Saopstenje

"Centra Tito" povodom saopstenja Krunskog saveta o uvodjenju monarhije u Srbiji

Mala analiza saopstenja koje je u Belom Dvoru procitao eksprinc Aleksandar Karadjordjevic pokazace nam najbolje zasto nam kralj nije potreban a najmanje ovakav kao on!

Obracanje narodu saopstenjem je vec, samo po sebi, diskutabilno. To govori da nema licne odlucnosti I sposobnosti da izadje pred javnost vec mu to "obracanje javnosti" verovatno pisu drugi a on ga samo cita. Nimalo kraljevski!

A to sto je procitao " ne bi pas s maslom pojeo" pa I to govori o njegovom intelektualnom opusu I zivotnom iskustvu. Vec prva konstatacija " Previse je krvi proliveno, snage utroseno, ugleda izgubljeno u dvadesetom veku….sa malo dobrih rezultata" pokazuje da "uvoznom princu" nacionalna istorija nije jaca strana. Prolivena krv I utrosena snaga u I i II svetskom ratu I posle njih, a narocito posle II svetskog rata, nisu bili uzaludni. Srbija je sacuvala svoju slobodu, nezavisnost I suverenitet I snazno zakoracila u progres I modernizaciju. Nista od ugleda nije izgubljeno vec je on dostigao najvisi nivo u nasoj istoriji zahvaljujuci NOB , socijalistickoj izgradnji I nesvrstanoj spoljnoj politici. Cak ni izdajnicko I kukavicko drzanje dinastije Karadjordjevic i ratni zlocini "kraljevske vojske u otadzbini" nad sopstvenim narodom I drugim narodima I narodnostima u Jugoslaviji tokom II svetskog rata, to nije moglo umanjiti.

" Mi smo bili ponosna, ugledna I srecna zemlja……" cita eksprinc bajku. U tu bajku ce malo ko poverovati. Jos je i zivih svedoka I drugih dokaza da je Srbija pod Karadjordjevicima bila birokratska I policijska drzava u kojoj su radnici I seljaci " jedva sastavljali kraj s krajem" a nacionalne manjine su je smatrale svojom tamnicom!

Da kraljevina nije ustavni I "savremeni oblik vladavine" I da kralj ne "uvazava sve politicke stranke" pokazao je deda eksprinca Aleksandar I koji je, za vreme svoje vladavine, ukinuo Ustav I zabranio rad svih politickih partija. On je bio diktator. O "ponosnoj, srecnoj I uglednoj " zemlji u njegovo vreme najbolje govore ovi podaci : nacionalni dohodak po glavi stanovnika iznosio je " fantasticnih" 112 dolara, zene nisu imale pravo glasa a 50 odsto stanovnistva je bilo nepismeno! Da " iver ne pada daleko od klade" potvrdjuje I nas nesudjeni kralj . Uselivsi se u Dvor on je za sobom zakljucao vrata I zabranio ulazak u njega svim ostalim clanovima porodice Karadjordjevic! Onaj koji ne uvazava svoju porodicu tesko da moze uvazavati druge ljude.

Pozivanje da sledimo primer savremenih kraljevina Velike Britanije, Svedske,Holandije,Belgije I Spanije je krajnje cinicno. Te "stabilne" drzave su nas zverski bombardovale 1999.godine a to danas cine u Avganistanu I Iraku. One prete I pripremaju slicne sudbine Iranu I Siriji.

Obecanje eksprinca na kraju saopstenja da ce monarhija "obezbediti najbrzi put u Evropu, privuci nove investicije, pomoci ekonomski rast I obezbediti zaposlenje, socijalnu zastitu, penzije I odlicno obrazovanje nase omladine" zvuci jadno kada se zna da on I njegova porodica, od kada su dosli u Srbiju,nista ne rade I zive na racun budzeta republike Srbije. Nije u stanju ni sebe da zbrine a hoce jedan milion nezaposlenih koliko Srbija danas ima!

Tesko se u ovom saopstenju mogu zaobici dve stvari: zasto eksprinc nista nije rekao o Kosovu I zasto nije dao mogucnost novinarima da postave pitanja o procitanom saopstenju vec ih je uputio na Sluzbu za vezu s javnoscu?Eksprinc verovatno nema svoje misljenje . Kako ce onda biti " na celu drzave"?!

Stevan Mirkovic,

General u penziji

Predsednik CENTRA TITO

---

Surovo vreme

/ Misljenje Centra Tito o pitanju Kosova/

Stvarnost koja okruzuje Srbiju je surova. Ne moze se vise "zabijati glava u pesak" I zamajavati narod manje vaznim pitanjima I problemima ( Pregovori o stabilizaciji I pridruzivanju EU, hapsenje Mladica,referendum u C.Gori ,Partnerstvo za mir itd.), a o vaznim pitanjima ,kao sto je Kosovo ,iznositi pretpostavke I fantazirati " sta bi bilo kad bi bilo". Ili govoriti u rebusima I zagonetkama kao sto je fraziranje V.Draskovica " vise od autonomije manje od nezavisnosti". Ili stalnim ponavljanjem vec ofucanog argumenta " da se problem Kosova ne moze resavati krsenjem osnovnih principa medjunarodnog prava, razbijanjem jedne suverene drzave I pretvaranjem celog regiona u jednu crnu rupu I problem Evrope" stvarati utisak da se nesto vazno radi a rezultata " ni od korova" jer danas se u svetu svi sporovi resavaju silom!

Ljudima reci pravo stanje stvari I sta cemo uraditi da odbranimo Kosovo.

U ovakvim prilikama jednostavni I konkretni odgovori su jedina alternativa. A njih mozemo naci u mislima I recima obicnih ljudi na ulici, u brojnim anketama I ispitivanjima javnog mnjena I, najvaznije, u stavu ljudi koji jos zive na Kosovu ili izbeglickim logorima u Srbiji.

Hoce li Srbija "braniti Kosovo svim sredstvima"?

U sukobu oko Kosova glavno pitanje danas nije njegov "konacni status" jer su SAD odlucile da ono bude nezavisno vec – hoce li Srbi I Srbija "braniti Kosovo svim sredstvima" I sta ,konacno, to znaci " svim sredstvima"? Znaci li to da cemo I oruzjem braniti najvrednijih 10.000 km2 svoje teritorije? Hoce li Srbi zapucati ? To je za Amerikance jos uvek enigma I zato otezu da objave tu odluku vec vrdaju I obilaze " kao kisa oko Kragujevca". To pokazuje da se boje za zivote svojih vojnika na Kosovu ,cemu ih je naucila tragedija od 11.septembra I talibani I iracki gerilci. A njihovi vojnici morace dugo da budu na Kosovu. Samo ih to moze naterati da promene odluku o nezavisnom Kosovu. Srbi na Kosovu I njihova odlucnost da ga odbrane su nas glavni argument u resavanju kosovskog pitanja.

Sto se ratovanja tice , kada bolje pogledamo, Srbija I Srbi su vec u ratu.Ne namerno I ne svojom voljom. Rat je,na nagovor Amerikanaca ,poceo oruzanom pobunom balista u Drenici 1998. I traje neprekidno do danas. To najbolje osecaju Srbi na Kosovu I kod njih nema dilema da li su u ratnom stanju ili nisu.Intezitet oruzane borbe varira od intenzivnog ( pobuna, ugusenje pobune,americka evakuacija albanskog stanovnistva I OVK u Albaniju I Makedoniju, borbe granicnih jedinica JNA sa ubacenim snagama iz Albanije, bombardovanje SRJ, americka predislokacija albanskog stanovnistva I OVK iz Albanije I Makedonije na Kosovo, bezanija srpskog stanovnistva sa Kosova u Srbiju, masovni napad balista na srpsko stanovnistvo I crkve radi proterivanja preostalih Srba ( mart 2004) kao uvod u resenje konacnog statusa Kosova) do do duzih period primirja koje se svaki cas prekida pojedinacnim oruzanim napadima na Srbe I njihovu imovinu.

Cudan neki rat – napada I ubija samo jedna strana , albanska , dok druga , srpska, trpi gubitke , jada se I protestuje na mitinzima I pogrebima. Samo su marta 2004. Srbi pokazali da imaju oruzje I da ga znaju upotrebiti . Prema pisanju stampe,tada su Albanci imali vece gubitke: ll ubijenih Albanaca prema 8 Srba.

Podanicki mentalitet vlasti

Sta srpska vlada misli o ratu za odbranu Kosova to do danas nismo mogli saznati. Izjava "branicemo Kosovo svim sredstvima" je nemusta jer ova vlada pod " svim sredstvima" ne misli I na oruzje , sto se inace normalno podrazumeva "od kada je sveta I veka".Zadnji joj je adut diplomatija ali kad pogledamo ko predvodi nas diplomatski kor onda bolje da o Kosovu vise ne razmisljamo. Ne kazem da ta I druga sredstva sredstva ( pregovori, lobiranje u svetu, saveznici) nisu bila potrebna I vazna ali su ona iscrpljenja. Imamo cinjenicu da ce SAD krajem 2006. proglasiti nezavisnu drzavu Kosovo I moramo dati konkretan odgovor na to.

Niko ne porice da samo budala "brzo poteze " oruzje I moze da uziva u ratu. Ali, jos veca je budala onaj koji kada pucaju u njega , umesto da odgovori istom merom , odgovori komentarom ili mitingom. Takve treba drzati dalje od Kosova. A jos dalje najuriti tipove koji govore da su " Srbi sve svoje ratove odratovali"( G.Svilanovic), ili da "o Kosovu ne odlucuje nas narod nego velike sile"(B.Tadic), ili " da je preovladao stav da ce ovoga puta pravo napisati jaci I da ce sila definisati pravo" (V.Draskovic). Sa takvima necemo samo izgubiti Kosovo nego I mnogo vise.

Mislim da nasa vlada ima podanicki mentalit , sto je, inace, karakteristika nase gradjanske klase iz koje ta vlada I potice. Hoce li naci snage da pokaze drzavnicko ponasanje ili ce pasti u kapitulaciju I izdaju kao I ona iz 1941? Pre mi lici na ovo drugo! Amerikanci vec imaju svoju "petu kolonu" u vrhu Srbije.Ne treba ih ni imenovati – oni se sami javljaju svaki dan svojim kapitulantskim izjavama.

U jeku borbe za Kosovo ta vlada ispoljava pacifizam I defetizam.Ona donosi Zakon o amnestije regruta (njih 2000) koji su izbegli sluzenje vojnog roka. Dalje, umesto da " na sva zvona" proslavi 9.maj Dan pobede I podseti na oslobodjenje Kosova od okupatora I balista krajem 1944. I njegovo vracanje matici Srbiji, ona je taj praznik "prespavala" itd.

Zato ce tu odluku kako braniti Kosovo,kako ja vidim, morati doneti Srbi na Kosovu I mislim da ih cela Srbija u tome mora podrzati.

Pravni, vojni I novinarski banditizam

Za uspeh u ratu presudno je poznavanje neprijatelja I njegovih dobrih I losih strana. Ako to ne znas sanse za uspeh su ti male. Jos gore ces proci ako ne znas ni ko ti je neprijatelj. A to je nas slucaj. Nasa Vrhovna komanda, ako je uopste imamo, izgleda ni to ne zna.

S kim to, dakle, Srbija ratuje? Mnogi misle s Albancima. Pogresno! I oni su zrtve. A OVK I ne cine neki jaki borci. Prvi su klisnuli u Albaniju 1998 I to pre civila. Poslednji njihov junak A.Jasari lezi na groblju u selu Prekazi.Oni su figure na "bojnom polju" koje povlaci Pentagon, sto se vidi iz izjave M.Olbrajt ( "Welt", septembar 2005.) : " Rat na Kosovu je nas rat. Zeleli smo ga I Klinton I ja. Morali smo iskoristiti americku silu da zaustavimo etnicko ciscenje i vratimo Muslimane u zavicaj". Naravno, to je propaganda kao I izjava tadasnjeg ministra odbrane SAD V.Koena pred bombardovanje SRJ :" Nestalo je oko 100.000 muskaraca….Oni su mozda ubijeni". Briga njih za Albance "k’o za lanjski sneg". Oni su iskoristili situaciju u ovom regionu da isprobaju novi tip oruzane intervencije bez odobrenja Saveta bezbednosti UN I da ratom dokrajce jos postojeci , i to ne mali, deo nekadasnje SFRJ, koja im je,kao socijalisticka samoupravna zemlja I uticajni vodja nesvrstanih zemalaja, " kost u grlu" vec decenijama.

Nekoliko godina kasnije americki politicki analiticar Aleksandar Koberi napisace " Pravni, vojni I novinarski banditizam, koji je od samog pocetka pratio iracku avanturu, isproban je na Balkanu krajem devedesetih".

Zasto su se Amerikanci ostrvili na Srbiju?

`Ideoloski razlozi su u pitanju. Srbija je deo nekadasnje SFRJ. A socijalizam je svoje najvise domete ostvario bas u SFRJ I to ne samo u ekonomskoj( drustvena svojina) I politickoj sferi (samoupravljanje) nego I u odnosima medju narodima( jugoslovenska federacija), pa I medjunarodnim odnosima ( nesvrstanost). Ovde se socijalizam najdublje ukorenio I nepodeljeno je misljenje vecine gradjana od Triglava do Djevdjelije da je" socijalizam bio bolji" od sadasnjeg kapitalizma.

Srbija je znacajan deo SFRJ, ( republika I dve pokrajine) u kome su u velikoj meri ocuvane brojne vrednosti nekadasnje socijalisticke drzave, a pogotovo u svesti njenog stanovnistva. Na primer, americke prognoze o pobednicima na prvim visestranackim izborima 1990., bile su decidne : u Srbiji, C.Gori I Makedoniji pobedjuju komunisti, sto se I dogodilo( SK Srbije I Makedonije su neposredno pred izbore promenile ime, sto ne umanjuje tacnost americke prognoze) . Zato taj, da ga tako nazovemo , komunisticki bastion nije promakao paznji americke administracije . 15 godina pokusavaju da ga sruse. Sada , posle sredjivanja situacije u Makedoniji I Crnoj Gori, gde su tragovi komunizma takodje vrlo jaki( prethodno su stavljene pod kontrolu Slovenija, Hrvatska I BiH) bacila se svim snagama na Srbiju primenjujuci sve postulate svoje antikomunisticke doktrine.Najslabija tacka u odbrani Srbije je Kosovo I tamo nanose svoj glavni udar.

Ovog trenutka , po njihovom, privode kraju taj strateski obracun.Zasto je vazno da se I Kosovo otcepi I dekontaminira od socijalistickog isijavanja?Jer je Kosovo, nekada najzaostaliji deo Evrope, po mnogo cemu najbolji primer uspesnosti socijalistickog sistema, a narocito u sferi medjunacionalnih odnosa a sto Amerikanci ne uspevaju da postignu u svojoj mnogonacionalnoj drzavi od njenog osnivanja ( Indijanci, Crnci, Juznoamerikanci).

Psiholosko iznuravanje Srba

Zasto Amerikanci nisu 1999. odmah posle bombardovanja proglasili nezavisno Kosovo? Iz straha od oruzane pobune Srba. Od tada , "omeksavaju" Srbe I psihicki ih pripremaju da prihvate cinjenicu nezavisnosti, sto nije proslo kod onih koji su ostali na Kosovu. To su tvrdi Srbi. Ali je u Beogradu bilo sve vise onih koji su izjavljivali " Kosovo je izgubljeno". Nezadovoljni kako tvrdi Srbi napustaju Kosovo Amerikanci su marta 2006. "napujdali" Albance da ih napadnu i pokusaju , eventualno, naterati u bezaniju, sto opet nije uspelo. Srbi su pruzili otpor , na momente I oruzani. Oni ne popustaju ali su zato neki drugi van Kosova malo posustali.

Amerikancima u psiholoskom ratu protiv Srba pomaze srpska "peta kolona" u Srbiji I na Kosovu . Ona savetuje da se mirno prihvati nezavisnost Kosova. Zbunjen je I veliki broj obicnih ljudi ali jos uvek je vecina Srba odlucna da brani Kosovo. Amerikanci ce prvo pokusati da slome taj duh u cemu I srpska "peta kolona" ( DS,SPO,G-17) " daje sve od sebe".

Valjda je ovo dovoljno da zakljucimo kako se Srbi trebaju drzati u ovoj situaciji, a posebno vojska I novinari cija pera su isto tako vazna kao I vojnicke puske!

Pregovori

Pregovori u Becu su " mlacenje prazne slame" da bi se na kraju reklo "eto, vidite, da to mi moramo umesto vas odluciti". Naravno, nezavisno Kosovo. Tipicno ratno lukavstvo. A za to vreme konstituise se I ucvrscuje zakonodavna,izvrsna I sudska vlast nove albanske drzave, njena policija,vojska,finansije itd. Albanci se bas nesto mnogo I ne interesuje niti pripremaju za pregovore ali na terenu rade " punom parom".

. Nas pregovaracki tim daje maksimum I na tome im treba cestitati. Medjutim, to je samo papir koga Artihisari baca u korpu cim se pregovori zavrse. On vec ima odluku u dzepu I nju ce sprovesti. I tako, dok se nasa vlada zamajava pregovorima, prijemom u EU, hvatanjem Mladica oni obavljaju pravi posao! Nesto slicno treba I Kostunica da radi. Ali, prvo da im kaze da " Kosovo nece dobiti za zelenim stolom".

Iskustva iz borbe za opstanak Srba I crkve na Kosovu od 1999 – izvor nove strategije I taktike na Kosovu

Srbija mora menjati strategiju I taktiku odbrane Kosova I preneti teziste svog delovanja iz Beograda I inostranstva na teren: na Kosovo, jug Srbije I regije gde se nalazi najveci broj Srba izbeglih s Kosova. Mislim da bi u ovoj teskoj situaciji nasu strategiju I taktiku gradili na misljenju naroda a ne na misljenju politickih stranaka, pre svega na misljenju onih Srba koji su I sada na Kosovu I koji su marta 2004. to svoje misljenje I pokazali u praksi braneci I oruzjem svoja dvorista I kuce. Eto, sta znaci " braniti Kosovo svim sredstvima". Tu se oni razlikuju od zvanicnog Beograda koji apriori odbija svaku mogucnost oruzane borbe.

Beograd nema sluha za druge duele sa otimacima Kosova osim verbalnih.On odmah zavapi " a bombardovanje"?Naravno, bila bi ludost ratovati s njima kao 1999. Ali, postoji hiljade nacina da im se nanese bol . Oni jesu velike sile ali im je I ranjivost velika. Avganistan I Irak, uragan Ketrin otkrili su svu nemoc I neorganizovanost najjace drzave na svetu u susretu sa opasnostima po zivot njenih gradjana. Oni su superiorni kada napadaju I nanose bol drugima ali u navedenim slucajevima strah je zavladao u njihovim redovima.Osecanje straha od 11.XI.2001 ih ne napusta Predsednik SAD nije smeo da udje u centar poplavljenog Nju Orleansa bojeci se snajperista oruzanih bandi koje su pljackale napusten grad.

U svetu u kome se , vise nego ikada ranije, silom resavaju skoro svi medjunarodni sporovi I konflikti , nastupati bez argumenta sile u svojoj politickoj strategiji ravno je samoubistvu. To je znak nesposobnosti I neverice u snagu naroda.

Zato se nasa vojska I resenost naroda za odbranu Kosova moraju ugraditi u nasu drzavnu strategiju. Kosovo je danas jedini zadatak vojske.Ali, vojska sama ne moze odbraniti Kosovo.

Briga za moral, organizovanost I materijalno zbrinjavanje Srba na Kosovu radi otpora otimacini je najvazniji posao vlade. Tu privremeni organi I tela, crkva I nevladine organizacie mogu samo da pomognu. Brzo se treba distancirati od onih na Kosovu koji misle, I propagiraju javno da ce , ako Kosovo bude nazavisno, doci ce do egzodusa preostalih Srba!To je parola CIA. Naprotiv, nijedan patriota nece onda otici s Kosova.

Srbi koji su pobegli sa Kosova 1999. , misleci da ce to dirnuti svetsku javnost I da ce ih Amerikanci vratiti nazad kao Albance pre toga , shvataju, valjda ,da je to bila velika greska. Treba je sto pre ispraviti. Izbegavanje povratka zbog opasnosti progona I napada balista ( sto postoji) nije odrzivo. To je kukavicluk. Opasnost postoji ali kako to izdrzavaju Srbi na Kosovu? Mitinzi I protesti po Srbiji na kojima se vice " Ne damo Kosovo" mogu samo da obraduju Amerikance I baliste I da kazu " Ovi nisu opasni. Ovi samo galame."

Svi koji u Srbiji sire propagandu poput " Kosovo je izgubljeno" , "Spasavajmo ljude I manastire nije vazna teritorija" su "peta kolona" SAD. Ne mogu ljudi I manastiri biti bezbedni u albanskoj drzavi, samo u srpskoj.

Vojska I crkva

Opste smanjenje vojske, narocito borbenih delova, ubrzano penzionisanje najiskusnijeg I najsposbnijeg dela oficirskog kadra ( majori – pukovnici) je tesno vezano sa proglasenjem nezavisnosdti Kosova krajem 2006. Amerikanci jos strahuju, I ne bez osnova, da vojska, ako civili omanu, nece dozvoliti otcepljenje Kosova. Zato obezglavljuju vojsku ( sve vazne odluke o nasoj vojsci donose se u Pentagonu jos od vremena kada je B.Tadioc bio ministar odbrane) a americki ambasador M.Pot ponasa se kao da je on ministar odbrane..

Umesto sto prepisuje americku doktrinu u svoj Strategijski pregled odbrane vojska bi za njegovu osnovu morala imati – Kosovo.

Verujem da ce vojni vrh uvideti o cemu se radi I da nece biti deo kapitulacije I izdaje koja se sprema

I dok je vojska po pitanju Kosova " u autu", napustajuci tako vezu s narodom koja je uvek bila najvaznija za njen moral I borbenost, crkva radi ono sto je vekovima radila kada je narod na Kosovu bio ugrozen. Ona je primer za sve subjekte u Srbiji koji imaju neki deo odgovornosti za Kosovu kako se za njega treba boriti. Ona tako okajava grehe koje je pocinila 1991. podrzavajuci srpske nacionaliste , postavsi njihov saucesnik u tadasnjem bratoubilackom ratu ali I saucesnik u dovodjenja Kosova u ovu situaciju. Bar pokusavaju to popraviti.

24.maj 2006 Stevan Mirkovic,

predsedmik CENTRA TITO