Srbija: Stav levičare i antifašiste prema izborima
1) Stav SUBNOR-a
2) Stav NKPJ-e
3) Stav KOMUNISTA SRBIJE
=== 1 ===
Избори
Објављено 14. фебруар 2014. | Од СУБНОР
ИСТРАЈАЋЕМО У СВОЈОЈ БОРБИ
Председништво СУБНОР-а Србије усвојило је ставове поводом избора у држави. И упутило на увид чланству како ће се понашати организација тим поводом.
Природа политичког живота Србије
Партије (странке) су идеолошко-политичке творевине. Свој идеолошко-политички прилаз друштвеној средини конституишу у својим програмима који су израз и сврха постојања партије. Основни циљ је освајање власти или учешће у власти да би помоћу власти оствариле свој програм. У питању је утицај на друштво и промене у друштву помоћу државе и државне власти.
Флуидност или недостатак програма мења идејно-политичку природу борбе странке за власт и само поседовање власти. Вршење власти се претвара у функцију интереса појединца, групе или интереса партијске елите.
Анализа постојећих програма, показује да партије имају формално овај документ, да се они међусобно не разликују, да нема идеолошко-политичке профилисаности и да их се партије не придржавају, због чега нема разлике између партија, свака са сваким може и у власти и у опозицији. Постоје неприродне везе које су израз непостојања идеолошко-политичког профила партије, што мења њихов карактер и циљ борбе за власт.
У програмима партија нема ни помена о антифашистичкој прошлости и радничкој класи и сељаштву као друштвеној снази. Неке партије за основ свога постојања имају српско квислинштво и колаборацију са фашистичким окупатором.
Партије не нуде кроз програм визију која је дугорочо виђење изградње друштва за које се боре. Није довољно рећи капиталистичко друштво већ какво капиталистичко друштво. У први план партије истичу личност и обећања решавања друштвених проблема које су својим деловањем у власти створиле, као што су криминал, корупција, пљачка, сиромаштво, незапосленост, заустављање привредног суноврата и криминализације друштва, успостављање покиданих веза са светом, социјално-здравствену заштиту и друго, дакле отклањање оних проблема које су оне створиле као актери власти, и ти проблеми настали њиховим деловањем, јер у нормалном друштву они не могу у овом обиму ни да постоје.
Постојеће партије немају изложену дугорочну визију изградње једног друштва за коју подршку траже од бирача. Траже да им се поново повери власт да би разрешили проблеме које су као актери власти створили, јер су све биле део власти без обзира у којој структури и комбинацији. Обећања дата бирачима у време изборне кампање се не испуњавају у пракси. На жалост у њих нико озбиљан не верује.
Понашање СУБНОР-а у изборном процесу
Стање у политичком животу указује да партије нису профилисане идејно-политички и визионарски већ циљно (власт по сваку цену).
Испред партија не иду програми већ личности које говоре о текућим проблемима и опредељењима (нема визије) и разрешавању проблема који су довели земљу у колапс.
Партије од којих је СУБНОР очекивао и у које је веровао разочарале су нас, од осталих нисмо ништа ни очекивали.
Нисмо страначки-партијски опредељени. Све ово обавезује СУБНОР да се држи статутарних опредељења и истраје у својој страначкој неопредељености .
Прихватамо народну вољу и признајемо, поштујемо и подржавамо власт коју народ изабере и поклони поверење.
Сваки члан СУБНОР-а по својој вољи гласа или не гласа, излази или не излази на изборе, у своје лично име а не СУБНОР-а, учествује на скуповима политичких партија, понаша се сходно свом идеолошко-политичком опредељењу и личном односу према опцијама, кандидатима и представљеном програму партије за чије се остваривање наводно боре.
На овим изборима не очекујемо идеолошко-политичко супротстављање партија, свака може са сваком у власти и опозицији с обзиром на њихов недефинисан политички и идеолошки профил и програм.
У личном опредељењу мислимо да треба поћи од стварног а не декларативног односа појединаца и партије према СУБНОР-у, антифашизму, доприносу партизанског НОП победи и ослобођењу земље од фашистичких окупатора, доприносу Народно-ослободилачке борбе победи над фашизмом и односу према традицији партизанске борбе против фашистичких окупатора, националних квислинга и сарадника окупатора.
Посебно треба подржати политичке личности без обзира на политичку опцију које су антифашистички опредељене, поштују партизанску борбу за слободу и доприносе да СУБНОР као организација остварује своје циљеве, помажу и поштују опредељења за чије се остваривање СУБНОР залаже, без обзира на њихову партијску припадност – битна је антифашистичка провенијенција – припадност антифашизму и позитиван однос према СУБНОР-у.
То треба да буде мера и наш однос у изборима који се одржавају. Гледати шта раде а не шта говоре.
Организација СУБНОР-а не може да буде база за изборно промовисање ни једне политичке опције ни на једном нивоу организовања.
---
Писмо Председнику Републике
Објављено 19. фебруар 2014. | Од СУБНОР
МИ ЋЕМО ТАКО НА ИЗБОРЕ
Поводом изборне кампање у току у нашој држави, СУБНОР Србије се, на основу става Председништва организације, одлучио на који начин треба да поступа чланство.
У исто време дошло се до закључка да о томе треба, поред свих општинских и осталих одбора СУБНОР-а у Србији, обавестити и широку јавност и, посебно, Председника Републике.
Председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, упутио је писмо Председнику Републике Србије Томиславу Николићу, у коме говори, поред тога како ће дејствовати борачка организација, о управо донетим одлукама Владе Републике Србије које дубоко задиру и у делатност и даљи опстанак непрофитне и нестраначке организације која баштини антифашизам у нашој држави и у свету.
Писмо Председнику Републике објављујемо у целини.
„Уважени господине Председниче,
после нашег летошњег сусрета, између два славна датума антифашистичке борбе у Србији, остали смо у уверењу да се прошлост и историјска истина неће мењати по идеолошкој, партијској и накнадној групној вољи. У међувремену су и поједини високи државни функционери, међу њима дакако и Ви, јавно потврђивали како је антифашизам трајна одредница државе Србије која јесте и мора да буде поносна на свој допринос у сламању фашизма у Другом светском рату. Речи се, на жалост, доста разликују од праксе.
Ми вам се, господине Председниче, не обраћамо с молбом за помоћ (а било је, сећате се, у разговору и баш Ваше иницијативе у том погледу), већ у жељи да обавестимо, као председника свих грађана, о ставу у изборном процесу за сваког респектабилне организације која има преко 100.000 чланова.
СУБНОР Србије је нестраначка организација и у изборима у свим срединама неће бити полигон ни за кога. Наши чланови ће се опредељивати, уколико желе, према личним проценама, али ће, дајући глас, водити рачуна и о томе колико је која изборна листа наклоњена управо СУБНОР-у као баштинику славне наше прошлости.
У прилогу Вам, слободни смо, достављамо и званичан став Председништва Субнора Србије о понашању у изборном поступку.
Желимо да Вас, господине Председниче Републике Србије, обавестимо и о томе да је Влада најновијом уредбом укинула законски одређену репрезентативност и представљање програма и на тај начин поништила даљу могућност досадашњег начина финанисрања организација попут СУБНОР-а Србије. Упућивање на конкурсе, о којима одлучују неке тројке, дају шансу за опстанак, али значи и индиректно затварање врата и онемогућавање рада непрофитних али сигурно изузетно корисних и масовних организација.
Није нам позната (угледни смо чланови неколико регионалних и две светске изузетно признате организације бораца) ни једна држава са антифашистичком традицијом, посебно у Европи, која се тако лишава поносне прошлости и спречава делатност на домаћем и међународном плану.
Примите, господине Председниче Републике, наше поздраве“ – стоји у писму које је председнику Томиславу Николићу упутио проф. др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије.
СТАВ ПРЕДСЕДНИШТВА СУБНОР-а СРБИЈЕ О ИЗБОРИМА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ НА ОВОМ ПОРТАЛУ ПОД НАСЛОВОМ „ИСТРАЈАЋЕМО У СВОЈОЈ БОРБИ“
Поводом изборне кампање у току у нашој држави, СУБНОР Србије се, на основу става Председништва организације, одлучио на који начин треба да поступа чланство.
У исто време дошло се до закључка да о томе треба, поред свих општинских и осталих одбора СУБНОР-а у Србији, обавестити и широку јавност и, посебно, Председника Републике.
Председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, упутио је писмо Председнику Републике Србије Томиславу Николићу, у коме говори, поред тога како ће дејствовати борачка организација, о управо донетим одлукама Владе Републике Србије које дубоко задиру и у делатност и даљи опстанак непрофитне и нестраначке организације која баштини антифашизам у нашој држави и у свету.
Писмо Председнику Републике објављујемо у целини.
„Уважени господине Председниче,
после нашег летошњег сусрета, између два славна датума антифашистичке борбе у Србији, остали смо у уверењу да се прошлост и историјска истина неће мењати по идеолошкој, партијској и накнадној групној вољи. У међувремену су и поједини високи државни функционери, међу њима дакако и Ви, јавно потврђивали како је антифашизам трајна одредница државе Србије која јесте и мора да буде поносна на свој допринос у сламању фашизма у Другом светском рату. Речи се, на жалост, доста разликују од праксе.
Ми вам се, господине Председниче, не обраћамо с молбом за помоћ (а било је, сећате се, у разговору и баш Ваше иницијативе у том погледу), већ у жељи да обавестимо, као председника свих грађана, о ставу у изборном процесу за сваког респектабилне организације која има преко 100.000 чланова.
СУБНОР Србије је нестраначка организација и у изборима у свим срединама неће бити полигон ни за кога. Наши чланови ће се опредељивати, уколико желе, према личним проценама, али ће, дајући глас, водити рачуна и о томе колико је која изборна листа наклоњена управо СУБНОР-у као баштинику славне наше прошлости.
У прилогу Вам, слободни смо, достављамо и званичан став Председништва Субнора Србије о понашању у изборном поступку.
Желимо да Вас, господине Председниче Републике Србије, обавестимо и о томе да је Влада најновијом уредбом укинула законски одређену репрезентативност и представљање програма и на тај начин поништила даљу могућност досадашњег начина финанисрања организација попут СУБНОР-а Србије. Упућивање на конкурсе, о којима одлучују неке тројке, дају шансу за опстанак, али значи и индиректно затварање врата и онемогућавање рада непрофитних али сигурно изузетно корисних и масовних организација.
Није нам позната (угледни смо чланови неколико регионалних и две светске изузетно признате организације бораца) ни једна држава са антифашистичком традицијом, посебно у Европи, која се тако лишава поносне прошлости и спречава делатност на домаћем и међународном плану.
Примите, господине Председниче Републике, наше поздраве“ – стоји у писму које је председнику Томиславу Николићу упутио проф. др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије.
СТАВ ПРЕДСЕДНИШТВА СУБНОР-а СРБИЈЕ О ИЗБОРИМА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ НА ОВОМ ПОРТАЛУ ПОД НАСЛОВОМ „ИСТРАЈАЋЕМО У СВОЈОЈ БОРБИ“
---
Избори (2)
Објављено 3. март 2014. | Од СУБНОР
ОВАКО ЋЕМО НА ГЛАСАЊЕ
Председништво СУБНОР-а Србије усвојило је ставове поводом избора у држави. И упутило на увид чланству како ће се понашати организација тим поводом.
Природа политичког живота Србије
Партије (странке) су идеолошко-политичке творевине. Свој идеолошко-политички прилаз друштвеној средини конституишу у својим програмима који су израз и сврха постојања партије. Основни циљ је освајање власти или учешће у власти да би помоћу власти оствариле свој програм. У питању је утицај на друштво и промене у друштву помоћу државе и државне власти.
Флуидност или недостатак програма мења идејно-политичку природу борбе странке за власт и само поседовање власти. Вршење власти се претвара у функцију интереса појединца, групе или интереса партијске елите.
Анализа постојећих програма, показује да партије имају формално овај документ, да се они међусобно не разликују, да нема идеолошко-политичке профилисаности и да их се партије не придржавају, због чега нема разлике између партија, свака са сваким може и у власти и у опозицији. Постоје неприродне везе које су израз непостојања идеолошко-политичког профила партије, што мења њихов карактер и циљ борбе за власт.
У програмима партија нема ни помена о антифашистичкој прошлости и радничкој класи и сељаштву као друштвеној снази. Неке партије за основ свога постојања имају српско квислинштво и колаборацију са фашистичким окупатором.
Партије не нуде кроз програм визију која је дугорочо виђење изградње друштва за које се боре. Није довољно рећи капиталистичко друштво већ какво капиталистичко друштво. У први план партије истичу личност и обећања решавања друштвених проблема које су својим деловањем у власти створиле, као што су криминал, корупција, пљачка, сиромаштво, незапосленост, заустављање привредног суноврата и криминализације друштва, успостављање покиданих веза са светом, социјално-здравствену заштиту и друго, дакле отклањање оних проблема које су оне створиле као актери власти, и ти проблеми настали њиховим деловањем, јер у нормалном друштву они не могу у овом обиму ни да постоје.
Постојеће партије немају изложену дугорочну визију изградње једног друштва за коју подршку траже од бирача. Траже да им се поново повери власт да би разрешили проблеме које су као актери власти створили, јер су све биле део власти без обзира у којој структури и комбинацији. Обећања дата бирачима у време изборне кампање се не испуњавају у пракси. На жалост у њих нико озбиљан не верује.
Понашање СУБНОР-а у изборном процесу
Стање у политичком животу указује да партије нису профилисане идејно-политички и визионарски већ циљно (власт по сваку цену).
Испред партија не иду програми већ личности које говоре о текућим проблемима и опредељењима (нема визије) и разрешавању проблема који су довели земљу у колапс.
Партије од којих је СУБНОР очекивао и у које је веровао разочарале су нас, од осталих нисмо ништа ни очекивали.
Нисмо страначки-партијски опредељени. Све ово обавезује СУБНОР да се држи статутарних опредељења и истраје у својој страначкој неопредељености .
Прихватамо народну вољу и признајемо, поштујемо и подржавамо власт коју народ изабере и поклони поверење.
Сваки члан СУБНОР-а по својој вољи гласа или не гласа, излази или не излази на изборе, у своје лично име а не СУБНОР-а, учествује на скуповима политичких партија, понаша се сходно свом идеолошко-политичком опредељењу и личном односу према опцијама, кандидатима и представљеном програму партије за чије се остваривање наводно боре.
На овим изборима не очекујемо идеолошко-политичко супротстављање партија, свака може са сваком у власти и опозицији с обзиром на њихов недефинисан политички и идеолошки профил и програм.
У личном опредељењу мислимо да треба поћи од стварног а не декларативног односа појединаца и партије према СУБНОР-у, антифашизму, доприносу партизанског НОП победи и ослобођењу земље од фашистичких окупатора, доприносу Народно-ослободилачке борбе победи над фашизмом и односу према традицији партизанске борбе против фашистичких окупатора, националних квислинга и сарадника окупатора.
Посебно треба подржати политичке личности без обзира на политичку опцију које су антифашистички опредељене, поштују партизанску борбу за слободу и доприносе да СУБНОР као организација остварује своје циљеве, помажу и поштују опредељења за чије се остваривање СУБНОР залаже, без обзира на њихову партијску припадност – битна је антифашистичка провенијенција – припадност антифашизму и позитиван однос према СУБНОР-у.
То треба да буде мера и наш однос у изборима који се одржавају. Гледати шта раде а не шта говоре.
Организација СУБНОР-а не може да буде база за изборно промовисање ни једне политичке опције ни на једном нивоу организовања.
Председништво СУБНОР-а Србије усвојило је ставове поводом избора у држави. И упутило на увид чланству како ће се понашати организација тим поводом.
Природа политичког живота Србије
Партије (странке) су идеолошко-политичке творевине. Свој идеолошко-политички прилаз друштвеној средини конституишу у својим програмима који су израз и сврха постојања партије. Основни циљ је освајање власти или учешће у власти да би помоћу власти оствариле свој програм. У питању је утицај на друштво и промене у друштву помоћу државе и државне власти.
Флуидност или недостатак програма мења идејно-политичку природу борбе странке за власт и само поседовање власти. Вршење власти се претвара у функцију интереса појединца, групе или интереса партијске елите.
Анализа постојећих програма, показује да партије имају формално овај документ, да се они међусобно не разликују, да нема идеолошко-политичке профилисаности и да их се партије не придржавају, због чега нема разлике између партија, свака са сваким може и у власти и у опозицији. Постоје неприродне везе које су израз непостојања идеолошко-политичког профила партије, што мења њихов карактер и циљ борбе за власт.
У програмима партија нема ни помена о антифашистичкој прошлости и радничкој класи и сељаштву као друштвеној снази. Неке партије за основ свога постојања имају српско квислинштво и колаборацију са фашистичким окупатором.
Партије не нуде кроз програм визију која је дугорочо виђење изградње друштва за које се боре. Није довољно рећи капиталистичко друштво већ какво капиталистичко друштво. У први план партије истичу личност и обећања решавања друштвених проблема које су својим деловањем у власти створиле, као што су криминал, корупција, пљачка, сиромаштво, незапосленост, заустављање привредног суноврата и криминализације друштва, успостављање покиданих веза са светом, социјално-здравствену заштиту и друго, дакле отклањање оних проблема које су оне створиле као актери власти, и ти проблеми настали њиховим деловањем, јер у нормалном друштву они не могу у овом обиму ни да постоје.
Постојеће партије немају изложену дугорочну визију изградње једног друштва за коју подршку траже од бирача. Траже да им се поново повери власт да би разрешили проблеме које су као актери власти створили, јер су све биле део власти без обзира у којој структури и комбинацији. Обећања дата бирачима у време изборне кампање се не испуњавају у пракси. На жалост у њих нико озбиљан не верује.
Понашање СУБНОР-а у изборном процесу
Стање у политичком животу указује да партије нису профилисане идејно-политички и визионарски већ циљно (власт по сваку цену).
Испред партија не иду програми већ личности које говоре о текућим проблемима и опредељењима (нема визије) и разрешавању проблема који су довели земљу у колапс.
Партије од којих је СУБНОР очекивао и у које је веровао разочарале су нас, од осталих нисмо ништа ни очекивали.
Нисмо страначки-партијски опредељени. Све ово обавезује СУБНОР да се држи статутарних опредељења и истраје у својој страначкој неопредељености .
Прихватамо народну вољу и признајемо, поштујемо и подржавамо власт коју народ изабере и поклони поверење.
Сваки члан СУБНОР-а по својој вољи гласа или не гласа, излази или не излази на изборе, у своје лично име а не СУБНОР-а, учествује на скуповима политичких партија, понаша се сходно свом идеолошко-политичком опредељењу и личном односу према опцијама, кандидатима и представљеном програму партије за чије се остваривање наводно боре.
На овим изборима не очекујемо идеолошко-политичко супротстављање партија, свака може са сваком у власти и опозицији с обзиром на њихов недефинисан политички и идеолошки профил и програм.
У личном опредељењу мислимо да треба поћи од стварног а не декларативног односа појединаца и партије према СУБНОР-у, антифашизму, доприносу партизанског НОП победи и ослобођењу земље од фашистичких окупатора, доприносу Народно-ослободилачке борбе победи над фашизмом и односу према традицији партизанске борбе против фашистичких окупатора, националних квислинга и сарадника окупатора.
Посебно треба подржати политичке личности без обзира на политичку опцију које су антифашистички опредељене, поштују партизанску борбу за слободу и доприносе да СУБНОР као организација остварује своје циљеве, помажу и поштују опредељења за чије се остваривање СУБНОР залаже, без обзира на њихову партијску припадност – битна је антифашистичка провенијенција – припадност антифашизму и позитиван однос према СУБНОР-у.
То треба да буде мера и наш однос у изборима који се одржавају. Гледати шта раде а не шта говоре.
Организација СУБНОР-а не може да буде база за изборно промовисање ни једне политичке опције ни на једном нивоу организовања.
=== 2 ===
BOJKOTUJ IZBORE ZAKAZANE ZA 16. MART
Zato što je bojkot izbor većine koja ne veruje izbornom cirkusu koji će se okončati isključivo u korist manjine.
Zato što su na snazi diskriminatorski zakoni o političkom delovanju kojima je trenutno onemogućeno da se na izborima pojavi autentična radnička partija, partija radnog naroda, partija većine.
Zato što su izbori neregularni, pa čak i neustavni.
Zato što svi znamo da ni jedna od partija koje se kandiduju neće uraditi ništa kako bi ogromna većina nas živela bolje.
Zato što na izborima nema manjeg zla, sve partije koje se kandiduju, suštinski zastupaju samo domaći i strani kapital i njegove interese, t.j. zastupaju samo interese parazitske eksploatatorske klase.
Zato što je važno da našim ne izlaskom na birališta izrazimo moćan stav da su izbori poraz lažne demokratije vladajuće eksploatatorske klase kojoj poručujemo da nam je dosta njihovih reformi, njihovog lažnog patriotizma, njihovih evroatlantskih integracija.
Zato što je bojkot pobeda većine.
Zato što je bojkot izbor većine koja ne veruje izbornom cirkusu koji će se okončati isključivo u korist manjine.
Zato što su na snazi diskriminatorski zakoni o političkom delovanju kojima je trenutno onemogućeno da se na izborima pojavi autentična radnička partija, partija radnog naroda, partija većine.
Zato što su izbori neregularni, pa čak i neustavni.
Zato što svi znamo da ni jedna od partija koje se kandiduju neće uraditi ništa kako bi ogromna većina nas živela bolje.
Zato što na izborima nema manjeg zla, sve partije koje se kandiduju, suštinski zastupaju samo domaći i strani kapital i njegove interese, t.j. zastupaju samo interese parazitske eksploatatorske klase.
Zato što je važno da našim ne izlaskom na birališta izrazimo moćan stav da su izbori poraz lažne demokratije vladajuće eksploatatorske klase kojoj poručujemo da nam je dosta njihovih reformi, njihovog lažnog patriotizma, njihovih evroatlantskih integracija.
Zato što je bojkot pobeda većine.
---
(Contestazioni dei militanti NKPJ al dibattito pre-elettorale
I militanti hanno fatto appello al boicottaggio, spiegando che l'accesso alle elezioni è impedito alle forze che non dispongono dei 50mila euro per parteciparvi)26.02.2014 21:03
Debata političara u senci negodovanja komunista
Predstavnici više stranaka debatovali su večeras o odgovornosti političara, obećanjima datim biračima na prethodnim izborima i planovima kako će rešiti probleme nezaposlenosti u Srbiji, ali je skup obeležio i protest članova Nove komunističke partije Jugoslavije.
Debata političara u senci negodovanja komunista
Predstavnici više stranaka debatovali su večeras o odgovornosti političara, obećanjima datim biračima na prethodnim izborima i planovima kako će rešiti probleme nezaposlenosti u Srbiji, ali je skup obeležio i protest članova Nove komunističke partije Jugoslavije.
POBEDA KOMUNISTIČKE ARGUMENTACIJE NA BURŽOASKOJ IZBORNOJ DEBATI
Aktivisti Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) i Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) u sklopu anti-izborne kampanje posetili su u sredu 26. februara debatu buržoaskih političkih partija u organizaciji „Istinomera“ i tom prilikom izrazili revolt zbog neregularnih izbora i diskriminatorskih izbornih zakona u Srbiji uperenih protiv autentičnih predstavnika radnog naroda, komunista.
http://www.nkpj.org.rs/clanci-la/clanak_id=95.php
=== 3 ===
КОМУНИСТИ СРБИЈЕ ПОЗИВАЈУ НА БОЈКОТ ИЗБОРА |
Пред грађанима Србије су, 16. марта. 2014 године, парламентарни и локални избори у Београду. Комунисти Србије ни овога пута, као ни на бројним предходним изборима после увођења вишепартијског система, не виде ни једну политичку странку или партију која је својим досадашњим радом заслужила поверење осиромашених и понижених грађана Србије. Напротив, све што су поменуте странке и партије у протеклих двадесетак и нешто година урадиле, имало је за резултат тотални привредни колапс изазван, пре свега, пљачкашком приватизацијом, служењем страним господарима и њиховим геополитичким и економским интересима. Социјална политика, као и све друге области живота доведене су у стање потпуног безнађа.
Није никакво чудо што у садашњој предизборној кампањи политичке странке својим новим лажним обећањима не нуде ништа што би улило макар мало наде осиромашеним и пониженим слојевима друштва. Заправо, такво стање код грађана изазива апатију, па чак и одвратност, када слушају те наше „усрећитеље“ који увек изнова, критикујући своје наводне политичке противнике, причају приче које смо већ чули небројено пута. То произилази из чињенице да су све политичке странке и партије само модалитети једне те исте алтернативе чији је темељ капитализам, који се у условима Србије испољава као дивљи либерални капитализам најгоре врсте.
Република Србија, као и све друге некадашње републике СФРЈ, представља само марионету којом доминантно управљају САД и неколико водећих земаља ЕУ. Оно мало привреде што нам је преостало, после свих привредних суноврата, све више служи мултинационалним компанијама, страним и домаћим капиталистима и тајкунима. О суверенитету Србије нема смисла ни говорити, јер је стање угрожености територијалног интегритета и суверенитета већ одавно достигло забрињавајуће размере.
Социјалну ситуацију и општу друштвену климу карактеришу све нижи животни стандард, робовски положај радничке класе, енормна незапосленост која највише угрожава младе и школоване људе, пораст криминала и насиља, опседнутост већине грађана егзистенцијалним проблемима и борбом за голо преживљавање. Сиромаштво и глад су достигли такве размере да народне кухиње и контејнери, за један број грађана, представљају једини спас, а ситуација је из дана у дан све гора и гора. Громогласна медијска кампања о борби против криминала и корупције служи само као још једно замазивање очију грађанима Србије, јер судећи по бројним досадашњим лажним обећањима постоји оправдани страх грађана да ће и ова борба остати само празна прича.
ПОСТОЈИ ЛИ ИЗЛАЗ ИЗ САДАШЊЕГ СТАЊА?
Већ смо истакли да све политичке странке, владајуће и опозиционе, представљају само модалитете једне те исте алтернативе, чији темељи су капиталистички друштвено-економски односи, који стално репродукују неправду, неједнакост, поделу на експлоататоре и експлоатисане, на мали број безобразно богатих и све већи број незапослених, сиромашних и гладних.
Једина алтернатива која омогућава излаз из садашњег катастрофичног стања у коме се Србија налази јестерушење капитализма и обнова социјализма ослобођеног грешака из прошлости. Јер, капитализам се не може поправљањем, што предлажу псеудолевичарске социјалдемократске странке, претворити у социјално праведно и хумано друштво. То може бити само социјализам ослобођен грешака из прошлости.
КО ТРЕБА ДА ПРЕДВОДИ БОРБУ ЗА ДРУШТВЕНИ ПРЕПОРОД СРБИЈЕ?
Убедљива већина грађана Србије је незадовољна постојећим стањем, не само због драстичног пада животног стандарда, већ и због бројних проблема и облика неправде и неједнакости у сви другим областима живота. Кључно је питање како то незадовољство већине грађана каналисати у организовану политичку снагу и које су то друштвене снаге које то треба да ураде. Поставља се и питање могу ли масе незадовољних, експлоатисаних и обесправљених изнедрити нову политичку и друштвену авангарду која би осмислила и организовала прогресивне снаге друштва у борби за заустављање безнађа у коме се Србија налази већ деценијама и која би поставила темеље за социјалистички преображај.
ГДЕ СУ КОМУНИСТИ У ОВОЈ ПРИЧИ?
Пре одговора на постављено питање најпре треба утврдити разлику између КОМУНИСТА И КОМУЊАРА.Најједноствније речено, комуњаре су они бивши чланови СКЈ, од којих је значајан број заузимао партијске и државне функције, као и руководећа места у привреди и ванпривреди за време СФРЈ, који су „продали веру за вечеру“ и зарад властитих интереса, отворено или прикривено, прешли на страну буржоаских партија. Постоји једна група бивших чланова СКЈ који су се уплашили и пасивизирали, па сада чувају раније стечене привилегије и из прикрајка гледају шта се дешава у Србији. И њима добро пристаје епитет комуњаре. Ако би комунистима кренуло на боље, вероватно би се комуњаре опет нудиле за руководиоце.
БЛОК УГРОЖЕНИХ ДРУШТВЕНИХ СЛОЈЕВА ТРЕБА ДА ПРЕДВОДЕ КОМУНИСТИ, који су остали верни идејама револуционарног марксизма-лењинизма и који су спремни да се боре за социјализам ослобођен грешака из прошлости, а не социјалдемократска псеудолевица, која и данас игра улогу „Тројанског коња“ у радничком покрету.
Нажалост, односи међу комунистичким партијама и удружењима у Србије нису добри и влада велика разједињеност, што збуњује грађане који су наклоњени комунистима. То је један од врло значајних проблема што конституисање респектабилне комунистичке авангарде, која би требало да предводи угрожене слојеве друштва у класној борби, иде недопустиво споро. Зато је данас императив од кога зависи да ли ће и када већина гладних и незадовољних добити своју авангарду, која ће их предводити у борби за праведније и хуманије друштвене односе.
Најважнији задатак пред којим се данас налазе комунистичке и радничке партије и удружења у Србији, јесте да очисте своје редове од лажних комуниста и фолираната, уједине снаге и јасно се разграниче са свим модалитетима деснице и социјалдемократске псеудолевице. Само тако могу постати препознатљиви на јавној политичкој сцени, остваривати значајан утицај на друштвене токове и добити подршку осиромашених и угрожених. Такав развој догађаја би резултирао омасовљењем комунистичких редова, повећањем њихове акционе способности и остварењем добрих резултата на неким следећим изборима.
Комунисти Србије позивају чланство, симпатизере и све грађане Србије да БОЈКОТУЈУ предстојеће изборе и тиме искажу свој јасан политички став о стању у земљи и о неопходности да се оно мења.
Београд, 21. фебруара. 2014 године. КОМУНИСТИ СРБИЈЕ
KOMUNISTI SRBIJE POZIVAJU NA BOJKOT IZBORA
Pred građanima Srbije su, 16. marta. 2014 godine, parlamentarni i lokalni izbori u Beogradu. Komunisti Srbije ni ovoga puta, kao ni na brojnim predhodnim izborima posle uvođenja višepartijskog sistema, ne vide ni jednu političku stranku ili partiju koja je svojim dosadašnjim radom zaslužila poverenje osiromašenih i poniženih građana Srbije. Naprotiv, sve što su pomenute stranke i partije u proteklih dvadesetak i nešto godina uradile, imalo je za rezultat totalni privredni kolaps izazvan, pre svega, pljačkaškom privatizacijom, služenjem stranim gospodarima i njihovim geopolitičkim i ekonomskim interesima. Socijalna politika, kao i sve druge oblasti života dovedene su u stanje potpunog beznađa.
Nije nikakvo čudo što u sadašnjoj predizbornoj kampanji političke stranke svojim novim lažnim obećanjima ne nude ništa što bi ulilo makar malo nade osiromašenim i poniženim slojevima društva. Zapravo, takvo stanje kod građana izaziva apatiju, pa čak i odvratnost, kada slušaju te naše „usrećitelje“ koji uvek iznova, kritikujući svoje navodne političke protivnike, pričaju priče koje smo već čuli nebrojeno puta. To proizilazi iz činjenice da su sve političke stranke i partije samo modaliteti jedne te iste alternative čiji je temelj kapitalizam, koji se u uslovima Srbije ispoljava kao divlji liberalni kapitalizam najgore vrste.
Republika Srbija, kao i sve druge nekadašnje republike SFRJ, predstavlja samo marionetu kojom dominantno upravljaju SAD i nekoliko vodećih zemalja EU. Ono malo privrede što nam je preostalo, posle svih privrednih sunovrata, sve više služi multinacionalnim kompanijama, stranim i domaćim kapitalistima i tajkunima. O suverenitetu Srbije nema smisla ni govoriti, jer je stanje ugroženosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta već odavno dostiglo zabrinjavajuće razmere.
Socijalnu situaciju i opštu društvenu klimu karakterišu sve niži životni standard, robovski položaj radničke klase, enormna nezaposlenost koja najviše ugrožava mlade i školovane ljude, porast kriminala i nasilja, opsednutost većine građana egzistencijalnim problemima i borbom za golo preživljavanje. Siromaštvo i glad su dostigli takve razmere da narodne kuhinje i kontejneri, za jedan broj građana, predstavljaju jedini spas, a situacija je iz dana u dan sve gora i gora. Gromoglasna medijska kampanja o borbi protiv kriminala i korupcije služi samo kao još jedno zamazivanje očiju građanima Srbije, jer sudeći po brojnim dosadašnjim lažnim obećanjima postoji opravdani strah građana da će i ova borba ostati samo prazna priča.
POSTOJI LI IZLAZ IZ SADAŠNjEG STANjA?
Već smo istakli da sve političke stranke, vladajuće i opozicione, predstavljaju samo modalitete jedne te iste alternative, čiji temelji su kapitalistički društveno-ekonomski odnosi, koji stalno reprodukuju nepravdu, nejednakost, podelu na eksploatatore i eksploatisane, na mali broj bezobrazno bogatih i sve veći broj nezaposlenih, siromašnih i gladnih.
Jedina alternativa koja omogućava izlaz iz sadašnjeg katastrofičnog stanja u kome se Srbija nalazi jeste rušenje kapitalizma i obnova socijalizma oslobođenog grešaka iz prošlosti. Jer, kapitalizam se ne može popravljanjem, što predlažu pseudolevičarske socijaldemokratske stranke, pretvoriti u socijalno pravedno i humano društvo. To može biti samo socijalizam oslobođen grešaka iz prošlosti.
KO TREBA DA PREDVODI BORBU ZA DRUŠTVENI PREPOROD SRBIJE?
Ubedljiva većina građana Srbije je nezadovoljna postojećim stanjem, ne samo zbog drastičnog pada životnog standarda, već i zbog brojnih problema i oblika nepravde i nejednakosti u svi drugim oblastima života. Ključno je pitanje kako to nezadovoljstvo većine građana kanalisati u organizovanu političku snagu i koje su to društvene snage koje to treba da urade. Postavlja se i pitanje mogu li mase nezadovoljnih, eksploatisanih i obespravljenih iznedriti novu političku i društvenu avangardu koja bi osmislila i organizovala progresivne snage društva u borbi za zaustavljanje beznađa u kome se Srbija nalazi već decenijama i koja bi postavila temelje za socijalistički preobražaj.
GDE SU KOMUNISTI U OVOJ PRIČI?
Pre odgovora na postavljeno pitanje najpre treba utvrditi razliku između KOMUNISTA I KOMUNjARA. Najjednostvnije rečeno, komunjare su oni bivši članovi SKJ, od kojih je značajan broj zauzimao partijske i državne funkcije, kao i rukovodeća mesta u privredi i vanprivredi za vreme SFRJ, koji su „prodali veru za večeru“ i zarad vlastitih interesa, otvoreno ili prikriveno, prešli na stranu buržoaskih partija. Postoji jedna grupa bivših članova SKJ koji su se uplašili i pasivizirali, pa sada čuvaju ranije stečene privilegije i iz prikrajka gledaju šta se dešava u Srbiji. I njima dobro pristaje epitet komunjare. Ako bi komunistima krenulo na bolje, verovatno bi se komunjare opet nudile za rukovodioce.
BLOK UGROŽENIH DRUŠTVENIH SLOJEVA TREBA DA PREDVODE KOMUNISTI, koji su ostali verni idejama revolucionarnog marksizma-lenjinizma i koji su spremni da se bore za socijalizam oslobođen grešaka iz prošlosti, a ne socijaldemokratska pseudolevica, koja i danas igra ulogu „Trojanskog konja“ u radničkom pokretu.
Nažalost, odnosi među komunističkim partijama i udruženjima u Srbije nisu dobri i vlada velika razjedinjenost, što zbunjuje građane koji su naklonjeni komunistima. To je jedan od vrlo značajnih problema što konstituisanje respektabilne komunističke avangarde, koja bi trebalo da predvodi ugrožene slojeve društva u klasnoj borbi, ide nedopustivo sporo. Zato je danas imperativ od koga zavisi da li će i kada većina gladnih i nezadovoljnih dobiti svoju avangardu, koja će ih predvoditi u borbi za pravednije i humanije društvene odnose.
Najvažniji zadatak pred kojim se danas nalaze komunističke i radničke partije i udruženja u Srbiji, jeste da očiste svoje redove od lažnih komunista i foliranata, ujedine snage i jasno se razgraniče sa svim modalitetima desnice i socijaldemokratske pseudolevice. Samo tako mogu postati prepoznatljivi na javnoj političkoj sceni, ostvarivati značajan uticaj na društvene tokove i dobiti podršku osiromašenih i ugroženih. Takav razvoj događaja bi rezultirao omasovljenjem komunističkih redova, povećanjem njihove akcione sposobnosti i ostvarenjem dobrih rezultata na nekim sledećim izborima.
Komunisti Srbije pozivaju članstvo, simpatizere i sve građane Srbije da BOJKOTUJU predstojeće izbore i time iskažu svoj jasan politički stav o stanju u zemlji i o neophodnosti da se ono menja.
Beograd, 21. februara. 2014 godine. KOMUNISTI SRBIJE