JUGOSLAVIJA – IMPERIALISTIČKI POLIGON

Mada imamo svedočanstva skoro svih glavnih aktera raspada Jugoslavije, skoro je sigurno da će struka (istorijska) moći tek kad prođe neko vreme i na temelju podataka iz tajnih arhiva koji danas još nisu dostupni javnosti da razjasni prave uzroke, a i nepravde tog raspada.

U svakom slučaju, svedočenja triju poslednjih predsednika Predsedništva SFRJ – Stipe Mesića, Borivoja Jovića i dr Janeza Drnovšeka, a pogotovo generala armije Veljka Kadijevića, 1993 (Moje viđenje raspada) i poslednjeg američkog ambasadora u Beogradu, Warrena Zimmermanna, 1997 (Izvori jedne katastrofe), predstavljaju dobru osnovu i fond podataka za detaljne studije i analize, dapače ako ne uzimamo u obzir staranje autora da ulepšaju svoju „istinu“, odnosno hotimično plasiraju laži! Čini se da je najiskrenije svoju „razbijačku“ ulogu priznao Stipe Mesić, dok je američki ambasador Zimmermann koji je koordinirao to razbijanje „od vani“ cinično svalio krivdu na „unutrašnje“ faktore, pre svega na nacionalističke vođe republika ili, kako ih on naziva, „podlace koji su krivi za rušenje multietničke Jugoslavije, za prouzrokovanje tri rata i nesreće dvadeset miliona ljudi…“ Pravo izigravanje!

postojanje tajnih protokola i dodataka Jaltskom dogovoru i način njihovog sprovođenja; elemente „Plana X“, prihvaćenog 1948 u Vatikanu o sprečavanju širenja komunizma na Zapad; elemente plana „Dan D“ (posttitovog razdoblja) o destabilizaciji Jugoslavije (i balkanske regije); dokumentaciju američke ambasade u Beogradu, pre svega analitičke izveštaje i dokumentaciju američkih obaveštajnih i drugih specijalizovanih službi o pozicijama agenata i drugim pozicijama u Jugoslaviji i takođe među pripadnicima političke emigracije. 

CIA je već 1980 crtala „karte“ o raskomadanju Jugoslavije i 1990 u analitičkoj studiji predviđala „krvavi raspad Jugoslavije u sledećih 18 meseci“. Dakle, nedvoumno je jasno da je morala da ima izvrsne agentske i prijateljske izvore (neki od članova Predsedništva SFRJ i vođe republika su to javno i priznali, a ni ambasador SAD-a Zimmermann nije krio svih svojih izvora)! Iz obaveštajne prakse dobro znamo kakve planove i zadatke je imala CIA da bi sprovela globalne planove i zadatke američke politike nakon raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta! Za takvu delatnost su, naravno, potrebni detaljni scenariji, planovi i konkretni zadaci, da o novcu i ne pričamo. 

Znači, radilo se o vođenoj ili dirigovanoj destabilizaciji Jugoslavije! Ni ostale strane obaveštajne službe nisu bile lenje. Nemački novinar istraživač Erich Schmitd - Eenboom čak je zapisao da je Kinkel, bivši šef BND i današnji ministar spoljašnjih poslova imao u Sloveniji i Hrvatskoj izvrsne položaje na „političkom, publicističkom i obaveštajnom“ nivou! Dakle, istoričare čekaju brojni zadaci kad se budu otvarali strane diplomatske i obaveštajne arhive. Erich Schmidt - Eeboom u svojoj knjizi Schattenkrieger na strani 229 jasno piše da su zapadnonemački obaveštajci imali kontakte sa „skoro svim licima koja su posle 1990. u Sloveniji i u Hrvatskoj bili na važnim političkim, publicističkim i sigurnosnim položajima“. Istorija će, naravno, biti nemilosrdan sudac. Za saradnike stranih obaveštajnih službi, agente, kao i za medijske pogrome (napade na JNA) i različite manipulacije, desetke hiljada osakaćenih, zaklanih i ubijenih, milione raseljenih i mržnjom punih duša! Sramota!

Bio sam protiv agresivnog nacionalizma, i slovenačkog (pre svega iz redova slovenačke političke emigracije jer sam znao da su iza njih određeni interesi stranih obaveštajnih službi). Svi smo vrlo dobro znali za krvava istorijska iskustva u rešavanju nacionalnih pitanja, postavljanju novih granica i razbijanju zajedničke države! Samo neodgovorni vođe i ideolozi različitih ekstremnih grupa, i “razumničkih”, ne misle na žrtve koje prouzrokuju i sasvim obični pozivi, peticije i protesti.

Mnogi jugoslovenski generali, pre svega iz partizanske generacije, drže da je to bilo nepotrebno i besmisleno ratovanje (penzionisani generalpukovnik Ilija Radaković) koje je narodima Jugoslavije donelo samo nesreću i zlo za nekoliko narednih generacija (dr. Fadil Ademović). Istorija će tek dokazati ko je bio kriv za raspad Jugoslavije – ili nacionalistički usmereni republički vođe (prema Zimmermannu) ili interesi stranih snaga i suseda, kao i kapitala i vojno-tehnološkog kompleksa (Partnerstvo za mir, širenje Nata na istok i slično).

Balkan je u neku ruku (bio) poligon za proveravanje i ispitivanje savremenih vojnih doktrina, osobito doktrine sukoba niskog intenziteta.

Na osnovu komparativne analize vojnih i drugih sukoba posle II svetskog rata sam zaključio da su Amerikanci, Rusi i ostali na temelju svojih i drugih iskustava koncipirali savremenu i ofanzivnu vojnu doktrinu kojom je moguće postignuti strateške ciljeve sa pre svega neborbenim dejstvovanjem. 

obaveštajno proučavanje, upadi i pomoć; dolazak različitih savetnika (i emigranata) i grupa za vojnu, političku i drugu pomoć; psihološko-propagandna aktivnost, pre svega aktivnosti tzv. civilnog društva, razumnika i drugih agitatora (obaranje domina bez odgovornosti za kasnije žrtve svog i drugih naroda!); »silazak« sa vlasti, formiranje višestranačkog sistema, ustavno i pravno konstituisanje i međunarodno priznanje državnosti; formiranje paravojnih jedinica ili nameštanje svojih jedinica ili vojnih jedinica OUN ili NATO-a (Makedonija, Kosovo); potajne nabave oružja i opreme za armiju; pomoć u formiranju nacionalnih armija (instruktori, vojna oprema i pomoć u novcu) i u planiranju te vođenju vojnih i drugih operacija (hrvatske operacije „Bljesak“ i „Oluja“); direktna vojna intervencija (elektronska kontrola vazdušnog prostora, dejstvovanje vođenim raketama na srpske ciljeve i druge manje poznate operacije; sarađivanje u mirovnim operacijama (UNPROFOR, SFOR-I, sad se priprema SFOR-2); diplomatske akcije (Dayton), psihološko-propagandne manipulacije, ekonomski pritisci (sankcije) i slično.

Kako naši političari i publicisti ne znaju baš dosta o doktrini sukoba niskog intenziteta (ili takođe nekonvencionalnom ratu), navešću samo pregled oba glavnih vida delovanja.

Znamo,da su SAD jednina zemlja u svetu koj je u svoju doktrinu sukoba niskog intenziteta unela i TERORIZAM. Američki general Peter Bond, stučnjak za sukobe nizkog intenziteta je ovako definiaro doktrinu: “Sukob nizkog intenziteta je ograničeno političko-vojno angažovanje zbog političkih, vojnih, socialnih, ekonomskih i psiholoških ciljeva. Sukobe nizkih intenziteta često prate diplomatski, ekonomski i psihološki pritisci, pa sve do terorizma i pobune.” Po ovoj doktrini se američke snage i njihovi saveznici upotrebljavaju za iniciranje protukomunističkih pobuna, nudi se pomoč “demokratskim” režimima i za protiv terorističko ratovanje u obliku preventivnih i osvetničkih akcija protiv terorista ili država koje podupiru teroriste. (Za amerikance su svi “teroristi”, koji se na bilo kakav način protive zapadnom imperializmu.)