[ Borislav Milosevic, fratello di Slobodan ed ex ambasciatore jugoslavo
in Russia, commenta la situazione determinatasi al "Tribunale ad hoc"
dell'Aia. In un altro testo, risalente all'aprile scorso, Milan Tepavac
commenta invece sulla posizione "pilatesca" assunta dalle attuali
istituzioni serbe (ricordiamo che una proposta di legge per il sostegno
agli imputati dell'Aia ex dipendenti dello Stato jugoslavo fu bloccata
per compiacere i padroni occidentali). (a cura di IS) ]

iz ARTEL-a -- http://www.artel.co.yu/

1. "TRIBUNAL" OGLUVEO
Borislav Miloševic, "Sovjetska Rusija",
18. septembra 2004.g.

2. POVODOM ZAKONA O PRAVIMA OPTUŽENIH U ZATVORU HAŠKOG TRIBUNALA
Dr Milan Tepavac
Beograd, 01. april 2004. godine


=== 1 ===

http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2004-10-02.html

"TRIBUNAL" OGLUVEO

"Sovjetska Rusija",
18. septembra 2004.g.
br. 121 (12592)
Pise: Borislav Miloševic
(Prevela s ruskog Sava Rosic)

300 svedoka odbilo da se pojavi na bespravnom sudenju u Hagu

Sudsko vece Haškog Medunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MTBJ)
je 15. septembra odlucilo da obustavi sudenje Slobodanu Miloševicu do
12. oktobra. Takva odluka doneta je da bi se omogucilo advokatima,
nametnutim optuženom (engleskim pravnicima S. Keju i Dž. Higins), da
pripreme svedoke za odbranu. Istovremeno su sudije odbile predlog S.
Keja da se bivšem predsedniku Jugoslavije omoguci pravo da prvi
ispituje svedoke i samostalno se brani. Odbile su i njegov predlog da
se izvrši ponovni lekarski pregled S. Miloševica.
Kao što je poznato, kao izgovor za nametanje advokata S. Miloševicu
poslužilo je mišljenje belgijskog lekara, imenovanog od strane
"tribunala", da on nije u stanju da se sam brani. A o tom "belgijskom"
pregledu "sud" je odlucio još letos. Sam Miloševic je 1. septembra, na
samom pocetku Odbrambenog dela "procesa", zahtevao ponovni lekarski
pregled uz ucešce nezavisnih lekara iz Rusije, Srbije, Grcke. Jer je
sada, posle polugodišnje pauze u izuzetno teškom, iscrpljujucem
procesu, zdravstveno stanje S. Miloševica bolje nego ranije. Ali, "sud"
mu je vec nametnuo advokata i nema nameru da bilo šta menja...
S. Miloševic je na sednici "suda" 15. septembra istakao da ne želi da
bilo kako utice na svedoke i citirao delove iz pisama pojedinih svedoka
koji su odbili da ucestvuju u "procesu" u takvim uslovima. Na primer:
bivši ambasador Kanade u Jugoslaviji Džejms Biset napisao je Miloševicu
da ne želi da ucestvuje u "toj parodiji na pravosude". Objašnjavajuci
razlog svog odbijanja, on je sadašnja saslušanja okarakterisao kao
"tipican proces u duhu staljinizma". A americki diplomata, bivši
nacelnik odeljenja za Jugoslaviju u stejt departmentu SAD Džordž Kenej
(priznao) ocenio je da su ovakva saslušanja "nepravedna". On je u svom
pismu Miloševicu napisao: "Smatrao sam onda, a smatram i danas da ste
nevini za optužbe koje vam se pripisuju". S. Miloševic je ponovo
zatražio da mu se vrati oduzeto pravo na odbranu, ali je "sud" to
pitanje odbio kao "rešeno". Optuženom koji je taj proces nazvao
"pravnom fikcijom" iskljucen je mikrofon. I uopšte, cim on pokuša da
nešto kaže o svojim pravima, smesta mu iskljucuju mikrofon.
Istovremeno sa zasedanjem "suda" koji pokušava da spase "proces"
njegovim prekidanjem (pošto svedoka prakticno nema) u Beogradu je
objavljena Izjava još 29 svedoka odbrane S. Miloševica koji su odbili
da se pojave u MTBJ. Sada je broj svedoka koji su odbili da svedoce
dostigao skoro 300. Izjavu su potpisali istaknuti predstavnici srpske
nauke i kulture, naucnici, akademici, profesori, pisci i pesnici,
politicari, poslanici, bivši državni funkcioneri, generali. Mnogi medu
njima poznati su ruskoj javnosti. Na primer, clanovi Srpske Akademije
nauka i umetnosti, profesori Milorad Ekmecic, Vasilije Krestic, Cedomir
Popov, Kosta Cavoški, profesori Ratko Markovic, Slavenko Terzic, Mirko
Zurovac, pesnici Rajko Petrov Nogo, Gojko Đogo, pisac i slikar Momo
Kapor, mitropolit mileševski Srpske pravoslavne crkve Filaret, generali
Boško Todorovic, Tomislav Simovic, Dušan Vilic, poslanici Skupštine SCG
Milutin Mrkonjic, Milorad Vucelic. Medu njima su i bivši predsednik
Crne Gore i predsednik vlade SR Jugoslavije Momir Bulatovic i drugi.
Ti poštovani ljudi odbili su da ucestvuju u "procesu" protiv Slobodana
Miloševica u kome je optuženom, po njihovim recima, "oduzeto poslednje
preostalo ljudsko pravo pravo na odbranu". Bez njega je on
obespravljeni zatocenik tog suda. U takvom procesu, isticu oni, Haški
tribunal cuje samo jednu stranu (optužbu), dok ga se druga (odbrana)
uopšte ne tice. Tako se istina nikada nece saznati. A ako sud ne drži
do istine, to znaci da on zna presudu i bez "procesa", kaže se u
Izjavi. "Zato se mi isticu autori tog dokumenta u takvom "procesu" pred
Haškim tribunalom možemo pojaviti kao svedoci samo protiv svoje volje,
ako nas tamo nasilno odvedu, ili po svojoj volji, na direktnu želju
optuženog, Slobodana Miloševica".
Napominjemo da je za odbijanje svedoka da se pojavi pred "tribunalom"
predvidena kazna do 7 godina zatvora i do 50.000 evra. Bice zanimljivo
posmatrati kako MTBJ upucuje stotine "naloga za prisilno dovodenje
svedoka u sud", i to visokim funkcionerima ne samo Srbije i Crne Gore,
vec i vlada stranih država, ambasadorima i generalima... koji odbijaju
da saraduju s Haškim "tribunalom". Nije teško pretpostaviti da MTBJ
može imati ozbiljnih poteškoca.
Masovno odbijanje svedoka odbrane da se pojave pred "tribunalom" zbog
lišavanja S. Miloševica zakonskog prava da se licno brani dovelo je u
pitanje nastavak "procesa". Odgovornost za to snosi sam "tribunal" koji
je doneo nezakonitu, politicku odluku. A njegov ("tribunala") glavni
advokat u "slucaju" Miloševica, g. Kej, koji se primio odbrane, sada
snosi potpunu odgovornost za svedoke. On, kako isticu eksperti, mora da
ih odabire, organizuje, priprema za svedocenje, dovodi u "tribunal",
ispituje, podnosi dokaze.
Medutim, on nikad u životu nije video Miloševiceve svedoke, nikad sa
njima nije kontaktirao, nije upoznat sa pismenim, materijalnim dokazima
odbrane (dokumenta itd.) predatim u "tribunal", a njih je na hiljade.
On ništa ne zna o strategiji odbrane S. Miloševica. Nesmotrenost?
Promašaj "suda"? Naravno da ne. Jednostavno, natovski "tribunal",
sledeci instrukcije svojih gazda, mobiliše sve i svja zarad
obezbedivanja osude, za opravdavanje zlocina Zapada. Ako su gazde tog
"suda", što izgleda kao lutkarsko pozorište u kome se konci vuku iza
kulisa, unapred donele takvu osudu, onda ce tako i biti. Ali to nece
ubediti medunarodnu javnost. Pogotovo, srpski narod. Ni istoriju koja
je vrhovni sudija.
Medutim, taj politicki "proces" protiv S. Miloševica može se osujetiti.
U tome ogromnu ulogu igraju medunarodna javnost, mediji, pravni, naucni
krugovi, parlamentarne frakcije i grupe, partije i društvene
organizacije, licnosti...
Rusija je 1993. godine u Savetu bezbednosti OUN glasala za formiranje
MTBJ. Ali, kao što je poznato, kasnije su rad "tribunala" mnogo puta
oštro kritikovali ruski državnici, politicari i organi, izmedu ostalog
Državna Duma. Evo delova iz isstupana Stalnog predstavnika Ruske
Federacije pri OUN S.V. Lavrova na sednici Saveta Bezbednosti OUN od
21. novembra 2000. godine. Podvukavši da se MTBJ formirao polazeci od
toga da ce dati važan doprinos regulisanju krize na teritoriji bivše
Jugoslavije i da ce taj zadatak obavljati nezavisno od politickih
konsideracija, Sergej Lavrov je istakao: "Medutim, umesto toga se od
samog pocetka pokazalo da je MTBJ politizovan. Tribunal je nacinio
ocito antisrpski zaokret...". "Kada se radilo o saopštenjima o mogucim
kršenjima od strane SRJ, tužilac je smesta iznosio optužbe, dok u
slucaju pogibije jugoslovenskih civila i razaranja civilnih objekata
SRJ usled vazdušnih udara NATO tribunal nije našao osnov za istragu.
Informacija o istrazi tragedije u Racku (selo na Kosmetu, gde je došlo
do okršaja srpske policije s albanskim teroristima, što su šef misije
OEBS Amerikanac Voker i potom zapadni mediji prikazali kao masakr
albanskih civila, prim. BM), i pored naših zahteva se skriva od clanova
SB".
Stalni predstavnik Rusije u OUN je konstatovao da je "poslednjih godina
tribunal postojece norme medunarodnog humanitarnog prava, umesto da ih
strogo primenjuje, više puta "popravljao" u smeru koji mu je potreban,
dajuci im tumacenja koja mu odgovaraju. U vezi s tim delimo mišljenje
Predsednika Medunarodnog Suda pravde o tome da takva delatnost stvara
pretnju integritetu medunarodnog prava".
Mislim da tim recima nije potreban komentar. Nema kud više aktuelno.


=== 2 ===

http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-04-07.html

POVODOM ZAKONA O PRAVIMA OPTUŽENIH U ZATVORU HAŠKOG TRIBUNALA
Dr Milan Tepavac
Beograd, 01. april 2004. godine

Od kada država postoji jedna od njenih najosnovnijih dužnosti bila je i
jeste zaštita prava i interesa svojih gradana koji su se iz bilo koga
razloga našli u vlasti stranog faktora

Usvajanje ovih dana u Skupštini Srbije zakona o pravima optuženih od
strane tzv. Haškog tribunala i koji se nalaze u njegovom zatvoru
postalo je politicka tema broj jedan, iako bi trebalo da bude pre svega
strucna a ne politicka tema. Ali, kod nas sve postaje politika odnosno
politikanstvo, a o znanju i strucnosti malo ko brine i po tome smo
jedinstveno društvo u svetu. Covek bi mogao zakljuciti da pravni
fakulteti u ovoj zemlji nisu nicemu služili i da je radnicka klasa
uludo stracila novac kada ih je finansirala. Propusti i promašaji na
strucnom nivou toliki su i takvi – delom i zbog politiziranja svega i
svacega - da nam u tome nisu ravne ni one države koje su juce stekle
državnost i koje ustvari ne ne znanju šta je to država, a imaju zakone
o pružanju pomoci svojim državljanima pred tim tribunalom.

Nije problem u tome što su protiv navedenog zakona ustali politicari i
politikanti koji pojma nemaju ni o cemu osim o svojim prljavim
interesima i u stanju su sve da ucine, da sve podrede tim svojim
interesima, pa i sve gradane Srbije i Srbiju kao državu. Celnici DS,
SPO, SVV, GSS, SDU i još nekih politickih grupica natjecu se medu sobom
koja od njih ce da iskaže više laži i kleveta na racun zakona i onih
koji ga podržavaju. Izgleda da je u tome najeksplicitniji celnik Saveza
vojvodanskim Madara Jozef Kasa koji je zakon nazvao "zakonom o
humanitarnoj pomoci clanovima porodica haških optuženika, ubica i
zlocinaca", i da sadašnja vlast koja je usvojila zakon "saraduje sa
onima koji su u proteklih 15 godina pokrali zemlju, prouzrokovali sve
naše nedace, masovne grobnice, siromaštvo i izolaciju". Sadašnji šef
diplomatije ove nesretne zemlje Goran Svilanovic i Vuk Draškovic, koji
reflektuje da ga nasledi ne zaostaje nimalo iza Kase u njegovom
ustašluku. Po njima, ustašluk, Hans Ditrih Genšer, Geza Janevski i
slicni su srpsko buncanje...

Od politikanata koji su se za velike pare satavili u službu svojim
gazdama u inostranstvu nije se ni moglo ocekivati drukcije reagovanje
na pokušaj države, da nakon dugog vremena, ucini najnormalniju stvar na
svetu - da na odgovarajuci nacin pomogne svojim gradanima u vlasti
stranog neprijateljski raspoloženog faktora. Ono što naprosto
zaprepašcuje jeste da su se u taj necasni posao klevetanja zakona u
pitanju ukljucili i takozvani borci za ljudska prava. Ali, kada se malo
bolje sagledaju ti "borci za ljudska prava" mora se doci do zakljucka
da je to što rade sasvim logicno: oni moraju svojim finansijerima u
inostranstvu pokazati da su zaslužili te milione dolara kojima su
kupljeni davno.

Od kada država postoji jedna od njenih najosnovnijih dužnosti jeste
zaštita prava i intersa svojih gradana koji se iz bilo kog razloga nadu
u vlasti stranog faktora. To je cak i zapisano u osnovnim instrumentima
koji ureduju medunarodene odnose kao što su na primer becke konvencije
o diplomatskim i konzularnim odnosima. Cinjenica da Goran Svilanovic,
sadašnji ministar inostranih poslova ove zemlje, govori i radi to što
radi i govori govori nam da on ili nikada nije cuo ništa o tome, ili je
cuo i zna sve to, ali ipak radi to što radi dajuci svima nama gradanima
na znanje da on ne mari za to. Bolje receno: da mari kad hoce, kao u
slucaju majora JNA Emira Šušica, a da ne mari kada mu se neko od
sužanja u Hagu ne dopada iz politickih ili nacionalnih razloga.

Gradani placaju porez iz koga se finansira diplomatija i uopšte državna
mašinerija, a za uzvrat imaju pravo a država dužnost da na sve nacine
pomogne kada se nadu iza granice, bez obzira na to da li su krivi ili
ne za ono za šta ih strana vlast optužuje. Pa to je jasno svakom coveku
norrmalne pameti, osim, eto, politikantima i petokolonašima ove
nesretne zemlje.

I ne samo da je država dužna da pomogne svojim gradanima pred stranim
vlastima. Isto toliko je dužna, pa možda i još više, da pred stranom
vlašcu zastupa i brani prava i interse države kao takve. U svim
postupcima pred takozvanim Haaškim tribunalom protiv njenih gradana pa
i drugih Srba država je morala da u svojstvu zainteresovane stranke ili
tzv. amicus curiae ucestvuje u postupku buduci da su u njima uvek, u
manjoj ili vecoj meri, bili tangirani interesi države i naroda. To
najbolje ilustruje slucaj Duška Tadica. U postupku protiv njega Haški
tribunal je u drugostepenoj presudi (znaci konacnoj) presudio da je rat
u Bosni i Hercegovini bio rat medunarodnog karaktera i da je SR
Jugoslavija izvršila agresiju!! Ovakvu odluku su Tribunalu izdiktirali
americki sudija u Tribunalu i americki Stejt Depertment koji se u
postupak umešao upravo u svojstvu amicus curiae!! Dakle, SAD su, iako
nisu imale nikakvog neposrednog prava i interesa da zaštite kada se
vodio postupak protiv Tadica, to ucinile, a Jugoslavija se nije umešala
iako se radilo o njenom najvitalnijem interesu, posebno kada se ima u
vidu da se pred Medunarodnim sudom pravde nalaze tužbe Bosne i
Hercegovine i Hrvatske protiv nje za agresiju i genocid. Isto je bilo i
još uvek je i u drugim postupcima pred Tribunalom: država jednostavno
ne želi da štiti svoja egzisetencijalna prava i inrese!!

Ja se najiskrenije nadam da ce doci vreme da ce odgovorni za ovu
necuvenu neodgovornost odgovarati kako zbog neodgovonosti prema svojim
vlastitim gradanima tako i zbog neodgovornosti prema državi i narodu.