Brisanje Jugoslavije / 7 (kraj)
https://www.cnj.it/documentazione/brisanje.htm
[ Questo testo in lingua italiana:
LA RIMOZIONE DELLA JUGOSLAVIA
https://www.cnj.it/documentazione/rimozione.htm
oppure al sito: http://www.lernesto.it/ ]
BRISANJE JUGOSLAVIJE
Andrea Martocchia - Prevod: O. Juric
"L'Ernesto", broj 3 (maj-juni) i 4 (juli-avgust) 2003
Jugoslavija kao paradigma potiskivanja
Oni koji su poslednjih godina pratili prilike u Jugoslaviji, bili su
prenerazeni naprosto neverovatnim dogadjajima. Na primer: oruzje je
masovno doturano preko italijanskih luka (45), naci-nadbiskup je
unapredjen u sveca (46), podmetani su atentati sracunati na stvaranje
psihoze terora i na zaostravanje situacije, bombardovane su izbeglicke
kolone i fabrike ispred kojih su goloruki radnici bili zivi stitovi ..
Naknadno smo saznali da su separatisti obucavani posredstvom
profesionalnih agencija (47). Saznali smo da je i italijanska
placenicka vojska imala udela u zlocinima i da nikada niko od vinovnika
nije odgovarao za pocinjene zlocine, primerice, izvesni Delle Fave. Sve
to, video je onaj ko je hteo da vidi (48). Ko nije zeleo da vidi,
razume se, nije nista video, zatvarao je oci pred nezeljenim
prizorima, « potiskivanjem » nezeljene istine.
Vreme, medjutim, protice a iz dana u dan, vidjeno u Jugoslaviji vidjamo
u drugim sredinama, reprizirano sa mnogo vecom lakocom i mnogo manjom
lukavoscu. Kako u Jugoslaviji tako u Iraku, svima je dobro znano da se
rat temeljno i blagovremeno priprema uz pomoc sredstava masovnog
strateskog dezinformisanja i kakve globalne profesionalne agencije ili
« korporacije » tipa Hill&Knowlton, Ruder&Finn, ITN, Rendon Group,
Soros institucija, doduse ni zapadne drzavne ustanove nisu postedjene
tog posla... Kako u Jugoslaviji tako u Iraku, blacenje politickog
rukovodstva i obecavanje « demokratskog rezima » pokazalo se kao
cinicna obmana i podmetanje: Zapad je doneo razaranja, vojne ispostave,
bedu i smrt; donece nove granice i nove medjunacionalne razdore,
kolonijalne nedemokratske i omrazene rezime. Kako Jugoslaviji tako
Iraku, humanitarni rat je doneo bombe sa osiromasenim uranijumom po
civilnim objektima i infrastrukurama s pogubnim posledicama po
privredu, prirodnu okolinu, zdravlje. Kako u Jugoslaviji tako u Iraku,
imperijalisti se otimaju oko plena, sirovina, nafte, prirodnog gasa i
ne brinu ni o cemu sem da vojnom silom kontrolisu sve puteve od
interesa.
Kako u Jugoslaviji tako u Iraku, u Avganistanu, na Kubi, u Siriji, u
Severnoj Koreji – uvek jedni te isti problemi. Zato bi trebalo da
antiratni pokret izgradi svest o ovim pojavama koje se ponavljaju uvek
po istom kalupu. Trebalo bi da se bori protiv « potiskivanja » istine o
Jugoslaviji i da je prihvati i sagledava kao paradigmu upravo zbog toga
sto je od svih zaracenih zona Jugoslovensko ratiste nama najblize.
U tom smislu su govorili i sindikalni radnici « Zastave » na Trgu San
Djovani na mitingu 15. februara 2003. (49) Nazalost, bez neke narocite
vajde i moram priznati da Jugoslavija i dalje biva potiskivana i to na
raznim nivoima: zato je Jugoslavija paradigma u tom smislu (T.
Bellone). Potisnuta iz Istorije, iz dnevne stampe, ne samo SFRJ, vec i
Srbija i Crna Gora, potisnuta iz Atlasa, potisnuta u
politicko-kulturnom smislu, potisnuta u Italiji, potisnuta sirom sveta
i, ponajvise, potisnuta u samoj Jugoslaviji, gde su donedavno
prezivljavane traume bile tako jezovite da je potiskivanje u zaborav
bilo pitanje opstanka. Govoriti danas o Jugoslaviji, znaci dirati u
zivu ranu. To je tako za Jugoslovene i sve one koji su bili neposredno
upuceni u dogadjaje te i sami imali bolna licna iskustva (50).
Medjutim, traumaticna iskustva se ne mogu prevazici ako se ne sagledaju
i racionalizuju pravi uzroci. Politika u tome moze da bude od velike
koristi jer se bavi odnosima sirokih drustvenih slojeva koji su delili
i koji ce uvek deliti jedinstven kulturni prostor. Zato je neophodno
prevazici psiholoske barijere koje su delo propagande a nalik su novim
«gvozdenim zavesama » kojima se zeli razdor medju narodima, razdor
medju rodbinom, razdor u svesti svakog pojedinca. Jugoslovenima
utoliko mozemo pomoci da prevazidju traume duboko urezane u svest, kako
to cini psihoanaliticar, ili naprosto prijatelj. Potrebno je takodje
isticati pozitivne vidove identiteta i ocuvati ono sto sto cini njegovu
najdragoceniju riznicu. (51). Bas kao zivot ljudski, Istorija se nece
vratiti nazad, te se mora pisati i tumaciti bez mistifikacija. Inace
nema buducnosti.
Sa te tacke gledista, veoma je znacajna pojava ozivljavanja vidova
Jugoslavije u svim nekada federativnim republikama, kao i u
jugoslovenskim zajednicama sirom sveta, po uzoru na uprilicenje D. R.
Nemacke izmedju cetiri zida jedne sobe u filmu "Good Bye Lenin". Ima u
tim pojavama i nostalgije i simbolike. Pomenucu kao primer mnogobrojne
internet sajtove, politicki angazovane organizacije, imanja omedjena i
oznacena trobojkom i crvenim barjakom. Sve to skupa ima nedvosmisleno
znacenje ali ne moze biti dovoljno. U Srbiji , kao u Bosni i drugde,
vlada psihoza iscekivanja, gotovo promisljanja tragedije koja se na
njih srucila i koja ih jos uvek potire. Kao veliko bdenje umrloj
slobodi, zemlji rodnoj. Prevazilazenje tog pasivnog stanja je nuzno,
ali nije automatsko: komunisti su pretrpeli velike gubitke a
oportunizam je uslov koji levica mora da zadovolji da bi dosla do
izrazaja; sindikat je grubo razbijen a tamo gde gnev radnika pocne da
narasta, kao kakvim cudom, najednom « etnicki » terorizam pocne da
uzima maha ili da nicu, kao pecurke posle kise, « zuti sindikati »
...... Uslovi zivota su veoma oskudni, te je, dakle, apsurdno ocekivati
od Jugoslovena onaj stepen politicke i organizacione svesti kome ni
sami nismo dorasli u Italiji i pored daleko povoljnijih materijalnih
uslova. Oni koji su emigrirali, moraju pre svega da vode brigu o goloj
egzistenciji, da sacuvaju radno mesto, obezbede smestaj, zapocnu novi
zivot, i to je nuzno. Bilo bi daleko celishodnije kada bismo se
zapitali kako prema tom pitanju treba da se postavimo, mi, italijanski
komunisti.
Oni koji nisu pratili jugoslovenska zbivanja kroz dimnu zavesu ratne
propagande, mogli su se uveriti da ratovi ne izbijaju spontano, niti
kao posledica necije « genetske sklonosti ka zlocinu », oni
predstavljaju logicno ishodiste postojecih istorijskih prilika. U prvom
redu nagle i grube koncentracije i ekspanzije multinacionalnog
kapitala i kolonizacije ne samo zemalja Treceg sveta, vec i onih u
srcu Evrope. No, prilike u tim zemljama su veoma nestabilne. Raspadom
Jugoslavije niko nije dobio, pa nece dobiti ni zapadne velesile – a
kada medju tim silama budu buknuli sukobi, logicno praceni
nezadovoljstvom sirokih slojeva, proizvoljni poredak na Balkanu
sunovratice se kao kula od karata. Razlog vise da konstatujemo da je
veoma pogresno ne poklanjati paznju onome sto se tamo dogadja. [KRAJ]
Fus-note:
(45) Bilo je slucajeva da su u te svrhe koriscene verske organizacije
pa i humanitarne organizacije. Primerice, Crveni Krst i Kruh Svetog
Antuna, organizacija u sprezi sa Karitas.
(46) Alojzija Stepinca, koji je zapravo simbol ustastva, papa Vojtila
je proglasio svecem 3/10/1998. O nacismu hrvatskog naci-klera videti
M.A. Rivelli, "L'Arcivescovo del genocidio" (Kaos Edizioni: Milano
1999).
(47) Kao Military Professional Resources Inc., (Rezervisti
profesionalne vojske) sa sedistem u Virdziniji, koja je pomagala
Hrvatsku izmedju ostalog i u vojnim operacijama « Oluja » i « Munja »
u toku kojih su 1995. u uslovima opste zlocinacke ravnodusnosti «
medjunarodne zajednice » Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjista
iako su tamo bili vecinsko stanovnistvo.
(48) Do gradje neophodne da se shvati kako je i zasto unistena
Jugoslavija tesko se dolazi i gotovo da nikad nije prevedena na
italijanski. Pored citiranih, navescu knjigu Dajane Dzonston (Diana
Johnstone): Fools' Crusade: Yugoslavia, Nato, and Western Delusions
(nije prevedena na srpskohrvatski, ali na promociji na Sorboni 28/02/03
u organizaciji, izmedju ostalih i CNJ, D. Johnstone je za oglasni
plakat predlozila Direrove Jahace apokalipse, pa bi ta slika mogla da
resi pitanje prevoda naslova knjige :”Jahaci Apokalipse – Jugoslavija,
Nato i Iluzije Zapada”, prim. prev.) Monthly Review Press, 2003, ISBN
1-58367-084-X) Takodje je veoma korisna knjiga grupe autora “Hidden
Agenda: U.S./NATO Takeover of Yugoslavia“ (International Action Center,
2002, ISBN 0-9656916-7-5).
(49) Pokret koji se u Italiji solidarisao sa stradanjem Jugoslovenskih
naroda tokom svih ovih godina dozivljava promene. Paradoksalno, Nato
bombardovanje je podstaklo na razmisljanje i akciju. Takodje je ucinilo
da jugoslovensko i srpsko pitanje izgube na nepopularnosti i dobiju na
razumljivosti, uprkos prilikama na terenu koje su se dramaticnom
brzinom pogorsavale i dovele sada vec do potpunog brisanja Jugoslavije
iz geografskog atlasa. Pokret je u sustini prosao kroz tri etape: prva,
do pocetka bombardovanja, protekla je u znaku humanitarne pomoci na
cisto antiratnoj osnovi i sustinski u opstem nepoznavanju i
nerazumevanju dogadjaja i prilika; druga etapa, grubo receno do pocetka
2001. protekla je u znaku ozbiljnijeg pristupa problematici i prvih
akcija solidarnosti sa Srpsko-Jugoslovenskom stranom; treca etapa je
ova danasnja, gde je primetan veci stepen zrelosti promisljanja ali i
nizi stepen angazovanja. No, pokret nije zamro. Naprotiv. Ako se
uporedi sa moralistickim ili humanitaristickim pristupom, koji je
tipican za krizne situacije i « volonterstvo », na primeru Jugoslavije
odmah uocavamo spoj humanitarnog i politickog rada,
internacionalistickog i antiimperijalistickog. Primerice, uspostavljen
je neposredan kontakt sa bombardovanim radnicima, sto je bila prilika
za sagledavanje njihovih problema na licu mesta i uocavanje dejstva
strateskog dezinformisanja. Medjutim, jugoslovensko pitanje je
nesumnjivo bilo nedovoljno prisutno u sirem antiratnom pokretu iz vise
razloga, medju kojima nije na odmet pomenuti i nedovoljan stepen
spremnosti na suceljavanje misljenja, nedovoljan stepen analiticnosti i
koordinacije medju nosiocima akcija, sto je imalo za posledicu da te
akcije ostanu bez sireg odjeka.
(50) Psiholoski, unutrasnja dinamika « potiskivanja » Jugoslavije mozda
podseca na slozene odnose dvoje ljubavnika, koji, suoceni sa razlazom,
a sve u njegovoj funkcij, nepotrebno sebi nanose bol, pogrdama i
uvredama potiskujuci uspomene na lepe trenutke sazivota. Ili, takodje,
na razdore i raskole koji prate rodbinske razmirice. Kod Jugoslovena
uopste uzev, manifestovanje sklonosti ka omalovazavanu sopstvene
proslosti stvaranjem pogresne predstave o njoj, imalo je za posledicu
produbljavanje vec nanetog bola i spada u red istog psiholoskog
mehanizma.
(51) Rec je o stvaralastvu u oblasti muzike i filma, arhitekture i
knjizevnosti, slikarstva, rec je o prirodnim bogastvima, sportu i
tipicno nacionalnim proizvodima. Ukratko, o svemu onome sto sacinjava
vitalni princip, nadahnucima bremeniti identitet, kontrapunkt mitu o
sili, nacionalizmu, svemu onom reakcionarnom i nazadnom sto tirani
izbljuju svaki put kada krvavom cizmom gaze Balkanom.
---
Ovaj tekst rad pretezno utemeljen je na bogatoj gradji redovnih dnevnih
informativnih biltena Nacionalne Koordinacije za Jugoslaviju (CNJ).
Gradja je upisana pod JUGOINFO i moze se konsultovati na adresi koja
sledi:
http://groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/messages
CNJ smo osnovali 2001. u zelji da sprecimo disperziju mnogobrojnih
akcija tada vec u punom zamahu, kao i da doprinesemo povezivanju i
medjusobnom upoznavanju nosilaca tih akcija u domenu politike, kulture
i informisanja, ali isto tako i u domenu ciste ljudske solidarnosti,
prijateljstva i zajednickih uspomena i pamcenja. Tokom protekle dve
godine organizovali smo vise predavanja i raznih susreta, promovisuci
knjige i filmove.
Adresa: jugocoord@... - https://www.cnj.it
The total or partial reproduction of this text is allowed only if the
source is mentioned fully.
https://www.cnj.it/documentazione/brisanje.htm
[ Questo testo in lingua italiana:
LA RIMOZIONE DELLA JUGOSLAVIA
https://www.cnj.it/documentazione/rimozione.htm
oppure al sito: http://www.lernesto.it/ ]
BRISANJE JUGOSLAVIJE
Andrea Martocchia - Prevod: O. Juric
"L'Ernesto", broj 3 (maj-juni) i 4 (juli-avgust) 2003
Jugoslavija kao paradigma potiskivanja
Oni koji su poslednjih godina pratili prilike u Jugoslaviji, bili su
prenerazeni naprosto neverovatnim dogadjajima. Na primer: oruzje je
masovno doturano preko italijanskih luka (45), naci-nadbiskup je
unapredjen u sveca (46), podmetani su atentati sracunati na stvaranje
psihoze terora i na zaostravanje situacije, bombardovane su izbeglicke
kolone i fabrike ispred kojih su goloruki radnici bili zivi stitovi ..
Naknadno smo saznali da su separatisti obucavani posredstvom
profesionalnih agencija (47). Saznali smo da je i italijanska
placenicka vojska imala udela u zlocinima i da nikada niko od vinovnika
nije odgovarao za pocinjene zlocine, primerice, izvesni Delle Fave. Sve
to, video je onaj ko je hteo da vidi (48). Ko nije zeleo da vidi,
razume se, nije nista video, zatvarao je oci pred nezeljenim
prizorima, « potiskivanjem » nezeljene istine.
Vreme, medjutim, protice a iz dana u dan, vidjeno u Jugoslaviji vidjamo
u drugim sredinama, reprizirano sa mnogo vecom lakocom i mnogo manjom
lukavoscu. Kako u Jugoslaviji tako u Iraku, svima je dobro znano da se
rat temeljno i blagovremeno priprema uz pomoc sredstava masovnog
strateskog dezinformisanja i kakve globalne profesionalne agencije ili
« korporacije » tipa Hill&Knowlton, Ruder&Finn, ITN, Rendon Group,
Soros institucija, doduse ni zapadne drzavne ustanove nisu postedjene
tog posla... Kako u Jugoslaviji tako u Iraku, blacenje politickog
rukovodstva i obecavanje « demokratskog rezima » pokazalo se kao
cinicna obmana i podmetanje: Zapad je doneo razaranja, vojne ispostave,
bedu i smrt; donece nove granice i nove medjunacionalne razdore,
kolonijalne nedemokratske i omrazene rezime. Kako Jugoslaviji tako
Iraku, humanitarni rat je doneo bombe sa osiromasenim uranijumom po
civilnim objektima i infrastrukurama s pogubnim posledicama po
privredu, prirodnu okolinu, zdravlje. Kako u Jugoslaviji tako u Iraku,
imperijalisti se otimaju oko plena, sirovina, nafte, prirodnog gasa i
ne brinu ni o cemu sem da vojnom silom kontrolisu sve puteve od
interesa.
Kako u Jugoslaviji tako u Iraku, u Avganistanu, na Kubi, u Siriji, u
Severnoj Koreji – uvek jedni te isti problemi. Zato bi trebalo da
antiratni pokret izgradi svest o ovim pojavama koje se ponavljaju uvek
po istom kalupu. Trebalo bi da se bori protiv « potiskivanja » istine o
Jugoslaviji i da je prihvati i sagledava kao paradigmu upravo zbog toga
sto je od svih zaracenih zona Jugoslovensko ratiste nama najblize.
U tom smislu su govorili i sindikalni radnici « Zastave » na Trgu San
Djovani na mitingu 15. februara 2003. (49) Nazalost, bez neke narocite
vajde i moram priznati da Jugoslavija i dalje biva potiskivana i to na
raznim nivoima: zato je Jugoslavija paradigma u tom smislu (T.
Bellone). Potisnuta iz Istorije, iz dnevne stampe, ne samo SFRJ, vec i
Srbija i Crna Gora, potisnuta iz Atlasa, potisnuta u
politicko-kulturnom smislu, potisnuta u Italiji, potisnuta sirom sveta
i, ponajvise, potisnuta u samoj Jugoslaviji, gde su donedavno
prezivljavane traume bile tako jezovite da je potiskivanje u zaborav
bilo pitanje opstanka. Govoriti danas o Jugoslaviji, znaci dirati u
zivu ranu. To je tako za Jugoslovene i sve one koji su bili neposredno
upuceni u dogadjaje te i sami imali bolna licna iskustva (50).
Medjutim, traumaticna iskustva se ne mogu prevazici ako se ne sagledaju
i racionalizuju pravi uzroci. Politika u tome moze da bude od velike
koristi jer se bavi odnosima sirokih drustvenih slojeva koji su delili
i koji ce uvek deliti jedinstven kulturni prostor. Zato je neophodno
prevazici psiholoske barijere koje su delo propagande a nalik su novim
«gvozdenim zavesama » kojima se zeli razdor medju narodima, razdor
medju rodbinom, razdor u svesti svakog pojedinca. Jugoslovenima
utoliko mozemo pomoci da prevazidju traume duboko urezane u svest, kako
to cini psihoanaliticar, ili naprosto prijatelj. Potrebno je takodje
isticati pozitivne vidove identiteta i ocuvati ono sto sto cini njegovu
najdragoceniju riznicu. (51). Bas kao zivot ljudski, Istorija se nece
vratiti nazad, te se mora pisati i tumaciti bez mistifikacija. Inace
nema buducnosti.
Sa te tacke gledista, veoma je znacajna pojava ozivljavanja vidova
Jugoslavije u svim nekada federativnim republikama, kao i u
jugoslovenskim zajednicama sirom sveta, po uzoru na uprilicenje D. R.
Nemacke izmedju cetiri zida jedne sobe u filmu "Good Bye Lenin". Ima u
tim pojavama i nostalgije i simbolike. Pomenucu kao primer mnogobrojne
internet sajtove, politicki angazovane organizacije, imanja omedjena i
oznacena trobojkom i crvenim barjakom. Sve to skupa ima nedvosmisleno
znacenje ali ne moze biti dovoljno. U Srbiji , kao u Bosni i drugde,
vlada psihoza iscekivanja, gotovo promisljanja tragedije koja se na
njih srucila i koja ih jos uvek potire. Kao veliko bdenje umrloj
slobodi, zemlji rodnoj. Prevazilazenje tog pasivnog stanja je nuzno,
ali nije automatsko: komunisti su pretrpeli velike gubitke a
oportunizam je uslov koji levica mora da zadovolji da bi dosla do
izrazaja; sindikat je grubo razbijen a tamo gde gnev radnika pocne da
narasta, kao kakvim cudom, najednom « etnicki » terorizam pocne da
uzima maha ili da nicu, kao pecurke posle kise, « zuti sindikati »
...... Uslovi zivota su veoma oskudni, te je, dakle, apsurdno ocekivati
od Jugoslovena onaj stepen politicke i organizacione svesti kome ni
sami nismo dorasli u Italiji i pored daleko povoljnijih materijalnih
uslova. Oni koji su emigrirali, moraju pre svega da vode brigu o goloj
egzistenciji, da sacuvaju radno mesto, obezbede smestaj, zapocnu novi
zivot, i to je nuzno. Bilo bi daleko celishodnije kada bismo se
zapitali kako prema tom pitanju treba da se postavimo, mi, italijanski
komunisti.
Oni koji nisu pratili jugoslovenska zbivanja kroz dimnu zavesu ratne
propagande, mogli su se uveriti da ratovi ne izbijaju spontano, niti
kao posledica necije « genetske sklonosti ka zlocinu », oni
predstavljaju logicno ishodiste postojecih istorijskih prilika. U prvom
redu nagle i grube koncentracije i ekspanzije multinacionalnog
kapitala i kolonizacije ne samo zemalja Treceg sveta, vec i onih u
srcu Evrope. No, prilike u tim zemljama su veoma nestabilne. Raspadom
Jugoslavije niko nije dobio, pa nece dobiti ni zapadne velesile – a
kada medju tim silama budu buknuli sukobi, logicno praceni
nezadovoljstvom sirokih slojeva, proizvoljni poredak na Balkanu
sunovratice se kao kula od karata. Razlog vise da konstatujemo da je
veoma pogresno ne poklanjati paznju onome sto se tamo dogadja. [KRAJ]
Fus-note:
(45) Bilo je slucajeva da su u te svrhe koriscene verske organizacije
pa i humanitarne organizacije. Primerice, Crveni Krst i Kruh Svetog
Antuna, organizacija u sprezi sa Karitas.
(46) Alojzija Stepinca, koji je zapravo simbol ustastva, papa Vojtila
je proglasio svecem 3/10/1998. O nacismu hrvatskog naci-klera videti
M.A. Rivelli, "L'Arcivescovo del genocidio" (Kaos Edizioni: Milano
1999).
(47) Kao Military Professional Resources Inc., (Rezervisti
profesionalne vojske) sa sedistem u Virdziniji, koja je pomagala
Hrvatsku izmedju ostalog i u vojnim operacijama « Oluja » i « Munja »
u toku kojih su 1995. u uslovima opste zlocinacke ravnodusnosti «
medjunarodne zajednice » Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjista
iako su tamo bili vecinsko stanovnistvo.
(48) Do gradje neophodne da se shvati kako je i zasto unistena
Jugoslavija tesko se dolazi i gotovo da nikad nije prevedena na
italijanski. Pored citiranih, navescu knjigu Dajane Dzonston (Diana
Johnstone): Fools' Crusade: Yugoslavia, Nato, and Western Delusions
(nije prevedena na srpskohrvatski, ali na promociji na Sorboni 28/02/03
u organizaciji, izmedju ostalih i CNJ, D. Johnstone je za oglasni
plakat predlozila Direrove Jahace apokalipse, pa bi ta slika mogla da
resi pitanje prevoda naslova knjige :”Jahaci Apokalipse – Jugoslavija,
Nato i Iluzije Zapada”, prim. prev.) Monthly Review Press, 2003, ISBN
1-58367-084-X) Takodje je veoma korisna knjiga grupe autora “Hidden
Agenda: U.S./NATO Takeover of Yugoslavia“ (International Action Center,
2002, ISBN 0-9656916-7-5).
(49) Pokret koji se u Italiji solidarisao sa stradanjem Jugoslovenskih
naroda tokom svih ovih godina dozivljava promene. Paradoksalno, Nato
bombardovanje je podstaklo na razmisljanje i akciju. Takodje je ucinilo
da jugoslovensko i srpsko pitanje izgube na nepopularnosti i dobiju na
razumljivosti, uprkos prilikama na terenu koje su se dramaticnom
brzinom pogorsavale i dovele sada vec do potpunog brisanja Jugoslavije
iz geografskog atlasa. Pokret je u sustini prosao kroz tri etape: prva,
do pocetka bombardovanja, protekla je u znaku humanitarne pomoci na
cisto antiratnoj osnovi i sustinski u opstem nepoznavanju i
nerazumevanju dogadjaja i prilika; druga etapa, grubo receno do pocetka
2001. protekla je u znaku ozbiljnijeg pristupa problematici i prvih
akcija solidarnosti sa Srpsko-Jugoslovenskom stranom; treca etapa je
ova danasnja, gde je primetan veci stepen zrelosti promisljanja ali i
nizi stepen angazovanja. No, pokret nije zamro. Naprotiv. Ako se
uporedi sa moralistickim ili humanitaristickim pristupom, koji je
tipican za krizne situacije i « volonterstvo », na primeru Jugoslavije
odmah uocavamo spoj humanitarnog i politickog rada,
internacionalistickog i antiimperijalistickog. Primerice, uspostavljen
je neposredan kontakt sa bombardovanim radnicima, sto je bila prilika
za sagledavanje njihovih problema na licu mesta i uocavanje dejstva
strateskog dezinformisanja. Medjutim, jugoslovensko pitanje je
nesumnjivo bilo nedovoljno prisutno u sirem antiratnom pokretu iz vise
razloga, medju kojima nije na odmet pomenuti i nedovoljan stepen
spremnosti na suceljavanje misljenja, nedovoljan stepen analiticnosti i
koordinacije medju nosiocima akcija, sto je imalo za posledicu da te
akcije ostanu bez sireg odjeka.
(50) Psiholoski, unutrasnja dinamika « potiskivanja » Jugoslavije mozda
podseca na slozene odnose dvoje ljubavnika, koji, suoceni sa razlazom,
a sve u njegovoj funkcij, nepotrebno sebi nanose bol, pogrdama i
uvredama potiskujuci uspomene na lepe trenutke sazivota. Ili, takodje,
na razdore i raskole koji prate rodbinske razmirice. Kod Jugoslovena
uopste uzev, manifestovanje sklonosti ka omalovazavanu sopstvene
proslosti stvaranjem pogresne predstave o njoj, imalo je za posledicu
produbljavanje vec nanetog bola i spada u red istog psiholoskog
mehanizma.
(51) Rec je o stvaralastvu u oblasti muzike i filma, arhitekture i
knjizevnosti, slikarstva, rec je o prirodnim bogastvima, sportu i
tipicno nacionalnim proizvodima. Ukratko, o svemu onome sto sacinjava
vitalni princip, nadahnucima bremeniti identitet, kontrapunkt mitu o
sili, nacionalizmu, svemu onom reakcionarnom i nazadnom sto tirani
izbljuju svaki put kada krvavom cizmom gaze Balkanom.
---
Ovaj tekst rad pretezno utemeljen je na bogatoj gradji redovnih dnevnih
informativnih biltena Nacionalne Koordinacije za Jugoslaviju (CNJ).
Gradja je upisana pod JUGOINFO i moze se konsultovati na adresi koja
sledi:
http://groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/messages
CNJ smo osnovali 2001. u zelji da sprecimo disperziju mnogobrojnih
akcija tada vec u punom zamahu, kao i da doprinesemo povezivanju i
medjusobnom upoznavanju nosilaca tih akcija u domenu politike, kulture
i informisanja, ali isto tako i u domenu ciste ljudske solidarnosti,
prijateljstva i zajednickih uspomena i pamcenja. Tokom protekle dve
godine organizovali smo vise predavanja i raznih susreta, promovisuci
knjige i filmove.
Adresa: jugocoord@... - https://www.cnj.it
The total or partial reproduction of this text is allowed only if the
source is mentioned fully.