1. Kongres Srba Evrope - uvodna rec dr Sime Mraovica
2. Americki podrepasi (Kosta Cavoski)
=== 1 ===
Kongres Srba Evrope - uvodna rec dr Sime Mraovica
http://www.artel.co.yu/sr/glas_dijaspore/2003-06-05.html
Dr. Sima Mraovic
31.maj 2003
R?mlang, Svajcarska
Dame i gospodo:
Proteklo je tek nesto vise od jedne decenije od kako su,
krsenjem osnovnih principa medjunarodnog prava,
terororisticke i secesionisticke snage u bivsoj Jugoslaviji,
podrzane finansijski i vojno od stranih sila, doprinele rusenju
drzave koja je, pored srpskoga naroda, objedinjavala gradjane
razlicitih etnickih i verskih pripadnosti.
U tom kriminalnom cinu medjunarodnih razmera srpski je
narod izgubio ne samo svoju nacionalnu celovitost, ne samo da
su mu nepravedno nametnute sankcije zbog zlocina koje nije
pocinio, ne samo da je pred svetom demonizovan, a pred
medjunarodnom zajednicom neistinama optuzen, ne samo da je
stotine hiljada srpskog zivlja nasilno prognano sa svojih
vekovnih ognjista, vec se i danas od njega, kao jos uvek
nepokorene zrtve, zahteva izrucenje srpskih patriota
NATO-finansiranom Tribunalu u Hagu da bi tim politickim
sudjenjem, za ciji se ishod unapred zna, zlocini nad srpskim
narodom bili pravno opravdani. Namera je agresora i
okupatora da se, ne samo opravdaju njegovi zlocini, vec da i
zahtev Medjunarodnom sudu pravde da Srbija placa ratnu
ostetu pravim krivcima i ucesnicima secesionistickoih ratova,
dobije pravno pokrice.
Zato smatram da, bez obzira na buduci program i rad Kongresa
Srba Evrope, ove cinjenice moraju nam uvek biti na umu.
Mi nemamo pravo da ih zaboravimo.
Razlog tom imperativu nalazimo u odjecima i licnim
susretima sa svakodnevnim zivotom u otadzbini.
A svi oni govore istim osecanjima : agresija na srpski narod
nije prestala.
Agresija se ogleda u cinjenici da se nametnute podeljenost
srpskog naroda i dalje sistematski sprovode i sire. Srbi iz
Republike Srpske koji se nalaze pod NATO protektoratom sve
vise se udaljuju od Srbije i Crne Gore. U isto vreme, dva
bratska naroda, Srbi i Crno Gorci sve manje dele, prirodno
zajednicku sudbinu.
Agresija se ne skriveno ogleda u vojnoj, ekonomskoj i
kulturnoj okupaciji Kosova i Metohije.
Agresija se ispoljava u krsenju ljudskih prava gotovo na svim
prostorima bivse Jugoslavije u sistematskim sprecavanjem
prognanih iz secesionistickih Republika Hrvatske i Bosne i
Hercegovine da se vrate svojim kucama i svojim vekovnim
ognjistima.
Agresija se ispoljava u unistavanju srpskog nacionalnog
bogatsva, verskih i kulturnih spomenika, u rasprodaji
preostalog industrijskog i prirodnog bogatstva nase otadzbine.
Agresija se ispoljava u sistemu obrazovanja i u sredstvima
informisanja. Tako na primer, djacki udzbenici istorije se
prepravljaju i prilagodjavaju standardima agresora i okupatora.
Nova falsifikovana istorija ne samo da se namece deci Srbije,
Crne Gore i Republike Srpske, tu istoriju trebalo bi da
izucavaju i deca Srba u rasejanju. Zbog neistina, ili nedovoljno
recenih istina o svom narodu, najmladja i buduca generacija
Srba u otadzbini i u rasejanju snosice dugorocne posledice
gubljenja nacionalnog identiteta.
Agresija se ogleda i u falsifikovanom i zlonamernom tvrdjenju
o krivici Srba za rusenje Jugoslavije i za zlocine u toku
secesionistickih ratova. Ona se ispoljava i na nacionalnom i na
medjunarodno-pravnom planu. Srpskom se narodu sudi, ne da
se utvrdi istina, vec da se preko njegovih drzavnih i vojnih
licnosti, Srbi, kao narod osude i ponize, i time se dugorocno
iskljuce iz zajednice slobodnih i suverenih naroda. Imajuci to u
vidu, posebno zabrinjava cinjenica da se Srbiji namece jedno
duhovno stanje u kojoj se Srbi medjusobno optuzuju za sva zla u
toku proslog rata i da se proces samooptuzivanja opravdava kao
neka vrsta neophodnog cistilista pre ulaska u obecanu Zapadnu
demokratiju. Razracunavanje sa politickim protivnicima iz
nase neposredne proslosti se otvoreno zagovara, jer, da bi
opravdao svoje zlocine, naredbodavac iz Vasingtona, preko
svoje ambasade u Beogradu, to zahteva.
Dostojanstvo, cast, nezavisnost, patriotizam, vrline nasih
predaka na putu su ka zaboravu.
Najzad, posledice agresije i stanje beznadja neminovno se
manifestuje i u dramaticnom padu radjanja medju Srbima.
Strucnjaci se sa pravom pitaju, da li to Srbi nestaju?
Medju Srbima u rasejanju posledice agresija na otadzbinu i svoj
narod viddljive su u sve vecoj otudjenosti, sve izrazenijoj zastiti
licnih a ne kolektivnih interesa i vrednosti.
Zajednistvo je pojam koji se polako, ali ocigledno, gasi.
Ogorcenje pred novonastalim geografskim i politickim
podelama nastalim u toku secesionistickih ratova, a posebno
posle neslavnog oktobra 2000. godine, velika je prepreka u
trazenju tako neophodnog zajednistva.
Veliki deo Srba u rasejanju jednostavno ne prihvata politiku
svrsenog cina i srpsko-srpske podele u otadzbini nastale
rusenjem Jugoslavije.
U takvim okolnostima proklamativni apeli za ujedinjenje bez
inspirativnih i struktuisanih nacionalnih programa nemaju
izgled na uspeh. Sta vise, oni jos vise doprinose podelama i
otudjuju Srba u rasejanju od svoje etnicke zajednice kojoj sve
manje veruju.
Jedan pokusaja da se Srbi ujedine upravo je najavljen
inicijativom iz Svedske. Ujedinjena Srpska Dijaspora Evrope.
Medjutim, osim ideje i kancelarije u Beogradu, za sada ta
proklamativna inicijativa nije u programskom smislu dala
dovoljno informacija o ciljevima i nacinu ostvarenja tih ciljeva
da bi privukla vecu paznju Srba u Evripi.
Na inicijativu Ministarstva Inostranih poslova Savezne vlade,
vec bivse, Savezne Republike Jugoslavije stvoren je Savet
dijaspore Saveznr vlade koji je trebalo da uspostavi
institucijalizovane odnose izmedju Matice i dijaspore.
Medjutim, stupanjem na snagu Zakona o sprovodjenju Ustavne
povelje februara 2003. godine, Savet dijaspopre je prestao sa
radom. Pored toga, s obzirom da se, u pravnom smislu, Savet
dijaspore Savezne vlade obracao Srbima drzavljanima Savezne
Republike Jugoslavije, Srbe u rasejanju iz Hrvatske, Republike
Srpske i Srpske Krajine, koji nisu bili drzavljani Savezne
Republike Jugoslavije, ta ideja nije mogla da motivise.
Zato, svaka inicijativa o ujedinjenja Srba u rasejanju, svaki
pokusaj o zajednickom organizovanju i radu, mora imati u
vidu Srbe bez granica.
Poznato je da je pre rusenja bivse Jugoslavije u Evropi bilo oko
900 raznih udruzenja u i klubova. Po podacima Srpskog
kongresa ujedinjenja i Srpske dijaspore danas je u 17 drazava
sirom evropskog kontinenta registrovani 237 srpskih udruzenja
i 17 Zajednica ili Saveza. Najveci broj udruzenja se nalazi u
Nemackoj, zatim Austriji, Francuskoj i Svedskoj.
Nedostatak efikasne komunicije danas je nesumnjivo, ozbiljna
prepreka zajednickog delovanja. Drugi nedostatak se ogleda u
potpunom otsustvu njihove aktivnosti na medjunarodnom
planu. Razlog je jednostavan. Srbi jos uvek nemaju jednu
medjunarodnu nevladinu organizaciju koja bi ih predstavljala i
cije bi interese branila u okviru institucija Evropske unije,
Saveta Evrope ili Ujedinjenih nacija. Aktivnost nevladinih
organizacija je od nesumnjive vaznosti, imajuci u vidu njihov
znacaj u medjunarodnim odnosima.
Po podacima iz 2002. godine u okviru Saveta za Socijalna i
Ekonomska pitanja pri Ujedinjenim nacija, u cijem okrilju
deluju nevladine organizacije, registrovano je 2212 nevladinih
organizacija.
I povrsna analiza tih organizacija otkriva interesantne podatke.
Tako, oko 50% zemalja clanica Ujedinjenih nacija, koje imaju
svoje nevladine organizacije, medju kojima se nalaze Hrvatska i
Bosna i Hercegovina, svoju nacionalnu pripadnost jasno isticu.
Srbije tu nema.
Medju nevladinim organizacijama sa etnickim obelezjem mogu
se naci Ceroki indijanci, arapi, palestinci ili katalanci. Srba
nema.
Medju nevladinim organizacijama sa religioznim obelezjem
mozete naci katolicke, jevrejske, islamske budisticke ili
metodisticke. Ukupno cetrnaest razlicitih religija. Pravoslavne
nema.
Dok se Srbi svadjaju o krovnoj organizaciji treba navesti jedan
interesantan podatak. Tunis, zemlja od nepunih 10 miliona
stanovnika ima, ni manje ni vise, 20 nevladinih organizacija pri
Ujedinjenim nacijama. Srbija, zajedno sa Crnom Gorom i
slicnim brojem stanovnika, nema ni jedne jedine.
U Savetu Evrope, u kome nevladine medjunarodne
organizacije, slicno kao i u Ujedinjenim nacijama, imaju
savetodavnu ulogu, deluje oko 360 organizacija. Ni tu nema
nevladine organizacije koja bi branila srpske nacionalne
interese.
Posto se radi o jednom kvalitetno novom obliku organizovanja
koje ce, pored Srba u rasejanju okupljati i srpske nevladine
organizacije iz otadzbine sto bi doprinelo i integraciji izmedju
Srba u rasejanju i Matice, neophodno je mobilisati i motivisati
nase umne ljude, strucnjake, mlade intelektualce, sve one kojui
ce nas sutra dostojno prtedstavljati u institucijama Evrope i
Sveta. Nece to bit predstavnici generacije na privremenom
radu u inostranstvu. To ce biti Srbi, gradjani Evrope. Nece to
biti generacija, kojoj i sam pripadam, koja je godinama tesko
izgovarala recenice na stranim jezicima. Bice to mladi Srbi i
poreklom Srbi, drzavljani Evropske unije, ali mladi koji su
ponosni na svoje srpsko poreklo i koji nisu zaboravili pocinjenu
nepravdu i patnje svog naroda.
Dame i gospodo,
Mi smo se okupili u Rumlangu da bi demokratski utemeljili
jednu novu nevladinu medjunarodnu organizaciju koja ce
okupljati Srbe pojedince i predstavnike srpskih organizacija na
prostoru Evrope.
Nas cilj je legitiman i castan.
U skladu sa Univerzalnom deklaracijom o pravu coveka i
Evropskom konvencijom za ljudska pravu, koristeci se nasim
bogatim iskustvom i znanjem, ekonomskom i finansiskom
moci, nas je cilj da uspostavimo institucianolizovane odnose sa
odgovarajucim organima Evropske unije i Saveta Evrope sto ce
nesumnjivo doprineti odbrani srpskih nacionalnih interesa, za
koje smatramo da su, danas, ozbiljno ugrozeni.
U tom smislu Kongres Srba Evrope ce nastojati :
1. Da ostvaruje interese i stiti pojedinacna i kolektivna prava
Srba nastanjenih u Evropi pred institucijama u Evropskoj uniji.
2. Da usmerava i podrzava obrazovanje mladih srpskog porekla
u stremljenju ka najvisim funkcijama u politickom, naucnom,
ekonomskom, kulturnom i drustvenom zivotu u Evropi.
3. Da cuva i unapredjuje tradicionalne kulturne i duhovne
vrednosti srpske etnicke zajednice u Evropi.
4. Da unapredjuje odnos Srba u Evropi sa otadzbinom.
5. Da doprinosi procesima evropskih integracija.
Ostvarenje jednog ovakvog sirokog horizonta ciljeva
podrazumeva nesebicnu saradnju sa svim srpskim udruzenjima,
Zajednicama i Savezima sirom Evrope. Nasa vrata su ima
bratski otvorena. Saradnja i medjusobno uvazavanje bice
osnova naseg buduceg rada. Jedino cemo na taj nacin efikasno
sluzioti srpskim nacionalnim interesima bilo da se radi o
Srbima u otadzbiuni ili u rasejanju.
Dr. Sima Mraovic
=== 2 ===
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T03060102.shtml
Ponedeljak, 2. 6. 2003
Tema:
Licni stav
Americki podrepasi
Pise:Kosta cavoski
Pre nedelju dana ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic skruseno
nas je obavestio da je iz Vasingtona stigao predlog da nasa zemlja
potpise i ratifikuje sa SAD dvostrani ugovor o neizrucivanju
americkih drzavljana novoobrazovanom stalnom Medjunarodnom
krivicnom sudu u Hagu. Da je bio bar malo iskreniji, Svilanovic bi
rekao da nije posredi predlog nego diktat kome on licno tesko moze
odoleti. Jer, da nije tako i da su obe strane ugovornice imalo
ravnopravne, Amerikanci bi ponudili bar reciprocitet: da mi ne
izrucujemo njihove drzavljane, a da oni ne izrucuju Hagu nase
drzavljane.
Jedva da treba reci da ovaj diktat izaziva velike nedoumice. Vec skoro
osam godina americka vlada uporno zahteva od nase drzave da vec
ozloglasenom ad hok Meðunarodnom krivicnom sudu za bivsu
Jugoslaviju u Hagu bespogovorno izrucuje svoje drzavljane, i to
opravdava tvrdnjom da je tzv. medjunarodno pravo vece pravne snage
od naseg unutrasnjeg prava. A kada je 1998. u Rimu obrazovan stalni
Medjunarodni krivicni sud sa univerzalnom nadleznoscu nad
drzavljanima svih drzava u svetu, ukljucujuci i americke drzavljane,
americka vlada odnedavno trazi da njihovi drzavljani ne podlezu
jurisdikciji ovog Suda, nego da im za pocinjene ratne zlocine
iskljucivo sude americki sudovi.
Tako ispada da je medjunarodno pravo iznad naseg unutra¹njeg prava,
a da je americko unutrasnje pravo iznad medjunarodnog prava.
Pa, kako to americki sudovi "kaznjavaju" svoje ratne zlocince?
Upecatljiv primer koji to razotkriva jeste slucaj porucnika Vilijama
Kelija, cijoj se ratnoj jedinici u Vijetnamu pripisuje masakr nekoliko
stotina civila u Mi Laju 1968. godine. Kazemo pripisuje, jer je Keli,
kao jedini krivac, najpre osudjen na dozivotnu robiju, da bi mu potom
kazna bila smanjena na 20 godina. Zatim je predsednik Rièard Nikson
nalozio da se iz zatvora prebaci u kucni pritvor, da bi naposletku
savezni sudija odbacio sve optuzbe protiv njega i pustio ga na
slobodu.
Jos je uverljiviji skorasnji primer americkog pilota koji je,
izigravajuci Ramboa, borbenim avionom presekao uze zicare u
italijanskim Alpima i time usmrtio blizu cetrdeset turista u paloj
gondoli. Kako je odmah prebacen u SAD da bi izbegao jurisdikciju
italijanskih sudova, njega je americki vojni sud oslobodio svake
krivice.
Malo ko je primetio da je ovde posredi ocigledna diskriminacija. Jer,
ako americki zvanicnici smatraju da je divljim Srbim a i drugim
balkanskim domorocima primeren ad hok kengurski sud u Hagu,
civilizovanim Evropljanima i drugoj finijoj gospodi Medjunarodni
krivicni sud, a jedino amerièkim dr¾avljanima njihov ekskluzivni
nacionalni sud, onda je to novi rasizam.
Naposletku su se nase "dosmanlije" nasle u procepu izmedju
amerièkog diktata, da se svim americkim gradjanima da diplomatski
krivicno-pravni imunitet, i zahteva EU da se to ne ucini. Da su kojim
slucajem nase "dosmanlije" bar dobri real politicari, ako vec nisu
casni i posteni ljudi, oni bi odmah razabrali da iz Brisela povremeno
stize i poneka crkavica, dok iz Amerike jedino dolecu bombe i
krstarece rakete.
Nevolja je, medjutim, u tome sto su, za razliku od pokojnog Zorana
Djindjica, preostali vlastodrsci skoro iskljucivo americki puleni.
Stoga se krajnji ishod ove ujdurme moze naslutiti, posto su Goran
Svilanovic i njegovi savetnici vec u¹li u neravnopravnu borbu s
rumunskim, bosnjackim i albanskim zvanicnicima za zvanje
najmilijeg americkog podrepasa. Pri tom Svilanovic vec ima laku
prednost jer je, posle prvih naleta americkih aviona i raketa na Irak,
proterao iz Beograda dvojicu irackih diplomata, sto niko pre njega
nije ucinio.
2. Americki podrepasi (Kosta Cavoski)
=== 1 ===
Kongres Srba Evrope - uvodna rec dr Sime Mraovica
http://www.artel.co.yu/sr/glas_dijaspore/2003-06-05.html
Dr. Sima Mraovic
31.maj 2003
R?mlang, Svajcarska
Dame i gospodo:
Proteklo je tek nesto vise od jedne decenije od kako su,
krsenjem osnovnih principa medjunarodnog prava,
terororisticke i secesionisticke snage u bivsoj Jugoslaviji,
podrzane finansijski i vojno od stranih sila, doprinele rusenju
drzave koja je, pored srpskoga naroda, objedinjavala gradjane
razlicitih etnickih i verskih pripadnosti.
U tom kriminalnom cinu medjunarodnih razmera srpski je
narod izgubio ne samo svoju nacionalnu celovitost, ne samo da
su mu nepravedno nametnute sankcije zbog zlocina koje nije
pocinio, ne samo da je pred svetom demonizovan, a pred
medjunarodnom zajednicom neistinama optuzen, ne samo da je
stotine hiljada srpskog zivlja nasilno prognano sa svojih
vekovnih ognjista, vec se i danas od njega, kao jos uvek
nepokorene zrtve, zahteva izrucenje srpskih patriota
NATO-finansiranom Tribunalu u Hagu da bi tim politickim
sudjenjem, za ciji se ishod unapred zna, zlocini nad srpskim
narodom bili pravno opravdani. Namera je agresora i
okupatora da se, ne samo opravdaju njegovi zlocini, vec da i
zahtev Medjunarodnom sudu pravde da Srbija placa ratnu
ostetu pravim krivcima i ucesnicima secesionistickoih ratova,
dobije pravno pokrice.
Zato smatram da, bez obzira na buduci program i rad Kongresa
Srba Evrope, ove cinjenice moraju nam uvek biti na umu.
Mi nemamo pravo da ih zaboravimo.
Razlog tom imperativu nalazimo u odjecima i licnim
susretima sa svakodnevnim zivotom u otadzbini.
A svi oni govore istim osecanjima : agresija na srpski narod
nije prestala.
Agresija se ogleda u cinjenici da se nametnute podeljenost
srpskog naroda i dalje sistematski sprovode i sire. Srbi iz
Republike Srpske koji se nalaze pod NATO protektoratom sve
vise se udaljuju od Srbije i Crne Gore. U isto vreme, dva
bratska naroda, Srbi i Crno Gorci sve manje dele, prirodno
zajednicku sudbinu.
Agresija se ne skriveno ogleda u vojnoj, ekonomskoj i
kulturnoj okupaciji Kosova i Metohije.
Agresija se ispoljava u krsenju ljudskih prava gotovo na svim
prostorima bivse Jugoslavije u sistematskim sprecavanjem
prognanih iz secesionistickih Republika Hrvatske i Bosne i
Hercegovine da se vrate svojim kucama i svojim vekovnim
ognjistima.
Agresija se ispoljava u unistavanju srpskog nacionalnog
bogatsva, verskih i kulturnih spomenika, u rasprodaji
preostalog industrijskog i prirodnog bogatstva nase otadzbine.
Agresija se ispoljava u sistemu obrazovanja i u sredstvima
informisanja. Tako na primer, djacki udzbenici istorije se
prepravljaju i prilagodjavaju standardima agresora i okupatora.
Nova falsifikovana istorija ne samo da se namece deci Srbije,
Crne Gore i Republike Srpske, tu istoriju trebalo bi da
izucavaju i deca Srba u rasejanju. Zbog neistina, ili nedovoljno
recenih istina o svom narodu, najmladja i buduca generacija
Srba u otadzbini i u rasejanju snosice dugorocne posledice
gubljenja nacionalnog identiteta.
Agresija se ogleda i u falsifikovanom i zlonamernom tvrdjenju
o krivici Srba za rusenje Jugoslavije i za zlocine u toku
secesionistickih ratova. Ona se ispoljava i na nacionalnom i na
medjunarodno-pravnom planu. Srpskom se narodu sudi, ne da
se utvrdi istina, vec da se preko njegovih drzavnih i vojnih
licnosti, Srbi, kao narod osude i ponize, i time se dugorocno
iskljuce iz zajednice slobodnih i suverenih naroda. Imajuci to u
vidu, posebno zabrinjava cinjenica da se Srbiji namece jedno
duhovno stanje u kojoj se Srbi medjusobno optuzuju za sva zla u
toku proslog rata i da se proces samooptuzivanja opravdava kao
neka vrsta neophodnog cistilista pre ulaska u obecanu Zapadnu
demokratiju. Razracunavanje sa politickim protivnicima iz
nase neposredne proslosti se otvoreno zagovara, jer, da bi
opravdao svoje zlocine, naredbodavac iz Vasingtona, preko
svoje ambasade u Beogradu, to zahteva.
Dostojanstvo, cast, nezavisnost, patriotizam, vrline nasih
predaka na putu su ka zaboravu.
Najzad, posledice agresije i stanje beznadja neminovno se
manifestuje i u dramaticnom padu radjanja medju Srbima.
Strucnjaci se sa pravom pitaju, da li to Srbi nestaju?
Medju Srbima u rasejanju posledice agresija na otadzbinu i svoj
narod viddljive su u sve vecoj otudjenosti, sve izrazenijoj zastiti
licnih a ne kolektivnih interesa i vrednosti.
Zajednistvo je pojam koji se polako, ali ocigledno, gasi.
Ogorcenje pred novonastalim geografskim i politickim
podelama nastalim u toku secesionistickih ratova, a posebno
posle neslavnog oktobra 2000. godine, velika je prepreka u
trazenju tako neophodnog zajednistva.
Veliki deo Srba u rasejanju jednostavno ne prihvata politiku
svrsenog cina i srpsko-srpske podele u otadzbini nastale
rusenjem Jugoslavije.
U takvim okolnostima proklamativni apeli za ujedinjenje bez
inspirativnih i struktuisanih nacionalnih programa nemaju
izgled na uspeh. Sta vise, oni jos vise doprinose podelama i
otudjuju Srba u rasejanju od svoje etnicke zajednice kojoj sve
manje veruju.
Jedan pokusaja da se Srbi ujedine upravo je najavljen
inicijativom iz Svedske. Ujedinjena Srpska Dijaspora Evrope.
Medjutim, osim ideje i kancelarije u Beogradu, za sada ta
proklamativna inicijativa nije u programskom smislu dala
dovoljno informacija o ciljevima i nacinu ostvarenja tih ciljeva
da bi privukla vecu paznju Srba u Evripi.
Na inicijativu Ministarstva Inostranih poslova Savezne vlade,
vec bivse, Savezne Republike Jugoslavije stvoren je Savet
dijaspore Saveznr vlade koji je trebalo da uspostavi
institucijalizovane odnose izmedju Matice i dijaspore.
Medjutim, stupanjem na snagu Zakona o sprovodjenju Ustavne
povelje februara 2003. godine, Savet dijaspopre je prestao sa
radom. Pored toga, s obzirom da se, u pravnom smislu, Savet
dijaspore Savezne vlade obracao Srbima drzavljanima Savezne
Republike Jugoslavije, Srbe u rasejanju iz Hrvatske, Republike
Srpske i Srpske Krajine, koji nisu bili drzavljani Savezne
Republike Jugoslavije, ta ideja nije mogla da motivise.
Zato, svaka inicijativa o ujedinjenja Srba u rasejanju, svaki
pokusaj o zajednickom organizovanju i radu, mora imati u
vidu Srbe bez granica.
Poznato je da je pre rusenja bivse Jugoslavije u Evropi bilo oko
900 raznih udruzenja u i klubova. Po podacima Srpskog
kongresa ujedinjenja i Srpske dijaspore danas je u 17 drazava
sirom evropskog kontinenta registrovani 237 srpskih udruzenja
i 17 Zajednica ili Saveza. Najveci broj udruzenja se nalazi u
Nemackoj, zatim Austriji, Francuskoj i Svedskoj.
Nedostatak efikasne komunicije danas je nesumnjivo, ozbiljna
prepreka zajednickog delovanja. Drugi nedostatak se ogleda u
potpunom otsustvu njihove aktivnosti na medjunarodnom
planu. Razlog je jednostavan. Srbi jos uvek nemaju jednu
medjunarodnu nevladinu organizaciju koja bi ih predstavljala i
cije bi interese branila u okviru institucija Evropske unije,
Saveta Evrope ili Ujedinjenih nacija. Aktivnost nevladinih
organizacija je od nesumnjive vaznosti, imajuci u vidu njihov
znacaj u medjunarodnim odnosima.
Po podacima iz 2002. godine u okviru Saveta za Socijalna i
Ekonomska pitanja pri Ujedinjenim nacija, u cijem okrilju
deluju nevladine organizacije, registrovano je 2212 nevladinih
organizacija.
I povrsna analiza tih organizacija otkriva interesantne podatke.
Tako, oko 50% zemalja clanica Ujedinjenih nacija, koje imaju
svoje nevladine organizacije, medju kojima se nalaze Hrvatska i
Bosna i Hercegovina, svoju nacionalnu pripadnost jasno isticu.
Srbije tu nema.
Medju nevladinim organizacijama sa etnickim obelezjem mogu
se naci Ceroki indijanci, arapi, palestinci ili katalanci. Srba
nema.
Medju nevladinim organizacijama sa religioznim obelezjem
mozete naci katolicke, jevrejske, islamske budisticke ili
metodisticke. Ukupno cetrnaest razlicitih religija. Pravoslavne
nema.
Dok se Srbi svadjaju o krovnoj organizaciji treba navesti jedan
interesantan podatak. Tunis, zemlja od nepunih 10 miliona
stanovnika ima, ni manje ni vise, 20 nevladinih organizacija pri
Ujedinjenim nacijama. Srbija, zajedno sa Crnom Gorom i
slicnim brojem stanovnika, nema ni jedne jedine.
U Savetu Evrope, u kome nevladine medjunarodne
organizacije, slicno kao i u Ujedinjenim nacijama, imaju
savetodavnu ulogu, deluje oko 360 organizacija. Ni tu nema
nevladine organizacije koja bi branila srpske nacionalne
interese.
Posto se radi o jednom kvalitetno novom obliku organizovanja
koje ce, pored Srba u rasejanju okupljati i srpske nevladine
organizacije iz otadzbine sto bi doprinelo i integraciji izmedju
Srba u rasejanju i Matice, neophodno je mobilisati i motivisati
nase umne ljude, strucnjake, mlade intelektualce, sve one kojui
ce nas sutra dostojno prtedstavljati u institucijama Evrope i
Sveta. Nece to bit predstavnici generacije na privremenom
radu u inostranstvu. To ce biti Srbi, gradjani Evrope. Nece to
biti generacija, kojoj i sam pripadam, koja je godinama tesko
izgovarala recenice na stranim jezicima. Bice to mladi Srbi i
poreklom Srbi, drzavljani Evropske unije, ali mladi koji su
ponosni na svoje srpsko poreklo i koji nisu zaboravili pocinjenu
nepravdu i patnje svog naroda.
Dame i gospodo,
Mi smo se okupili u Rumlangu da bi demokratski utemeljili
jednu novu nevladinu medjunarodnu organizaciju koja ce
okupljati Srbe pojedince i predstavnike srpskih organizacija na
prostoru Evrope.
Nas cilj je legitiman i castan.
U skladu sa Univerzalnom deklaracijom o pravu coveka i
Evropskom konvencijom za ljudska pravu, koristeci se nasim
bogatim iskustvom i znanjem, ekonomskom i finansiskom
moci, nas je cilj da uspostavimo institucianolizovane odnose sa
odgovarajucim organima Evropske unije i Saveta Evrope sto ce
nesumnjivo doprineti odbrani srpskih nacionalnih interesa, za
koje smatramo da su, danas, ozbiljno ugrozeni.
U tom smislu Kongres Srba Evrope ce nastojati :
1. Da ostvaruje interese i stiti pojedinacna i kolektivna prava
Srba nastanjenih u Evropi pred institucijama u Evropskoj uniji.
2. Da usmerava i podrzava obrazovanje mladih srpskog porekla
u stremljenju ka najvisim funkcijama u politickom, naucnom,
ekonomskom, kulturnom i drustvenom zivotu u Evropi.
3. Da cuva i unapredjuje tradicionalne kulturne i duhovne
vrednosti srpske etnicke zajednice u Evropi.
4. Da unapredjuje odnos Srba u Evropi sa otadzbinom.
5. Da doprinosi procesima evropskih integracija.
Ostvarenje jednog ovakvog sirokog horizonta ciljeva
podrazumeva nesebicnu saradnju sa svim srpskim udruzenjima,
Zajednicama i Savezima sirom Evrope. Nasa vrata su ima
bratski otvorena. Saradnja i medjusobno uvazavanje bice
osnova naseg buduceg rada. Jedino cemo na taj nacin efikasno
sluzioti srpskim nacionalnim interesima bilo da se radi o
Srbima u otadzbiuni ili u rasejanju.
Dr. Sima Mraovic
=== 2 ===
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T03060102.shtml
Ponedeljak, 2. 6. 2003
Tema:
Licni stav
Americki podrepasi
Pise:Kosta cavoski
Pre nedelju dana ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic skruseno
nas je obavestio da je iz Vasingtona stigao predlog da nasa zemlja
potpise i ratifikuje sa SAD dvostrani ugovor o neizrucivanju
americkih drzavljana novoobrazovanom stalnom Medjunarodnom
krivicnom sudu u Hagu. Da je bio bar malo iskreniji, Svilanovic bi
rekao da nije posredi predlog nego diktat kome on licno tesko moze
odoleti. Jer, da nije tako i da su obe strane ugovornice imalo
ravnopravne, Amerikanci bi ponudili bar reciprocitet: da mi ne
izrucujemo njihove drzavljane, a da oni ne izrucuju Hagu nase
drzavljane.
Jedva da treba reci da ovaj diktat izaziva velike nedoumice. Vec skoro
osam godina americka vlada uporno zahteva od nase drzave da vec
ozloglasenom ad hok Meðunarodnom krivicnom sudu za bivsu
Jugoslaviju u Hagu bespogovorno izrucuje svoje drzavljane, i to
opravdava tvrdnjom da je tzv. medjunarodno pravo vece pravne snage
od naseg unutrasnjeg prava. A kada je 1998. u Rimu obrazovan stalni
Medjunarodni krivicni sud sa univerzalnom nadleznoscu nad
drzavljanima svih drzava u svetu, ukljucujuci i americke drzavljane,
americka vlada odnedavno trazi da njihovi drzavljani ne podlezu
jurisdikciji ovog Suda, nego da im za pocinjene ratne zlocine
iskljucivo sude americki sudovi.
Tako ispada da je medjunarodno pravo iznad naseg unutra¹njeg prava,
a da je americko unutrasnje pravo iznad medjunarodnog prava.
Pa, kako to americki sudovi "kaznjavaju" svoje ratne zlocince?
Upecatljiv primer koji to razotkriva jeste slucaj porucnika Vilijama
Kelija, cijoj se ratnoj jedinici u Vijetnamu pripisuje masakr nekoliko
stotina civila u Mi Laju 1968. godine. Kazemo pripisuje, jer je Keli,
kao jedini krivac, najpre osudjen na dozivotnu robiju, da bi mu potom
kazna bila smanjena na 20 godina. Zatim je predsednik Rièard Nikson
nalozio da se iz zatvora prebaci u kucni pritvor, da bi naposletku
savezni sudija odbacio sve optuzbe protiv njega i pustio ga na
slobodu.
Jos je uverljiviji skorasnji primer americkog pilota koji je,
izigravajuci Ramboa, borbenim avionom presekao uze zicare u
italijanskim Alpima i time usmrtio blizu cetrdeset turista u paloj
gondoli. Kako je odmah prebacen u SAD da bi izbegao jurisdikciju
italijanskih sudova, njega je americki vojni sud oslobodio svake
krivice.
Malo ko je primetio da je ovde posredi ocigledna diskriminacija. Jer,
ako americki zvanicnici smatraju da je divljim Srbim a i drugim
balkanskim domorocima primeren ad hok kengurski sud u Hagu,
civilizovanim Evropljanima i drugoj finijoj gospodi Medjunarodni
krivicni sud, a jedino amerièkim dr¾avljanima njihov ekskluzivni
nacionalni sud, onda je to novi rasizam.
Naposletku su se nase "dosmanlije" nasle u procepu izmedju
amerièkog diktata, da se svim americkim gradjanima da diplomatski
krivicno-pravni imunitet, i zahteva EU da se to ne ucini. Da su kojim
slucajem nase "dosmanlije" bar dobri real politicari, ako vec nisu
casni i posteni ljudi, oni bi odmah razabrali da iz Brisela povremeno
stize i poneka crkavica, dok iz Amerike jedino dolecu bombe i
krstarece rakete.
Nevolja je, medjutim, u tome sto su, za razliku od pokojnog Zorana
Djindjica, preostali vlastodrsci skoro iskljucivo americki puleni.
Stoga se krajnji ishod ove ujdurme moze naslutiti, posto su Goran
Svilanovic i njegovi savetnici vec u¹li u neravnopravnu borbu s
rumunskim, bosnjackim i albanskim zvanicnicima za zvanje
najmilijeg americkog podrepasa. Pri tom Svilanovic vec ima laku
prednost jer je, posle prvih naleta americkih aviona i raketa na Irak,
proterao iz Beograda dvojicu irackih diplomata, sto niko pre njega
nije ucinio.