske granice sa ciljem
jacanja teroristickih snaga i njihovog sto sireg i
pogubnijeg delovanja. Medjunarodni kriminal, u koji
je duboko upletena albanska narko mafija i svi drugi
kriminalci albanske nacionalnosti, bez obzira ciji
pasos nose, (medjusobno povezani upravo na principu
nacionalne pripadnosti i kriminalnog opredeljenja),
predstavlja jedan od najvecih izvora finansiranja
teroristicke i separatisticke aktivnosti na Kosovu i
Metohiji u cemu Albanija ima znacajnu ulogu i to ne
samo kao trenutna zona "prljavog" novca, droge i
oruzja na Kosovu i Metohiji. Svoju apsolutnu podrsku
albanskim separatistima i terotistima Albanija vise i
ne krije. Otvoreno prima separatisticke albanske
prvake, pa i one koji se legitimisu kao predstavnici
teroristicke organizacije tzv. OVK, otvoreno
zagovara samoopredeljenje Albanaca na Kosovu i
Metohiji, sto je jasna podrska otcepljenju ove
pokrajine od Republike Srbije i SR Jugoslavije i, cak,
priziva stranu vojnu intervenciju radi pomoci
albanskim separatistima i teroristima u ostvarivanju
njihovog pravog cilja - nezavisnog i etnicki cistog
Kosova i Metohije.
13. LA?. Albanci se bore ya demokratsko i
multietni?ko drustvo na Kosovu i Metohiji.
ISTINA:Aktuelno stanje na KiM jasno pokazuje ne
samo da su prethodno izneti argumenti apsolutno
ta?ni ve? i da je verbalno zalaganje Albanskih
politi?kih lidera za demokratsko i multietni?ko
Kosovo obi?na la?. Nakon nasilnog progona,
pra?enog ubijanjem, maltretiranjem i svim drugim
oblicima pritiska na Srbe, pre svega, ali i na svo
ostalo nealbansko stanovnistvo, rusenjem i
spaljivanjem preko 80 pravoslavnih manastira i
crkava, rusenjem srpskih grobalja, otimanjem
imovine i privrednih objekata, Albanci su pokazali da
je njihova namera da Srbe i otale nealbance proteraju
za sva vremena sa KiM kako bi oteli njihovu
teritoriju i imovinu. To je najgnusnije etni?ko
?is??enje i nema nikakve veye ni sa demokratijom a
jos manje sa ?eljom ya zajedni?kim ?ivotom sa
gradjanima drugih vera i nacionalnosti. Naj?a?losnije
je sto se to desava pred o?ima celog sveta oli?enog u
medjunarodnoj misiji , vojnoj i civilnoj, koja, umesto
da tome ostro stane na put, zatvara o?i i pravi se
nevesta kao seoska mlada. Istorija , kada se jednoga
dana bude posteno pisala, a do?i ?e i to vreme, ne?e ih
postedeti od ovog zlo?ina.
Tek razumevanje ovih cinjenica moze dati pravu
sluku o dogadjajima na Kosovu i Metohiji, akterima i
njihovim ciljevima i delovanju.
Kosovo i Metohija: Propaganda i istina
Rade Drobac
Beograd, 09. april 2003. godine
Beleska autora: tekst sam pisao januara 1999. g. za
potrebe Saveznoig ministarstva za inostrane poslove a
sada sam ga aktuelizovao u uverenju da je korisno
ponoviti argumente koji i danas imaju jednaku
vrednost a koje smo, u poplavi dnevnih vesti i
dezinformacija, mozda izgubili iz vida.
UVOD
Kosovo i Metohija su jedna od najcescih tema u
politickim krugovima u inostranstvu, medjunarodnim
organizacijama i svetskim medijima ve? du?i niz
godina.. Kada bi se analizirala kolicina izrecenog,
napisanog i snimljenog , moglo bi se pomisliti da je o
ovom pitanju sve i vise nego poznato i da je vec
svima jasno o cemu se tu radi, ko je tu kriv i zasto, i
koga treba braniti. Medjutim, kolicina i vrsta
informacija koje kruze o Kosovu i Metohiji obnuto je
srazmerna stvarnom razumevanju zbivanja u ovoj
juznoj srpskoj pokrajini. Poznavaocima stanja i
problematike cini se da sto se vise o Kosovu i
Metohiji govori, sve je vise zabluda i pogresnih
predstava. Kako je ovo moguce? Iako zvuci
nelogicno, moguce je jer se na ovom delu srpske
teritorije preplicu drzavni i nacionalni interesi
Republike Srbije i SRJ, velikoalbanske aspiracije
albanskih separatista i terorista i globalni i stgrateski
interesi nekih velikih sila, koje nesumnjivo raspolazu
mogucnostima i nacinima da, u funkciji ostvarivanja
ciljeva sopstvene politike, istinu pretvore u laz i laz u
istinu. Kosovo i Metohija je jedan od primera koji
nedvosmisleno dokazuje da se oni ne libe da to i ucine
ne vodeci, pri tome, racuna o stvarnim cinjenicama,
niti o interesima onih koji u ovoj srpskoj pokrajini
zive, iako se za to verbalno zalazu, niti se pridrzavaju
principa koje su sami proklamovali i koje silom
namecu drugima. Neupuceni bi se mogli zapitati zbog
cega je nekom potrebno da manipulise cinjenicama?
Zbog toga da bi, prikazujuci stanje, aktere i zbivanja u
svetlu koji odgovara sopstvenim interesima,
mobilisao sto veci broj politickih faktora u svetu u
podrsci ostvarivanju sopstvenih ciljeva, isfabrikovao
dogadjaje koji treba da nateraju medjunarodne
organizacije i institucije da legalizuju odredjene
politicke i vojne akcije uperene protiv zacrtanog
protivnika i, napokon, da bi se pred medjunarodnim
javnim mnjenjem stvorio utisak o pravednosti
sopstvenog delovanja.
Brojni su primeri manipulacija koje su uspele i donele
velike nesrece celim narodima. Na srecu bilo je i
pokusaja manipulacija, koji su osujeceni i njihovi
negativni efekti spreceni. Kada je Kosovo i Metohija
u pitanju, najpoznatji takav slucaj je pokusaj
inscenacije masovnog masakra albanskih civila od
strane srpske policije u selu Racak. Teroristi koji su u
prethodnom periodu izvrsili vise napada na policiju i
civile u tom regionu napali su policiju koja je na
napad odgovorila i tom prilikom ubila vise desetina
terorista. Preko noci su ti teroristi preobuceni i
proglaseni civilima, a sve to su legalizovali visoki
predstavnici najuglednijih madjunarodnih
organizacija i vodecih sila sveta. Na srecu, ima
postenih novinara koji su to videli i prevaru
obelodanili.
Kada se pojedinci ne libe ovako otvorenih i grubih
manipulacija, moze se zamisliti kakve se sve zablude
i pogresne predstave, putem sofisticiranih,
globalizovanih i centralizovanih uticajnih medija, PR
agencija i lobi grupa, sire u svetu, stvarajuci o Kosovu
i Metohiji potpuno pogresne predstave.
Nije moguce na jednom mestu izneti sve te neistine i
maniplulacije, ali cemo nabrojati one najcesce i
najvaznije.
1. LAZ: Albanci na Kosovu i Metohiji prisiljeni su
da se bune jer je rezim u Srbiji nedemokratski?
ISTINA:Problem separatistickog albanskog
delovanja na Kosovu i Metohiji postoji vec vise od sto
godina. Njegovi temelji udareni su jos 1878. g.
osnivanjem tzv. Prizrenske lige cija je pratforma
objedinjavanje svih albanskih etnickih teritorija, pri
cemu su granice te teritorije obuhvatale i delove
susednih drzava, pa i one u kojima Albanci nisu bili
vecinska populacija.
Albanski separatizam , koji je, u periodima strane
okupacije Kosova I Metohije, uzimao formu terora i
terorizma u ostalim periodima, bio je u kontinuitetu
protiv svake vlasti u Srbiji (i u susednim drzavama
prema kojima je imao aspiracije), nezavisno od
njihovog karaktera i nosilaca.
Kako tadasnja, tako i aktuelna vlast u Srbiji i
Jugoslaviji izabrane su na demokratskim izborima i
priznaje je najveci broj gradjana, medju koje spadaju i
pripadnici ostalih 25 nacionalnih manjina i etnickih
grupa koje zive u SRJ.
2. LAZ: Kosovo i Metohija je albanska teritorija i
Srbi na nju nemaju pravo.
ISTINA:Kosovo i Metohija je teritorija koja od VI
veka pripada, bez prekida, srpskom narodu koji je na
njoj najbrojniji u periodu od skoro 13 vekova.
Teritorija Kosova i Metohije je u celom ovom
periodu neprekidno, osim u periodima strane
okupacije, bila integralni deo srpske drzave. Do
okupacije Kosova i Metohije od strane Otomanske
imperije, u 14. Veku, prestonica Kraljevine Srbije bio
je grad Prizren, a sediste srpske pravoslavne crkve se i
danas nalazi u Peci. Na prostoru Kosova I Metohije
nalazi se oko 1300 srpskih kulturno - istorijskih
spomenika koji predstavljaju vise od 90% ukupne
kulturno - istorijske bastine ovog regiona. O
pripadnosti ove teritorije Srbima svedoce toponimi,
samo ime (Kosovo polje- dolazi od srpske reci kos,
Metohija dolazi od reci metoh koja znaci pravoslavni
crkveni posed). Albanci se kao etnicka skupina
pominju tek od XIV veka, a na Kosovu i Metohiji su
sada vecinsko stanovnistvo zahvaljujuci sistematskom
maltretiranju i proterivanju srpskog i drugog
nealbanskog stanovnistva sa ovog prostora.
3. LAZ: Albanaca na Kosovu i Metohiji ima 90%.
ISTINA: U skoro svim izvestajima najveceg dela
svetskih medija u vreme pred agresiju NATO pakta
kao refren se ponavljalo da Albanci na Kosovu i
Metohiji predstavljaju vecinu u odnosu na Srbe u
razmeri 9 na prema 1. Istina je sasvim drugacija. Iako
potpuno egzaktnih podataka nema, jer Albanci nisu
izasli na popis odrzan 1991. godine, a onaj iz 1981.
godine su vrsile jednonacionalne albanske komisije
koje su potpuno proizvoljno i netacno prikazale broj i
demografsku strukturu stanovnistva na Kosovu i
Metohiji, najnovije analize jugoslovenskog Zavoda za
statistiku (kraj 1998. god.) pokazale su prilicno jasnu i
verodostojnu sliku. Prema strucnjacima ovog zavoda,
na Kosovu I Metohiji tada je zivelo oko 917.000
Albanaca, 221.000 Srba, 23.000 Crnogoraca, 97.000
Roma, 72.500 Muslimana, 3.500 Jugoslovena, 21.000
Turaka, 980 Makedonaca i 23.000 ostalih. Ovi podaci
dokazuju da je procenat albanskog stanovnistva na
Kosovu i Metohiji oko 66%. Zbog cega Albansci i
oni koji u svetu podrzavaju njihov separatizam i
terorizam stalno insistiraju na 90%? Zbog toga sto
svoje zahteve za nezavisnoscu Albanci zasnivaju
iskljucivo na svojoj razlicitoj etnickoj pripadnosti pa
im je zato potrebno da prikazu sto veci procenat
stanovnistva albanske nacionalnosti kako bi svojim
zahtevima dali veci legitimitet i verodostojnost, iako
se radi o krajnje nacionalistickim i hegemonistickim
pobudama. Sada ih je na KiM verovatno 90% jer su
pod okriljem NATO jedinica i na njihovu sramotu
proterali veliki deo srpskog i nealbanskog
stanovnistva sa KiM.
4. LAZ: Svi Albanci na Kosovu i Metohiji podrzavaju
nezavisnost ove pokrajine.
ISTINA: Najveci broj Albanaca koji zive na Kosovu i
Metohiji nije za otcepljenje od Srbije i Jugoslavije.
Medjutim, suoceni sa agresivnim separatizmom
svojih politickih lidera i sve surovijim terorizmom,
uvidjajuci da i neke uticajne drzave podrzavaju
separatizam i terorizam u ovoj juznoj srpskoj
pokrajini, ne usudjuju se da se otvoreno suprotstave, u
strahu za svoje i zivote svojih porodica. Nesporna je
cinjenica da veliki broj Albanaca na Kosovu i
Metohiji ima visok standard zivota i da je zadovoljan
mogucnostima koje ima, pogotovo u odnosu na samu
Albaniju, pa i druge susedne zemlje, i da zele da zive
u miru i slozi sa svim gradjanima Kosova i Metohije.
Ali dok god se ne iskoreni terorizam i ne suzbije
separatizam, oni nece biti u prilici da dobiju
mogucnost da svoja opredeljenja slobodno I bez straha
ispolje. Najbolji dokaz da veliki broj Albanaca na
Kosovu i Metohiji ne podrzava separatizam i
terorizam je da od ubijenih u toku 1998. g. Albanske
zrtve cine 55% (77 civila). Ubijeni su samo zato jer
nisu podrzavali etnocentricnu i iskljucivu
separatisticku politiku albanskih terorista.
5. LAZ: Albancima na Kosovu i Metohiji je nasilno
oduzeta autonomija.
ISTINA:Albancima na Kosovu i Metohija nije
oduzeta autonomija, a pogotovo ne nasilno. Stepen
autonomije koju uziva ova srpska pokrajina u svemu
je jednak autonomiji koju uziva druga srpska
pokrajina Vojvodina. Dok u Vojvodini u miru i slozi,
u okviru siroke autonomije koju u punoj meri koriste,
zajedno zivi i saradjuje 25 nacionalnih manjina i
etnickih grupa, bez ozbiljnih problema ili
nesuglasica, dotle na Kosovu i Metohiji od nekoliko
nacionalnih manjina i etnickih grupa koje tamo zive
bez problema samo jedna jedina se zali- Albanska.
Prava koja imaju na raspolaganju svi gradjani Kosova
i Metohije, kao i ona specificna za pripadnike
nacionalnih manjina, u okviru koncepta regionalne
autonomije koji spada u red uobicajenih u svetu, su
takvog stepena da prevazilaze ne samo obaveze iz
medjunarodnih propisa, vec i sve sto je u praksi u
drugim zemljama Evrope i sveta. Ta prava Albanci ne
koriste iz politickih razloga - kako bi politickim
faktorima u svetu i medjunarodnoj javnosti dokazali
svoju navodnu obespravljenost.
Kao krunski argument da je Albancima na Kosovu i
Metohiji nasilno oduzeta autonomija navodi se da je
1989.g. pod pretnjom sile promenjen statut ove
pokrajine. Statut je zaista promenjen, u smislu
ukidanja atributa drzavnosti koji nisu pripadali
konceptu autonomije uobicajenom u svetu. I to je
ucinjeno na legalan nacin. Odluku je izglasala
pokrajinska skupstina a ratifikovao savezni
parlament, bez ijedne primedbe neke od republika
koje su u to vreme sacinjavale prethodnu Jugoslaviju.
Svi ostali prerogativi autonomnog statusa su ostali na
snazi ali je ovom promenom presecen proces
postepenog sticanja nezavisnosti, pa je razumljivo
nezadovoljstvo separatista kojima je time ometeno
ostvarivanje njihovih ciljeva. Pri tome ovde treba
razbiti jos jednu manipulaciju. Kroz formulaciju da je
Albancima na Kosovu i Metohiji ukinuta autonomija
na mala vrata se ova srpska pokrajina pokusava
predstaviti kao albanska a ne srpska. Da je autonomija
zaista ukinuta, ona bi bila ukinuta za sve gradjane
Kosova i Metohije, a ne samo za Albance.
6. LAZ: Ljudska i nacionalna prava Albanaca na
Kosovu i Metohiji su ugrozena.
ISTINA: Ljudska, gradjanska i nacionalna prava
Albanaca, ili drugih pripadnika nacionalnih manjina
na Kosovu i Metohiji, ili u SR Jugoslaviji , ni u cemu
nisu ugrozena. Ustavni i zakonski okviri ostvarivanja
ovih prava su, ne samo u saglasnosti sa
najsavremenijim pravnim postulatima zemalja
razvijenog sveta, vec sadrze i mnoge pozitivne
odredbe koje ne sadrze propisi koji regulisu ovu
materiju u drugim zemljama. Svi pripadnici
nacionalnih manjina u SR Jugoslaviji(Srbiji i Crnoj
Gori) imaju pravo glasa, pravo na politicko
organizovanje, pravo na negovanje sopstvenog jezika,
kulture i obicaja, pravo na skolovanje na maternjem
jeziku, ukljucujuci i na univerzitetima, pravo na
informisanje na sopstvenom jeziku i mnoga druga.
Medjutim, problem nije u nedostatku nekog od ovih
prava ili u teskocama u njihovom ostvarivanju.
Problem je u cinjenici da politicke predstavnike
Albanaca na Kosovu i Metohiji zanima samo
nezavisnost, odnosno da je njihov cilj da od Srbije i
SR Jugoslavije (srbije i Crne Gore) otmu deo njene
suverene teritorije, ne prezajuci da u tom cilju koriste
sva raspoloziva sredstva. Terorizam koji svakodnevno
odnosi brojne zrtve na Kosovu i Metohiji samo je
nalicje separatizma, usmerenog na borbu za tudju
teritoriju, pri cemu price o ljudskim i nacionalnim
pravima sluze da zamaskiraju prave ciljeve albanskih
separatista i terorista.
7. LAZ: Albance na Kosovu i Metohiji Srbi
proganjaju i etnicki ciste.
ISTINA:Optuzbe da Srbi na Kosovu i Metohiji
proganjaju Albance i da to predstavlja svojevrsno
etnicko ciscenje je apsolutno netacna. Ona sluzi
albanskim separatistima da pred ocima medjunarodne
javnosti nadju prihvatljivo opravdanje koje bi
maskiralo njihove prave ciljeve - secesiju i otimanje
dela tudje teritorije. Medjutim, te optuzbe sluze i da
preduprede istu takvu, ovoga puta istinitu, optuzbu
Srba na Kosovu i Metohiji, da Albanci decenijama
vrse sistematski progon i nedela nad njima i da su ta
nasilja razmera etnickog ciscenja. Da Albanci etnicki
ciste Srbe sa Kosova i Metohije, a ne obrnuto,
najbolje svedoce egzaktni podaci, koje niko ne
osporava. A to je da je na Kosovu i Metohiji pre
NATO agresije i nasilnog iseljavanja Srba i ostalog
nealbanskog stanaovnistva, ?ivelo 66% Albanaca a
svega 16% Srba. Ako se zna da su Srbi vekovima
predstavljali apsolutnu vecinu na prostoru Kosova i
Metohije, kako je onda moguce da su svedeni samo na
ovako mali procenat, a Albanci u demografskoj
ekspanziji. Ako pri tome znamo da se albanski teror
nad srpskim stanovnistvom odvija vec preko sto
godina, o cemu svedoce brojni dokumenti iz daleke i
nedavne proslosti, onda je to razumljivo. Taj teror je
bio posebno izrazen u periodima strane okupacije ove
srpske pokrajine, koje su albanski separatisti uvek
maksimalno iskoriscavali za jos agresivniji i potpuniji
teror nad lokalnim srpskim stanovnistvom i njegov
izgon sa Kosva i Metohije. Prema verodostojnim
istorijskim podacima izmedju 1889. i 1899. godine,
kada su Srbi bili cetiri puta brojniji od Albanaca
(Srba 415.300, Albanaca 106.270), pod
pokroviteljstvom Turske, sa Kosova i Metohije je
proterano oko 60.000 Srba. Procene strucnjaka govore
da je izmedju 1880.g. do 1913.g. sa Kosova i Metohije
proterano oko 150.000 Srba i Crnogoraca, tako da se
oko 1921.g. broj Srba i Crnogoraca izjednacaio sa
brojem Albanaca. Drugi veliki egzodus Srba i
Crnogoraca sa Kosova i Metohije dogodio se tokokm
II Svetskog rata. Pod okriljem okupacije fasisticke
Italije Albanci su pobili oko 10.000 Srba, spalili i
porusili oko 30.000 njihovih kuca i proterali izmedju
60.000 i 70.000. U istom periodu, i neposredno nakon
ovog rata, na Kosovo Metohiju je na srpska imanja i
terotorije dovedeno ukupno oko 300.000 Albanaca iz
Albanije, sa ciljem promene etnicke strukture
stanovnistva i stvaranja uslova otimanje te teritorije
od Srba. Poslednji veci odlazak Srba i Crnogoraca sa
Kosova i Metohije dogodio se u periodu nakon II
Svetskog rata, kada je pod zastitom lokalnih
albanskih politicara, koji su tada upravljali ovom
srpskom pokrajinom, nastavljeno tiho proterivanje .
Samo u periodu od 1981. do 1988. god., pod
pritiskom, pretnjama i maltretiranjima, sa Kosova i
Metohije otislo je 28.000. Srba. Ocito je, dakle, da su
na Kosovu i Metohiji Srbi ti koji su zrtve i da je
njihov opstanak tamo ugrozen, a ne obrnuto. O tome
svedoci i aktuelna situacija u kojoj albanski separatisti
i teroristi ubijaju, otimaju i muce srpske civile, u
pokusaju da ih oteraju sa Kosova i Metohije. Samo u
periodu od potpisivanja sporazuma izmedju tadasnjeg
predsednika SRJ S. Milosevica i americkog
predstavnika R. Holbruka (13. 10. 1998.g.) Srbi su
proterani iz oko 70 sela koja su sada etnicki cista -
Albanska.
8. LAZ: Srbi odbijaju pregovore i silom zele da rese
sukob.
ISTINA: Nisu Srbi ti koji odbijaju dijalog i koji na
silu zele da rese postojece razlike. Upravo je obrnuto.
U periodu od februara 1998.g. pa sve do sada
politicki predstavnici Republike Srbije i SRJ
neprekidno su nudili dijalog i resavanje sukoba
mirnim i politickim putem. Dokaz toga je cinjenica
da su delegacije Srbije i SRJ vise od dvadeset puta
pozivale albanske predstavnike sa Kosova i Metohije
na razgovore i da su u svim tim prilikama dolazili u
Pristinu. Ni na jedan od tih poziva se albanski
politicki predstavnici nisu odazvali. Svoje izostanke
ili odbijanja uvek su pravdali nekim izgovorima. Prvo
nisu imali sastav delegacije za pregovore, zatim nisu
imali pratformu za razgovore, potom nisu hteli da
razgovaraju dok se srpska policija ne povuce sa
Kosova i Metohije i sl. Sustina svega bila je
nezainteresovanost za otvaranje dijaloga jer bi na taj
nacin mogli dobiti samo autonomiju, a to oni ne zele.
Izbegavanjem razgovora, izazivanjem incidenata da bi
provocirali policiju ili vojsku da intervenise,
pokusavali su da izazovu sto vise sukoba, sto vecu
nesigurnost i sto vece stradanje naroda, optuzujuci
drzavne organe da se sve to desava zbog njihovog
terora, kako bi prisilili medjunarodnu zajednicu da
intervenise u njihovu korist i da im politickim
pritiscima i vojnim pretnjama obezbedi ostvarivanje
njihovog cilja - nezavisnog i etnicki cistog Kosova i
Metohije, kao prve stepenice u stvaranju Velike
Albanije. I danas je tako. Nasilno su oteli tudju
teritoriju i ne ?ele da o njoj pregovaraju boje?i se da
ne izgube nesto od onoga sto sada imaju.Prema tome,
albanski politicki lideri su ti koji odbijaju ili
izbegavaju razgovore i koji postojece razlike zele da
rese terorizmom i silom.
9. LAZ: Tzv. OVK je legalni predstavnik vecine
Albanaca sa Kosova i Metohije i bori se za njihovu
slobodu.
ISTINA: Tzv. OVK je tipicna teroristicka
organizacija koja se bori za ostvarenje separatistickog
politickog cilja - otcepljenja ovog dela teritorije
Republike Srbije i SR Jugoslavije (Srbije i Crne
Gore) i njenog pripajanja zamisljenoj Velikoj
Albaniji. U ostvarenju svog plolitickog cilja, a ne
nekakve imaginarne slobode koju niko ne ugrozava,
koriste sve klasicne forme teroristickih aktivnosti. U
1998. G. teroristi su izvrsili ukupno 1885
teroristickih napada, od cega 1129 na pripadnike
policije. U ovim napadima ubijeno je 115 policijaca a
ranjeno ili povredjeno njih 403. U istom periodu
teroristi su oteli 15 policajaca od kojih su 3 ubijena, 3
pustena a sudbina preostalih 9 se ne zna. Ali teroristi
su napadali i civile. U istom periodu ubili su 128, od
cega 46 Srba, 77 Albanaca 5 Roma. U tim napadima
ranjeno su 74 Srbina (teze ili lakse). Od ukupno
kidnapovanih civila, njih 293, najbrojniji su Srbi, a
potom Albanci - njih 101.Postupak sa otetim ljudima
bio je krajnje okrutan. Nakon raznolikih
maltretiranja, silovanja zena i mucenja ljudi, vecina
otetih je pobijena. Teroristi u svom delovanju koriste
i podmetanje bombi, politicka ubistva, pretnje i
ucene. Pri tome nije istina da oni predstavljaju teznje
albanskog stanovnistva na Kosovu i Metohiji.
Naprotiv, Albanci na Kosovu i Metohiji su zaplaseni
teroristickom aktivnoscu tzv. OVK i gledaju da se od
nje spasu jer ih maltretira, silom mobilise, naplacuje
im reket, siluje zene i ubija za svaku neposlusnost.
Razlog sukoba i nestabilnosti na Kosovu i Metohiji su
teroristi i oni predstavljaju prepreku ne samo
povratku mira i bezbednosti, povratku prognanih,
otpocinjanju politickog dijaloga, vec i slobodnom
izjasnjavanju svih gradjana Kosova i Metohije o
svojim politickim stavovima, bilo da se radi o
Albancima ili gradjanima druge nacionalne
pripadnosti.
10. LAZ: Sukobi na Kosovu i Metohiji prete da se
preliju i na susedne zemlje i ugrozavaju regionalnu
bezbednost.
ISTINA: Na Kosovu i Metohiji nije u pitanju ratni
sukob vec borba policijskih snaga sa teroristima.
Dakle, jedna potpuno unutrasnja stvar, bez ikakve
veze sa drugim drzavama. Kako pre NATO agresije,
tako i sada.Sa jugoslovenske strane granica nijednog
suseda nije ugrozena, niti postoje ikakve namere da se
ugrozi. SRJ je bila otvorena za ravnoporavnu saradnju
sa svim drzavama sveta, na principima medjusobnog
uvazavanja, postovanja suvereniteta i integriteta i na
bazi konkretnih interesa. Ako neko ugrozava
regionalnu bezbednost onda je to Republika Albanija
jer sa njene teritorije dolaze svi napadi na granicu SRJ
(Srbije i Crne Gore) , tamo su se nalazili baze i
kampovi za obuku albanskih terorista i separatista,
vrsila se njihova obuka, omogucavao sverc oruzja i
mnogo toga drugog, usmerenog na podrsku albanskim
separatistima i konkretnu pomoc teroristima. Podrska
separatistickim zahtevima u ovom regionu u kome se
preplicu interesi i razliciti narodi je veoma opasna jer
moze ugroziti postojece granice jednog broja drzava
ovog regiona i time izazvati destabilizaciju i
prosirenje sukoba i van granica SRJ. Dokaz toga je i
Makedonija.Stoga, medjunarodna zajednica treba da
da apsolutnu i konkretnu podrsku legalnoj borbi
Srbije i SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) protiv
terorizma i separatizma jer je to preduslov da se na
Kosovo I Metohiju vrati mir i sigurnost. Znacajan
korak u tom pravcu bio bi prestanak pomoci i podrske
albanskim teroristima, njihovom finansiranju i
naoruzavanju, sto je obaveza i iz rezolucija OUN, a ne
sprovodi se. Za ostvarivanje tog cilja kljucno je
izvrsiti delotvoran pritisak na Republiku Albaniju sa
cije teritorije dolaze sve opasnosti po mir i
bezbednost kako na Kosovu I Metohiji, tako i u celom
regionu.
11. LAZ: Medjunarodna zajednica pokusava da
intervenise u cilju postizanja mira i zastite civila i
njihove imovine.
ISTINA: Da je ta tvrdnja istinita medjunarodna
zajednica bi pomogla legalne organe Republike Srbije
i SRJ da se iskoreni terorizam koji predstavlja glavnu
smetnju povratku mira i sigurnosti na Kosovo i
Metohiju i pretpostavku otpocinjanja dijaloga o
stvarnim problemima zajednickog zivota razlicitih
etnickih zajednica u ovoj srpskoj pokrajini. Medjutim,
najznacajniji medjunarodni faktori, umesto da
osudjuju terorizam, teroriste i osude stradanje
njihovih zrtava -policije, vojske i, pre svega, civila,
stalno vrse pritisak na legalne organe reda i
bezbednosti, okrivljujuci njih, a ne teroriste, za stanje
na Kosovu i Metohiji. Iako su OUN donele rezoluciju
kojom se trazi prekidanje svih vrsta pomoci
teroristima na Kosovu i Metohiji, i dalje se sa svih
strana, a preko puteva koji vode kroz Republiku
Albaniju, na Kosovo i Metohiju slivaju novac, oruzje,
teroristi, mudzahedini i kriminalci, a da se to ne
sprecava, vec naprotiv podstice, i pri tome krije ili
marginalizuje. Civile na Kosovu i Metohiji ne
ugrozava policija, vec kriminalci i teroristi i njihove
pogubne aktivnosti su razlog stradanja civila,
njihovog izgona iz domova i straha i teskoca u kojima
zive. Pored toga, tesko je razumeti da se vojne pretnje
upucuju organima suverene drzave koji brane svoju
teritoriju i gradjane, umesto da se onemogucava
teroristicka aktivnost albanskih separatista, na nacin
na koji se to radi kada su u pitanju interesi tih istih
zemalja. Ocito je, dakle, da se iza napadne brige za
civile ne krije pokusaj smirivanja sukoba i zastite
civila vec pokusaj nametanja sopstvenih interesa
silom i pretnjama, suprotno vazecim medjunarodnim
normama i principima, koristeci pri tome zamene
teza, duple standarde, pa i otvorene manipulacije
cinjenicama.
12. LAZ: Republika Albanija podrzava
medjunarodne napore za smirivanje situacije na
Kosovu i Metohiji i zalaze za mirno resenje sukoba.
ISTINA: Republika Albanija, od svog osnivanja do
danas, skoro neprekidno i u kontinuitetu, aktivno
pomaze separatisticke pokrete i njihovu teroristicku
aktivnost na Kosovu i Metohiji. O tome postoji
bezbroj dokaza, istorijskih i drugih, ali osvrnimo se
samo na aktuelan momenat. Nesprona je cinjenica da
je Albanija u ovom momentu placdarm albanskih
terorista na Kosovu i Metohiji. Na njenoj teritoriji
borave, okupljaju se, obucavaju, opremaju oruzjem i
opremom i sa nje se ilegalno, a cesto i na silu,
prebacuju preko jugoslovenske granice sa ciljem
jacanja teroristickih snaga i njihovog sto sireg i
pogubnijeg delovanja. Medjunarodni kriminal, u koji
je duboko upletena albanska narko mafija i svi drugi
kriminalci albanske nacionalnosti, bez obzira ciji
pasos nose, (medjusobno povezani upravo na principu
nacionalne pripadnosti i kriminalnog opredeljenja),
predstavlja jedan od najvecih izvora finansiranja
teroristicke i separatisticke aktivnosti na Kosovu i
Metohiji u cemu Albanija ima znacajnu ulogu i to ne
samo kao trenutna zona "prljavog" novca, droge i
oruzja na Kosovu i Metohiji. Svoju apsolutnu podrsku
albanskim separatistima i terotistima Albanija vise i
ne krije. Otvoreno prima separatisticke albanske
prvake, pa i one koji se legitimisu kao predstavnici
teroristicke organizacije tzv. OVK, otvoreno
zagovara samoopredeljenje Albanaca na Kosovu i
Metohiji, sto je jasna podrska otcepljenju ove
pokrajine od Republike Srbije i SR Jugoslavije i, cak,
priziva stranu vojnu intervenciju radi pomoci
albanskim separatistima i teroristima u ostvarivanju
njihovog pravog cilja - nezavisnog i etnicki cistog
Kosova i Metohije.
13. LA?. Albanci se bore ya demokratsko i
multietni?ko drustvo na Kosovu i Metohiji.
ISTINA:Aktuelno stanje na KiM jasno pokazuje ne
samo da su prethodno izneti argumenti apsolutno
ta?ni ve? i da je verbalno zalaganje Albanskih
politi?kih lidera za demokratsko i multietni?ko
Kosovo obi?na la?. Nakon nasilnog progona,
pra?enog ubijanjem, maltretiranjem i svim drugim
oblicima pritiska na Srbe, pre svega, ali i na svo
ostalo nealbansko stanovnistvo, rusenjem i
spaljivanjem preko 80 pravoslavnih manastira i
crkava, rusenjem srpskih grobalja, otimanjem
imovine i privrednih objekata, Albanci su pokazali da
je njihova namera da Srbe i otale nealbance proteraju
za sva vremena sa KiM kako bi oteli njihovu
teritoriju i imovinu. To je najgnusnije etni?ko
?is??enje i nema nikakve veye ni sa demokratijom a
jos manje sa ?eljom ya zajedni?kim ?ivotom sa
gradjanima drugih vera i nacionalnosti. Naj?a?losnije
je sto se to desava pred o?ima celog sveta oli?enog u
medjunarodnoj misiji , vojnoj i civilnoj, koja, umesto
da tome ostro stane na put, zatvara o?i i pravi se
nevesta kao seoska mlada. Istorija , kada se jednoga
dana bude posteno pisala, a do?i ?e i to vreme, ne?e ih
postedeti od ovog zlo?ina.
Tek razumevanje ovih cinjenica moze dati pravu
sluku o dogadjajima na Kosovu i Metohiji, akterima i
njihovim ciljevima i delovanju.