Nova komunistička partija Jugoslavije
PROGLAS - Drugi deo
EVROPSKA UNIJA - TUNEL BEZ IZLAZA
NKPJ je izričito protiv ulaska Jugoslavije u Evropsku uniju i slične
strukture Zapada, jer su one stvorene po merilima i u interesu krupnog
kapitala, deluju po diktatu transnacionalnih kompanija i Međunarodnog
monetarnog fonda. Naši građani bi bili u EU građani drugog reda,
konjušari, sluge i izmećari.
NKPJ je za ravnopravnu i uzajamno korisnu saradnju na političkom,
ekonomskom, naučnom, informativnom, vojnom, sportskom i drugom planu sa
svim državama u svetu, posebno sa evropskim, koje uvažavaju naš
suverenitet i integritet, i koje se u praksi izjašnjavaju za takve
odnose.
Istorijski, ekonomski i mnogi drugi razlozi nameću potrebu da saradnja
naše države bude prvenstveno orijentisana na naše susede, na Rusiju,
Ukrajinu, Belorusiju i Kinu.
Nažalost, aktuelna vlast naglašava neophodnost forsiranja "reformskog
kursa", što označava put u restauraciju kapitalizma, tačnije
kapitalističkog ropstva u kome nema nikakve ravnopravnosti. Time se
gubi politička nezavisnost, naša zemlja se pretvara u neokoloniju
zapadnog kapitala, odriče vlastite istorije, istorijske svesti naroda i
samobitne kulture.
Sve ovo aktuelna vlast cinično podvodi pod nazivom "integracije u
političke, ekonomske i civilizacijske strukture Evrope". I što se više
u tom smislu "integrišemo", to smo sve siromašniji i bespomoćniji.
Kod nas su u toku, a u Istočnoj Evropi su uglavnom završene, "privredne
reforme", podstaknute na zahtev, po uputstvima i u korist zapadnih
transnacionalnih kompanija. One diktiraju zemljama u takozvanoj
"tranziciji" sprovođenje kursa neoliberalnog globalizacije sa namerom
da pretvore u vlastiti protektorat pojedine države, regione i čitavu
planetu.
Važna poluga u tome je donošenje reakcionarnih zakona o radu, koji
ukidaju ili revidiraju decenijama sticana prava zaposlenih, izvojevana
u klasnoj borbi. Zakon o radu, koji je 2002.g. usvojila Skupština
Srbije, glasovima poslanika vladajućih partija i uz podršku
korumpiranih vođa Samostalnog i Nezavisnog sindikata, jedan je od
najreakcionarnijih u Evropi. Po ovom Zakonu radnici su ponovo postali
najamna radna snaga, prepušteni samovolji stranih kapitalista i
novopečene domaće kapitalističke mafije. Ovaj Zakon je u potpunosti
razvejao svaku iluziju o tobožnjoj "ravnopravnosti" ugovora između rada
i kapitala, jer priroda kapitalizma podrazumeva izvlačenje profita
putem eksploatacije tuđeg rada.
Mi živimo u klasnom društvu i nemoguće je govorite o Evropskoj uniji, a
zaobići ulogu koju u njoj imaju dve glavne klase - buržoazija i
radnička klasa. Pokretačku snagu EU ima krupan kapital koji nastoji da
se konsoliduje i objedini svoje napore u razmerama evropskog kontinenta.
Stoga je velikim multinacionalnim kompanijama neophodno stvaranje
kontinentalnog tržišta. Odatle proizilazi karakteristična crta upravo
završene etape proširenja EU - ekspanizija na Istok, sveobuhvatnost i
proširenje integracije. Time evropski kapital postaje konkurentniji u
svetskim razmerama u odnosu na severnoamerički i japanski u borbi za
uspostavljanje kontrole nad prirodnim bogatstvima, tržištima i
strateškim prostorima.
Imajući to u vidu, sasvim je razumljivo da svađe između SAD i EU oko
okupacije Iraka nisu izazvane navodnom brigom za interese i sudbinu
iračkog naroda, već je u prvom planu bio problem: ko će se dočepati
nafte u ovom delu Srednjeg Istoka.
Okupacija Iraka, i stavljanje pod kontrolom SAD njegove nafte,
predstavlja žestok udarac OPEK-u, koji malte ne jednostrano određuje
cenu ovog izuzetno važnog goriva. Na taj način, SAD su znatno umanjile
energentsku zavisnost svoje vojne mašine i privrede od Saudijske
Arabije - lidera OPEK-a. Međutim, sve se može završiti ozbiljnim
porazom prekookeanskog džina, koji uprkos primene varvarskih metoda,
nije u stanju da uguši ustanak iračkog naroda, već trpi sve veće
ljudske i materijalne gubitke. Sasvim je prirodno, da je u pitanju
opštearapski revolt i da je došlo do ozbiljnog sudara interesa SAD sa
vrhuškom Saudijske Arabije i drugih velikih proizvođača nafte na
Srednjem Istoku.
Globalizam i neoliberalizam SAD i EU podstiču uništavanje velikih
privrednih sistema u Jugoslaviji (pretežan deo su već kupili stranci)
ili ih transformišu u mala i srednja preduzeća, koja se lakše mogu
privatizovati. To protivureči zakonima savremenog privređivanja, koji
zahtevaju ukrupnjavanje i integraciju privrednih kapaciteta. S jedne
strane, naši privredni sistemi se cepaju i rasprodaju, a s druge strane
- zapadne korporacije (tesno povezane s bankarskim i finansijskim
kapitalom) učvršćuju dominantne pozicije u ključnim sektorima naše
privrede, pretvarajući je u svoj neokolonijalni prirepak.
ŠARENA LAŽA
Neoliberalna politika, koju diktira EU, pogibeljno se odražava na naša
mala preduzeća, sitna poljoprivredna gazdinstva i zanatlije koji nisu u
stanju da izdrže konkurenciju multinacionalnih kompanija, a domaći
zakoni ih ne štite ili dovoljno ne štite. Od svega toga daleko najveću
korist imaju multinacionalne kompanije, prvenstveno ekonomski
najsnažnijih država, ali i onih koje iz različitih razloga uspevaju da
se enormno bogate, koristeći nastale prilike u svom regionu.
Uzmimo za primer našeg suseda Grčku. Posle raspada SFRJ i restauracije
kapitalizma na njenim prostorima, buržoaskih kontrarevolucija u
Bugarskoj, Rumuniji i Albaniji, grčki kapital je doživeo pravu
ekspanziju na Balkanu i u zapadnom delu Crnomorskog regiona. Od 1990.
do 2002.g. profit grčkih korporacija povećan je za 3200 procenata.
Međutim, u isto vreme plate u Grčkoj su porasle samo 85%, a inflacija
je iznosila oko 136 procenata. Stopa nezaposlenosti ostala je visoka.
Uz sve to, Grčka je na zahtev francuskih, italijanskih i španskih
farmera morala da smanji poljoprivrednu proizvodnju za 35 odsto, mada
su njene obradive površine relativno male. I sve je ispalo šarena laža.
Članice EU, posebno one najsnažnije, daju krupne dotacije svojim
farmerima. Te subvencije veštački jačaju njihovu konkurentsku
sposobnost. Zahvaljujući tome, recimo, francuski farmeri faktički
uništavaju istočnoevropsko seljaštvo kao ekonomsku klasu. Naročito
pogubno takva politika se odražava na položaj seljaštva u Jugoslaviji,
koje je obremenjeno raznim nametima i ne uživa nikakvu zaštitu.
Upravo ovakvo stanje jedan je od razloga što u Poljskoj i Mađarskoj ima
najviše samoubistava farmera u Evropi.
Primenjujući ove i druge slične mere, zapadnoevropski imperijalizam
trasira put za ekonomsko porobljavanje naroda Istočne Evrope. Čak i
posle ulaska u EU Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Litvanije,
Letonije, Estonije i Slovenije nastaviće se s primenom navedenih mera.
I, štaviše, novoprimljene članice će dobiti kvote koje određuju šta i
koliko smeju da proizvode u poljoprivredi i stočarstvu, kao i kolike
subvencije smeju da daju svom seljaštvu.
O svim vitalnim problemima EU faktički odlučuje neformalni direktorijum
tri sile - Nemačke, Engleske i Francuske. Razume se da one sve
značajnije probleme rešavaju u vlastitu korist.
Pa, ipak, i pored čudovišne propagandne mašinerije, gospodari EU ne
uspevaju da na raznim referendumima o ključnim pitanjima te
multinacionalne asocijacije privuku ni 50 odsto građana država-članica.
One praktično vladaju sa jedva 1/3 glasova.
Recimo, uprkos ogromnim pritiscima, Švajcarska i Norveška su odbile da
uđu u ovu novu tamnicu naroda. Ta tamnica bi se mogla uporediti
džinovskom bačvom meda na koji sleću rojevi muva. Med je sladak,
njihova krilca i nožice se polako lepe i za navek slepe, a muve udave u
slatkoj masi.
Nije tačno da je većina stanovnika našeg kontinenta za EU, koja stalno
ima 15-20 odsto nezaposlenih. Većina postojećih anketa i istraživanja
pokazuje da, uprkos neviđenoj propagandi, EU podržava najviše 35-40
odsto Evropljana, čije su države uključene u ovu organizaciju. A
izričito protiv nje su sve progresivne snage, u prvom redu komunističke
partije Evrope, ne ubrajajući ovde španske Kariljove "komuniste" (u
Španiji postoji i prava komunistička partija) i reformistički deo
francuskih "komunista".
EU je tunel koji ima ulaz, ali ne i izlaz. To je nova okupaciona zona
zapadnoevropskog kapitala za narode Balkana, Srednje i Istočne Evrope.
KOSMET
Okupacija Kosova i Metohije od strane NATO se nastavlja. U raznim
oblicima nastavlja se i teror albanskih separatista protiv preostalih
Srba. NKPJ je oduvek bila ne samo protiv okupacije Kosmeta, već i
protiv saradnje sa okupatorom, albanskim teroristima i separatistima.
Takva saradnja legalizuje vazalnu vlast koju je nametnuo okupator.
Međutim, sve stranke, koje su činile dosovsku, i čine sadašnju
koalicionu vladu, svojevremeno su izričito zahtevale od izbeglih i
preostalih Srba na Kosmetu da obavezno učestvuju na takozvanim lokalnim
i opštekosovskim izborima, kao i u formiranju tzv. vlade Kosova. Vlast
u Srbiji je pretila izbeglicama i Srbima preostalim u našoj Južnoj
pokrajini da će im ukinuti plate, penzije i socijalnu pomoć ukoliko ne
izađu na izbore.
Dogodilo se i događa se nezapamćen presedan u istoriji - na sednicama
"Parlamenta" Kosova tzv. srpski poslanici dovode se oklopnim vozilima
okupatora. I ko je za sve ovo kriv? Ko je saučesnik u ovoj izdajničkoj
raboti? Razume se kriva je poslušnička vlast (ove i prethodne vlade),
ustoličena 2000. g.
Završni čin terora nad Srbima - nova masovna ubistva, ranjavanja,
rušenja i paljenja njihovih stanova i kuća, crkava, istorijskih i
kulturnih spomenika - izvršen je u drugoj polovini marta 2004. g.
NKPJ je izdala nekoliko saopštenja o poslednjim zločinima na Kosmetu,
koji već duže vremena traju. Nažalost, naša štampa, radio i televizija
izbegavaju da prenesu ta saopštenja, ali su ih objavila mnoga inostrana
informativna sredstva. Mi izričito ističemo da su stvarni organizatori
najnovijih zločina SAD, EU i njihovi nameštenici koji nastupaju pod
firmom Ujedinjenih nacija.
Međutim, događaji su se istrgli njihovoj kontroli, pa su, pod pritiskom
svetske javnosti, malo curiknuli, nastavljajući da pod drugim vidom
sprovode svoje planove. A cilj im je da se protera i zastraši preostalo
srpsko stanovništvo, a potom da se kaže, kako na Kosmetu žive jedino
Albanci i da "zbog izvegavanja daljih potresa" ovaj region treba
proglasiti "nezavisnom albanskom državom".
Takva tvorevina može da postoji samo uz prisustvo i pod
pokroviteljstvom NATO trupa i stoga je neophodno stalno prisustvo
"mirotvoraca", odnosno okupatora. U tu svrhu podviđa se stvaranje
novih, najvećih u Evropi, NATO baza, koje bi služile za kontrolu
Balkana, Rusije, Bliskog i Srednjeg istoka. Radi tobožnjeg "čuvanja
mira" na Kosmetu treba dovesti nove NATO snage. To se već čini - u toku
je dalje povećanje okupatorske vojske.
Naš narod je gubio Kosmet kada su ga okupirali Turci, Nemci,
Italijani... ali nikada nije priznao okupatorsku vlast. I nema te sile
i cene koje bi nas prisilile da se odreknemo naše istorijske
postojbine. Kosmet je bio, jeste i ostaće nerazdvojni deo Srbije i
Jugoslavije. I to će ostati zauvek. Večno prokletstvo sustići će sve
one koji pokušavaju da trguju njime u sprezi sa albanskim teroristima,
separatistima i njihovim NATO pokroviteljima.
"SUD" U HAGU
Agresori NATO osnovali su tzv. "Haški sud" da bi svetskoj javnosti
bacili prašinu u oči i prikrili sopstvene zločine. U Hagu dželati sude
svojim žrtvama. Predsednik "Suda", ključne sudije i tužioci su iz
država koje su izvršile agresiju protiv Jugoslavije - Englezi,
Amerikanci, Nemci, Francuzi, Holanđani... Optuženi su oni koji su
rukovodili otporom agresiji i branili svoju otadžbinu, slobodu i
nezavisnost.
Haški kupleraj ima za cilj da za varvarsku agreresiju protiv
Jugoslavije spere krivicu Klintona, Blera, Šredera, Širaka, Solane,
Klarka, odnosno njihovih vlada, kao i "OVK" terorista i plaćenika.
"Tribunal u Hagu" ima takođe zadatak da zaplaši sve one koji bi se u
budućnosti usudili da se odupru agresivnoj politici NATO. Sudska farsa
u ovom holandskom gradu sračunata je i na izbegavanje plaćanja ratne
štete Jugoslaviji od preko 100 milijardi dolara.
Po scenariju Vašingtona, Londona i Berlina, u Hagu se odvija
monstruozna predstava. Sve je izrežirano, falsifikovano, montirano i
lažno. "Pravdu" dele arogantni londonski gangsteri i razuzdani američki
kauboji, naslednici neonacista i druga belosvetska ološ. Ilegalni "sud"
ne preza od najprljavijih i najciničnijih metoda da bi sakrio istinu. U
Hagu se sudi Jugoslaviji, Srbiji i srpskom narodu iz svih krajeva
nekadašnje SFRJ.
Zakon o saradnji sa Hagom, koji su donele partije i političari,
pripadnici DOS-a i sadašnje koalicione vlade, kao i crnogorska
koalicija "Zajedno za Jugoslaviju", predstavlja ozakonjenu izdaju i
jedan je od najsramnijih dokumenata u našoj istoriji. Nikada naš narod
nije sudio onima koji su branili otadžbinu već ih je odlikovao i
nagrađivao. Ovaj Zakon legalizuje prodaju i predaju agresoru naših
patriota.
Zakon faktički odobrava agresiju NATO, podstiče kažnjavanje
rukovodilaca odbrane od agresora i oznaničava trgovinu sa zločincima po
učinku od srpske glave.
Nema cene ni nasilja koji bi prinudile naše patriotske snage da se u
ovoj sramnoj raboti pridruže agresorima, odnosno pravim zločincima. Ali
saradnja sa Hagom bila bi moguća i poželjna, ukoliko bi neki novi
Međunarodni ratni tribunal (a to će jednog dana biti) sudio NATO
agresorima.
IZBORNE DISKRIMINACIJE
Iz istorije je poznato da je u 7. i 6. veku pre nove ere u Atini živeo
vlastodržac Solon. On je doneo zakone po kojima ljudi, odnosno staleži,
imaju onoliko prava koliko imaju imovine. To je bila robovlasnička
demokratija u kojoj je sva vlast pripadala robovlasnicima, odnosno
manjini.
U našoje zemlji su borci za tzv. "evropsku demoratiju", približno 2650
godina kasnije, skrojili u suštini isti zakon, prilagodivši ga
savremenim uslovima. Po ovom Zakonu, usvojenom krajem 2000. godine,
pravo učešća na parlamentarnim i predsedničkim izborima imaju samo one
partije koje su u stanju da plate državi taksu, sudske službenike i
druge dažbine u faktičkom iznosu od 15-20 hiljada evra. Ovde nisu
uračunati drugi neophodni troškovi u izbornom postupku.
NKPJ nije izdavala otadžbinu da bi joj imperijalisti davali dolare i
evre. Ona nije pljačkala državnu i društvenu imovinu, niti se bavila
drugim kriminalnim malverzacijama i stoga nije u mogućnosti da plati
ovolike namete...
I tako su komunisti, koji su, iako najprogresivnija snaga u državi, na
licemeran način diskriminisani i sprečeni da učestvuju na izborima.
Ako bi se izuzele finansijske i druge diskriminacije, NKPJ po
objektivnoj snazi treba da ima znatan broj odbornika u Srbiji i Crnoj
Gori, treba da ima poslanike u Skupštini Jugoslavije, u skupštini
Srbije, Crne Gore i Vojvodine.
ZA NAS NE POSTOJI NEMOGUĆE
Poslednje tri godine bile su za NKPJ najteži period od njenog postanka.
Snage koje su se dočepale vlasti posle 5. oktobra 2000.g. nametnule su
nam niz teških, često izmišljenih, finansijskih obaveza i podvrgle nas
gotovo potpunoj informativnoh blokadi i drugim diskriminacijama.
Uprkos tome, Partija je intezivno radila, u mnogim regionima, selima i
gradovima osnovala nove partijske organizacije i povećala broj članova.
Nažalost, u nekim mestima bilo je kapitulanstva, malodušnosti, pa čak
diverzija i sabotaža, što je paralisalo rad tamošnjih organizacija.
Uz velike napore, NKPJ je uglavnom uspela da prevaziđe najteže
probleme, posebno finansijske, i na putu je rešavanja preostalih
teškoća.
Sekretarijat i Centralni komitet NKPJ će učiniti sve što je moguće kako
bi se na osnovu marksističko-lenjinističke ideologija okupile u
zajednički front sve progresivne, odnosno komunističke snage u našoj
zemlji, udruženo radile na zaustavljanju kontrarevolucije i
orijentaciji države na socijalistički put razvoja.
Sekretarijat i Centralni komitet očekuju široku aktivizaciju partijskih
organizacija i svakog člana da prema svojim mogućnostima pomognu
blagovremeno prikupljanje sredstava za plaćanje državnog harača, čime
bi se obezbedilo učešće na jesenjim lokalni izborima, izborima za
Skupštinu Vojvodine, kao i na narednim parlamentarnim izborima.
Naš prioritetni cilj je dalje omasovljavanje, organizaciono, idejno i
materijalno jačanje postojećih i novih partijskih organizacija.
Svaki član treba da učlani bar još jednog novog i aktivnog člana
Partije. Trebe se uporno boriti za privlačenje u naše redove svakog
progresivnog čoveka.
Najveći broj partijskih organizacija nema svoje prostorije, a zakup je
veoma skup. Neke organizacije su to pitanje rešile improvizovanim
adaptiranjem i prilagođavanjem prostorija u nenastanjenim potkrovljima,
suterenima ili montažnim objektima. Na ovom planu potrebne su nove i
stalne inicijative, kako bi se problemi rešavali u skladu sa
mogućnostima na terenu.
Za prave i odvažne komuniste ne postoji reč nemoguće!
Značajna stavka u materijalnom stanju Partije su članarina i
dobrovoljni prilozi. Članarinu plaćaju oni koji su u stanju, a te
obaveze su oslobođeni nezaposleni i skojevci uzrasta do 30 godina,
ukoliko nisu u radnom odnosu.
AKTIVNOSTI NKPJ i SKOJ-a
U podlednjih godinu dana NKPJ i SKOJ su imali živu aktivnost, ali ni
izdaleka nisu iskorišćene sve mogućnosti iz subjektivnih i objektivnih
razloga. Ovom prilikom ćemo nabrojati samo manifestacije održane u
Beogradu.
Beogradska organizacija imala je oko 40 masovnih manifestacija,
uključujući tu dva mitinga sa Udruženjem Sloboda, kao i dva samostalna
mitinga.
Organizovano je više svečnih akademija (sa političkim i umetničkim
programom) u dvoranama koje primaju više stotina ljudi, kao i u sali
NKPJ. Povodi za ove političke skupove bili su: godišnjica Velike
oktobarske socijalističke revolucije, 1. i 9. maj, 7. juli, 20.
oktobar, 29 novembar, Dan partije, godišnjice rođenja Marksa, Engelsa,
Lenjina, Staljina, D.Tucovića i drugi važni datumi iz istorije našeg i
Međunarodnog komunističkog pokreta.
Održani su protesni mitinzi povodom petogodišnjice NATO agresije na
Jugoslaviju, novih zločina separatista na Kosmetu u drugoj povonini
marta 2004. godine, agresije SAD protiv Iraka...
Priređene su večeri prijateljstva i solidarnosti sa narodima Rusije,
Belorusije, Kine, Vijetnama, Kube, DNR Koreje, Palestine, Češke, Grčke.
U umetničkom delu ovih proslava učestvovali su mnogi progresivni i
najpoznatiji naši operski, dramski i estradni umetnici, poznati
muzičari, folklorni ansambli i horovi.
Veliki broj naših članova učestovao je u obeležavanju godišnjica i
polaganja venaca na spomenike oslobodiocima Beograda, Obrenovca,
Berana, D.Tucovića, na Sremskom frontu i u drugim mestima.
Predstavnici rukovodstva NKPJ i SKOJ-a posetili su veći broj gradova i
sela, ali iz materijalnih razloga zadaci na ovom planu ni izdaleka nisu
ispunjeni. Sve što je propušteno mora se nadoknaditi u najskorijem
vremenu.
SKOJ je formirao Društvo jugoslovensko-kubanskog prijateljstva "Če
Gevera - I.L. Ribar". Obnovljen je rad Saveza progresivnih knjževnika
Jugoslavije, koji blisko sarađuju sa Partijom i čiji su članovi
jugoslovenski orijentisani i progresivni pisci iz svih republika SFRJ.
NKPJ aktivno pomaže osnivanje Crvenog sindikata. Planirana je veća
aktivizacija Federacije progresivnih žena Jugoslavije, koja deluje pod
pokroviteljstvom Partije.
Na tribini Novi svet, u sali NKPJ, održano je više diskusija o
aktuelnoj unutrašnjoj i međunarodnoj situaciji, o stanju u Međunarodnom
komunističkom pokretu, o problemima Levog fronta u Jugoslaviji, o
izborima, o organizacionim, idejnim i drugim pitanjima.
Informativna služba NKPJ dala je u navedenom periodu niz saopštenja i
izjava o našim ocenama i stavovima, povodom niza važnih događaja u
zemlji i inostranstvu. Nažalost, štampa, radio i televizija su
prećutale najveći broj ovih saopštenja, ali su mnoga od njih objavila
strana informativna sredstva.
Članovi NKPJ publikovali su mnogobrojne napise i dali veći broj
intervijua inostranim televizijama, radiju i štampi, a jedan mali deo u
zemlji, jer je naša Partija pod izuzetnom informativnom blokadom.
Počev od 20. marta 2004.g. NKPJ je počela da daje saopštenja preko svog
sajta na internetu.
Ukoliko se obezbede finansijska sredstva u toku jeseni 2004.g. obnoviće
se izdavanje lista "Novi komunist" U skladu sa materijalnim
mogućnostima biće nastavljeno štampanje novih proglasa, letaka i
plakata.
MEĐUNARODNA SARADNJA
Gosti NKPJ (uglavnom o sopstvenom trošku) u poslednjih godinu dana bili
su predstavnici komunističkih i radničkih partija: Rusije, Kube, Kine,
Češke, Grčke, DNR Koreje, Vijetnama, Italije, Španije, Belgije,
Ukrajine i Nemačke.
U istom periodu, delegacije NKPJ i SKOJ-a učestvovale su na kongresima
i međunarodnim sastancima kompartija u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji,
Grčkoj, Belgiji, Češkoj, Slovačkoj, Austriji, Moldaviji, Rumuniji,
Turskoj i Kubi.
NKPJ sarađuje sa više od 100 komunističkih i radničkih partija sa svih
kontinenata i učestvuje na svim važnim sastancima Međunarodnog
komunističkog pokreta.
Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) jedina je omldinska
orgaizacija, sa prostora bivše SFRJ, koja je član Svetske federacije
demokratske (odnosno komunističke) omladine.
Predstavnici SKOJ-a učestvovali su na Svetskom omladinskom festivalu na
Kubi i u Alžiru, a svake godine odlaze na skup komunističke omladine
sveta u Atini. Sem toga, delegacije SKOJ-a boravile su u Rusiji,
Italiji i Ukrajini.
Gosti SKOJ-a bile su omladinske delegacije iz Rusije, Grčke, Poljske,
Belgije, Austrije, Češke, Bugarske.
BILO JE MNOGO BOLJE
Za običnog čoveka, za ogromnu većinu ljudi i najgori socijalizam bolji
je od najboljeg kapitalizma.
Socijalizam koji je postojao u SSSR-u, Jugoslaviji i Istočnoj Evropi
imao je niz nedostataka, grešaka i mana, ali i neuporedivo više vrlina.
On je za običnog čoveka, za apsolutnu većinu, bio neuporedivo bolji od
onoga što je ovim zemljma nametnuto u poslednjih petnestak godina.
Amerikanizacija, nato-indoktrinacija i evromasonizacija našeg društva,
posebno mladih naraštaja, presadile su do čudovišnih razmera nakazne
tvorevine savremenog kapitalizma: enormni kriminal, korupciju,
narkomaniju, homoseksualizam, prostituciju, dekadenciju, kapitulanstvo
i izopačenja svih vrsta.
Za nepune četiri godine vladavine DOS-a i njegove modificirane
koalicije, život je izgubilo daleko više ljudi nego u svim nesrećama za
45 godina socijalizma. Organizovani kriminal sve više ugrožava život
građana i srasta sa finansijsko-političkom oligarhijom mafijaških
bandi, koje se ponašaju kao država u državi.
To je neizbežni rezultat restauracije kapitalizma, to je nepisani zakon
koji je na snazi u celoj Istočnoj Evropi i na prostorima bišeg SSSR,
izuzimajući Belorusiju, Moldaviju i region gde su komunisti na vlasti.
U svemu je ista situacija i u Crnoj Gori, a u mnogo čemu još i gora.
Restauracija kapitalizma porodila je ne samo nesagledive i nerešive
probleme našeg društva, već je trasirala i put razbijanja, gubljenja
suvereniteta i nezavisnosti naše otadžbine.
MILIJARDA I PO POD CRVENOM ZASTAVOM
Zbog otvorene izdaje Gorbačova, Jakovljeva, Jeljcina i njihove klike,
socijalizam je trenutno srušen u SSSR i Istočnoj Evropi, gde je ukupno
živelo oko 400 miliona ljudi. U istoriji su se dešavali slični
slučajevi da reakcionarne snage, do kontrarevolucija privremeno povrate
vlast. Ali taj proces je neprirodan i ograničen na kratko vreme.
Francusku buržoasku revoluciju srušili su 1794.g. godine reakcionarni
termidori. Napoleon Bonaparta je povratio monarhiju i feudalnu
aristokratiju na čelu države. Slično je pre toga učinjeno u 18. veku i
u Engeskoj. Buržoaska revolucija je privremeno srušena posle Kromvelove
smrti 1658. godine. Feudalna aristokratija je zbacila vlast tada mnogo
naprednije buržoazije.
Ali zakoni društvenog razvoja su neumoljivi. Posle nekoliko decenija
buržoazija se ponovo vratila na vlast u Engleskoj i u Francuskoj. Tako
će biti i sada - socijalizam je zakonomerna etapa u razvoju ljudskog
društva i zato je neuništiv.
Socijalističke zemlje su u kratkom istorijskom periodu rešile mnoge
vitalne probleme koje buržoaske države nikada ne mogu da reše zbog
prirode kapitalizma. SSSR i druge socijalističke države u potpunosti su
likidirale nezaposlenost, iskorenile nepismenost i svakom svom
građaninu omogućile bezbedan i pristojan život u skladu sa objektivnim
mogućnostima društva. Izgradili su i ogromne privredne kapacitete.
Socijalizam u Evropi i u našoj zemlji bio je mlad društveni sistem.
Morao je da savlađuje teške posledice I i II svetskog rata, mnogobrojne
nasleđene probleme i kapitalističku blokadu. Morao je da izdvaja velika
sredstva za odbranu
Stoga, prirodno, nije moglo da bude izobilja. Ali je bilo para za sve
što je neophodno: za redovne plate i penzije, za vojsku, socijalu,
prosvetu, nauku, kulturu, saobraćaj, komunalije, sport... A sada nema
novca i neće ga ni biti (što se više udaljavamo od socijalizma) ni za
šta.
NKPJ je za proklamovanje i ostvarivanje integralne slobode i ljudskih
prava.
Prema deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, najvažnije
ljudsko pravo je pravo na život. Međitim, nigde u svetu život nije
ugroženiji nego u SAD i u najrazvijenijim kapitalističkim državama. U
SAD ima najviše ubistava, kriminala, narkomanije, prostitucije i
zatvorenika.
Pravo na rad, koje proklamuje navedena Deklaracija, deluje kao farsa,
ako društvo nije obavezno da svakom svom članu obezbedi radno mesto. To
nije ostvarila nijedna buržoaska država, ali su ostvarile
socijalističke zemlje.
Postižući izvanredne rezultate u svim oblastima i ostvarujući najveći
priraštaj privredi, pod zastavom socijalizma i dalje maršira 1,5
milijarda ljudi u Kini, Vijetnamu, Belorusiji, Moldavij, Kubi, DNR
Koreji, Laosu, Kambodži, Zimbabveu... Iz godine u godinu njihov broj se
povećava. U Indiji su komunisti na vlasti u dve federalne države - i u
njima je najveći životni standard u ovoj džinovskoj zemlji.
Komunisti su najveća partija na Kipru, imaju najveći broj poslanika i
ministara u vladi. Komunisti su u koalicionim vladama mnogih zemalja -
u Brazilu, Siriji, Venecueli, Kongu. Oni su kao najveće, jedna od
najvećih ili uticajne snage zastupljeni u parlamentima Rusije, Ukrjine,
Grčke, Francuske, Italije, Španije, Češke, Slovačke, Letonije, Nemačke,
Švedske, Portugalije, Bugarske i u mnogim drugim zemljama.
DVADESET PRVI VEK - VEK SOCIJALIZMA
Pravi komunisti su uvek bili sa narodom. Oni su u Jugoslaviji
predvodili slavni Narodnooslobodilački pokret, koji je zajedno sa
Sovjetskom armijom oslobodio našu zemlju od fašističkog ropstva.
Komunisti su predstavljali odlučujući faktor u antihitlerovskoj
koaliciji koja je porazila fašizam. Preko 75 odsto fašističkih snaga
uništeno je na Istočnom frontu.
Komunisti su jedina realna snaga u svetu koja je u stanju da zaustavi
ekspanziju imperijalizma i novog kolonijalizma, koji nastupa pod imenom
globalizacije.
Svetski komunistički pokret se obnavlja, razvija i jača na neuništivim
načelima marksizma-lenjinizma. NKPJ i SKOJ su deo tog Pokreta. Oni
deluju u svim bivšim republikama SFRJ i permanentno šire i jačaju svoju
aktivnost, uprkos mnogobrojnih teškoća koje im se stvaraju.
Sadašnja kontrarevolucija je prolazna, retrogradna i sramna etapa u
istoriji civilizacije.
Dok god u svetu postoje siti i gladni, slobodni i obespravljeni,
siromašni i bogati postojaće i težnja za socijalnom pravdom. A
socijalne pravde nema bez socijalizma.
Budućnost pripada socijalizmu! I stoga sve patriote i svi progresivni
ljudi treba da budu sa nama.
Dvadeset prvi vek biće vek trijumfa socijalizma i komunizma!
NOVA KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVJE
Beograd, Nemanjina 34/III,
Tel/fax: 011/2642-985
http://komunist.free.fr/arhiva/maj2004/proglas-nkpj.html
PROGLAS - Drugi deo
EVROPSKA UNIJA - TUNEL BEZ IZLAZA
NKPJ je izričito protiv ulaska Jugoslavije u Evropsku uniju i slične
strukture Zapada, jer su one stvorene po merilima i u interesu krupnog
kapitala, deluju po diktatu transnacionalnih kompanija i Međunarodnog
monetarnog fonda. Naši građani bi bili u EU građani drugog reda,
konjušari, sluge i izmećari.
NKPJ je za ravnopravnu i uzajamno korisnu saradnju na političkom,
ekonomskom, naučnom, informativnom, vojnom, sportskom i drugom planu sa
svim državama u svetu, posebno sa evropskim, koje uvažavaju naš
suverenitet i integritet, i koje se u praksi izjašnjavaju za takve
odnose.
Istorijski, ekonomski i mnogi drugi razlozi nameću potrebu da saradnja
naše države bude prvenstveno orijentisana na naše susede, na Rusiju,
Ukrajinu, Belorusiju i Kinu.
Nažalost, aktuelna vlast naglašava neophodnost forsiranja "reformskog
kursa", što označava put u restauraciju kapitalizma, tačnije
kapitalističkog ropstva u kome nema nikakve ravnopravnosti. Time se
gubi politička nezavisnost, naša zemlja se pretvara u neokoloniju
zapadnog kapitala, odriče vlastite istorije, istorijske svesti naroda i
samobitne kulture.
Sve ovo aktuelna vlast cinično podvodi pod nazivom "integracije u
političke, ekonomske i civilizacijske strukture Evrope". I što se više
u tom smislu "integrišemo", to smo sve siromašniji i bespomoćniji.
Kod nas su u toku, a u Istočnoj Evropi su uglavnom završene, "privredne
reforme", podstaknute na zahtev, po uputstvima i u korist zapadnih
transnacionalnih kompanija. One diktiraju zemljama u takozvanoj
"tranziciji" sprovođenje kursa neoliberalnog globalizacije sa namerom
da pretvore u vlastiti protektorat pojedine države, regione i čitavu
planetu.
Važna poluga u tome je donošenje reakcionarnih zakona o radu, koji
ukidaju ili revidiraju decenijama sticana prava zaposlenih, izvojevana
u klasnoj borbi. Zakon o radu, koji je 2002.g. usvojila Skupština
Srbije, glasovima poslanika vladajućih partija i uz podršku
korumpiranih vođa Samostalnog i Nezavisnog sindikata, jedan je od
najreakcionarnijih u Evropi. Po ovom Zakonu radnici su ponovo postali
najamna radna snaga, prepušteni samovolji stranih kapitalista i
novopečene domaće kapitalističke mafije. Ovaj Zakon je u potpunosti
razvejao svaku iluziju o tobožnjoj "ravnopravnosti" ugovora između rada
i kapitala, jer priroda kapitalizma podrazumeva izvlačenje profita
putem eksploatacije tuđeg rada.
Mi živimo u klasnom društvu i nemoguće je govorite o Evropskoj uniji, a
zaobići ulogu koju u njoj imaju dve glavne klase - buržoazija i
radnička klasa. Pokretačku snagu EU ima krupan kapital koji nastoji da
se konsoliduje i objedini svoje napore u razmerama evropskog kontinenta.
Stoga je velikim multinacionalnim kompanijama neophodno stvaranje
kontinentalnog tržišta. Odatle proizilazi karakteristična crta upravo
završene etape proširenja EU - ekspanizija na Istok, sveobuhvatnost i
proširenje integracije. Time evropski kapital postaje konkurentniji u
svetskim razmerama u odnosu na severnoamerički i japanski u borbi za
uspostavljanje kontrole nad prirodnim bogatstvima, tržištima i
strateškim prostorima.
Imajući to u vidu, sasvim je razumljivo da svađe između SAD i EU oko
okupacije Iraka nisu izazvane navodnom brigom za interese i sudbinu
iračkog naroda, već je u prvom planu bio problem: ko će se dočepati
nafte u ovom delu Srednjeg Istoka.
Okupacija Iraka, i stavljanje pod kontrolom SAD njegove nafte,
predstavlja žestok udarac OPEK-u, koji malte ne jednostrano određuje
cenu ovog izuzetno važnog goriva. Na taj način, SAD su znatno umanjile
energentsku zavisnost svoje vojne mašine i privrede od Saudijske
Arabije - lidera OPEK-a. Međutim, sve se može završiti ozbiljnim
porazom prekookeanskog džina, koji uprkos primene varvarskih metoda,
nije u stanju da uguši ustanak iračkog naroda, već trpi sve veće
ljudske i materijalne gubitke. Sasvim je prirodno, da je u pitanju
opštearapski revolt i da je došlo do ozbiljnog sudara interesa SAD sa
vrhuškom Saudijske Arabije i drugih velikih proizvođača nafte na
Srednjem Istoku.
Globalizam i neoliberalizam SAD i EU podstiču uništavanje velikih
privrednih sistema u Jugoslaviji (pretežan deo su već kupili stranci)
ili ih transformišu u mala i srednja preduzeća, koja se lakše mogu
privatizovati. To protivureči zakonima savremenog privređivanja, koji
zahtevaju ukrupnjavanje i integraciju privrednih kapaciteta. S jedne
strane, naši privredni sistemi se cepaju i rasprodaju, a s druge strane
- zapadne korporacije (tesno povezane s bankarskim i finansijskim
kapitalom) učvršćuju dominantne pozicije u ključnim sektorima naše
privrede, pretvarajući je u svoj neokolonijalni prirepak.
ŠARENA LAŽA
Neoliberalna politika, koju diktira EU, pogibeljno se odražava na naša
mala preduzeća, sitna poljoprivredna gazdinstva i zanatlije koji nisu u
stanju da izdrže konkurenciju multinacionalnih kompanija, a domaći
zakoni ih ne štite ili dovoljno ne štite. Od svega toga daleko najveću
korist imaju multinacionalne kompanije, prvenstveno ekonomski
najsnažnijih država, ali i onih koje iz različitih razloga uspevaju da
se enormno bogate, koristeći nastale prilike u svom regionu.
Uzmimo za primer našeg suseda Grčku. Posle raspada SFRJ i restauracije
kapitalizma na njenim prostorima, buržoaskih kontrarevolucija u
Bugarskoj, Rumuniji i Albaniji, grčki kapital je doživeo pravu
ekspanziju na Balkanu i u zapadnom delu Crnomorskog regiona. Od 1990.
do 2002.g. profit grčkih korporacija povećan je za 3200 procenata.
Međutim, u isto vreme plate u Grčkoj su porasle samo 85%, a inflacija
je iznosila oko 136 procenata. Stopa nezaposlenosti ostala je visoka.
Uz sve to, Grčka je na zahtev francuskih, italijanskih i španskih
farmera morala da smanji poljoprivrednu proizvodnju za 35 odsto, mada
su njene obradive površine relativno male. I sve je ispalo šarena laža.
Članice EU, posebno one najsnažnije, daju krupne dotacije svojim
farmerima. Te subvencije veštački jačaju njihovu konkurentsku
sposobnost. Zahvaljujući tome, recimo, francuski farmeri faktički
uništavaju istočnoevropsko seljaštvo kao ekonomsku klasu. Naročito
pogubno takva politika se odražava na položaj seljaštva u Jugoslaviji,
koje je obremenjeno raznim nametima i ne uživa nikakvu zaštitu.
Upravo ovakvo stanje jedan je od razloga što u Poljskoj i Mađarskoj ima
najviše samoubistava farmera u Evropi.
Primenjujući ove i druge slične mere, zapadnoevropski imperijalizam
trasira put za ekonomsko porobljavanje naroda Istočne Evrope. Čak i
posle ulaska u EU Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Litvanije,
Letonije, Estonije i Slovenije nastaviće se s primenom navedenih mera.
I, štaviše, novoprimljene članice će dobiti kvote koje određuju šta i
koliko smeju da proizvode u poljoprivredi i stočarstvu, kao i kolike
subvencije smeju da daju svom seljaštvu.
O svim vitalnim problemima EU faktički odlučuje neformalni direktorijum
tri sile - Nemačke, Engleske i Francuske. Razume se da one sve
značajnije probleme rešavaju u vlastitu korist.
Pa, ipak, i pored čudovišne propagandne mašinerije, gospodari EU ne
uspevaju da na raznim referendumima o ključnim pitanjima te
multinacionalne asocijacije privuku ni 50 odsto građana država-članica.
One praktično vladaju sa jedva 1/3 glasova.
Recimo, uprkos ogromnim pritiscima, Švajcarska i Norveška su odbile da
uđu u ovu novu tamnicu naroda. Ta tamnica bi se mogla uporediti
džinovskom bačvom meda na koji sleću rojevi muva. Med je sladak,
njihova krilca i nožice se polako lepe i za navek slepe, a muve udave u
slatkoj masi.
Nije tačno da je većina stanovnika našeg kontinenta za EU, koja stalno
ima 15-20 odsto nezaposlenih. Većina postojećih anketa i istraživanja
pokazuje da, uprkos neviđenoj propagandi, EU podržava najviše 35-40
odsto Evropljana, čije su države uključene u ovu organizaciju. A
izričito protiv nje su sve progresivne snage, u prvom redu komunističke
partije Evrope, ne ubrajajući ovde španske Kariljove "komuniste" (u
Španiji postoji i prava komunistička partija) i reformistički deo
francuskih "komunista".
EU je tunel koji ima ulaz, ali ne i izlaz. To je nova okupaciona zona
zapadnoevropskog kapitala za narode Balkana, Srednje i Istočne Evrope.
KOSMET
Okupacija Kosova i Metohije od strane NATO se nastavlja. U raznim
oblicima nastavlja se i teror albanskih separatista protiv preostalih
Srba. NKPJ je oduvek bila ne samo protiv okupacije Kosmeta, već i
protiv saradnje sa okupatorom, albanskim teroristima i separatistima.
Takva saradnja legalizuje vazalnu vlast koju je nametnuo okupator.
Međutim, sve stranke, koje su činile dosovsku, i čine sadašnju
koalicionu vladu, svojevremeno su izričito zahtevale od izbeglih i
preostalih Srba na Kosmetu da obavezno učestvuju na takozvanim lokalnim
i opštekosovskim izborima, kao i u formiranju tzv. vlade Kosova. Vlast
u Srbiji je pretila izbeglicama i Srbima preostalim u našoj Južnoj
pokrajini da će im ukinuti plate, penzije i socijalnu pomoć ukoliko ne
izađu na izbore.
Dogodilo se i događa se nezapamćen presedan u istoriji - na sednicama
"Parlamenta" Kosova tzv. srpski poslanici dovode se oklopnim vozilima
okupatora. I ko je za sve ovo kriv? Ko je saučesnik u ovoj izdajničkoj
raboti? Razume se kriva je poslušnička vlast (ove i prethodne vlade),
ustoličena 2000. g.
Završni čin terora nad Srbima - nova masovna ubistva, ranjavanja,
rušenja i paljenja njihovih stanova i kuća, crkava, istorijskih i
kulturnih spomenika - izvršen je u drugoj polovini marta 2004. g.
NKPJ je izdala nekoliko saopštenja o poslednjim zločinima na Kosmetu,
koji već duže vremena traju. Nažalost, naša štampa, radio i televizija
izbegavaju da prenesu ta saopštenja, ali su ih objavila mnoga inostrana
informativna sredstva. Mi izričito ističemo da su stvarni organizatori
najnovijih zločina SAD, EU i njihovi nameštenici koji nastupaju pod
firmom Ujedinjenih nacija.
Međutim, događaji su se istrgli njihovoj kontroli, pa su, pod pritiskom
svetske javnosti, malo curiknuli, nastavljajući da pod drugim vidom
sprovode svoje planove. A cilj im je da se protera i zastraši preostalo
srpsko stanovništvo, a potom da se kaže, kako na Kosmetu žive jedino
Albanci i da "zbog izvegavanja daljih potresa" ovaj region treba
proglasiti "nezavisnom albanskom državom".
Takva tvorevina može da postoji samo uz prisustvo i pod
pokroviteljstvom NATO trupa i stoga je neophodno stalno prisustvo
"mirotvoraca", odnosno okupatora. U tu svrhu podviđa se stvaranje
novih, najvećih u Evropi, NATO baza, koje bi služile za kontrolu
Balkana, Rusije, Bliskog i Srednjeg istoka. Radi tobožnjeg "čuvanja
mira" na Kosmetu treba dovesti nove NATO snage. To se već čini - u toku
je dalje povećanje okupatorske vojske.
Naš narod je gubio Kosmet kada su ga okupirali Turci, Nemci,
Italijani... ali nikada nije priznao okupatorsku vlast. I nema te sile
i cene koje bi nas prisilile da se odreknemo naše istorijske
postojbine. Kosmet je bio, jeste i ostaće nerazdvojni deo Srbije i
Jugoslavije. I to će ostati zauvek. Večno prokletstvo sustići će sve
one koji pokušavaju da trguju njime u sprezi sa albanskim teroristima,
separatistima i njihovim NATO pokroviteljima.
"SUD" U HAGU
Agresori NATO osnovali su tzv. "Haški sud" da bi svetskoj javnosti
bacili prašinu u oči i prikrili sopstvene zločine. U Hagu dželati sude
svojim žrtvama. Predsednik "Suda", ključne sudije i tužioci su iz
država koje su izvršile agresiju protiv Jugoslavije - Englezi,
Amerikanci, Nemci, Francuzi, Holanđani... Optuženi su oni koji su
rukovodili otporom agresiji i branili svoju otadžbinu, slobodu i
nezavisnost.
Haški kupleraj ima za cilj da za varvarsku agreresiju protiv
Jugoslavije spere krivicu Klintona, Blera, Šredera, Širaka, Solane,
Klarka, odnosno njihovih vlada, kao i "OVK" terorista i plaćenika.
"Tribunal u Hagu" ima takođe zadatak da zaplaši sve one koji bi se u
budućnosti usudili da se odupru agresivnoj politici NATO. Sudska farsa
u ovom holandskom gradu sračunata je i na izbegavanje plaćanja ratne
štete Jugoslaviji od preko 100 milijardi dolara.
Po scenariju Vašingtona, Londona i Berlina, u Hagu se odvija
monstruozna predstava. Sve je izrežirano, falsifikovano, montirano i
lažno. "Pravdu" dele arogantni londonski gangsteri i razuzdani američki
kauboji, naslednici neonacista i druga belosvetska ološ. Ilegalni "sud"
ne preza od najprljavijih i najciničnijih metoda da bi sakrio istinu. U
Hagu se sudi Jugoslaviji, Srbiji i srpskom narodu iz svih krajeva
nekadašnje SFRJ.
Zakon o saradnji sa Hagom, koji su donele partije i političari,
pripadnici DOS-a i sadašnje koalicione vlade, kao i crnogorska
koalicija "Zajedno za Jugoslaviju", predstavlja ozakonjenu izdaju i
jedan je od najsramnijih dokumenata u našoj istoriji. Nikada naš narod
nije sudio onima koji su branili otadžbinu već ih je odlikovao i
nagrađivao. Ovaj Zakon legalizuje prodaju i predaju agresoru naših
patriota.
Zakon faktički odobrava agresiju NATO, podstiče kažnjavanje
rukovodilaca odbrane od agresora i oznaničava trgovinu sa zločincima po
učinku od srpske glave.
Nema cene ni nasilja koji bi prinudile naše patriotske snage da se u
ovoj sramnoj raboti pridruže agresorima, odnosno pravim zločincima. Ali
saradnja sa Hagom bila bi moguća i poželjna, ukoliko bi neki novi
Međunarodni ratni tribunal (a to će jednog dana biti) sudio NATO
agresorima.
IZBORNE DISKRIMINACIJE
Iz istorije je poznato da je u 7. i 6. veku pre nove ere u Atini živeo
vlastodržac Solon. On je doneo zakone po kojima ljudi, odnosno staleži,
imaju onoliko prava koliko imaju imovine. To je bila robovlasnička
demokratija u kojoj je sva vlast pripadala robovlasnicima, odnosno
manjini.
U našoje zemlji su borci za tzv. "evropsku demoratiju", približno 2650
godina kasnije, skrojili u suštini isti zakon, prilagodivši ga
savremenim uslovima. Po ovom Zakonu, usvojenom krajem 2000. godine,
pravo učešća na parlamentarnim i predsedničkim izborima imaju samo one
partije koje su u stanju da plate državi taksu, sudske službenike i
druge dažbine u faktičkom iznosu od 15-20 hiljada evra. Ovde nisu
uračunati drugi neophodni troškovi u izbornom postupku.
NKPJ nije izdavala otadžbinu da bi joj imperijalisti davali dolare i
evre. Ona nije pljačkala državnu i društvenu imovinu, niti se bavila
drugim kriminalnim malverzacijama i stoga nije u mogućnosti da plati
ovolike namete...
I tako su komunisti, koji su, iako najprogresivnija snaga u državi, na
licemeran način diskriminisani i sprečeni da učestvuju na izborima.
Ako bi se izuzele finansijske i druge diskriminacije, NKPJ po
objektivnoj snazi treba da ima znatan broj odbornika u Srbiji i Crnoj
Gori, treba da ima poslanike u Skupštini Jugoslavije, u skupštini
Srbije, Crne Gore i Vojvodine.
ZA NAS NE POSTOJI NEMOGUĆE
Poslednje tri godine bile su za NKPJ najteži period od njenog postanka.
Snage koje su se dočepale vlasti posle 5. oktobra 2000.g. nametnule su
nam niz teških, često izmišljenih, finansijskih obaveza i podvrgle nas
gotovo potpunoj informativnoh blokadi i drugim diskriminacijama.
Uprkos tome, Partija je intezivno radila, u mnogim regionima, selima i
gradovima osnovala nove partijske organizacije i povećala broj članova.
Nažalost, u nekim mestima bilo je kapitulanstva, malodušnosti, pa čak
diverzija i sabotaža, što je paralisalo rad tamošnjih organizacija.
Uz velike napore, NKPJ je uglavnom uspela da prevaziđe najteže
probleme, posebno finansijske, i na putu je rešavanja preostalih
teškoća.
Sekretarijat i Centralni komitet NKPJ će učiniti sve što je moguće kako
bi se na osnovu marksističko-lenjinističke ideologija okupile u
zajednički front sve progresivne, odnosno komunističke snage u našoj
zemlji, udruženo radile na zaustavljanju kontrarevolucije i
orijentaciji države na socijalistički put razvoja.
Sekretarijat i Centralni komitet očekuju široku aktivizaciju partijskih
organizacija i svakog člana da prema svojim mogućnostima pomognu
blagovremeno prikupljanje sredstava za plaćanje državnog harača, čime
bi se obezbedilo učešće na jesenjim lokalni izborima, izborima za
Skupštinu Vojvodine, kao i na narednim parlamentarnim izborima.
Naš prioritetni cilj je dalje omasovljavanje, organizaciono, idejno i
materijalno jačanje postojećih i novih partijskih organizacija.
Svaki član treba da učlani bar još jednog novog i aktivnog člana
Partije. Trebe se uporno boriti za privlačenje u naše redove svakog
progresivnog čoveka.
Najveći broj partijskih organizacija nema svoje prostorije, a zakup je
veoma skup. Neke organizacije su to pitanje rešile improvizovanim
adaptiranjem i prilagođavanjem prostorija u nenastanjenim potkrovljima,
suterenima ili montažnim objektima. Na ovom planu potrebne su nove i
stalne inicijative, kako bi se problemi rešavali u skladu sa
mogućnostima na terenu.
Za prave i odvažne komuniste ne postoji reč nemoguće!
Značajna stavka u materijalnom stanju Partije su članarina i
dobrovoljni prilozi. Članarinu plaćaju oni koji su u stanju, a te
obaveze su oslobođeni nezaposleni i skojevci uzrasta do 30 godina,
ukoliko nisu u radnom odnosu.
AKTIVNOSTI NKPJ i SKOJ-a
U podlednjih godinu dana NKPJ i SKOJ su imali živu aktivnost, ali ni
izdaleka nisu iskorišćene sve mogućnosti iz subjektivnih i objektivnih
razloga. Ovom prilikom ćemo nabrojati samo manifestacije održane u
Beogradu.
Beogradska organizacija imala je oko 40 masovnih manifestacija,
uključujući tu dva mitinga sa Udruženjem Sloboda, kao i dva samostalna
mitinga.
Organizovano je više svečnih akademija (sa političkim i umetničkim
programom) u dvoranama koje primaju više stotina ljudi, kao i u sali
NKPJ. Povodi za ove političke skupove bili su: godišnjica Velike
oktobarske socijalističke revolucije, 1. i 9. maj, 7. juli, 20.
oktobar, 29 novembar, Dan partije, godišnjice rođenja Marksa, Engelsa,
Lenjina, Staljina, D.Tucovića i drugi važni datumi iz istorije našeg i
Međunarodnog komunističkog pokreta.
Održani su protesni mitinzi povodom petogodišnjice NATO agresije na
Jugoslaviju, novih zločina separatista na Kosmetu u drugoj povonini
marta 2004. godine, agresije SAD protiv Iraka...
Priređene su večeri prijateljstva i solidarnosti sa narodima Rusije,
Belorusije, Kine, Vijetnama, Kube, DNR Koreje, Palestine, Češke, Grčke.
U umetničkom delu ovih proslava učestvovali su mnogi progresivni i
najpoznatiji naši operski, dramski i estradni umetnici, poznati
muzičari, folklorni ansambli i horovi.
Veliki broj naših članova učestovao je u obeležavanju godišnjica i
polaganja venaca na spomenike oslobodiocima Beograda, Obrenovca,
Berana, D.Tucovića, na Sremskom frontu i u drugim mestima.
Predstavnici rukovodstva NKPJ i SKOJ-a posetili su veći broj gradova i
sela, ali iz materijalnih razloga zadaci na ovom planu ni izdaleka nisu
ispunjeni. Sve što je propušteno mora se nadoknaditi u najskorijem
vremenu.
SKOJ je formirao Društvo jugoslovensko-kubanskog prijateljstva "Če
Gevera - I.L. Ribar". Obnovljen je rad Saveza progresivnih knjževnika
Jugoslavije, koji blisko sarađuju sa Partijom i čiji su članovi
jugoslovenski orijentisani i progresivni pisci iz svih republika SFRJ.
NKPJ aktivno pomaže osnivanje Crvenog sindikata. Planirana je veća
aktivizacija Federacije progresivnih žena Jugoslavije, koja deluje pod
pokroviteljstvom Partije.
Na tribini Novi svet, u sali NKPJ, održano je više diskusija o
aktuelnoj unutrašnjoj i međunarodnoj situaciji, o stanju u Međunarodnom
komunističkom pokretu, o problemima Levog fronta u Jugoslaviji, o
izborima, o organizacionim, idejnim i drugim pitanjima.
Informativna služba NKPJ dala je u navedenom periodu niz saopštenja i
izjava o našim ocenama i stavovima, povodom niza važnih događaja u
zemlji i inostranstvu. Nažalost, štampa, radio i televizija su
prećutale najveći broj ovih saopštenja, ali su mnoga od njih objavila
strana informativna sredstva.
Članovi NKPJ publikovali su mnogobrojne napise i dali veći broj
intervijua inostranim televizijama, radiju i štampi, a jedan mali deo u
zemlji, jer je naša Partija pod izuzetnom informativnom blokadom.
Počev od 20. marta 2004.g. NKPJ je počela da daje saopštenja preko svog
sajta na internetu.
Ukoliko se obezbede finansijska sredstva u toku jeseni 2004.g. obnoviće
se izdavanje lista "Novi komunist" U skladu sa materijalnim
mogućnostima biće nastavljeno štampanje novih proglasa, letaka i
plakata.
MEĐUNARODNA SARADNJA
Gosti NKPJ (uglavnom o sopstvenom trošku) u poslednjih godinu dana bili
su predstavnici komunističkih i radničkih partija: Rusije, Kube, Kine,
Češke, Grčke, DNR Koreje, Vijetnama, Italije, Španije, Belgije,
Ukrajine i Nemačke.
U istom periodu, delegacije NKPJ i SKOJ-a učestvovale su na kongresima
i međunarodnim sastancima kompartija u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji,
Grčkoj, Belgiji, Češkoj, Slovačkoj, Austriji, Moldaviji, Rumuniji,
Turskoj i Kubi.
NKPJ sarađuje sa više od 100 komunističkih i radničkih partija sa svih
kontinenata i učestvuje na svim važnim sastancima Međunarodnog
komunističkog pokreta.
Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) jedina je omldinska
orgaizacija, sa prostora bivše SFRJ, koja je član Svetske federacije
demokratske (odnosno komunističke) omladine.
Predstavnici SKOJ-a učestvovali su na Svetskom omladinskom festivalu na
Kubi i u Alžiru, a svake godine odlaze na skup komunističke omladine
sveta u Atini. Sem toga, delegacije SKOJ-a boravile su u Rusiji,
Italiji i Ukrajini.
Gosti SKOJ-a bile su omladinske delegacije iz Rusije, Grčke, Poljske,
Belgije, Austrije, Češke, Bugarske.
BILO JE MNOGO BOLJE
Za običnog čoveka, za ogromnu većinu ljudi i najgori socijalizam bolji
je od najboljeg kapitalizma.
Socijalizam koji je postojao u SSSR-u, Jugoslaviji i Istočnoj Evropi
imao je niz nedostataka, grešaka i mana, ali i neuporedivo više vrlina.
On je za običnog čoveka, za apsolutnu većinu, bio neuporedivo bolji od
onoga što je ovim zemljma nametnuto u poslednjih petnestak godina.
Amerikanizacija, nato-indoktrinacija i evromasonizacija našeg društva,
posebno mladih naraštaja, presadile su do čudovišnih razmera nakazne
tvorevine savremenog kapitalizma: enormni kriminal, korupciju,
narkomaniju, homoseksualizam, prostituciju, dekadenciju, kapitulanstvo
i izopačenja svih vrsta.
Za nepune četiri godine vladavine DOS-a i njegove modificirane
koalicije, život je izgubilo daleko više ljudi nego u svim nesrećama za
45 godina socijalizma. Organizovani kriminal sve više ugrožava život
građana i srasta sa finansijsko-političkom oligarhijom mafijaških
bandi, koje se ponašaju kao država u državi.
To je neizbežni rezultat restauracije kapitalizma, to je nepisani zakon
koji je na snazi u celoj Istočnoj Evropi i na prostorima bišeg SSSR,
izuzimajući Belorusiju, Moldaviju i region gde su komunisti na vlasti.
U svemu je ista situacija i u Crnoj Gori, a u mnogo čemu još i gora.
Restauracija kapitalizma porodila je ne samo nesagledive i nerešive
probleme našeg društva, već je trasirala i put razbijanja, gubljenja
suvereniteta i nezavisnosti naše otadžbine.
MILIJARDA I PO POD CRVENOM ZASTAVOM
Zbog otvorene izdaje Gorbačova, Jakovljeva, Jeljcina i njihove klike,
socijalizam je trenutno srušen u SSSR i Istočnoj Evropi, gde je ukupno
živelo oko 400 miliona ljudi. U istoriji su se dešavali slični
slučajevi da reakcionarne snage, do kontrarevolucija privremeno povrate
vlast. Ali taj proces je neprirodan i ograničen na kratko vreme.
Francusku buržoasku revoluciju srušili su 1794.g. godine reakcionarni
termidori. Napoleon Bonaparta je povratio monarhiju i feudalnu
aristokratiju na čelu države. Slično je pre toga učinjeno u 18. veku i
u Engeskoj. Buržoaska revolucija je privremeno srušena posle Kromvelove
smrti 1658. godine. Feudalna aristokratija je zbacila vlast tada mnogo
naprednije buržoazije.
Ali zakoni društvenog razvoja su neumoljivi. Posle nekoliko decenija
buržoazija se ponovo vratila na vlast u Engleskoj i u Francuskoj. Tako
će biti i sada - socijalizam je zakonomerna etapa u razvoju ljudskog
društva i zato je neuništiv.
Socijalističke zemlje su u kratkom istorijskom periodu rešile mnoge
vitalne probleme koje buržoaske države nikada ne mogu da reše zbog
prirode kapitalizma. SSSR i druge socijalističke države u potpunosti su
likidirale nezaposlenost, iskorenile nepismenost i svakom svom
građaninu omogućile bezbedan i pristojan život u skladu sa objektivnim
mogućnostima društva. Izgradili su i ogromne privredne kapacitete.
Socijalizam u Evropi i u našoj zemlji bio je mlad društveni sistem.
Morao je da savlađuje teške posledice I i II svetskog rata, mnogobrojne
nasleđene probleme i kapitalističku blokadu. Morao je da izdvaja velika
sredstva za odbranu
Stoga, prirodno, nije moglo da bude izobilja. Ali je bilo para za sve
što je neophodno: za redovne plate i penzije, za vojsku, socijalu,
prosvetu, nauku, kulturu, saobraćaj, komunalije, sport... A sada nema
novca i neće ga ni biti (što se više udaljavamo od socijalizma) ni za
šta.
NKPJ je za proklamovanje i ostvarivanje integralne slobode i ljudskih
prava.
Prema deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, najvažnije
ljudsko pravo je pravo na život. Međitim, nigde u svetu život nije
ugroženiji nego u SAD i u najrazvijenijim kapitalističkim državama. U
SAD ima najviše ubistava, kriminala, narkomanije, prostitucije i
zatvorenika.
Pravo na rad, koje proklamuje navedena Deklaracija, deluje kao farsa,
ako društvo nije obavezno da svakom svom članu obezbedi radno mesto. To
nije ostvarila nijedna buržoaska država, ali su ostvarile
socijalističke zemlje.
Postižući izvanredne rezultate u svim oblastima i ostvarujući najveći
priraštaj privredi, pod zastavom socijalizma i dalje maršira 1,5
milijarda ljudi u Kini, Vijetnamu, Belorusiji, Moldavij, Kubi, DNR
Koreji, Laosu, Kambodži, Zimbabveu... Iz godine u godinu njihov broj se
povećava. U Indiji su komunisti na vlasti u dve federalne države - i u
njima je najveći životni standard u ovoj džinovskoj zemlji.
Komunisti su najveća partija na Kipru, imaju najveći broj poslanika i
ministara u vladi. Komunisti su u koalicionim vladama mnogih zemalja -
u Brazilu, Siriji, Venecueli, Kongu. Oni su kao najveće, jedna od
najvećih ili uticajne snage zastupljeni u parlamentima Rusije, Ukrjine,
Grčke, Francuske, Italije, Španije, Češke, Slovačke, Letonije, Nemačke,
Švedske, Portugalije, Bugarske i u mnogim drugim zemljama.
DVADESET PRVI VEK - VEK SOCIJALIZMA
Pravi komunisti su uvek bili sa narodom. Oni su u Jugoslaviji
predvodili slavni Narodnooslobodilački pokret, koji je zajedno sa
Sovjetskom armijom oslobodio našu zemlju od fašističkog ropstva.
Komunisti su predstavljali odlučujući faktor u antihitlerovskoj
koaliciji koja je porazila fašizam. Preko 75 odsto fašističkih snaga
uništeno je na Istočnom frontu.
Komunisti su jedina realna snaga u svetu koja je u stanju da zaustavi
ekspanziju imperijalizma i novog kolonijalizma, koji nastupa pod imenom
globalizacije.
Svetski komunistički pokret se obnavlja, razvija i jača na neuništivim
načelima marksizma-lenjinizma. NKPJ i SKOJ su deo tog Pokreta. Oni
deluju u svim bivšim republikama SFRJ i permanentno šire i jačaju svoju
aktivnost, uprkos mnogobrojnih teškoća koje im se stvaraju.
Sadašnja kontrarevolucija je prolazna, retrogradna i sramna etapa u
istoriji civilizacije.
Dok god u svetu postoje siti i gladni, slobodni i obespravljeni,
siromašni i bogati postojaće i težnja za socijalnom pravdom. A
socijalne pravde nema bez socijalizma.
Budućnost pripada socijalizmu! I stoga sve patriote i svi progresivni
ljudi treba da budu sa nama.
Dvadeset prvi vek biće vek trijumfa socijalizma i komunizma!
NOVA KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVJE
Beograd, Nemanjina 34/III,
Tel/fax: 011/2642-985
http://komunist.free.fr/arhiva/maj2004/proglas-nkpj.html