[ Questa lunga e dettagliata analisi sul ruolo del servizio segreto
militare tedesco (BND) nel massacro della Jugoslavia e nell'attuale
politica dei pogrom in Kosovo si inserisce nella serie di rivelazioni
che sullo stesso tema stanno apparendo in questo periodo sulla stampa
serba e tedesca. Sullo stesso argomento invieremo una serie di
importanti articoli di Juergen Elsaesser nei prossimi giorni - nel
frattempo si veda anche:
BND-Mann an UCK-Spitze
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/4024
Volontari che possano farsi carico delle traduzioni di questi documenti
dal serbocroato e dal tedesco sono ovviamente i benvenuti. (a cura di
IS) ]

http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-11-23.html

BND - sredstvo operativne spoljne politike SR Nemacke

Beograd, 22. novembar 2004. god.
Pise: S. Nikolic

Crtice iz delovanja prema prostorima bivse SFRJ


POGLEDATI:
USA DEMOKRATE ORGANIZOVALE A BND PREPUSTIO SRBE SIPTARSKOM ZULUMU
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-11-22.html


1. Kratak istorijski osvrt

Aprila 1945. godine tri visoka funkcionera u vojnoj-obavestajnoj sluzbi
Vermahta ocenila su da brod tone. Bili su to general-major Rihard
Gelen, pukovnik Gehard Vesel i potpukovnik Herman Baum. Tajno su se
sastali u jednom hotelu u Saksoniji i dogovorili da se predaju
Amerikancima. Da bi kod njih ostavili sto bolji utisak, resili su da
ponesu sve poverljive materijale koji su im bili dostupni, a to je
najvise bilo izvestaja prikupljenih na istocnom frontu., nesto sto ce
OSS preteca CIA-e izuzetno ceniti. Dogovor je podrazumevao da niko
nista nece reci Amerikancima o poverljivoj arhivi, ali svako ima pravo
da pregovara u ime druge dvojice. Kolona od tri kamiona sa pedest
celicnih kofera krenula je prema Bavarskoj. Pre dolaska na odredjeni
cilj, sofere su zamenili Gelen, Vesel i Baum. Dokumentacija je
sakrivena u bavarskim brdima.
Gelen je prvi pao u ruke Amerikanaca. U pocetku mu nisu mnogo verovali,
ali kad su saznali da ga Rusi traze povezali su ga sa brigadnim
generalom Sibertom, koji je jos pre okupacije Nemacke bio spreman da
preuzme u sluzbu nemacke obavestajce kako bi oni, nihova saznanja i
mreze bile koriscene protiv Sovjeta. Ta ideja je potekla od Alana Dalas
koji je u to vreme boravio u Svajcarskoj.
Kada je potvrdjeno da je Gelen zaista vrhunski nemacki obavestajac za
istocni front i da zaista postoji pedest celicnih kofera sa poverljivim
materijalom, Gelen je prebacen u Vasington. U medjuvrmenu Baum je
obilazio zarobljenicke logore i skupljao proverene nemacke obavestajce,
narocito one koji su stekli iskustvo na istoku. Jula 1946. godine Gelen
se sa grupom saradnika vraca iz Vasingtona u Nemacku gde je Baum vec
uveliko formirao organizaciju, iz uz instrukcije Amerikanaca dogovoreno
je da on prikuplja podatke, dok bi ih Gelen i njegova grupa
analizirali, vrednovali i distribuirali.
Neizbezno je doslao do rivalstva izmedju Gelena i Bauma. Pobedio je
Gelen i Amerikanci su mu dali odresene ruka za prikupljanje informacija
iz istocnih zemalja, njihovu obradu i distribuciju. Hladni rat je vec
dobijao svoje obrise i OSS je morala da bude efikasna. Dogovoreno je da
Gelenova organizacija saradjuje sa Amerikancima sve dok se ne formira
nezavisna nemacka vlada.
Decmbra 1947. godine Gelenova organizacija se preselila u malo mesto
Pulah, deset kilometara od Minhena, u luksuzne vile u kojima su nekad
ziveli Hes, Borman, i druge nacisticke glavesine. Dekretom vlade SR
Nemacke od 01.08.1955. Gelenova organizacija transformisana je u
zvanicnu drzavnu organizaciju pod imenom Savezna obavestajna sluzba,
Bundesnachrichtendienst - BND.
Organizacija Gelen je pocela sa pedesetak ljudi, a vec 1969. godine BND
je brojao 5.000 zaposelnih i imao oko 17.000 agenata u celom svetu.
Centralizovana, dobro tehnicki opremljena, nemacki precizna i uz dobru
saradnju sa obavestajnim sluzbama NATO-zemalaja, BND je stekao ogroman
renome koji i danas ima.

2. BND - najvisa nacionalna obavestajna institucija u obavestajnom
sistemu SR Nemacke

BND predstavlja najvisu nacionalnu obavestajnu instituciju u
obavestajnom sistemu Savezne Republike Nemacke. To znaci da sve druge
sluzbe bezbednosti kao sto su Biro za radio kontrolu (AFMBW), Savezna
vojno-obavestajna sluzba (AFNB), Vojna kontraobavestajba sluzba (MAD) i
Savezni biro za zastitu Ustava (BfV), moraju da saradjuju s njom.
Duznost drugih sluzbi je da sve podatke ustupe BND-u. Medjutim,
istovremeno postoji i obaveza BND-a, da u svoje podatke inkorporise
zahteve i potrebe drugih bezbednosnih organizacija SR Nemacke, i da ih
informise o rezultatima svoga rada na poljima koja su za nju sekundarna
a za ove organizacije primarna.

3. Osnovna delatnost, korisnici informacija i saradnja sa drugim
obavestajnim sluzbama

Osnovna delatnost BND-a je prikupljanje i izucavanje podataka o drugim
drzavama, sa posebnom paznjom na sledece oblasti: politika, ekonomija,
vojska, transport i saobracaj, i tehnicki pronalasci. Korisnici
informacija BND-a su ministarstva za: spoljne poslove, privredu,
unutrasnje poslove, odbranu, iseljena lica i izbeglice i za sveopsta
nemacka pitanja. Navedena ministarstva svojim zahtevima prema BND-u,
odredjuju i angazovanje, orjentaciju i ciljeve ove obavestajne sluzbe.
Osim unutrasnjih korisnika informacija BND-a pojavljuju se i drugi
korisnici kao sto su prijateljske obavestajne sluzbe u okviru NATO-a,
prijateljske obavestajne sluzbe van NATO-a, i vrhovna komanda
NATO-a. BND, NASA i CIA su sa pocetkom sukoba u bivsoj Jugoslaviji
osnovale zajednicki obevestajni centar u Garblingenu (Nemacka) samo za
prikupljanje i anlizu informacija iz bivse Jugoslavije.

3.1 Saradnja BND i HNA

BND je uvek dobro saradjivao sa austrijskom vojnom-obavestajnom sluzbom
- HNA koja je veoma angažovana na Balkanu gde se izmedu ostalog može
osloniti na veliku mrežu obaveštajaca sa druge strane Karavanki.
Obevastajcima HNA se na predavanjima stalno napominje da za njih
postoje dva polja delovanja - jedna polovina je zapad; a po jedno celo
polje predstavljaju istok i Jugoslavija. U jednom zapisniku iz 1957.
godine o razgovoru predstavnika BND i HNA piše: "predstavnik BND "je
ukazao... da odeljenje za radio-izvidanje BND uprkos dovoljnom ljudstvu
i materijalnim sredstvima nije u mogucnosti da obradi sve oblasti, za
koje je zaduženo. Narocito se "Oblast jug-istok" (npr. Jugoslavija,
Rumunija, Bugarska, delovi Madarske itd.) veoma teško ili uopšte ne
može obuhvatiti, delom iz prijemnotehnickih razloga, delom zbog
ljudstva." Problem je rešen - i to tako sto je uz pomoc americkog novca
izgradena jedna moderna stanica za osluškivanje na istocnoj granici
Austrije kod Hainburga, kojom se mogu nadgledati telekomunikacije u
celoj bivsoj Jugoslaviji i drugim delovima jugoistocne Evrope. Austrija
je dobijala finansijsku pomoc, a za uzvrat se obavezala da informacije
prosleduje 'prijateljskim' zapadnim službama. Trake su slate u Pulah a
da ih takoreci u Austriji niko nije ni preslusavao.
"Upuceni znaju da naše službe svoje zadatke dobijaju manje od samih
Austrijanaca, a više iz Pulaha. Nemali broj oficira HNA radi prikriveno
za BND", pisao je 1979. jedan zaposleni iz HNA tadašnjem ministru
odbrane Otu Rešu. Godine 1989. sklopljen je dodatni ugovor o saradnji
na Balkanu izmeju BND, CIA, i HNA.

3.2 Saradnja BND i HNA na prostorima bivse Jugoslavije - Slovenija

U jugoslovenskoj krizi pocetkom devedesetih, HNA je uz instrukcije koje
je dobijala od BND-a funkcionisala u korist secesionista, koje su
podržavali Bon i Bec. Jednu važnu ulogu u svemu tome igrao je jedan
austrijski nacista iz funkcionerskog kadra Hajderove "Slobodarske
partije Austrije" izuzetno blizak BND-u. O tom coveku iz Slobodarske
partije i HNA, Helmutu Štubneru, pisao je "Profil" u avgustu 1995.
"Štubner je u HNA deset godina bio oficir zadužen za poducavanje novih
kadrova i stalno se kretao u ekstremno desnim krugovima. Prvo je
podržavao akciju 'Nova prava', onda se na Beckom univerzitetu spojio sa
desnim studentskim udruženjima - medu njima je bio i Franc Radl,
optužen za podmetanje pisma-bombe. U godinama koje slede Štubner je sa
jednom grupom tvrdolinijaša delovao u okružnim odborima "Slobodarske
partije", povremeno je radio i u partijskoj centrali u Becu, u
okruženju predsedavajuceg Rajnera Pavkovica. Nemackog nacionalistu
Štubnera narocito su zanimala pitanja o evropskim manjinama; on se
zajedno sa "Austrijskim udruženjem zemljaka" zalagao za nemacke manjine
u Erdelju i drugim mestima. Njegov diplomski rad iz oblasti
medunarodnog prava obradivao je 'zaštitu manjina u Sloveniji i
Hrvatskoj'."
Kada je 1. jula 1991. u Becu osnovano "Austrijsko-slovenacko društvo",
Štubner je bio jedan od protagonista koji su se zalagali za priznavanje
secesionisticke države. Osnivaci su vecinom bili iz Slobodarske
partije, izmedu ostalih i Ginter Encensdorfer, referent za nacionalna
pitanja u partiji. Iz zapisa jednog funkcionera Slobodarske partije
saznalo se da je Štubner vodio nekoliko razgovora licno, sa Hajderom. U
jednom pismu, upuceno tadašnjem generalnom sekretaru Slobodarske
partije Valteru Majšbergeru, Štubner se u februaru 1992. hvali da je sa
uspehom "smislio velikodušnu akciju" za "put samoopredeljenja Slovenije
i Hrvatske".
Nekoliko meseci kasnije Štubner je otkriven pri pokušaju stvaranja
privatne vojske u južnom Tirolu. Njegovi tadašnji partneri u Bolcanu
preneli su državnom tužilaštvu u Insbruku ono što im je rekao: "Ako
Slovenija vecim delom bez borbe uspe da dobije nezavisnost, onda je to
rezultat višegodišnje dobre vojne pripreme, koju je sprovela austrijska
obaveštajna služba. Za dan X (gradanski rat ili ratni sukob sa
Srbijom), Štubner je po nalogu HNA, sa drugim austrijskim oficirima u
Sloveniji izgradio baze za sopstvenu teritorijalnu odbranu, a ljude
poducio, pripremio i snabdeo ih oružjem. Samo zahvaljujuci ovim dobrim
pripremama, Slovenija je danas nezavisna." Prilikom kucnog pretresa je
na hard-disku Štubnerovog kompjutera pronaden "Nacrt jednog scenarija
za politicko pronalaženje cilja u aktuelnom secesionistickom sukobu u
Jugoslaviji". Ime fajla: "Južni vetar". U jednom adresaru pronadeni su
ime i adresa slovenackog šefa obaveštajne službe Renata Krajnca.
Saznanja drzavne policije Austrije - STAPO, konkurentskoj organizaciji
HNA, takodje prikazuju Štubnera kao deo koji je "smislio velikodušnu
akciju". Konkurecija izmedju STAPO i HNA je rezultat njihove politicke
privrzenosti - HNA tradicionalno privržena Austrijskoj narodnoj partiji
i Slobodarskoj partiji, dok je Stapo više pod uticajem
Socijaldemokratske partije Austrije. STAPO je i "namestio" otkrivanje
Stubnera pri pokusaju stvaranja privatne vojske kao i pustanje u
javnost kompromitujucih detalja o Stubneru i HNA. "U Stapou se tacno
secaju da su u slucaju napada od strane JNA, cinovnici HNA u džepu
imali spreman plan evakuacije za slovenacku vladu. U datom slucaju bi
Slovenci u Austriji osnovali vladu u egzilu. Supruge slovenackih
najviših politicara vec su bile smeštene u jednom skrovištu u
Gradišcu", pisao je dnevni list "Kurijer". Još tada je Stapo
pretpostavljao da se radi o "grupi agenata, koji su upadljivo bliski sa
Slobodarskom partijom". Pored Štubnera, ovoj grupi su pripadali ili je
trebalo da pripadaju HNA-brigadiri "Nj". i Volfgang Jung. "Nj". je po
"Kurijeru", imao "odlicne veze sa tadasnjim ministrom odbrane Vernerom
Faslabendom", Jung je voda Hajderovog "sigurnosno-politickog radnog
kruga" i zamenik predsednika odeljenja spoljnih poslova u HNA. Sve ove
informacije je "Kurijer" dobio iz STAPO-a, a u cilju neutralisanja
ekstremista iz Slobodarske partije i kidanju njihoih veza sa HNA.
Citava akcije ja izvedena u cilju zastite ustavnog poretka Austrije.

3.3 Saradnja sa drugim obavestajnim sluzbama

BND godinama saradjuje i sa izraelskim obavestajnim sluzbama,
razmenjuci iskustva iz upotrebe tehnickih sredstava, posebno sa nekim
firmama iz izraelskog vojno-industrijskog kompleksa. Sve obavestajne
sluzbe iz nemackog obavestajnog sistema medju njima i BND, su se
angazovale na formiranju, organizaciji i obuci hrvatske obavestajne
sluzbe, a uzele su ucesce i u organizovanju obavestajne sluzbe Sovenije
i obuci kadrova za nju. Odstranjivanjem starog obavestajnog prstena u
obavestajno-bezbednosnom sistemu Hrvatske, BND je iz ovog sistema
iskljucio tzv. partizanski kadar i uspostavio potupnu kontrolu nad njim.
BND je takodje bio angazovan na formiranju, organizaciji i obuci
albanske obavestajne sluzbe. BND odlicno saradjuje i sa obavestajnim
sluzbama pojedinih arapskih i africkih zemalja. Saradnja izmedju BND-a
i uopste citavog nemackog obavestajnog sistema nikad nije bila narocito
razvijena sa britanskim obavestajnim sitemom bez obzira na pripadnost
istom vojnom savezu. Situacija nije poboljsanja ni posle konstituisanja
Evropske unije. Naprotiv, stice se utisak da rivalstvo izmedju njih
dobija sve veci znacaj.
BND ima filijale u oko 100 zemalja sveta i to nemacke poreske obveznike
kosta preko 500 miliona evra godisnje.

4. Organizaciona struktura BND

Vrh BND-a cini Generalna direkcija na cijem celu se nalazi direktor.
Diretor je direktno vezan za Saveznog kancelara. To prakticno znaci da
je BND potcinjen uredu saveznog kancelara, a njome neposredno rukovodi
sef ovog ureda, cije je sediste u zgradi vlade u Berlinu.
U Generalnoj direkciji BND-a slivaju se svi podaci koje njeni organi i
agentura prikupi. S obzirom da su ostale institucije, sem Generalne
dirkecije, kamuflirane, to se medjusobni saobracaji i kontakti , kako
sa nizim organima, tako i sa agenturom stogo zakonspirisani.
Generalna direkcija se cetsto naziva "Centrala", sediste joj je u
Pulahu, nedaleko od Minhena. BND u Pulahu zauzima 46.000 kvadratnih
metara, i smesten je u 140 zgrada, vecinom nalik na barake. Izuzev
zaposlenih i onih koji tamo stanuju, pristup u centralu BND-a je strogo
ogranicen.
Gneralna direkcija ima cetri uprave:
- Prva uprava se bavi obavestajni radom u inostranstvu. U okviru nje
nalaze se odeljenja koja se bave obavestajnim radom i prikupljanjem
informacija po odredjenim sektorima kao sto su vojska, privreda,
naoruzanje i oprema, politika tehnika i kontraspijunaza. Kroz ovih sest
odeljenja obuhvacen je sav obavestajno informativni rad na prikupljanju
informacija, a to znaci konkretan operativni rad na stvaranju agenture
i njenom rukovodjenju. Svako od navedenih odeljenja ima po 13 referata
koji obuhvataju odredjene zemlje ili sire regione, zavisno do interesa
BND-a za odredjena podrucja. Pripadnici I uprave pojavljuju se kao
instruktori u organizacionim jedinicama koje su nosioci obavestajnog
delovanja na odredjeno pravcu na primer:
Bec-Zagreb-Sarajevo-Tirana-Atina.
- Druga uprava obuhvata tehnicko-tehnolosku podrsku ostalih uprava
sluzbe i tehnicke protiv mere. Njeni zadaci se mogu sagledati iz
odeljenja koja ima u svom sastavu, a to su: prislusna sluzba veze,
elektronika, radio-prislusna sluzba kao i tajna tehnika koja ima
najsiru priemenu u operativnom radu.
- Treca uprava je analiticka i organizacijski je tako postavljena, da
je skoro potpuno identicna I upravi, ima kao i ona ista odeljenja sem
za kontraspijunazu, ali zato ima odeljenje za legalne izvore i
personalna dosije, dok je broj referata isti kao i kod I uprave. Za ovu
upravu se moze reci da je karakteristika BND-a a istovremno i imperativ
svaremene obavestajne sluzbe, jer je njen zadatak da analizira
informacije koje prikupi I uprava, da te podatke, posto su prosli kroz
odredjenu obradu, daje drugima na koriscenje, bilo u vidu, informacija
ili vec gotovih obrada i podataka.
Korisnici njenih informacija su na prvom mestu preko Predsednika BND-a,
Savezni kancelar. Ova uprava dostavlja direktne podatke ostalima - kao
sto su : savezno ministarstvo spoljnih poslova, unutrasnjih poslova,
odbrane, privrede, Savezni ured za stampu. Pored korisnika u zemlji
pojavljuju se i drugi korisnici analitickih rezultata III-ce uprave kao
sto su prijateljske obavestajne sluzbe u okviru NATO-a, prijateljske
obavestajne sluzbe van NATO-a, i vrhovna komanda NATO-a. Svakako ovo
informisanje je obostrano zasnovano na prijateljskim osnovama,
odredjenim obavezama ali i na bazi reciprociteta. U okviru BND-a ova
uprava takodje ostalim upravama daje na koriscenje rezultate svog
analitickog rada.
Moze se slobodno reci da I-va i III-ca uprava predstavljaju jednu
celinu jer I-va uprava radi na prikupljanju informacija putem raznih
izvora i svojim operativnim radom, a III-a uprava analitickim putem
sredjuje, analizira, i uopstava rezultate rada I-ve uprave za
koriscenje drugim zainteresovanim organima. Rezultate rada III-ce
uprave u punoj meri koristi i I-va uprava za poboljsanje svoga rada.
- Cetvrta uprava je za opste poslove i ona prakticno svojim radom
obsluzuje ostale tri uprave a time i celu BND. Ova uprava ima 11
odeljenja: Finansije, pravnu sluzbu, upravu, organizaciju sluzbe,
kadrovsko odeljenje, obuku, podrucje zastite, kurirsku sluzbu, vezu sa
stampom i dokumentaciju sa centralnom bibliotekom. Nazivi pojedinih
odeljenja jasno govore o njihovim osnovnim zadacima.

5. Organi dejstva BND-a

Organi dejstva BND-a su nize organizacijske jedinice - Generalna
zastupnistva. To su obavestajni centri na teritoriji SR Nemacke, koji
se nalaze u vecim mestima i administrativnim centrima, i samostalni su
u planiranju i realizaciji obavestajne penetracije prema odredjenim
pravcima. Generalna zastupnistva su organizacijski postavljena slicno
Generalnoj direkciji, sa najjace izrazenim sektorom I-ve uprave.
Obavezno su Generalna zastupnistva kamuflirana kao neka preduzeca gde
je normalan protok ljudi. Generalno zastupnistvo koje deluje prema
zmelajma bivse Jugoslavije nalazi se u Minhenu.

6. Ljudstvo

U okviru BND-a zaposleno je oko 7.000 ljudi. Svi sluzbenici BND-a koji
operativno rade imaju slobodno izabrana imena i odgovarajucu profesiju,
kao i takva dokumenta koja odgovaraju njihovom kamufliranom polozaju.
Takodje svaki pripadnik BND-a ima svoj "nuzni broj" (Nottnumer), koji
mu sluzi za identifikaciju u svojoj zemlji, kada ne zeli da otkrije
svoj pravi identitet pre organima policije, koja tada broj proverava u
centrali BND-a. U medjusobnom saobracaju pripadnci BND-a koriste se
samo pseudonimima a takav postupak je i sa agenturom gde se za svaki
izvor podataka daju ocenu verodostojnosti i vaznosti koji iznose.
Prpadnici BND-a koji rade sa agenturom zive pod posebnim rezimom (pod
drugim imenom, ograniceno im je kretanje, stalno su pod zastitom i
kontrolom). Prilikom odlaska u penziju za njih i dalje vazi obaveza
cutanja o poslu na kome su radili.

7. Agentura

7.1 Vrbovanje i obuka agenata

BND ima razradjen sistem niza postupnih mera za angazovanje agenture.
Pronalazenje kandidata za agente, pored zvanicnih organa BND-a, vrse i
posebni saradnici "Tiperi" koji su regrutovani iz takvih profesija koje
im omogucavaju veci broj kontakata sa licima koja iz inostranstva
dolaze u Saveznu Republiku Nmacku (turisticki biroi, firme,
instituti..). "Tiperov" zadatak je da pronadje lice sa odredjenim
sposobnostima, prikupi osnovne podatke o takvoj licnosti i da ih
dostavi organu BND-a, time je njegov zadatak zavrsen. Na osnovu tih
podataka, ako se donese pozitivna odluka, nastupa poseban saradnik
"Forscher" (istrazivac - proverac), ciji je zadatak da prikup detaljne
informacije o kandidatu: politicka opredeljenost, odnos prema svojoj
zemlji, drustveni polozaj, biografske podatke i sl., i da pokusa da
uspostavi licni kontakt ali samo u cilju provere. Na osnovu
prikupljenih podataka i eventualnog licnog kontakta "Forsher" predlaze
nacin stupanja u kontakt sa kandidatom za vrbovanje kao i sam proces
vrbovanja.
Sam proces vrbovanja i pripreme izvodi zvanicni organ BND-a koji se
naziva "Weber" (lice koje vrbuje). "Weber" pravi plan vrbovanja,
odabira mesto, gde ce izvrsiti vrbovanje, nacin prilazenja kandidatu i
obavlja ostale tehnicke pripreme za sto uspesnije izvrsenje svog
zadatka - vrbovanje. Pre vrbovanja uocene su mogucnosti kandidata, kao
i motivi za saradnju na osnovu koje bi pristao na vrbovanje, kakvi su
mu uslovi dolaska u SR Nemacku ili neku drugu zemlju, zbog mogucnosti
odrzavanaj veze. Kada "Weber" izvrsi vrbovanje kandidata, on ga predaje
na vezu WM "Fureru" koji se dalje brine o instruktazi agenta i
odrzavanju veze.
BND ide na dugorocniji rad sa agenturom pa joj zbog toga posvecuje punu
paznju kako u instruktazi tako i u odnosu prema njoj. Agentu se kroz
instruktazu daje znanje po pitanjima na kojima ce raditi, a narocita
paznja se posvecuje pisanju izvestaja i njihovom dostavljanju.
Izvestaju treba da budu kratki, pregledni, jasni sa oznakom
verodostojnosti podataka koji se iznose u izvestaju. Izvestaji se
najcesce salju u pismu obicne sadrzine, napisani pomocu tajnih mastila
ili specijalnog indiga. Agent dobija nekoliko adresa na koje upucuje
svoje sifrovane izvestaje. Pored toga svaki agent ima odredjeni broj
kodova za kratka saopstenja i upozorenja. U upotrebi su i mikro filmovi
iako redje zbog svoje komplikovanosti obrade od strane agenta. U cilju
odrzavanja veze sa svojom agenturom BND svakodnevno koristi emisije
niza radio stanica gde se u njihovim emisijama u pojedinim tekstovima
preko sifre daju uputstva i kratka saopstenja.
Kroz rad sa agenturom BND nastoji da sa agentom stvori odnso
medjusobnog poverenja, pa se zbog toga retko menja operativac koji
odrzava vezu sa agentom. BND u svakom pogledu vodi brigu o agentu kao
licnosti i pruza mi svaku pomoc. Placanje agenture se vrsi prema
prodkciji, tj. prema broju i kvalitetu podataka koje agent pruza, a u
pojedinim situacijama vrse se i posebna nagradjivanja u cilju
stimulisanja rada agenata i sto boljeg vezivanja u obavestajnom radu.
Sastanke sa agenturom BND odrzava u svojoj zemlji ili u trecim zmljama
(trecim zemlajma smatraju se zemlje iz kojih nije agentura sa kojom se
odrzava veza a niti obavestajna sluzba koja tu vezu odrzzva), sto na
prvom mestu zavisi od mogucnosti agenta. Rezident je uvek u susednoj
zemlji, zbog sigurnosti. Tajnosti u odrzavanju ovih sstanaka pridaje se
puna paznja prvenstveno sa aspekta cuvanja agetna.

7.2 Podela agenture

BND je izvrsio podelu svoje agenture na kategorije i to na osnovu
ciljeva za koje se odredjeni agent upotrebljava i na osnovu odnosa
agenta prema cilju i njegovim mogucnostima. Obavestajni cilejvi su :
politicki, vojni, privredni, naoruzanje i oprema i tehnika i odgovaraju
odeljenjima koja se tim pitanjima bave u okviru I-ve uprave BND-a.
Agenturu kao izvor podataka, u odnosu na cilj podeljena je na:
"P" izvori su oni agenti koji vrse vazne funkcije u drzavnom aparatu,
vojsci i sl., i mogu pruziti najkvalitetnije informacije;
"U" izvori su oni agenti koji mogu samo da opserviraju cilj bez
prodiranja u njega;
"R" izvori su najbrojniji saradnici. To su lica koja mnogo putuju i
najvise prikupljaju podatke iz one oblasti koja je najbliza njihovoj
profesiji. Podatke prikupljaju kriz razne kontakte i opservacijom.
"S" izvori su agenti ugradjeni u strane obavestajne sluzbe.
Za svakog agenta se vodi karton "WKW" (ko koga poznaje), tako da se kod
provale agenta blagovremeno obavestavaju sve veze koje mogu biti
ugrozene. Svaki slucaj otkrivanja i kompromitovanja agenture se izucava
ponaosob, utvrdjuju se uzroci kako je do toga doslo, u cemu su bile
slabosti prilikom rukovodjenja agenturom i kakve se posledice mogu
ocekivati po dalji rad.

8. Subverzija i tajne operacije - instrumenti BND-a

Posebnu paznju BND posvecuje subverzivnim aktivnostima a u okviru njih
stvaranju tzv. politicke agenture i tajnim operacijama, sve to u cilju
ostvarenja interesa SR Nemacke u odredjenoj drzavi ili regionu..
Politicka agentura je strogo namenska agentura koja se ne poistovecuje
sa obavestajnom delatnoscu. U tom smislu BND stalno prosiruje svoj
katalog "KO JE KO" u odredjenoj zemlji vodeci racuna o perspektivnim
kadrovima. U BND-u se definise lista onih koji dobijaju stipendiju za
usavrsavanje u Nemackoj. BND odredjuje koji ce strani politicar dobiti
podrsku bilo novcanu bilo finansijsku.
Stvaranje politicke agenture je proces koji se po doktrini BND-a odvija
u dva pravca:

1. stvaranje oslonca u postojecim drustveno-politickim strukturama,
2. prodiranje i stvaranje agenture u onim regionima zemlje "zrtve" i
delovima drustva koji se ocenjuju kao zariste sukoba
Vrbuje se elita - intelektualci, vrhunski strucnjaci, novinari,
urednici stampanih i elektronskih medija, bogati pojedinci u nacelu
mladi ljudi pred kojima je buducnost i koji imaju izglede da dodju na
znacajne rukovodece polozaje ili do znacajnih finansijskih sredstava.
Cilj je prodor u drustvene strukture zemlje zrtve, sa tezistem na
intelektualne krugove i sredstva informisanja. Znacajnu uloga u tim
aktivnostima pridaje se politickoj emigraciji , disidentima, i drugim
otvorenim protivnicima rezima, koji obezbedjju kanale i veze u zemlji i
izvrsavaju zadatke. Organizuje se njihovo okupljanje, podrzava
negativan stav prema postojecem sistemu... Mada su te veze otvorene,
njihova pozadina se brizljivo prikriva. Jedinstvo svih tih snaga
ostvaruje se na istovetnosti ideoloskih uverenja i politickih pogleda
sa zemljom pokroviteljom (SR Nemackom), cija je namera da se oni
nametnu masama. Cilj stvaranja politicke agenture je projektovanje
politickih dogadjaja, odnosno politicke buducnosti zemlje zrtve kao i
obezbedjenje podrske akcijama specijalnog rata a u svrhu realizacije
interesa SR Nemacke.

8.1 Polititicka agentura u Hrvatskoj

Dugorocan isplativ rad na stvaranju politicke agenture, njeno perfektno
rukovodjenje i koriscenje moglo se videti na primeru Hrvatske, gde su
upravo pripadnici politicke agenture koju je stvorio BND a u ciji
sastav su usli pripadnici ekstremnih i teoristickih ustaskih
organizacija, komunisti i disidenti kakav je recimo bio ubijeni Bruno
Busic, novinari kakvi su bili recimo nekoliko novinara "Vjesnika",
kadrovi iz INI-e, bili glavni protagnosti secesionizma. BND je kroz
jednu takvu agenturu omogucio pomirenje ustasa i partizana cime su
udareni temelji danasnjoj Hrvatskoj. U vezi s tim pisac knjige "Ratnici
u senci", Erih Smit Embaum, koja se u nemackim knjizarama pojavila
1994. godine tvrdi: "Krajem osamdesetih godina, veze izmedju hrvatskih
secesionista i BND poprimile su tako cvrste forme da su od tog trenutka
pa nadalje sve odluke u Zagrebu, sto su se donosile na planu strateskih
i personalnih pitanja, donosene u dogovoru Krajacicevog kruga i BND
instanci ustaskih emigranata". Tom krugu su pripadali Franjo Tudjman,
Stjepan Mesic, Josip Boljkovac, Josip Manolic i fra Tomislav Duka.
Kasnije su im se prikljucili Martin Spegelj, Janko Bobetko i Zvonimir
Cervenko.

8.2 Politicka agentura BND-a u okviru siptarskog secesionistickog
pokreta

BND je po slicnom sistemu stvorio politicko-obavestajnu agenturu i
medju siptarima koju su cinili pripadnici raznih siptarski
ultranacionalnih i teroristickih organizacija koje su uz precutnu
saglasnot a neke od njih iz uz gotovo otvoreno podrzavanje nemacke
drzave delovale na njenom tlu. Tako je 92. godine samoproklamovani
premijer Bujar Bukoši je uz blagonaklonost nemackih vlasti osnovao od
bivših oficira grupu "za vojnu problematiku i bezbednost", kasnije
preimenovanu u "ministarstvo odbrane Kosova". Na njenom celu je bio
Ahmet Krasnici kasnije ubijen od strane konkurentske teroristicke
organizacije OVK. U "ministarstvu odbrane Kosova" visoku funkciju je
zauzimao i Tahir Zemaj begunac iz niskog zatvora, bivsi ofici JNA, za
kojim je bila raspisana poternica a kome su nemacke vlasti dale azil!
Osnivanjem "ministarsta odbrane Kosova" pocinju u Nemackoj i intezivne
obuke siptarskih terorista koje su po peporuci BND-a vodili bivsi
oficiri Bundeswera i pripadnici Legije stranaca.
Decembra 93. godine, Bukosi je osnovao je i fond "Domovina zove",
organizaciju za prikupljanje novaca namenjenog nabavci oružja i opreme
za "Vojsku Kosova" iz koje ce kasnije izaci teroristicka organizacija
FARK. Fond je registrovan u Nemackoj, u okviru albanske demokratske
zajednice i imao je filijale u 12 zemalja Evrope i Amerike. Devize koje
je on sakupljao išle su delom za obuku, opremu, naoružanje i strane
placenike, a delom za propagandu i potkupljivanje lobista i uticajnih
grupa u vladajucim krugovima Zapada. To su priznale i zapadne vlade, pa
su, mada kasno, tek sredinom 1998. godine, donele odluku o zabrani tog
fonda, medjutim ona je vise bila u fuknciiji otkazivanja "pomoci"
Bukosiju i Rugovi i prilanjanja Hasimu Taciju. I pored zabrane, fond je
nastavio ilegalno da funkcionise, a funkcionise i danas. O sva
upozorenja koja je upucivala SDB u vezi navedenih aktivnosti SR Nemacka
se oglusivala.
BND i CIA su pocetkom 1996. godine su svoju pomoc usmerile prema
ljudima koji su stvorili teroristicku organizaciju OVK iz cisto
prakticnih razloga - koncepcija za koju su se zalagali Bukosi i Rugova
bila je isuvise spora za realizaciju njihovih interesa na prostoru SRJ,
u teroristima OVK su videli brze resenje. Rugova je sklonjen u stranu
kako bi posle vojne intervencije mogao realtivno neokaljan da bude
ponovo politicki rehabilitovan a teroristima iz OVK je prepusteno da
etnicki gotovo ociste KiM od Srba. Rugova je politicki rehabilitovan uz
pomoc SAD i EU u kojoj glavnu rec vodi Nemacka i danas je nekakv
predsednik Kosova a na delu imamo pokusaj neutralisanja terorista iz
OVK cije su vodje postale vodje politickih partija. U tom pokusaju SAD
i Nemacka preko svoji obavestajnih sluzbi koriste koncept i strategiju
"suprostavljanja siptara siptarima" sve pod velom sudjenja za zlocine
koje su teroristi iz OVK pocinili nad civilima siptarima, pripadnicima
druge teroristicke formacije FARK i velom borbe protiv organizovanog
kriminala. Cilj je podrzati uspostavljanje politicke vlasti i moci
jednog saradnika u ovom slucaju Ibrahima Rugove i neutralisanje drugih
saradnika zbog njihovih pretenzija koje mogu destabilizovati citav
region. SAD i Nemacka ne zele, bar za sada nove sukobe u regionu, jedan
od njihovih geopolitickih ciljeva je ispunjen, stacionirane su na KiM,
koja predstavlja makro tvrdjavu Balkana odakle je moguce kontrolisati
saobracajnice, koridore i strateske pravce na Balkanu. Osim toga na KiM
se nalaze prirodni resursi vredni vise desetina milijardi dolara i
kontrolom nad njima u dobroj meri se moze kontrolisati privredni razvoj
citave Srbije sto je tema jednog posebnog teksta.

9. Tajne operacije - Hrvatska

Uklapajuci se u americku koncepciju sukoba niskog inteziteta, uz
jednovremenu realizaciju svojih posebnih interesa (pokusaj nametanja
novog faktora i sila u Istocnoj Evropi, Balkan kao odskocna daska za
dalje sirenje uticaja na Istok) na prostoru bivse SFRJ, BND je bio u
prilici da tajnim operacijama, obavi najveci deo posla zahvaljujuci
svojim vezama sa emigrantskim organizacijama i profasistickim
teroristickim grupama u Sloveniji i Hrvatskoj, ali i koriscenjem svoje
obavestajne i gore pomenute politicke agenture.
Kljucni covek BND-a, koji je uz aminavanje Klausa Kinkela, direktora
BND-a od 1979. do 1982. godine, a tadasnjeg ministra inostranih poslova
SR Nemacke, radio na projektu hrvatske secesije bio je Klaus Derner.
Klaus Kinkel je jos dok je bio na funkciji sefa nemacke obavestajne
sluzbe radio na razbijanju Jugoslavije, a postavljenjem na funkciju
ministra inostranih poslova je to samo nastavio. Pomenuti Derner je od
pocetka sedamdesetih radio na tlu Jugoslavije i uspostavio je posebno
bliske kontakte odrzavao sa Krajacicem a potom i njegovim krugom koji
su sacinjavali Josip Manolic, Josip Boljkovac, Franjo Tudjman i Stipe
Mesic. Dener je bio zaduzen da "pomiri" ustaske emigrante i teroriste i
bivse komuniste a potom nacionaliste. U tu svrhu on je organizovao
veliki broj njihovih sastanaka u Nemackoj i Austriji ali i u nemackom
konzulatu u Zagrebu.
Zapazenu ulogu u je imao i Johan Dengler, bivsi oficir Vermahta,
austrijski diplomata i obavestajac visokog iskustva jos iz drugog
svetskog rata. Johan Dengler nije bio obavestajac koji sakuplja podatke
vec je otkrivao politicare sa kojima se u perspektivi moze raditi - sto
u prevodu znaci one na koje moze da se utice. Kao dugogodisnji konzul
Austrije u Zagrebu i ambasador u Budimpesti, bio je u mogucnosti da
pomogne nacionalistickim snagama u Hrvatskoj da povezu cvrsce sa
uticajnim licnostima u Becu, Budimpesti, Vatikanu, a posebno u Bonu,
angazujuci im i obavestajne kontakte. On je odigrao veoma vaznu ulogu u
povezivanju vrhovnistva Hrvatske sa nemackim politickim i obavestajnim
vrhom. Bio je izuzetno blizak sa Vladom Gotovcem, Stankom Goldstajnom,
i Hrvojem Sasicem. Kao veznik nemacke obavestajen sluzbe, krajem 1990.
godine, licno je Tudjmanu izlozio kompletnu strategiju i sugerisao
nacin i postupke pri razbijanju Jugoslavije i otcepljenju Hrvatske.
Nikako ne sme da se u svemu ovome zaboravi lik i delo dr. Ernesta
Buera. Bauer je rodjen u folksdojcerskoj porodici u Zagrebu 1910.
godine. Po zavrsenom filozofskom fakultetu 1937. godine predavao je
istoriju u Zagrebu i Vinkovcima. U vreme NDH bio je sef ABVER-a za
Bjelovar, potom konzul NDH u Pragu i atase za propagandu u Bukurestu.
Sve vreme je u ovom gradovima istovremeno obavljao i poslove za ABVER.
Posle rata je doktorirao u Gracu, 1953. godine i sve vreme bio jedan od
rukovodecih ljudi u "Hrvatskom nacionalnom vecu". Iako je 1957. godine
penzionisan kao general-potpukovnik BND-a, on prakticno nikad nije
otisao u penziju, posebno kad je rec o njegovom angazovanju prema SFRJ.
Susret Tudjmana i Bauera organizovao je bivsi pukovnik ABVER-a Vladimir
Musa. Juna 198. godine Tudjman je posetio u Nemackoj Ernesta Bauera i
tom prilikom su dogovorena osnovna nacela HDZ-a i udareni temelji
njegove totalitarne vlasti. Bauer je tom prilikom postavio Tudjamnu
odredjene uslove, cijim bi ispunjavanje pomogao svom "pulenu" da doje
na vlast. Tudjman je dobio "domaci" zadatak da pronalzazi puteve
povezivanja HDZ sa muslimanskim stanovnistvom BiH. U tome je svako
nasao svoj interes. Nemackoj je bio potreban saveznik koji ima korene u
Aziji, gde su izvori nafte - muslimani, a Hrvatskoj koja ima lobi,
strategijski - zaledje. Osim toga Bauer je od Tudjamna trazio da u vrhu
buduce hrvatske policije i diplomatije budu "provereni Hrvati", Gojko
Susak i Perica Juric, zvanicno jastrebovi HDZa u stvari agenti BND-a
koji su Tudjmana trebali da drze na oku. Tudjman je prihvatio ovu
ponudu. Najveca zasluga ovog penzionisanog generala BND-a je sto
Tudjamnu pomogao da stupi u vezu sa BND i CIA i sto je HDZ za izbornu
kampanju iz Nemacke dobila 6 miliona DM.

9.1 Ilegalno naoruzavanje Slovenaca, Hrvata i muslimana

Da bi osigurala da svoj suverenitet brane vojnim sredstvima SR Nemacka
je obezbedila ilegalno naoruzavanje oruzanih snaga Slovenije i Hrvatske
- za izvodjaca radova je bio odredjen BND. BND je hrvatskim i
slovenackim bankarima i trgovcima oruzjem omogucio kontakte sa
medjunarodnim trgovcima oruzjem, a onda se postarao da sve ide glatko.
Medju partnerima BND-a u naoruzavanju Hrvatske i Slovenije bili su
trgovci oruzjem Karl Hajnc Sulc, Mertins-firma Meleks, Hriscanska
milicija iz Bejruta... Karl Hajnc Sulc je kupio velike kolicine oruzja
i vojnog materijala bivse istoconemacke vojske i sve to preproda
Tudjmanu. Sulca je Tudjmanu preporucio BND koji je i kontrolisao citav
posao. Nemacko oruzje je u Sloveniju i Hrvatsku stizalo zaobilaznim
putem, tako je licenca za proizvodnju Ambrust raketa prodata Belgiji i
Singapuru a odatle su trgovci oruzjem uz podrsku BND-a to oruzje
prodavali Hrvatskoj i Sloveniji. Standardna oprema Hrvata su postale
puske i revolveri MP-5 proizvodjaca Heckler/Koch, a na tone oruzja i
opreme iz bivseg DDR-a medju njima puske AK-74, municija, kamioni,
transporteri, je takodje na ovaj nacin isporuceno Hrvatskoj.
Osim ilegalnog naoruzavanja Slovenaca i Hrvata, SR Nemacka je aktivno
ucestvovala i u naoruzavanju muslimana u BiH. Novinari nemackog TV
magazina "Monitor" su 27. februara 1997. godine argumentovano dokazali
da je BND bio umesan u ilegano naoruzavanje muslimana u BiH. Kljucna
licnost u citavoj toj prici bio je Kristof fon Becold, rukovodilac
nemacke delegacije u posmatrackoj misiji EU za Hrvatsku i Bosnu. Fon
Becold je rukovodio zagrbackom filijalom BND-a ciji je centar bio u
jednoj vili, u diplomatskoj cetvrti Zagreba. Novinarima "Monitora",
lekari i osoblje bihacke bolnice priznali da su nemacki posmatraci pod
zastavom EU u dzipovima dovozili municiju koja je bila skrivena u
paketima sa oznakom "decja hrana" i "mleko u prahu". O tome postoje
cak, i knjige i primopredaji "robe", koja pokazuje da je samo jednom
prilikom, 27.marta 1994. jedna nemacki "posmatrac" dovezao 17.280
metaka raznog kalibra. Osim toga agenti i saradnici BND-a su u Sarajevo
prenosili i velike kolicine novca, pa su pojedine posiljke bile "teske"
i do 50.000 DM. Zamenik Kristofa fon Becolda u posmatrackoj misiji EU
bio je pukovnik Grapengeter koji je pre dolaska u Zagreb radio u Rimu,
tako da je bio dobro upoznat sa situacijom na prostoru bivse
Jugoslavije. Grapengeter je bio veza BND-a sa visokim predstavnicimsa
hrvatske i muslimanske vojske.
Zapazenu ulogu u naoruzavanju muslimana u BiH imao je i Nurif
Rizvanovic koji je kao oficir JNA 1987. godine osudjen na kaznu zatora
od 7 godine zato sto je za potrebe BND-a pod pseudonimom "BND-270"
prikupljao podatke o JNA i odbrani zemlje stepenovane kao vojna tajna.
Rizvanovica koji je na izdrzavanje kazne u KP Dob kod Ljublajne otisao
9.marta 1988 oslobodila je nova vlast Slovenije 1990 godine. Posle toga
on je osnovao firmu "Lanfer" za sedistem u Novom Mestu koja istovremeno
bila obavestjani punkt BND-a. Po zadacima BND-a Rizvanovic je ilgalno
uzvozio naooruzanje za potrebe SDA u istocnoj Bosni. Operacija sa
Rizvanovicem nije dugo trajala, jer je on bio covek koji je prvenstveno
radi za sebe, svoju materijalnu korist, i zavrsila se skandalom u koji
su bili upelteni i Adil Osmanovic Taran covek BND-a koji je bio poslat
da kontrole Rizvanovica i Hriz Redzic, muslimanski poslanim u skupstini
BiH, takodje na vezi BND-a.

Zakljucak

Sve ovo govori da je Nemacka dugo vremena sredstvima operativne spoljne
politike pripremala teren za nastupanje u ulozi velike politicke sile
kako na istoku, tako i na zapadu evropskog kontinenta. Bon je posle
osvajanja punog suvereniteta krenuo u ekspanzivni prodor a Balkan mu je
posluzio samo kao odskocna daska za dalje sirenje svog uticaja na
Istok. Jedna od glavnih poluga u tom sirenju Nemacke predstavlja BND,
posle pada Varsavskog pakta druga najveca tajna sluzba u Evropi.
Zahvaljujuci preko 80 filijala sirom sveta, saradnji sa preko 150
drugih tajnih sluzbi, vrhunskim tehnoloskim pozicijama i zastrasujucem
ekonomskom potencijalu Nemacke, BND preti da postane jos uticajniji
faktor moci u medjunarodnoj politici, utoliko pre sto u medjudrzavnim
odnosima nastupa i dalje sa tradicionalnim politickim sredstvima moci
iz perioda hladnog rata.
Medjutim, na osnovu iznetog o organizaciji i metodama rada BND-a ne
treba izvuci zakljucak da je to savrsena obavestajna organizacija kojoj
se ne moze suprostaviti u njenom delovanju. BND je pored uspeha imala i
niz vrlo ozbiljnih neuspeha u svom radu, a o tome dovoljno govori
situacija iz 1969. i 1970. godine kad je Saveznu republiku Nemacku
zahvatio talas samoubistava odgovornih funkcionera, sto je svakako bilo
u vezi sa obavestajnim radom. Osim toga treba dodati su pripreme za
izvodjenje teroristickog akta AL-Qai'de (teroristicki napad na WTC)
dobrim delom izvedene u Nemackoj a da citav njihov obavestajno
bezbednosni sistem nije imao nikakve informacije o tome.