Brisanje Jugoslavije / 4
https://www.cnj.it/documentazione/brisanje.htm
[ Questo testo in lingua italiana:
LA RIMOZIONE DELLA JUGOSLAVIA
https://www.cnj.it/documentazione/rimozione.htm
oppure al sito: http://www.lernesto.it/ ]
BRISANJE JUGOSLAVIJE
Andrea Martocchia - Prevod: O. Juric
"L'Ernesto", broj 3 (maj-juni) i 4 (juli-avgust) 2003
Jedinstvena Jugoslavija, uzor za Evropsku federaciju
S. Milosevic ce 30. januara ponovo ugrabiti priliku da u 'haskoj
sudnici' kaze: 'U stvari, ocigledno je postojao plan protiv te drzave
koja je, rekao bih, mogla da bude uzor za buducu evropsku fedraciju. Ta
drzava je bila Jugoslavija. Ona je bila zajednica ravnopravnih naroda
ujedinjenih u federativnu jedinicu u kojoj se moglo uspesno ziveti i
raditi i koja je mogla svugde u svetu da posluzi za primer zajednistva.
Svo vreme smo se borili za ocuvanje Jugoslavije. U stvari sve
cinjenice samo potvrdjuju moje reci. Uostalom, samo je jos Federativna
Republika Jugoslavija sacuvala svoju slozenu nacionalnu strukturu.
(...) Sa svim onim sto se tamo dogadja (na Kosovu) jasno vidimo
ponavljanje politike iz vremena nacizma, Hitlerove i Musolinijeve
politike. A sva ta halabuka oko "Velike Srbije", oko toboznje ideje
koja zapravo nikad nije postojala, nema drugu svrhu osim da prikrije
stvaranje "Velike Albanije" - iste one koju su Hitler i Mussolini
stvorili za vreme Drugog svetskog rata. Pogledajte samo tu semu,
pogledajte sta se sad radi, sta hoce da otmu Srbiji, Crnoj Gori i
Makedoniji - a jednog dana mozda i Grckoj, kada po nalogu naseg
zajednickog gospodara grcko-turski odnosi budu opet stavljeni na dnevni
red, za njih ce i to biti pitanje koje oni treba da resavaju.>>
Milosevic - politicar socialdemokratskog opredeljenja i antifasista, i
pored opredeljenja za reformu socijalistickog drustva prema zapadnom
modelu - ocigledno ovde misli na Titovu Jugoslaviju za koju se
nedvosmisleno zalaze. Govori o zemlji koja je bila resenje kako za
"nebulozno" nadnacionalno jugoslovenstvo, tako i za nacionalisticki
separatizam. Zalaze se za jedinstvo postojecih kultura, za
jugoslovenstvo drzavne zajednice koja se zasniva na drzavljanstvu a ne,
kako je to sada slucaj, na verskom ili nacionalnom "identitetu" . To
lepo objasnjava Neil Klark u pogovoru za izvrsnu knjigu (27) o
"jugoslovenstvu", temi, to moram da primetim, koju inace ostali vesto
zaobilaze kada govore o Balkanu, sto je zaista zapanjujuce. «Pokusaji
stvaranja jedinstvenog jugoslovenskog identiteta naizgled su imali
uspeha sedamdesetih godina ». Mesoviti brakovi su ukazivali na porast
broja onih koji se izjasnjavaju kao Jugosloveni. (...) Vladarima novog
svetskog poretka potpuno je odgovaralo da uniste vojno jaku i
nesvrstanu naciju a umesto nje stvore niz slabih NATO i protektorata
MMF. Zapravo, kako istice Djilas, dok je postojao Sovjetski Savez,
Jugoslavija je igrala odredjenu ulogu u odnosu na Zapad, ali kada je
srusen Berlinski zid, ona pocinje da mrsi racune (...) Jugoslavia, po
Djilasu, "i dalje ostaje najpovoljnije i najjednostavnije i
najbezbolnije resenje za nacionalno pitanje juznih Slovena". Ona je, po
Slobodanu Jovanovicu u trenutku nasrtaja zemalja Osovine, 1941.
najpouzdaniji nacin za balkanske narode da ostanu nezavisni i zastite
se od stranog zavojevaca.»
Nakon neizvesnosti vezanih za nameru "tuzioca" Del Ponte (28) da spoji
sve tri optuznice, za Kosovo, Hrvatsku i Bosnu, zbirno "sudjenje"
Slobodanu Milosevic je pocelo 12. Februara 2002. Vec posle prvih
zapanjujucih iznenadjenja, zavesa je navucena – postepeno ali, trajno.
Stampa je zanemela. Jugoslovenske vlasti su isprva zabranile nastavak
direktnog televizijskog prenosa iz “sudnice”, a zatim su se
usredsredile na to da po svaku cenu potpuno izoluju Milosevica. Tako da
samo prisutni u “sudnici” mogu da gledaju do apsurda neverovatne
prestave (29). Suocavajuci se sa svedocima “tuzioca“, Milosevic s
lakocom obara dokaze, cesto dovodeci svedoka u priliku da porice
sopstvene izjave: tako da se dogadja da svedoci povlace iskaze,
odustaju od svedocenja, naprasno poboljevaju, ili otkrivaju da je
njihov iskaz dat u istraznom postupku, a posteriori potpuno izmenjen
bez njihovog znanja...... Milosevic na optuzenicku klupu proziva NATO
kao glavnog krivca ne samo za bombardovanje, vec u prvom redu za
zlocinacko rasturanje SFR Jugoslavije navodeci sve diplomatske,
politicke i druge aktivnosti koje su u tom cilju zemlje clanice
preduzele. Milosevic citira fakticki neoborive dokaze, dogadjaje koji
su vec usli u istoriju, bez obzira sto zapadni i prozapadni novinari
nisu mnogo pisali o njima. Na taj nacin, listajuci istoriju Balkana i
sire, Milosevic, zapravo sa zadivljujucim dostojanstvom ispisuje
istoriju ciji je bio svedok, cini to potpuno izolovan, okruzen
nebrojenim neprijateljima i samo malobrojnim prijateljima, pa ni oni
nisu uvek pouzdani, a da ne spominjem potpunu nezainteresovanost
novinara i svakojakih "balkanologa". Uostalom, sponzori "Tribunala ad
hoc" drugacije i ne bi mogli ostvariti svoj cilj – a to je da Milosevic
bude iskljucivi i potpuni krivac za svekoliku tragediju - osim tako
sto ce javnost biti u potpunosti uskracena za sve sto se odvija u
«haskoj sudnici ». Pa i samo "svaljivanje" sveukupne krivice na pleci
Slobodana Milosevica, pomocu laznog sudjenja u Hagu, zapravo je
svojevrsan pokusaj "rasturanja" sa ciljem da se odgovornima za "magnum
crimen" da prilika da speru sa sebe krivicu i izbegnu placanje ratne
odstete za razaranja naneta u toku vazdusne agresije. Takav podao cin
moze uroditi plodom jedino ukoliko se na proces u Hagu navuce zavesa,
ako se o njemu ne govori i ne pise, ako svi oni toboznji napori na
prikupljanju dokaznog materijala zarad "istine o ratnim zlocinima na
jugoslovenskim prostorima" ostanu neprovereni, ako sav nagomilani
materijal bude nedostupan za novinare, komentatore, naucne radnike i
istoricare ... Sve je to skupa podvala za podvalom: kao brisanje
Jugoslavije iz svih zemljopisnih mapa. Kao sto se cuti o Nato
bombardovanju i mnogim drugim kljucnim stvarima, tako se u glasilima
javnog informisanja cuti i o najupecatljivijim momentima "procesa"
koji vode protiv Milosevica. Za Jugoslaviju i jugoslovenske narode
nema ubitacnijeg oruzja i goreg neprijatelja od medijskog embarga, koji
je zapravo produzetak kampanje strateskog dezinformisanja iz vremna
agresije.
Niko nije preneo detalje suocavanja Milosevica sa Stipe Mesicem,
hrvatskim predsednikom i dojucerasnjim Tudjmanovim glavnim saradnikom.
Kao sto nije preneto ni suocavanje sa bivsim predsednikom Slovenije
Milanom Kucanom, uprkos tome sto se oba ta suocavanja odnose na
presudne dramaticne momente pred izbijanje bratoubilackog rata 1991.
Nijedan hronicar nije zabelezio svedocenje Zorana Lilica, uprkos tome
sto je to mozda najvaznije svedocenje citavog “sudjenja“ s'obzirom da
je Lilic bio predsednik SFR Jugoslavije dok je Milosevic bio predsednik
Srbije; nije spomenuto svedocenje funkcionera sluzbe drzavne
bezbednosti Radeta Markovica, koji je bio prozvan kao svedok tuzioca a
koji je zapravo svedocio u prilog odbrane Slobodana Milosevica
izjavivsi da su ga nove vlasti u Beogradu primorale strasnim pritiscima
da da laznu izjavu; niko nije komentarisao ni svedocenje « umerenog »
Ibrahima Rugove (30) ; da i ne spominjemo izjave koje su u sudnici dali
zapadni politicari i diplomate ili komicne scene sto su ih priredili
vrli istoricari koje je Milosevic s lakocom uterivao u laz. Narednih
meseci optuzeni ima rec i trebalo bi da na zahtev Milosevica budu
saslusane istaknute licnosti zemalja clanica Nato pakta. Ostaje pitanje
da li ce stampa ista od toga da stampa.
Fus-note:
(27) Neil Clark, "New Statesman" 28. april 2003. u povodu knjige:
"Yugoslavism: histories of a failed idea (1918-1992)" Dejana Djokica
(izdavac Hurst & co. 369 strana, ISBN 1850656630).
(28) Zapanjujuci uspon Karle Del Ponte razoblicio je u intervjuu
kljucni svedok u slucaju Mabetex-Pacolli, Felipe Turover, optuzivsi je
da je minirala istrazni postupak i nepotrebno ugrozila zivote svedoka.
(KONKRET, dicembar 2002. Italijanski prevod procitajte na:
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/2137).
(29) Pretres se moze pratiti u intrnacionalnoj mrezi na sledecim
adresama:
http://www.slobodan-milosevic.org/
http://www.domovina.net/Icty/eng/room1.ram
http://hague.bard.edu/video.html
http://tribunal.freeserbia.com
(30) »Husein i Milosevic... kao diktatori slice jedan drugom. Pitanje
koje sebi postavlja civilizovani svet, a sve za dobrobit demokratije,
glasi: kako preduhitriti diktatorrske potencijalitete... Mi Kosovci
bogu da zahvalimo za nato agresiju. Spaseni su jedan narod i jedna
civilizacija » Rugova, prema Ansinoj vesti 13/02/2003.
https://www.cnj.it/documentazione/brisanje.htm
[ Questo testo in lingua italiana:
LA RIMOZIONE DELLA JUGOSLAVIA
https://www.cnj.it/documentazione/rimozione.htm
oppure al sito: http://www.lernesto.it/ ]
BRISANJE JUGOSLAVIJE
Andrea Martocchia - Prevod: O. Juric
"L'Ernesto", broj 3 (maj-juni) i 4 (juli-avgust) 2003
Jedinstvena Jugoslavija, uzor za Evropsku federaciju
S. Milosevic ce 30. januara ponovo ugrabiti priliku da u 'haskoj
sudnici' kaze: 'U stvari, ocigledno je postojao plan protiv te drzave
koja je, rekao bih, mogla da bude uzor za buducu evropsku fedraciju. Ta
drzava je bila Jugoslavija. Ona je bila zajednica ravnopravnih naroda
ujedinjenih u federativnu jedinicu u kojoj se moglo uspesno ziveti i
raditi i koja je mogla svugde u svetu da posluzi za primer zajednistva.
Svo vreme smo se borili za ocuvanje Jugoslavije. U stvari sve
cinjenice samo potvrdjuju moje reci. Uostalom, samo je jos Federativna
Republika Jugoslavija sacuvala svoju slozenu nacionalnu strukturu.
(...) Sa svim onim sto se tamo dogadja (na Kosovu) jasno vidimo
ponavljanje politike iz vremena nacizma, Hitlerove i Musolinijeve
politike. A sva ta halabuka oko "Velike Srbije", oko toboznje ideje
koja zapravo nikad nije postojala, nema drugu svrhu osim da prikrije
stvaranje "Velike Albanije" - iste one koju su Hitler i Mussolini
stvorili za vreme Drugog svetskog rata. Pogledajte samo tu semu,
pogledajte sta se sad radi, sta hoce da otmu Srbiji, Crnoj Gori i
Makedoniji - a jednog dana mozda i Grckoj, kada po nalogu naseg
zajednickog gospodara grcko-turski odnosi budu opet stavljeni na dnevni
red, za njih ce i to biti pitanje koje oni treba da resavaju.>>
Milosevic - politicar socialdemokratskog opredeljenja i antifasista, i
pored opredeljenja za reformu socijalistickog drustva prema zapadnom
modelu - ocigledno ovde misli na Titovu Jugoslaviju za koju se
nedvosmisleno zalaze. Govori o zemlji koja je bila resenje kako za
"nebulozno" nadnacionalno jugoslovenstvo, tako i za nacionalisticki
separatizam. Zalaze se za jedinstvo postojecih kultura, za
jugoslovenstvo drzavne zajednice koja se zasniva na drzavljanstvu a ne,
kako je to sada slucaj, na verskom ili nacionalnom "identitetu" . To
lepo objasnjava Neil Klark u pogovoru za izvrsnu knjigu (27) o
"jugoslovenstvu", temi, to moram da primetim, koju inace ostali vesto
zaobilaze kada govore o Balkanu, sto je zaista zapanjujuce. «Pokusaji
stvaranja jedinstvenog jugoslovenskog identiteta naizgled su imali
uspeha sedamdesetih godina ». Mesoviti brakovi su ukazivali na porast
broja onih koji se izjasnjavaju kao Jugosloveni. (...) Vladarima novog
svetskog poretka potpuno je odgovaralo da uniste vojno jaku i
nesvrstanu naciju a umesto nje stvore niz slabih NATO i protektorata
MMF. Zapravo, kako istice Djilas, dok je postojao Sovjetski Savez,
Jugoslavija je igrala odredjenu ulogu u odnosu na Zapad, ali kada je
srusen Berlinski zid, ona pocinje da mrsi racune (...) Jugoslavia, po
Djilasu, "i dalje ostaje najpovoljnije i najjednostavnije i
najbezbolnije resenje za nacionalno pitanje juznih Slovena". Ona je, po
Slobodanu Jovanovicu u trenutku nasrtaja zemalja Osovine, 1941.
najpouzdaniji nacin za balkanske narode da ostanu nezavisni i zastite
se od stranog zavojevaca.»
Nakon neizvesnosti vezanih za nameru "tuzioca" Del Ponte (28) da spoji
sve tri optuznice, za Kosovo, Hrvatsku i Bosnu, zbirno "sudjenje"
Slobodanu Milosevic je pocelo 12. Februara 2002. Vec posle prvih
zapanjujucih iznenadjenja, zavesa je navucena – postepeno ali, trajno.
Stampa je zanemela. Jugoslovenske vlasti su isprva zabranile nastavak
direktnog televizijskog prenosa iz “sudnice”, a zatim su se
usredsredile na to da po svaku cenu potpuno izoluju Milosevica. Tako da
samo prisutni u “sudnici” mogu da gledaju do apsurda neverovatne
prestave (29). Suocavajuci se sa svedocima “tuzioca“, Milosevic s
lakocom obara dokaze, cesto dovodeci svedoka u priliku da porice
sopstvene izjave: tako da se dogadja da svedoci povlace iskaze,
odustaju od svedocenja, naprasno poboljevaju, ili otkrivaju da je
njihov iskaz dat u istraznom postupku, a posteriori potpuno izmenjen
bez njihovog znanja...... Milosevic na optuzenicku klupu proziva NATO
kao glavnog krivca ne samo za bombardovanje, vec u prvom redu za
zlocinacko rasturanje SFR Jugoslavije navodeci sve diplomatske,
politicke i druge aktivnosti koje su u tom cilju zemlje clanice
preduzele. Milosevic citira fakticki neoborive dokaze, dogadjaje koji
su vec usli u istoriju, bez obzira sto zapadni i prozapadni novinari
nisu mnogo pisali o njima. Na taj nacin, listajuci istoriju Balkana i
sire, Milosevic, zapravo sa zadivljujucim dostojanstvom ispisuje
istoriju ciji je bio svedok, cini to potpuno izolovan, okruzen
nebrojenim neprijateljima i samo malobrojnim prijateljima, pa ni oni
nisu uvek pouzdani, a da ne spominjem potpunu nezainteresovanost
novinara i svakojakih "balkanologa". Uostalom, sponzori "Tribunala ad
hoc" drugacije i ne bi mogli ostvariti svoj cilj – a to je da Milosevic
bude iskljucivi i potpuni krivac za svekoliku tragediju - osim tako
sto ce javnost biti u potpunosti uskracena za sve sto se odvija u
«haskoj sudnici ». Pa i samo "svaljivanje" sveukupne krivice na pleci
Slobodana Milosevica, pomocu laznog sudjenja u Hagu, zapravo je
svojevrsan pokusaj "rasturanja" sa ciljem da se odgovornima za "magnum
crimen" da prilika da speru sa sebe krivicu i izbegnu placanje ratne
odstete za razaranja naneta u toku vazdusne agresije. Takav podao cin
moze uroditi plodom jedino ukoliko se na proces u Hagu navuce zavesa,
ako se o njemu ne govori i ne pise, ako svi oni toboznji napori na
prikupljanju dokaznog materijala zarad "istine o ratnim zlocinima na
jugoslovenskim prostorima" ostanu neprovereni, ako sav nagomilani
materijal bude nedostupan za novinare, komentatore, naucne radnike i
istoricare ... Sve je to skupa podvala za podvalom: kao brisanje
Jugoslavije iz svih zemljopisnih mapa. Kao sto se cuti o Nato
bombardovanju i mnogim drugim kljucnim stvarima, tako se u glasilima
javnog informisanja cuti i o najupecatljivijim momentima "procesa"
koji vode protiv Milosevica. Za Jugoslaviju i jugoslovenske narode
nema ubitacnijeg oruzja i goreg neprijatelja od medijskog embarga, koji
je zapravo produzetak kampanje strateskog dezinformisanja iz vremna
agresije.
Niko nije preneo detalje suocavanja Milosevica sa Stipe Mesicem,
hrvatskim predsednikom i dojucerasnjim Tudjmanovim glavnim saradnikom.
Kao sto nije preneto ni suocavanje sa bivsim predsednikom Slovenije
Milanom Kucanom, uprkos tome sto se oba ta suocavanja odnose na
presudne dramaticne momente pred izbijanje bratoubilackog rata 1991.
Nijedan hronicar nije zabelezio svedocenje Zorana Lilica, uprkos tome
sto je to mozda najvaznije svedocenje citavog “sudjenja“ s'obzirom da
je Lilic bio predsednik SFR Jugoslavije dok je Milosevic bio predsednik
Srbije; nije spomenuto svedocenje funkcionera sluzbe drzavne
bezbednosti Radeta Markovica, koji je bio prozvan kao svedok tuzioca a
koji je zapravo svedocio u prilog odbrane Slobodana Milosevica
izjavivsi da su ga nove vlasti u Beogradu primorale strasnim pritiscima
da da laznu izjavu; niko nije komentarisao ni svedocenje « umerenog »
Ibrahima Rugove (30) ; da i ne spominjemo izjave koje su u sudnici dali
zapadni politicari i diplomate ili komicne scene sto su ih priredili
vrli istoricari koje je Milosevic s lakocom uterivao u laz. Narednih
meseci optuzeni ima rec i trebalo bi da na zahtev Milosevica budu
saslusane istaknute licnosti zemalja clanica Nato pakta. Ostaje pitanje
da li ce stampa ista od toga da stampa.
Fus-note:
(27) Neil Clark, "New Statesman" 28. april 2003. u povodu knjige:
"Yugoslavism: histories of a failed idea (1918-1992)" Dejana Djokica
(izdavac Hurst & co. 369 strana, ISBN 1850656630).
(28) Zapanjujuci uspon Karle Del Ponte razoblicio je u intervjuu
kljucni svedok u slucaju Mabetex-Pacolli, Felipe Turover, optuzivsi je
da je minirala istrazni postupak i nepotrebno ugrozila zivote svedoka.
(KONKRET, dicembar 2002. Italijanski prevod procitajte na:
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/2137).
(29) Pretres se moze pratiti u intrnacionalnoj mrezi na sledecim
adresama:
http://www.slobodan-milosevic.org/
http://www.domovina.net/Icty/eng/room1.ram
http://hague.bard.edu/video.html
http://tribunal.freeserbia.com
(30) »Husein i Milosevic... kao diktatori slice jedan drugom. Pitanje
koje sebi postavlja civilizovani svet, a sve za dobrobit demokratije,
glasi: kako preduhitriti diktatorrske potencijalitete... Mi Kosovci
bogu da zahvalimo za nato agresiju. Spaseni su jedan narod i jedna
civilizacija » Rugova, prema Ansinoj vesti 13/02/2003.