7) „Република Косово“ правац НАТО (Ана Филимонова)
Tanjug News Agency - September 10, 2012
"NATO will not remove troops from Kosovo"
BRUSSELS: NATO does not intend to reduce the number of troops in Kosovo after the closing of the International Civilian Office (ICO).
This is according to the western military alliance's Secretary General Anders Fogh Rasmussen, who spoke on Monday.
"Our strategy will not change and the number of NATO troops will remain the same," Rasmussen told a news conference at the NATO seat in Brussels.
The ICO shutdown is seen as "the end of the supervised and the beginning of full independence for Kosovo" - which Priština is celebrating on Monday with a series of ceremonies.
KFOR will remain in Kosovo together with the EU mission, EULEX, whose mandate was recently extended by another two years.
Stars and Stripes - December 24, 2012
Kosovo aims to form military force and join NATO
PRISTINA, Kosovo: Nearly five years after Kosovo declared independence, its international backers are encouraging the tiny Balkan nation to walk on its own.
One of its next steps may be to form a small army from an existing 2,500-strong civil protection force — a difficult task for a young nation that still has not secured full international recognition and is deeply distrusted by its northern neighbor, Serbia, from which it declared independence in 2008.
Nearly 5,600 NATO troops, including close to 800 Americans, remain stationed in Kosovo to help keep the peace with ethnic Serbs [sic] who refuse to recognize the government of the former Serbian province, where 90 percent of the population is ethnic Albanian.
“We have to produce security, not consume security,” said Rexhep Selimi, a member of the Kosovo assembly committee that oversees the current force. “That’s why we want to finish our job as soon as possible, so we can join NATO.”
While the U.S. backs Kosovo’s nationhood, embassy officials in Pristina declined to comment on Kosovo’s push for a military, saying only that the U.S. supports the current Kosovo Security Force and a security sector review, guided by U.S. military advisers.
“It’s what we think is a great opportunity for them to take a hard look at where they’re going,” said U.S. Army Lt. Col. Ray Wojcik, head of the embassy’s Office of Defense Cooperation.
Kosovo’s declaration of independence in February 2008 came nearly nine years after a NATO bombing campaign to end Serbia...It continues to divide world opinion.
Russia, which as an ally of Serbia has refused to recognize Kosovo’s independence, has veto power on the U.N. Security Council to keep Kosovo out of the world body. Five members of the European Union, including four NATO members, don’t recognize Kosovo, putting any aspirations Kosovo has for membership in those organizations on hold.
Nonetheless, NATO’s Kosovo force helped stand up the civilian-controlled Kosovo Security Force, despite the alliance’s internal divisions over Kosovo’s status. The KSF specializes in demining, search and rescue and IED-defeat, among other tasks.
“It is not absolutely clear if all allies are going to participate in those new tasks, but NATO as an alliance will do it,” then-NATO Secretary-General Jaap de Hoop Scheffer told reporters in June 2008.
And indeed, individual nations were left to shoulder much of the burden for training and equipping the force. Chief among them was the U.S., which remains Kosovo’s biggest supporter, according to Wojcik. It provides between $5.5 MILLION and $7 million in annual training and military sales, among other forms of assistance, according to the U.S. Embassy. The KSF budget hovers around $35 million.
The U.S. provided uniforms and radios, and it opened its schools to KSF members, including the Army Sergeants Major Academy at Fort Bliss, Texas, and the service’s Command and General Staff College. It paired Kosovo with the Iowa National Guard for a mentor relationship, and sent members to Grafenwöhr, Germany, for NCO training.
Such training is now being incorporated into the KSF structure with U.S. military help. At a September ceremony on a KSF base in the southern Kosovo city of Ferizaj, U.S. Army advisers looked on as some two dozen senior NCOs graduated a course run within the country, and largely by KSF trainers.
“The U.S. is our strategic partner, and it will forever be our strategic partner,” KSF commander Lt. Gen. Kadri Kastrati said. “Everything that we are doing we do in coordination with [the] U.S. military attaché in Pristina and our colleagues who work here in NATO Advisory Team or Office of Defense Cooperation.”
The U.S. military is also instrumental in the next phase of Kosovo’s force. The Defense Institution Reform Initiative within the Department of Defense is guiding the Kosovo government’s security sector review, which began in March as a rethink of Kosovo’s security structure.
The review is significant in light of a recent change in the country. In September, Kosovo’s international backers stepped aside to grant the country full sovereignty over its laws. One, the law on the KSF, opens to restructuring in June 2013.
Agim Ceku, the current minister of the KSF, and former prime minister, says a defense force is a necessity.
“We are now not only building [a] state, but we are building society here,” Ceku said in a recent interview.
“And I think military force is [an] important factor of national identity for us.,” said Ceku, who fought in Croatia’s war of independence from the former Yugoslavia and served as a general in the Kosovo Liberation Army, which took up arms against Serbia in the late 1990s in a push for independence. He is considered a war criminal by Serbia. “Military force is [a] very good instrument for modernizing society. Here we can serve as [an] example, good example, of discipline, service to a nation, commitment to duty.”
Both Ceku and Kastrati, the commander of KSF, envision a small force developed to NATO standards and deployable for specialized capabilities such as demining or search and rescue, similar to what the KSF does now.
...
Many Kosovo leaders and some analysts envision a future within NATO. In the meantime, how the alliance would view a Kosovo military is unclear.
Even the status of the KSF remains contentious. NATO member nations are still considering whether to approve a largely technical designation of the force — that it reached its “Full Operational Capability” — granted by NATO’s own Kosovo Forces commander last November. The U.S. supports it.
“It’s something that we try to build broader consensus around and moving it in a positive direction,” said Michael Kreidler, political-military officer at the U.S. Embassy in Kosovo. “But the consensus-building process in Brussels, it’s agonizing.”
Another international concern about Kosovo standing up an army is the tense security situation in Kosovo’s north, where ethnic Serbs refuse any representation of the Kosovo government. Rioting erupted last year after Kosovo police entered the territory to impose customs offices on the border with Serbia.
Ilir Deda, chief of staff to Kosovo President Atifete Jahjaga through this past January and current director of the Kosovo Institute for Policy Research and Development, believes that even with a settlement over the north, countries in NATO that don’t recognize Kosovo may not come around to the idea of a Kosovo military. He said Kosovo needs to focus on its most influential supporters.
“If it happens, it has the (U.S.) support and U.K. support,” he said.
It’s a feeling repeated by Kosovo officials like Ceku.
“They are now supporting the process here,” he said. “And this process we are going to do together. I said I will not come up with any recommendation that it is not coordinated with the U.S. and accepted by the U.S.”
beardsleys@...
United States European Command - January 14, 2013
Sgt. Angela Parady
U.S. Army Europe Command Sergeant Major Davis Davenport and Command Sergeant Major of the Kosovo Security Forces, Fetah Zejhullahu, at the Regional Senior Noncommissioned Officer Conference for the Land Forces Senior NCO and Senior Enlisted Leader in Pristina, Kosovo, January 14, 2013
PRISTINA, Kosovo: Senior level noncommissioned officers from the Balkans region met during the Regional Senior NCO Conference for the Land Forces Senior NCO and Senior Enlisted Leader in Pristina, Kosovo Monday.
This is the first conference of its kind to be held in Kosovo. U.S. Army Europe Command Sgt. Maj. David Davenport Sr., said that this conference was designed to not only aid in the development of NCOs, but also to network, to build relationships and share ideas on how to better train, develop and prepare soldiers for combat roles.
The two-day conference covered topics on development from the International Senior Enlisted Seminar, the role of NCO academies, and NATO’s role in NCO development...
As the region works to develop and advance its military structure, Kosovo is looking to gain insight from the Slovenians, Albanians, Montenegrins and others as they look to improve their security forces. The conference brought together senior enlisted leaders from all of the Balkan states, the U.S. Army Europe Command Sergeant Major, and the U.S. European Command Senior Enlisted Leader as well as representatives from the 7th Army Joint Multinational Training Command. They built relationships and discussed how to develop the NCO corps within their militaries based on the NATO standard.
When Kosovo was looking to develop its own military presence, they decided to base it on U.S. doctrine. They trained and built their forces like those in the U.S. Army. Every year they review and develop ways to integrate the NATO system. In 2009, the Ahtisaari Plan established the Kosovo Security Force, which according to NATO is a lightly armed force, comprised of 2,500 active and 800 reserve multi-ethnic members.
...
U.S. Europe Command’s Senior Enlisted Leader Fleet Master Chief Roy Maddocks said the conference brought together senior enlisted personnel in the region to discuss how to further improve and train professional NCOs. They also discussed NATO strategy and standards and offered recommendations to Kosovo Security Forces Commander, Lt. Gen. Kadri Kastrati and his staff on how to further build and develop the NCO Corps.
“The most important resource military leaders possess, is the human resource,” said Maddocks. ‘Whether it is within NATO, within alliances, it is the people who carry out the mission. Whether you are working regionally or independently, you have to develop a standard. A strategy that holds common among the partners.”
Maddocks said that by working together in professional forums such as this, and the International Senior Enlisted Seminar, key enlisted leaders are prepared for multinational environments that are increasingly complex and challenging. The conferences help to continue the development of a professional NCO corps...
“Once you have a common strategy, you can collaborate, cooperate on regional security issues,” said Maddocks. “So we have common strategies, developed relationships. Just by building relationships at these conferences, when it becomes necessary to work together as a security force, it is not the first time you have worked with that country. You already have rapport.”
In developing an NCO program to meet the NATO objectives, Maddocks pointed to the National Guard’s State Partnership Program. Through this program, over 60 countries have been partnered with Army National Guard units to help develop their economies, their military and their leadership. With common goals and common challenges, these state partnerships help foster long-term relationships...
Kosovo Security Force Command Sergeant Major Fetah Zejhullahu said this conference was targeted specifically for his senior leaders to work on their relationships amongst the regional armies, from Slovenia to Albania, and with KFOR and EUCOM.
Many of these countries have faced challenges in developing their militaries. Zejhullahu, who has served in the security forces here for the last 13 years, said that after the war Kosovo didn’t have an organized military or any structure for one.
“We looked around to see how we wanted to base the structure, the ideology and the doctrine,” he said. “A lot of the foreign military influence in the past had been negative, and we didn’t want to continue that way.”
Training side by side with NATO Kosovo Force supervision and mentorship has helped the development of this force.
“First we built the officer system, now we work on the NCOs,” said Zejhullahu about the development of the soldiers. “We are a small organization, but we want to be professional. Ready.”
...
Maddocks, who was deployed to Macedonia and Kosovo in 1998- 1999, said that regionally, the ability to share resources is key to developing the NCO support channels that really get things done. By understanding the shared challenges, they can look at how to share and allocate resources to best meet the goals and challenges that they face.
February 7, 2013
Kosovo to get an army in June
Kosovo is planning to convert its lightly-armed Kosovo Security Force into a full-fledged army.
Established in 2009, the force consists of 2,500 active and 800 reserve members and is primarily responsible for crisis response.
Over the past few years, it has been intensively trained by KFOR, which reports to NATO. Based on the Kosovo Security Force’s success, the alliance will decide on the future of the Kosovo army.
“NATO nations are considering the right time for the KSF final endorsement,” KFOR spokesman Alexander Willing said. “The North Atlantic Council, NATO’s highest decision-making body, will make a political decision based on the assessment of NATO’s military authorities,” he added.
The council is expected to decide on the force’s status at its June meeting.
Voice of Russia, SETimes.com
NATO nije saglasan da Kosovo dobije svoju vojsku
Sub, 09/02/2013(Izvor:Tanjug)
La NATO non è favorevole [leggi: unanime] alla creazione dell’esercito kosovaro
09. 02. 2013.La NATO non è d’accordo ad acconsentire al Kosovo di creare un proprio esercito e l’ostacolo sono quattro membri dell’Alleanza, i quali fino ad ora non hanno riconosciuto il Kosovo, hanno detto al quotidiano “Koha ditore” degli alti ufficiali della NATO. “Il Kosovo può decidere di trasformare le Forze di sicurezza nell’Esercito del Kosovo, ma tale passo non verrebbe gradito dalla NATO”. L’alto funzionario della NATO ha detto che anche loro stanno cercando la strada di uscita dalla situazione attuale, dato che gli appartenenti della Kfor non possono rimanere perennemente in Kosovo e Metochia.
NATO Military Committee led by its Chairman Admiral Giampaolo Di Paola and NATO Joint Force Command Naples, Admiral Mark Fitzgerald visited Kosovo in 2012 and attended a demonstration of the Kosovo Security Force (KSF).
Pristina authorities do not conceal that their main goal is membership in NATO, Russian political scientist and publicist Elena Ponomareva believes.
On January 13, 2013, Pristina announced the beginning of the transformation of the Kosovo Security Forces (KSF) to the Army of Kosovo.
It was officially stated by Agim Ceku, Commander of the KSF, in the recent past a gunman of the Kosovo Liberation Army (KLA).
"The fact that this man is the head of the security forces tells volumes. Let me remind you that it was under his command that the KLA displayed unprecedented cruelty to Kosovo Serbs. He personally took part in the murder of 669 Serbs, but somehow the Hague Tribunal shows no interest in this person. Former Minister of Justice of Serbia Vladan Batic has rightly described Ceku as a man "whose hands are covered with Serbian blood up to the elbows." However, as an insult to Serbs and to concepts of morality, on February 23, 2011, Agim Ceku was appointed Minister of the KSF.
It is obvious that the creation of an army is not only the will of Kosovo militants, but also of their main sponsors and patrons - the United States and NATO, Elena Ponomareva goes on.
"It was they who in their time nurtured the KLA, helped it to consolidate its position in the region, and saved it from disarmament, having transformed it, at first, to the Kosovo Protection Corps and then to the KSF. NATO does not even hide its role in this process: the NATO Council is to give the final political decision on the transformation of the Security Forces to the Army of Kosovo in June, 2013.
"The armaments of the Kosovo Security Force is constantly replenished. Arms supplies come to Kosovo from Tetova (northwest Macedonia) via Kukes to Prizren and Peci; from Montenegro via Rožaje to Peci; via Novi Pazar (Serbia) to the southern area of Kosovska Mitrovica. And at the same time Serbs are arrested and persecuted even for owning hunting rifles. In addition, after staff reduction, KFOR units left armored personnel carriers, helicopters and other equipment to the KSF. Foreign military specialists from private military companies (for example, the American MPRI) work as instructors in the KSF."
Against the background of the above, the behavior of the current Serbian leadership looks not only strange, but phantasmagoric, Elena Ponomareva notes. Official Belgrade is going to demand prompt condemnation of Kosovo criminals from the UN, and at the same time it is ready to make concessions to these criminals - leaders of "independent" Kosovo, and it is for five years now that it cannot protect 66 thousand Serbs living in Northern Kosovo.
Пише: Ана Филимонова
Резолуција Скупштине Србије није уопште нови корак, пошто се концептуално превише не разликује ни од плана Мартија Ахтисарија, ни од такозваног плана у четири тачке Бориса Тадића. Београд је очигледно напустио позицију одбране Косову и Метохији, његова воља је сломљена и сад се свела само на наводну обрану Срба на северу Косова. Када једна страна одступа, тада друга неизбежно напредује. Тако је 13. јануара 2013. године, „Приштинска власт” обзнанила остварење свог следећег плана – трансформацију својих безбедносних снага (КБС) у „Армију Косова”.
Осакаћена Резолуција о Косову и Метохији коју је почетком јануара усвојила Народна Скупштина Републике Србије, у односу на првобитну верзију коју је предложио Председник републике Томислав Николић, није ни међународно, ни правно обавезујућег карактера. Резолуција представља политички акт (за њено неизвршење може уследити само унутрашњо-политичка санкција.
Атифете Јахјага врши смотру Гарде Безбедносних снага Косова
Но, у ситуацији када сви договори између Београда и Приштине у својој суштини противурече важећем српском Уставу, може ли ико озбиљно да брине за њену даљу судбину?. Оштре дискусије, укључујући и Скупштину, су прошле и позиција страна је релативно јасно изражена. Главна карактеристика настале ситуације није се много променила: Београд је потврдио све раније споразуме са Приштином и своју спремност да на основу непромењених позиција на политичком и техничком плану, доведе преговарачки процес до краја.
Са једне стране, Резолуција није уопште нови корак, пошто се концептуално превише не разликује ни од плана Мартија Ахтисарија, ни од такозваног плана у четири тачке Бориса Тадића. Али са друге стране, она има судбоносан историјски значај, пошто „ставља све тачке над и“ у друштвено-политичким дебатама. Власт је у ауторитарном виду продиктирала своју вољу: „не деловати на основу митова и бајки“, „не жртвовати ради људи са севера милионе других живота“, „сачувати оно што се још може сачувати“, и руководити се само суровом политичком реалношћу. Резолуција садржи формулацију о: „спремности Србије да пође на допунске уступке“ уз примедбу „ако ти уступци не буду у супротности са њеним државним и националним интересима“ (вероватно сва претходна догађања на КиМ и споразуми са Приштином томе не противурече). Све то ради достизања – „чврсте основе за изградњу трајног мира и достизања пуне безбедности за све људе који живе на простору јужне српске Покрајине“.[1]
У овом случају политичка реалност се не јавља продуктом природног историјског процеса, него вештачког и насилног стварања реалности. Али Београд је напустио позиције, његова воља је сломљена. При том је очигледна журба, својеврсна грозничавост у спровођењу акција у последњих пола године, чак и у поређењу са мерама из времена режима Бориса Тадића (које су такође биле недвосмислено на истој линији). Усиљено јачање улоге Београда у процесу признања независности Косова сад је већ де-јуре (признање де-факто проистиче само из једне чињенице – постојања „Приштинске царине“ на граници са Србијом, ма какве биле резерве на функционисање границе и царине). Промоција потпуног формирања и учвршћења „Приштинске државности” протиче као у неком „вакууму” које је потпуно изоловано од осталог региона. Погледајмо само један сценарио, чији развој подрива читаву конструкцију која се тиче „бољег живота грађана Косова и Метохије, мира и стабилности и европске будућности Србије и региона”.
Као што је познато, када једна страна одступа, тада друга неизбежно напредује. Тако је 13. јануара 2013. године, „Приштинска власт” обзнанила остварење свог следећег плана – трансформацију својих безбедносних снага (КБС) у „Армију Косова”. Званично је о томе у „Приштинском парламенту” говорио командант КБС Агим Чеку, који је са језуитском лукавошћу обзнанио и сферу компетенције будуће армије – „реаговање у ванредним ситуацијама, ликвидирање експлозивних направа и заштита грађана”.[2]Чеку је доследан у својим акцијама. Ова изјава представља тачну репродукцију онога што је изјавио у марту 2012. године: „Косово ће у 2013. години имати своје оружане формације, аналогне регионалним армијама”.[3]Главна улога у овом процесу трансформације отпада на армију САД.
Припрема трансформације огледа се у званичној одлуци КФОР-НАТО о постојању КСБ, која је донета крајем децембра 2012. године. У закључку се констатује да су „Косовске снаге безбедности у последње три године оствариле значајан напредак”. КСБ очекује добијање статуса „пуне оперативне способности” (главни оперативни показатељ стања војске). Завршну политичку одлуку треба да донесе виши руководећи орган алијансе – Савет НАТО-а, чија се одлука очекује у јуну 2013. године. Да ли неко може сумњати у позитивну препоруку? У пракси „пуна оперативна способност” значи завршетак формирања КСБ, способност њиховог самосталног функционисања у извршењу борбених задатака, а такође крај патроната КФОР-НАТО-а.[4]
Приштина је још током распламсавања кризе у лето-јесен 2011. године, када су јединице КФОРА и ЕУЛЕКСА примењивале силу све до употребе борбеног оружја против српског цивилног становништва, са циљем наметања власти Приштине Србима са севера покрајине, изјасниле кристално јасно о главном борбеном задатку КСБ. „Република Косово” намерава да примени јединице КСБ за регулисање стања на северу Косова и тако замени јединице КФОР-НАТО на граници са Србијом.
Хашим Тачи обилази припаднике Специјалне полицијске јединице Росу
О томе је недвосмислено говорио и „премијер” Хашим Тачи 21. децембра на заједничкој конференцији за штампу са Ангелом Меркел, када је подвукао да је „Косово формирало безбедносне структуре способне да заштите мир и поредак у свим деловима државе.[5] Не заборавимо на програм који је изнео Тачи: „позиција косовских институција није и неће бити промењена. Неће бити ни сецесије, ни специјалног статуса, ни аутономије у било ком делу наше државе”.[6]У априлу 2006. године, КСБ је почела са применом борбених дејстава: спроведене су десетодневне војне вежбе „за решавање ванредних ситуација” у рејонима Пећи, Гњилана и Призрена, под контролом КФОРА.[7]
У састав КСБ улазе бивши борци терористичке ОВК. Средином деведесетих ОВК је ујединила узајамно сукобљене диверзантске формације Албанаца. ОВК је обучена из иностранства, од стране специјалаца, по НАТО стандардима. Већина бораца ОВК из периода 1990-1996 прошла је кроз диверзантско-терористичку обуку у базама у Албанији. Позната места за логорску обуку су места на северу земље: Тирана, Елбасан, Драч, Кукес, Крума, Бајрам Цурија, Тропоја и др. Припрему бојевика су омогућили и пружили покриће легални државни органи и институције Албаније, укључујући тајну службу SHIK, полицију, армију, амбасаде и др. У састав ОВК улазили су и „пси рата” из иностранства: „Атлантска бригада“, укључујући најамнике из САД Канаде; «Абу Бекир Садик» и «Браво» - најамници из редова муџахедина.
После НАТО агресије на СРЈ 1999. године, ОВК није била разоружана. Прикривајући се иза Резолуције 1244, која је говорила о демилитаризацији ОВК(!), она је одмах трансформисана (септембар 1999) у Косовски заштитни корпус (КЗК) и Косовске полицијске снаге. (КПС). Међутим, карактер њене делатности и борбени задаци нису промењени. У складу са подацима низа западних служби, погроми неалбанског становништва у марту 2004. године, организовала је АНА (филијала ОВК створена 2001. године, која се први пут огласила у терористичким акцијама у Македонији), вероватно уз сарадњу са КЗК.[8]Без ометања наставља са својом делатношћу и тајна служба SHIK. Почетком фебруара 2012. године, бивши Тачијев сарадник, заменик председника косовског покрета „Самоопредељење” Реџеп Селими, са позиције посланика „скупштине Косова” упозорио је на наставак делатности SHIK-а, која прети (између осталог и физичком ликвидацијом) и уцењује политичке противнике „тираније Хашима Тачија”.[9]
У складу са Ахтисаријевим планом, КЗК (Косовски зашитни корпус) је трансформисан у Косовске безбедносне снаге. Немачка је за ту трансформацију издвојила 7 милиона евра и о томе је говорио немачки министар одбране Језеф Јунг.[10] Са своје стране и САД је КЗК-у пружила свестрану подршку, издвојивши 22. јуна 2011. године за њихов развој 2.5 милиона долара. Тим поводом је Мајкл Мерфи, вршилац дужности амбасадора САД у Приштини, изразио уверавање да ће се у будућности КСБ интегрисати у регионалне и атлантске структуре.[11]Тада је командант КФОРА Ерхард Билер предложио шефу Генералштаба војске Србије М. Милетићу да укључи КСБ у регионалну сарадњу у сфери безбедности.[12]Потом је 27. јуна 2012. године, ступио на снагу споразум „СОФА” између владе САД и „владе Косова”. Једна од тачака је и проширење у оквирима Програма државног партнерства сарадње КСБ са националном гардом Ајове. Национална гарда је својеврстан патрон КСБ. САД између осталог сваке године „Републици Косово” издвајају између 5,5 и 7 милиона долара за војну обуку и војно одржавање и опрему. Укупан буџет КСБ износи 35 милиона долара годишње. Бројни састав КСБ бојевика обучених у војној академији Форт Блис (Тексас) и у неколико војних колеџа САД. Но, не заостаје ни Немачка – војни службеници КСБ тамо спроводе војно-тактичку обуку. Члан „косовског парламента” Реџеп Селими, оперативац КСБ, констатује: „Ми желимо да завршимо наш рад што је могуће пре, јер ми морамо да ступимо у НАТО”.[13]
Не треба да нас доводи у заблуду стање званичног бројног састава КСБ: У складу са Ахтисаријевим планом то треба да буде 2.500 војника и 800 резервиста. Косовска министарства не скривају тајне по питању КСБ, да су од 2008 до данас три генерације регрута из састава цивилног становништва, завршиле војну обуку” и они се не рачунају у званичну цифру. КСБ је смештена у девет касарни широм Космета (Јужна Митровица, Приштина, Исток, Пећ, Призрен, Урошевац и Гњилане). Осим тога, практично на свим таблама КФОРА и ЕУЛЕКСА виси табла са натписом КСБ. Данас америчка база „Монтејн” (Гњилане), друга по бројности после „Бондстила”, представља центар за обуку КСБ.
Припадници Косовских безбедносних снага
Приштинско законодавство дозвољава спровођење обуке и иностраним грађанима (потребно је само добити неколико приштинских докумената). Због тога у „Републици Косово” диверзантско-терористичку обуку пролазе и борци „сиријске опозиције”. ОВК представља други модел за рушење режима, у односу на „масован отпор” виђен у Египту и Либији. Искуство ОВК – формирање мањих мобилних герилских група ушло је у методологију вођења рата још 1994. године, када је под патронатом ЦИА створен „Национаални покрет за ослобођење Косова”. Тако је Косово претворено у моћан, комплексан војни полигон. У дејство је стављена и Албанија – тамо се у старим логорима ОВК на северу земље и данас обучавају америчке снаге за брза дејства.[14]
Без обзира што је званично дозвољено само лако наоружање, стварна слика је потпуно другачија. Као прво, само у складу са званичним подацима КФОРА, у региону остаје отприлике пола милиона (!) илегалних јединица борбеног наоружања, стотине хиљада граната и других експлозивних средстава. „Муниција” се непрекидно попуњава. Путеви за снабдевање Косова оружјем иду преко Тетова (северозапад Македоније); преко Кукеса ка Призрену и Пећи; из Црне Горе преко Рожаја до Пећи.; преко Новог Пазара (Србија) ка јужном делу Косовске Митровице. И све се то догађа уз хапшење Срба чак и због ловачког наоружања.[15]Као друго, јединице КФОРА које су претрпеле смањење бројности, оставиле су КСБ-у хеликоптере, транспортере и другу техничку опрему. Најчешће су војни службеници КСБ-а наоружани „калашњиковима”, немачким пушкама „Хеклер и Кох” и аустријским пиштољима „Глоју”. Инструктори КСБ су западни војни специјалци из приватних војних компанија (на пример америчке «MPRI»). Међу оружјем КСБ, како се истиче, знатан удео има и наоружање из Немачке, она снабдева будућу Приштинску армију војним транспортерима и џиповима.[16]
На тај начин, Србија у позадини не пушта на произвољност само косовске Србе, који се свакако не могу сами супротставити војној моћи НАТО и албанским терористичко-диверзантским јединицама. Иза нове границе формирају се нове војне снаге које не потпадају ни под какву контролу и рачуницу. Наступ друге фазе територијалне дезинтеграције Србије нипошто не може спречити послушничко „скидање косовског баласта”. Заборавити на „косметски кошмар” и „живети мирно и срећно”, чиста је илузија. Већ је под великим знаком питања и контрола Београда над јужним српским општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа. АНА, још један клон ОВК, отворено прети војним дејствима у случају покушаја уклањања споменика у Прешеву, подигнутог у част палих бораца ОА ПБМ. Споменик је само врх леденог брега – у локалним органима власти и у државним институцијама дошло је до потпуног учвршћења позиција „албанског фактора”. Слични процеси одвијају се и у Рашкој области (тзв Санџаку). Као резултат свега, српско национално питање избија у оштром виду на дневни ред у Србији и њега у овом тренутку решава спољни фактор, стешњујући Србе и тако угрожавајући и сам опстанак српског народа.
____________________________________
[1] http://fakti.org/srpski-duh/pergament/svesto-se-dogovori-sa-pristinom-bice-ustavnim-zakonom-preneto-organima-ap-kim
[2] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/284362/Prisina-zeli-armiju-Kosova
[3] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/125511/Ceku-Kosovo-dobija-vojsku-2013-godine
[4] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/280524/NATO-odlucuje-o-kosovskoj-vojsci
[5] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=12&dd=21&nav_category=206&nav_id=567724
[6] http://www.kurir-info.rs/taci-nema-specijalnog-statusa-za-sever-kosova-clanak-316085
[7] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/219230/KBS-vezba-za-vanredne-stiuacije
[8] Бецић Г. Настанак, развоjи перспектива косовских бдезбедносних снага на Косову и Метохиjи // Министарство одбране Републике Србије
http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2012-prolece/14.
[9] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/199348/Tacijevi-tajni-agenti-prete-smrcu-protivnicima
[10] http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2008/10/28/feature-02
[11] http://www.kosovahaber.com/?page=3,12,7173&offset=308
[12] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/261400/Biler-predlozio-Mileticu-da-se-KBS-ukljuce-u-regionalnu-saradnju/print
[13] http://www.stripes.com/news/kosovo-aims-to-form-military-force-and-join-nato-1.201794
[14] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/222374/OVK-skoluje-teroriste-pred-ocima-Kfora
[15] http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/145251/Kosmet-prepun-oruzja-
[16] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/189311/KBS-bivsi-OVK-pod-patronatom-Nemaca
Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/