BEOGRADSKI FORUM na skupstini Svetskog saveta za mir
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-05-19.html
Beograd, 18. maj 2004. godine
SKUPŠTINA SVETSKOG SAVETA ZA MIR
Skupština Svetskog saveta za mir održana je u Atini od 6. do 9. maja
2004. godine. U ime Beogradskog foruma za svet ravnopravnih u radu
Skupštine je ucestvovao Dragomir Vucicevic, clan Upravnog odbora Foruma.
Iz Republike Srbije u radu Skupštine, u ime Udruženja Sloboda,
ucestvovao je i Vladimir Kršljanin. Za vreme celog rada Skupštine oba
ucesnika su imala koordiniran nastup, kako u pogledu istupanja u
debati, tako i u pogledu bilateralnih kontakata.
U radu Skupštine je ucestvovalo 167 predstavnika mirovnih pokreta iz 54
zemlje i 7 medjunarodnih organizacija koje su clanovi Svetskog saveta
za mir. Interesantno je napomenuti da su iz bivših socijalistickih
zemalja istocne Evrope bili prisutni jedino predstavnici mirovnih
pokreta iz Ceške republike i Bugarske, kao i predstavnik ratnih
veterana Crvene armije iz Rusije.
1. U Izveštaju Izvršnog komiteta podnetog Skupštini dat je osvrt na
razvoj medjunarodne situacije u svetu od poslednje Skupštine održane u
maju 2000. godine do danas, a posebno, posle teroristickog napada na
Njujork i Vašington, 11. septembra 2001. godine. Ocenjeno je da taj
period karakteriše povecani intenzitet agresivnosti SAD i njenih
saveznika uporedo sa njihovim nastojanjem da nametnu i konsoliduju novi
imperijalisticki svetski poredak.
Ocenjeno je da najava tzv. borbe protiv medjunarodnog terorizma,
razradjena i osmišnjena od strane SAD posle teroristickih napada na
Njujork i Vašington, služi mnogim ciljevima i upotrebljena je da bi se:
- objavila dva nova rata, protiv Afganistana i Iraka;
- zapretilo mnogim zemljama koje daju otpor imperijalistickoj
dominaciji, ili se ne slažu sa njom;
- promenili osnovni principi medjunarodnog prava, Povelje UN i Finalnog
akta iz Helsinkija, uz istovremeno ''legalizovanje'' principa da ''sila
stvara pravo'' ;
- poništili svi pozitivni medjunarodni sporazumi i konvencije,
zakljuceni tokom poslednjih godina;
- ubrzala dalja militarizacija sveta, stvorile nove medjunarodne snage
i razvili novi sistemi naoružanja;
- pojacao autoritarizam i represija unutar zemalja i progurali novi
zakoni koji ogranicavaju i ukidaju individualna i demokratska prava.
2. Interesantno je napomenuti da agresija NATO na SR Jugoslaviju nije
uopšte izricito pomenuta u Izveštaju, niti se on direktnije bavi
posledicama te agresije. Napad na Jugoslaviju se pominje samo uzgred,
kao ilustracija te nove politike NATO i SAD, ali bez direktne osude
agresije i politike pritisaka okupacije od strana NATO koja je i danas
prisutna u regionu (BiH i, posebno, Kosovo i Metohija). Izneta je ocena
o tome da je Jugoslavija bila objekt primene nove NATO doktrine, dok su
Afganistan i, posebno, Irak bili žrtve nove, ''stravicne'' doktrine
preventivnog rata.
3. Generalnoj debati u plenumu prethodili su regionalni sastanci po
kontinentima. Na regionalnom sastanku za Evropu dominirala su pitanja
Iraka i Palestine. Tek nakon istupanja V. Kršljanina, u kojem je on
govorio o agresiji NATO i njenim posledicama, i izneo naše stavove o
Haškom tribunalu i sudjenju Slobodanu Miloševicu, predstavnici mirovnih
pokreta Nemacke i Italije su, takodje, osudili agresiju NATO na SR
Jugoslaviju. To je, takodje, ucinio i predstavnik veterana Crvene
armije. U celini, medjutim, glavna pažnja je bila usmerena na osudu
napada na Irak i izraelske politike progona Palestinaca.
Glavna pažnja u generalnoj debati je, takodje, bila posvecena osudi
politike SAD i NATO u svetu, ali bez dovoljnog posvecivanja pažnje
analizi i osudi te politike na Balkanu, a posebno agresiji na SRJ
Jugoslaviju. Tek posle istupanja D. Vucicevica i V. Kršljanina uocena
je odredjena pozitivna promena.
4. Pored predstavljanja karaktera i osnovnih zadataka Beogradskog
foruma,D. Vucicevic se u svom istupanju posebno osvrnuo na agresiju
NATO i njene tragicne poskledice (okupacija Kosova i Metohije, ukidanje
Jugoslavije, ekonomski i politicki problemi itd.), na nastavljanje
politike pritisaka i ucena prema našoj zemlji. Govorio je o Haškom
tribunalu kao sredstvu nastavljanja kažnjavanja Srbije i njenog naroda,
odnosno kao sredstvu za opravdavanje agresije i prikrivanje ucinjenih
zlocina prema srpskom narodu. Nelegalno sudjenje Slobodanu Miloševicu
je ocenio kao izvrgavanje ruglu medjunarodne pravde i medjunarodnih
zakona uopšte. Izložio je ukratko ciljeve za koje se bori Beogradski
forum.
Izlaganje je dosta dobro primljeno od strane vecine ucesnika Skupštine.
To izlaganje, kao i izlaganje V. Kršljanina, uticalo je pozitivno na
izvestan broj ucesnika, tako da su se i oni u svojim izlaganjima
osvrnuli na agresiju na Jugoslaviju i njene štetne posledice. To su
ucinili predstavni Grcke, zatim Nemacke, Rusije, Italije, Kube i
Zimbabvea. Zahvaljujuci tome, stvorena je i povoljnija atmosfera u
pogledu mogucnosti da naši stavovi nadju svoje mesto i u završnoj
Deklaraciji Skupštine. Da bi se to postiglo, nasi predstavnici su
unapred pripremili i podelili ucesnicima dva predloga posebnih
rezolucija: o Kosovu i Metohiji u kontekstu martovskih zlocina prema
Srbima i o Haškom tribunalu.
Nažalost, nisu uspeli u tome da Skupština usvoji predložene posebne
rezolucije koje smo podneli. Osnovni razlog za to jeste nedostatak
vremena. Naime, diskusija o promenama Statuta Svetskog saveta za mir i
diskusija o završnoj Deklaraciji su trajale i suviše dugo, tako da nije
bilo mogucnosti da se razmatraju predlozi rezolucija nasih
predstavnika, kao i predlozi posebnih rezolucija nekih drugih
delegacija.
5. U završnoj Deklaraciji koju je Skupština usvojila ubacen je jedan
pasus koji se odnosi na Jugoslaviju. Taj pasus glasi:
''Svetski savet za mir izražava solidarnost sa narodima Jugoslavije u
njihovoj borbi protiv posledica varvarskog napada NATO, koji je doveo
do okupacije dela srpske teritorije - Kosova i njegove transformacije u
protektorat NATO-a. Takozvani Haški tribunal je primer manipulacije
istinom i sredstvo da se opravdaju zlocini SAD i NATO''.
To je bio maksimum koji se u datoj situciji mogao postici. Ocenjujemo
da bi pitanje agresije NATO na Jugoslaviju i njene posledice, u slucaju
da niko sa nase strane nije ucestvovao u radu Skupštine, bile potpuno
zaobidjene, kako u debati, tako isto i u završnom dokumentu. Napred
izneti stav, iako ogranicen, ipak, sadrži osnovne poente naših zahteva.
Nasi su predstavnicii, ipak, pokušali da te stavove poboljšaju i
izoštre, dajuci konkretne predloge, ali nije bilo vremena da se o njima
diskutuje na plenumu. Francuski predstavnik je, cak, pokušao da oslabi
iznete stavove, predlažuci da se izbaci recenica koja se odnosi na
Haški tribunal. Tome su se direktno suprotstavili, uz izricitu podršku
predstavnika SAD, Zimbabvea i Grcke. U jednom neposrednom kracem
dijalogu sa francuskim predstavnikom, koji je samoinicijativno prišao
D. Vucicevicu, on mu je rekao da je njegov predlog sraman i krajnje
neumesan. Podnoseci taj predlog samo je pokazao da nije predstavnik
mirovnog pokreta, vec iste politike NATO i SAD koja je izvršila
agresiju na Jugoslaviju.
U nemogucnosti da izdejstvujemo usvajanje posebnih rezolucija o KiM i
Haškom tribunalu, obratili su se, po završetku Skupštine, novoizabranom
predsedniku Svetskog saveta za mir, Orlandu Fundori sa predlogom da da
jednu izjavu o Haškom tribunalu, što je on odmah prihvatio. Njegova
izjava glasi:
6. ''Nelegalni proces koji SAD i NATO vode u Hagu protiv jugoslovenskog
predsednika Slobodana Miloševica i time protiv naroda Srbije i
Jugoslavije, koji su branili svoju slobodu protiv agresije, zaslužuje
snažnu osudu i mora da prestane. Miroljubive snage celog svetu
zahtevaju odgovornost stvarnih zlocinaca i prestanak progona
predsednika Miloševica, njegove porodice i svih boraca za slobodu u
Jugoslaviji''.
Na kraju rada Skupštine usvojene su izmene Statuta koje su usmerene na
dinamizaciju i operativnije postavljanje Saveta za mir ubuduce.
Najznacanije izmene su sledece:
ukinut je Stalni sekretarijat koji je, kao zaostavština prošlosti, bio
neoperativan. Umesto njega ustanovljen je Izvršni komitet, dok
Sekretarijat ostaje i dalje najuže izvršno telo Saveta za mir. Umesto
Izvršnog sekretara ustanovljen je položaj Generalnog sekretara. Za
predsednika Svetskog saveta za mir izabran je predstavnik Kube Orlando
Fundora, a za generalnog sekretara predstavnik Grcke Tanasis Pafilis
(Thanassis Pafilis), dosadašnji Izvršni sekretar.
Oko izbora Predsednika nije bilo jedinstvenog stava. Predstavnik
Portugala je osporio predlog Argentinskog predstavnika koji je
predložio O. Fundoru, uz obrazloženje da bi izbor Predsednika trebalo
odložiti za kasnije, s tim da se u medjuvremenu izvrše šire
konsultacije. Pošto je veliki broj predstavnika sa svih kontinenata
podržao gospodina Fonduru, predsedavajuci je zakljucio debatu i
konstatovao da je O. Fundura izabran ogromnom vecinom glasova. Bilo je
vidljivo da to nisu podržali jedino predstavnici Portugala i Francuske.
Stekao se utisak da je Portugalac bio tumac francuskog stava da se
osujeti izbor Predsednika kako bi Francuzi na to mesto kandidovali svog
predstavnika, verovatno Žaka Denia (Jacques Denis), koji u KP Francuske
decenijama vodi medjunarodni sektor.
Izbor kubanskog predstavnika za Predsednika Svetskog saveta za mir
primljen je veoma dobro od velike vecine ucesnika Skupštine. Opšta je
ocena da ce on uneti povecanu ozbiljnost u rad Saveta, kako bi on
prevazišao stagnaciju koja je vec dugo prisutna.
U nastupu francuskih predstavnika bila je prisutna težnja da oni
obezbede direktniji uticaj i kontrolu nad buducim radom Svetskog saveta
za mir. Opšti je utisak da u tome nisu uspeli, što je pozitivno.
7. Za vreme zasedanja Skupštine D. Vucicevic je imao , zajedno sa V.
Kršljaninom, veci broj bilateralnih kontakata. U tim kontaktima D.
Vucicevic je govorio o karakteru i programskoj orijentaciji Beogradskog
foruma i izrazio spremnost za uspostavljanje direktnih kontakata i
razmenu informacija. Ti razgovori su vodjeni sa predstavnicima:
Italije, Portugala, Nemacke, Ceške, Bugarske, Belgije, Kipra,
Zimbabvea, Kube, SAD, Koreje Indije i Vijetnama. Svi su se složili sa
potrebom uspostavljanja kontakata i razmene informacija.
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
11000 Beograd, Misarska 6/II, Srbija i Crna Gora
T/F: (+381 11) 3245601
E-Mail: beoforum@...
http://belgrade-forum.org
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-05-19.html
Beograd, 18. maj 2004. godine
SKUPŠTINA SVETSKOG SAVETA ZA MIR
Skupština Svetskog saveta za mir održana je u Atini od 6. do 9. maja
2004. godine. U ime Beogradskog foruma za svet ravnopravnih u radu
Skupštine je ucestvovao Dragomir Vucicevic, clan Upravnog odbora Foruma.
Iz Republike Srbije u radu Skupštine, u ime Udruženja Sloboda,
ucestvovao je i Vladimir Kršljanin. Za vreme celog rada Skupštine oba
ucesnika su imala koordiniran nastup, kako u pogledu istupanja u
debati, tako i u pogledu bilateralnih kontakata.
U radu Skupštine je ucestvovalo 167 predstavnika mirovnih pokreta iz 54
zemlje i 7 medjunarodnih organizacija koje su clanovi Svetskog saveta
za mir. Interesantno je napomenuti da su iz bivših socijalistickih
zemalja istocne Evrope bili prisutni jedino predstavnici mirovnih
pokreta iz Ceške republike i Bugarske, kao i predstavnik ratnih
veterana Crvene armije iz Rusije.
1. U Izveštaju Izvršnog komiteta podnetog Skupštini dat je osvrt na
razvoj medjunarodne situacije u svetu od poslednje Skupštine održane u
maju 2000. godine do danas, a posebno, posle teroristickog napada na
Njujork i Vašington, 11. septembra 2001. godine. Ocenjeno je da taj
period karakteriše povecani intenzitet agresivnosti SAD i njenih
saveznika uporedo sa njihovim nastojanjem da nametnu i konsoliduju novi
imperijalisticki svetski poredak.
Ocenjeno je da najava tzv. borbe protiv medjunarodnog terorizma,
razradjena i osmišnjena od strane SAD posle teroristickih napada na
Njujork i Vašington, služi mnogim ciljevima i upotrebljena je da bi se:
- objavila dva nova rata, protiv Afganistana i Iraka;
- zapretilo mnogim zemljama koje daju otpor imperijalistickoj
dominaciji, ili se ne slažu sa njom;
- promenili osnovni principi medjunarodnog prava, Povelje UN i Finalnog
akta iz Helsinkija, uz istovremeno ''legalizovanje'' principa da ''sila
stvara pravo'' ;
- poništili svi pozitivni medjunarodni sporazumi i konvencije,
zakljuceni tokom poslednjih godina;
- ubrzala dalja militarizacija sveta, stvorile nove medjunarodne snage
i razvili novi sistemi naoružanja;
- pojacao autoritarizam i represija unutar zemalja i progurali novi
zakoni koji ogranicavaju i ukidaju individualna i demokratska prava.
2. Interesantno je napomenuti da agresija NATO na SR Jugoslaviju nije
uopšte izricito pomenuta u Izveštaju, niti se on direktnije bavi
posledicama te agresije. Napad na Jugoslaviju se pominje samo uzgred,
kao ilustracija te nove politike NATO i SAD, ali bez direktne osude
agresije i politike pritisaka okupacije od strana NATO koja je i danas
prisutna u regionu (BiH i, posebno, Kosovo i Metohija). Izneta je ocena
o tome da je Jugoslavija bila objekt primene nove NATO doktrine, dok su
Afganistan i, posebno, Irak bili žrtve nove, ''stravicne'' doktrine
preventivnog rata.
3. Generalnoj debati u plenumu prethodili su regionalni sastanci po
kontinentima. Na regionalnom sastanku za Evropu dominirala su pitanja
Iraka i Palestine. Tek nakon istupanja V. Kršljanina, u kojem je on
govorio o agresiji NATO i njenim posledicama, i izneo naše stavove o
Haškom tribunalu i sudjenju Slobodanu Miloševicu, predstavnici mirovnih
pokreta Nemacke i Italije su, takodje, osudili agresiju NATO na SR
Jugoslaviju. To je, takodje, ucinio i predstavnik veterana Crvene
armije. U celini, medjutim, glavna pažnja je bila usmerena na osudu
napada na Irak i izraelske politike progona Palestinaca.
Glavna pažnja u generalnoj debati je, takodje, bila posvecena osudi
politike SAD i NATO u svetu, ali bez dovoljnog posvecivanja pažnje
analizi i osudi te politike na Balkanu, a posebno agresiji na SRJ
Jugoslaviju. Tek posle istupanja D. Vucicevica i V. Kršljanina uocena
je odredjena pozitivna promena.
4. Pored predstavljanja karaktera i osnovnih zadataka Beogradskog
foruma,D. Vucicevic se u svom istupanju posebno osvrnuo na agresiju
NATO i njene tragicne poskledice (okupacija Kosova i Metohije, ukidanje
Jugoslavije, ekonomski i politicki problemi itd.), na nastavljanje
politike pritisaka i ucena prema našoj zemlji. Govorio je o Haškom
tribunalu kao sredstvu nastavljanja kažnjavanja Srbije i njenog naroda,
odnosno kao sredstvu za opravdavanje agresije i prikrivanje ucinjenih
zlocina prema srpskom narodu. Nelegalno sudjenje Slobodanu Miloševicu
je ocenio kao izvrgavanje ruglu medjunarodne pravde i medjunarodnih
zakona uopšte. Izložio je ukratko ciljeve za koje se bori Beogradski
forum.
Izlaganje je dosta dobro primljeno od strane vecine ucesnika Skupštine.
To izlaganje, kao i izlaganje V. Kršljanina, uticalo je pozitivno na
izvestan broj ucesnika, tako da su se i oni u svojim izlaganjima
osvrnuli na agresiju na Jugoslaviju i njene štetne posledice. To su
ucinili predstavni Grcke, zatim Nemacke, Rusije, Italije, Kube i
Zimbabvea. Zahvaljujuci tome, stvorena je i povoljnija atmosfera u
pogledu mogucnosti da naši stavovi nadju svoje mesto i u završnoj
Deklaraciji Skupštine. Da bi se to postiglo, nasi predstavnici su
unapred pripremili i podelili ucesnicima dva predloga posebnih
rezolucija: o Kosovu i Metohiji u kontekstu martovskih zlocina prema
Srbima i o Haškom tribunalu.
Nažalost, nisu uspeli u tome da Skupština usvoji predložene posebne
rezolucije koje smo podneli. Osnovni razlog za to jeste nedostatak
vremena. Naime, diskusija o promenama Statuta Svetskog saveta za mir i
diskusija o završnoj Deklaraciji su trajale i suviše dugo, tako da nije
bilo mogucnosti da se razmatraju predlozi rezolucija nasih
predstavnika, kao i predlozi posebnih rezolucija nekih drugih
delegacija.
5. U završnoj Deklaraciji koju je Skupština usvojila ubacen je jedan
pasus koji se odnosi na Jugoslaviju. Taj pasus glasi:
''Svetski savet za mir izražava solidarnost sa narodima Jugoslavije u
njihovoj borbi protiv posledica varvarskog napada NATO, koji je doveo
do okupacije dela srpske teritorije - Kosova i njegove transformacije u
protektorat NATO-a. Takozvani Haški tribunal je primer manipulacije
istinom i sredstvo da se opravdaju zlocini SAD i NATO''.
To je bio maksimum koji se u datoj situciji mogao postici. Ocenjujemo
da bi pitanje agresije NATO na Jugoslaviju i njene posledice, u slucaju
da niko sa nase strane nije ucestvovao u radu Skupštine, bile potpuno
zaobidjene, kako u debati, tako isto i u završnom dokumentu. Napred
izneti stav, iako ogranicen, ipak, sadrži osnovne poente naših zahteva.
Nasi su predstavnicii, ipak, pokušali da te stavove poboljšaju i
izoštre, dajuci konkretne predloge, ali nije bilo vremena da se o njima
diskutuje na plenumu. Francuski predstavnik je, cak, pokušao da oslabi
iznete stavove, predlažuci da se izbaci recenica koja se odnosi na
Haški tribunal. Tome su se direktno suprotstavili, uz izricitu podršku
predstavnika SAD, Zimbabvea i Grcke. U jednom neposrednom kracem
dijalogu sa francuskim predstavnikom, koji je samoinicijativno prišao
D. Vucicevicu, on mu je rekao da je njegov predlog sraman i krajnje
neumesan. Podnoseci taj predlog samo je pokazao da nije predstavnik
mirovnog pokreta, vec iste politike NATO i SAD koja je izvršila
agresiju na Jugoslaviju.
U nemogucnosti da izdejstvujemo usvajanje posebnih rezolucija o KiM i
Haškom tribunalu, obratili su se, po završetku Skupštine, novoizabranom
predsedniku Svetskog saveta za mir, Orlandu Fundori sa predlogom da da
jednu izjavu o Haškom tribunalu, što je on odmah prihvatio. Njegova
izjava glasi:
6. ''Nelegalni proces koji SAD i NATO vode u Hagu protiv jugoslovenskog
predsednika Slobodana Miloševica i time protiv naroda Srbije i
Jugoslavije, koji su branili svoju slobodu protiv agresije, zaslužuje
snažnu osudu i mora da prestane. Miroljubive snage celog svetu
zahtevaju odgovornost stvarnih zlocinaca i prestanak progona
predsednika Miloševica, njegove porodice i svih boraca za slobodu u
Jugoslaviji''.
Na kraju rada Skupštine usvojene su izmene Statuta koje su usmerene na
dinamizaciju i operativnije postavljanje Saveta za mir ubuduce.
Najznacanije izmene su sledece:
ukinut je Stalni sekretarijat koji je, kao zaostavština prošlosti, bio
neoperativan. Umesto njega ustanovljen je Izvršni komitet, dok
Sekretarijat ostaje i dalje najuže izvršno telo Saveta za mir. Umesto
Izvršnog sekretara ustanovljen je položaj Generalnog sekretara. Za
predsednika Svetskog saveta za mir izabran je predstavnik Kube Orlando
Fundora, a za generalnog sekretara predstavnik Grcke Tanasis Pafilis
(Thanassis Pafilis), dosadašnji Izvršni sekretar.
Oko izbora Predsednika nije bilo jedinstvenog stava. Predstavnik
Portugala je osporio predlog Argentinskog predstavnika koji je
predložio O. Fundoru, uz obrazloženje da bi izbor Predsednika trebalo
odložiti za kasnije, s tim da se u medjuvremenu izvrše šire
konsultacije. Pošto je veliki broj predstavnika sa svih kontinenata
podržao gospodina Fonduru, predsedavajuci je zakljucio debatu i
konstatovao da je O. Fundura izabran ogromnom vecinom glasova. Bilo je
vidljivo da to nisu podržali jedino predstavnici Portugala i Francuske.
Stekao se utisak da je Portugalac bio tumac francuskog stava da se
osujeti izbor Predsednika kako bi Francuzi na to mesto kandidovali svog
predstavnika, verovatno Žaka Denia (Jacques Denis), koji u KP Francuske
decenijama vodi medjunarodni sektor.
Izbor kubanskog predstavnika za Predsednika Svetskog saveta za mir
primljen je veoma dobro od velike vecine ucesnika Skupštine. Opšta je
ocena da ce on uneti povecanu ozbiljnost u rad Saveta, kako bi on
prevazišao stagnaciju koja je vec dugo prisutna.
U nastupu francuskih predstavnika bila je prisutna težnja da oni
obezbede direktniji uticaj i kontrolu nad buducim radom Svetskog saveta
za mir. Opšti je utisak da u tome nisu uspeli, što je pozitivno.
7. Za vreme zasedanja Skupštine D. Vucicevic je imao , zajedno sa V.
Kršljaninom, veci broj bilateralnih kontakata. U tim kontaktima D.
Vucicevic je govorio o karakteru i programskoj orijentaciji Beogradskog
foruma i izrazio spremnost za uspostavljanje direktnih kontakata i
razmenu informacija. Ti razgovori su vodjeni sa predstavnicima:
Italije, Portugala, Nemacke, Ceške, Bugarske, Belgije, Kipra,
Zimbabvea, Kube, SAD, Koreje Indije i Vijetnama. Svi su se složili sa
potrebom uspostavljanja kontakata i razmene informacija.
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
11000 Beograd, Misarska 6/II, Srbija i Crna Gora
T/F: (+381 11) 3245601
E-Mail: beoforum@...
http://belgrade-forum.org