(srpskohrvatski / english / italiano)
Cronache dal XX Incontro Internazionale dei Partiti Comunisti e Operai
1) Intervista a Francesco Maringiò [della Direzione PCI] al XX incontro internazionale dei Partiti Comunisti e Operai di Atene
2) Комунисти Србије на 20. МСКРП (Међународном Састанку Комунистичких И Радничких Партија) у Атини
SUPPORT FOR KOSOVO AS AN INTEGRAL PART OF THE REPUBLIC OF SERBIA / KOMUNISTIČKE I RADNIČKE PARTIJE SVETA DALE PODRŠKU PARTIJI „KOMUNISTI SRBIJE“ DA JE KOSOVO I METOHIJA SASTAVNI DEO REPUBLIKE SRBIJE / KOMUNISTIČKA PARTIJA RUSKE FEDERACIJE IZDALA KNJIGU: OKTOBARSKA ZNAMENJA KOMUNISTIČKE PLANETE / ИЗВЕШТАЈ СА 20.МЕЂУНАРОДНОГ САСТАНКА КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА У АТИНИ / РЕФЕРАТ НА 20. МЕЂУНАРОДНОМ САСТАНАКУ КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА У АТИНИ
3) SRP Hrvatske na XX. IMCWP i obilježavanje 100-te godišnjice osnivanja KKE
VIDEO i FOTO / ODRŽAN XX. IMCWP I OBILJEŽAVANJE 100-te GODIŠNJICE OSNIVANJA KKE / SPEECH BY SRP REPRESENTATIVE VLADO KAPURALIN
Sul XX Incontro dei P.C.O. (Atene, 23-25 novembre 2018) si vedano anche:
* Appello del 20° Incontro Internazionale dei Partiti Comunisti e Operai
ORIG.: 20 IMCWP, Appeal of the 20th International Meeting of Communist and Workers’ Parties
* 20° IMCWP: Lista dei Partiti Comunisti e Operai partecipanti
Sulla situazione del movimento comunista internazionale segnaliamo anche:
* l'Appello "Solidarietà al Partito Comunista Polacco!"
sulle recenti persecuzioni anticomuniste in Poloniahttps://www.ilpartitocomunistaitaliano.it/2018/12/03/solidarieta-al-partito-comunista-polacco-le-prime-adesioni-allappello/
* Il Forum Internazionale del Partito Comunista di Ucraina (Kiev 12 luglio 2018)
http://www.marx21.it/index.php/comunisti-oggi/in-europa/29191-il-forum-internazionale-del-partito-comunista-di-ucraina
=== 1 ===
Intervista a Francesco Maringiò
[della Direzione PCI] al XX incontro internazionale dei Partiti Comunisti e Operai
30 Novembre 2018
da amna.gr
Pubblichiamo un'intervista che Francesco Maringiò ha rilasciato in occasione del XX incontro internazionale dei Partiti Comunisti
A più di 100 anni della rivoluzione di ottobre ci sono persone che ritengono il comunismo una cosa del passato. Lei è d'accordo? Cosa significa essere comunista nel 21° secolo?
Chi considera il comunismo una cosa del passato commette due errori principali. Il primo è quello di aver creduto alla campagna mediatica occidentale che ha cercato di far passare l’idea che la fine dell’esperienza sovietica coincidesse con la fine del comunismo nel mondo.
Pubblichiamo un'intervista che Francesco Maringiò ha rilasciato in occasione del XX incontro internazionale dei Partiti Comunisti
A più di 100 anni della rivoluzione di ottobre ci sono persone che ritengono il comunismo una cosa del passato. Lei è d'accordo? Cosa significa essere comunista nel 21° secolo?
Chi considera il comunismo una cosa del passato commette due errori principali. Il primo è quello di aver creduto alla campagna mediatica occidentale che ha cercato di far passare l’idea che la fine dell’esperienza sovietica coincidesse con la fine del comunismo nel mondo.
Non è così: il Novecento è il secolo dove il movimento comunista internazionale è nato ed ha mosso i primi passi e quell’esperienza, dopo grandi traguardi e straordinari successi, accanto ad alcuni errori, ha lasciato una traccia indelebile che è oggi seguita dalle organizzazioni comuniste di tutto il mondo, a partire dai paesi socialisti che, con la Cina (ma non solo), hanno assurto ad un ruolo di grande protagonismo sul piano politico. Alla luce di questo, parlare di comunismo come di un’esperienza del passato, significa - come diciamo noi italiani - mettersi il prosciutto davanti gli occhi per non vedere la verità. Al contrario, come recitava uno slogan della KNE di alcuni anni fa, il comunismo è la gioventù del mondo. Il secondo errore è quello di non aver imparato nulla dalla storia e di considerare immortale questo ordinamento sociale e politico capitalistico, dimostrando la stessa superstizione degli uomini del medioevo che consideravano quel sistema sociale immodificabile ed immortale. Nulla è immodificabile, neanche questo sistema che genera guerra, povertà, insicurezza sociale e sfruttamento. Pertanto essere comunista nel XXI secolo significa riproporre un nuovo e più razionale sistema sociale che rompe con lo sfruttamento dell’uomo sull’uomo. Nulla di più attuale e necessario per il futuro dell’umanità.
I partiti comunisti sono sempre stati in prima linea contro la soppressione dei diritti sociali e del lavoro. Tuttavia l'attacco neoliberista sferrato contro i diritti del popolo è molto vasto. Quale deve essere la risposta dei comunisti?
L’attacco ai diritti dei popoli e ai diritti sociali è aumentato in questi anni, parallelamente all’aumento della crisi organica del capitalismo, che si è manifestata chiaramente in tutto il mondo. Aumenta la crisi ed aumenta la repressione, come la storia ci ha già insegnato nel passato. I comunisti sono chiamati ad un doppio compito: da un lato lottare al fianco della classe operaia nella difesa dei suoi diritti, organizzare la lotta e sostenere le mobilitazioni popolari e, dall’altro, portare un contributo unificante nelle lotte e nella coscienza generale. Perché non c’è soluzione a questa situazione, se ciascuno lotta solo per il miglioramento della propria condizione, senza una visione generale e, soprattutto, non c’è soluzione senza avanzare una proposta alternativa a questo sistema sociale, che alimenta la repressione al fine di perpetrare lo sfruttamento di classe..
Ovunque testimoniamo l'ascesa delle forze populiste di destra, accompagnata da un forte revisionismo della storia e delle condizioni sociopolitiche. Come devono reagire i comunisti a questa situazione?
Come dicevo precedentemente il mondo è grande e le idee del socialismo si stanno rafforzando e crescendo. Questo non avviene in Europa, dove invece aumenta il revisionismo storico ed il malessere sociale è attratto dalle posizioni della destra o del populismo di destra. Anche questo, purtroppo, è già avvenuto in passato, aprendo pagine drammatiche della storia europea e mondiale. Ma la storia non si ripete mai uguale a sé stessa, per cui i comunisti sono chiamati ad un lavoro di resistenza per difendere le grandi conquiste della lotta della classe operaia ed un pensiero critico, capace di aprire un percorso diverso nella storia dell’umanità.
In Italia, il Partito Comunista non è più quello degli anni in cui esercitava la massima influenza politica e sociale. Nonostante sia andato al governo dopo la sua trasformazione, esso non rappresenta più l’anima della sinistra nel paese. Crede che esistano prospettive di un cambiamento in senso comunista nel suo paese e quali sono le sfide che il Partito deve affrontare?
Se si riferisce al Partito Democratico, evoluzione delle trasformazioni che ha avuto il PDS nato dallo scioglimento del vecchio Partito Comunista Italiano, non solo esso non rappresenta le istanze della sinistra, ma è evidente che rappresenta gli interessi del grande capitale finanziario internazionale nel nostro paese. Hanno appoggiato tutte le politiche antipopolari e di austerity imposte dall’Ue e sono stati in prima linea ad appoggiare le missioni di guerra, come nel caso della Libia. E’ un esempio fulgido di come nell’ultima fase il PCI, oramai corrotto nel suo orientamento ideologico, abbia venduto la sua anima per poter andare al governo, senza neanche riuscirci mai realmente. E’ stato usato dalle classi dominanti per sconfiggere le istanze comuniste e popolari e poi oggi viene scaricato e vive una condizione di sostanziale crisi. Certo, servirebbe un cambio di rotta nella politica italiana, in direzione della lotta per il socialismo, ma è ancora un percorso lungo, che chiede tutto il nostro impegno e, soprattutto, impone a tutti i militanti di non perdere la fiducia in questi tempi drammatici che viviamo. La sfida maggiore è quella di riuscire a vincere la battaglia per la sopravvivenza.
La Grecia è stata negli ultimi anni il campo di battaglia dell'attacco neoliberista contro la sovranità degli stati nazionali e del popolo. Quale messaggio volete trasmettere al partito comunista greco e ai greci in generale?
La Grecia è stato il banco di prova delle politiche neoliberiste e della sottrazione della sovranità popolare da parte delle istituzioni europee e dei loro alleati nel paese. Il risultato è drammatico ed il popolo greco conosce meglio di chiunque altro questa situazione, che ha sofferto in prima persona. Il Partito Comunista Greco ha scelto la strada coraggiosa di organizzare la lotta sociale e la coscienza del popolo, senza illuderlo che la soluzione fosse rientro l’angolo. Abbiamo tanto da imparare da questo punto di vista e voglio sfruttare l’occasione di questa intervista per porgere a tutti i suoi militanti ed alla sua leadership il mio saluto militante per il centesimo anniversario della sua fondazione.
I partiti comunisti sono sempre stati in prima linea contro la soppressione dei diritti sociali e del lavoro. Tuttavia l'attacco neoliberista sferrato contro i diritti del popolo è molto vasto. Quale deve essere la risposta dei comunisti?
L’attacco ai diritti dei popoli e ai diritti sociali è aumentato in questi anni, parallelamente all’aumento della crisi organica del capitalismo, che si è manifestata chiaramente in tutto il mondo. Aumenta la crisi ed aumenta la repressione, come la storia ci ha già insegnato nel passato. I comunisti sono chiamati ad un doppio compito: da un lato lottare al fianco della classe operaia nella difesa dei suoi diritti, organizzare la lotta e sostenere le mobilitazioni popolari e, dall’altro, portare un contributo unificante nelle lotte e nella coscienza generale. Perché non c’è soluzione a questa situazione, se ciascuno lotta solo per il miglioramento della propria condizione, senza una visione generale e, soprattutto, non c’è soluzione senza avanzare una proposta alternativa a questo sistema sociale, che alimenta la repressione al fine di perpetrare lo sfruttamento di classe..
Ovunque testimoniamo l'ascesa delle forze populiste di destra, accompagnata da un forte revisionismo della storia e delle condizioni sociopolitiche. Come devono reagire i comunisti a questa situazione?
Come dicevo precedentemente il mondo è grande e le idee del socialismo si stanno rafforzando e crescendo. Questo non avviene in Europa, dove invece aumenta il revisionismo storico ed il malessere sociale è attratto dalle posizioni della destra o del populismo di destra. Anche questo, purtroppo, è già avvenuto in passato, aprendo pagine drammatiche della storia europea e mondiale. Ma la storia non si ripete mai uguale a sé stessa, per cui i comunisti sono chiamati ad un lavoro di resistenza per difendere le grandi conquiste della lotta della classe operaia ed un pensiero critico, capace di aprire un percorso diverso nella storia dell’umanità.
In Italia, il Partito Comunista non è più quello degli anni in cui esercitava la massima influenza politica e sociale. Nonostante sia andato al governo dopo la sua trasformazione, esso non rappresenta più l’anima della sinistra nel paese. Crede che esistano prospettive di un cambiamento in senso comunista nel suo paese e quali sono le sfide che il Partito deve affrontare?
Se si riferisce al Partito Democratico, evoluzione delle trasformazioni che ha avuto il PDS nato dallo scioglimento del vecchio Partito Comunista Italiano, non solo esso non rappresenta le istanze della sinistra, ma è evidente che rappresenta gli interessi del grande capitale finanziario internazionale nel nostro paese. Hanno appoggiato tutte le politiche antipopolari e di austerity imposte dall’Ue e sono stati in prima linea ad appoggiare le missioni di guerra, come nel caso della Libia. E’ un esempio fulgido di come nell’ultima fase il PCI, oramai corrotto nel suo orientamento ideologico, abbia venduto la sua anima per poter andare al governo, senza neanche riuscirci mai realmente. E’ stato usato dalle classi dominanti per sconfiggere le istanze comuniste e popolari e poi oggi viene scaricato e vive una condizione di sostanziale crisi. Certo, servirebbe un cambio di rotta nella politica italiana, in direzione della lotta per il socialismo, ma è ancora un percorso lungo, che chiede tutto il nostro impegno e, soprattutto, impone a tutti i militanti di non perdere la fiducia in questi tempi drammatici che viviamo. La sfida maggiore è quella di riuscire a vincere la battaglia per la sopravvivenza.
La Grecia è stata negli ultimi anni il campo di battaglia dell'attacco neoliberista contro la sovranità degli stati nazionali e del popolo. Quale messaggio volete trasmettere al partito comunista greco e ai greci in generale?
La Grecia è stato il banco di prova delle politiche neoliberiste e della sottrazione della sovranità popolare da parte delle istituzioni europee e dei loro alleati nel paese. Il risultato è drammatico ed il popolo greco conosce meglio di chiunque altro questa situazione, che ha sofferto in prima persona. Il Partito Comunista Greco ha scelto la strada coraggiosa di organizzare la lotta sociale e la coscienza del popolo, senza illuderlo che la soluzione fosse rientro l’angolo. Abbiamo tanto da imparare da questo punto di vista e voglio sfruttare l’occasione di questa intervista per porgere a tutti i suoi militanti ed alla sua leadership il mio saluto militante per il centesimo anniversario della sua fondazione.
=== 2 ===
Isto pročitaj:
* SUPPORT FOR KOSOVO AS AN INTEGRAL PART OF THE REPUBLIC OF SERBIA / KOMUNISTIČKE I RADNIČKE PARTIJE SVETA DALE PODRŠKU PARTIJI „KOMUNISTI SRBIJE“ DA JE KOSOVO I METOHIJA SASTAVNI DEO REPUBLIKE SRBIJE
http://www.komunistisrbije.rs/komunisticke-i-radnicke-partije-sveta-dale-podrsku-partiji-komunisti-srbije-da-je-kosovo-i-metohija-sastavni-deo-republike-srbije/
Na 20. Međunarodnom sastanku Komunističkih i Radničkih partija Sveta koji je održan u Atini od 23-25.Novembra 2018. Godine, Partija „Komunisti Srbije“ pokrenula je inicijativu za podršku da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
U prilogu je prikazan spisak KP i RP koje su svojim potpisom dale podršku za ovu inicijativu. Ovi podaci su dostupni javnosti i na web sajtu solidneta: www.solidnet.org
U prilogu je prikazan spisak KP i RP koje su svojim potpisom dale podršku za ovu inicijativu. Ovi podaci su dostupni javnosti i na web sajtu solidneta: www.solidnet.org
* KOMUNISTIČKA PARTIJA RUSKE FEDERACIJE IZDALA KNJIGU: OKTOBARSKA ZNAMENJA KOMUNISTIČKE PLANETE
http://www.komunistisrbije.rs/извештај-са-20-међународног-састанка-ко/
U vrijeme kada su velike komunističke partije zapada: KP Italije, Francuske i Španjolske, imale uticaj među radnicima i imale veliki broj članova, sljedbenika i simpatizera, a komunističke partije istoka započinjale socijalističku izgradnju ratom razorenih vlastitih država, grčki su komunisti i njihove porodice bili zatvarani, maltretirani, ili su spas morali potražit u emigraciji.
U vrijeme nakon dobrih startnih pozicija nakon završetka II sv rata, kad su spomenute partije zapada počele gubiti snagu i uticaj među radnicima, rastakane napuštanjem revolucionarnog puta, prihvaćanjem reformizma, dijaloga s građanskim partijama i kretanjem putem tzv.. Eurokomunizma, KKE je tek izlazila iz ilegale 1974. godine. Sve nakon toga je dobro poznata novija povijest.
KKE se poput mitske ptice Feniks uzdigao, savladao prepreke i danas slovi kao respektabilan politički subjekt na domaćoj političkoj sceni. Grčke komuniste ni tektonski kontrarevolucionarni društveno-politički procesi 90-ih godina prošlog stoljeća, kada su Komunističke partije socijalističkih zemalja mahom napuštale revolucionarni put i nestajale s političke scene, nisu skrenuli s revolucionarnog puta. Stoga mnogi grčku komunističku partiju na evropskom, a i širem, prostoru doživljavaju kao Pijemont komunističkog i radničkog pokreta. Ispravnost ili ne takve percepcije, potvrdit će povijest.
Dragi drugovi i prijatelji,
u ime Socijalističke radničke partije Hrvatske, u ime onih članica koordinacije komunističkih i radničkih partija s jugoslavenskog prostora koje nisu ovdje prisutne i u svoje lično ime, upućujem drugarski pozdrav svim prisutnima. Našim domaćinima, Komunističkoj partiji Grčke, upućujem izraze zahvalnosti za organizaciju ovog skupa koji nam omogućava da iznesemo svoja razmišljanja o aktualnoj situaciji i da zajedničkim snagama doprinesemo rješavanju problema koji nas okružuju. Posebno želim čestitati domaćinima, KKE, na jubilarnoj 100-toj godišnjici osnivanja Komunističke partije Grčke.
Frustrira saznanje da na početku XXI. Stoljeća, usprkos enormnom razvoju proizvodnih sredstava, tehnike i tehnologije, koja bi trebala omogućit dostojan život stanovnicima širom svijeta, mi smo još duboko ukopani u rovovima klasne podjele. Razlike između onih koji imaju previše i onih koji nemaju dovoljno za dostojan život, pa i osnovne životne potrebe, danas su veće od onih na početku XX. stoljeća. Iako je to posljedica nametanja hegemonije svjetskih financijskih centara moći predvođenih SAD-om, EU i NATO-om nad svima koji ne prihvaćaju njihovu imperijalnu dominaciju, to ne negira argument o evolucijskom zastoju ljudske svijesti u odnosu na druge osobine i čovjeku kao predatoru.
Urušavanjem socijalizma u Istočnoj Evropi, nestale su mnoge energije iz kojih je snagu i ideje crpio radnički i sindikalni pokret evropskog zapada pa su stečena prava i standard radnika niža. Osim toga, restrukturiranjem privrede, sve većim udjelom servisnog udjela rada u odnosu na onaj proizvodni, nepovoljno utiče na nivo revolucionarne svijesti zaposlenih. Rast nezaposlenosti, pad broja zaposlenih, sve veći udio zapošljavanja na određeno radno vrijeme u odnosu na neodređeno, obnavljanje radnih ugovora, često i na vrlo kratke intervale, uzrokuje trajnu nesigurnost radnika i dovodi do neprestanog smanjenja broja organiziranih radnika. Društvene mreže i spontane, često vrlo masovne, akcije radnika i nezadovoljnih građana nisu dovoljna zamjena za nedostatak svijesti i radničke solidarnosti, koji su danas, na puno nižoj razini od one prije jednog stoljeća. Radnici se sve manje identificiraju kroz klasni argument, a sve više kroz nacionalni i građanski. Za posljedicu imamo pojavu i jačanja ekstremističkih grupa, sve do eksplicitno fašističkih.
Socijalistička ideja se stigmatizira na svim razinama, u tome prednjače zemlje nekadašnjeg istočnog bloka, dodvoravajući se svojim novim gospodarima.
Evropa, Azija i Afrika poprišta su permanentnih ratnih sukoba i imperijalističkih agresija: Jugoslavija, Afganistan, Irak, Libija, Sirija, državni udar u Ukrajini od strane nacističkih organizacija direktno podržanih od Amerike i zapada. U svim tim slučajevima radi se o klasičnoj borbi za prostor s ciljem osvajanja tuđih teritorija na kojima se, po ustaljenom postupku, obara postojeća vlast i uspostavljaju podanički protektorati u kojima novopostavljena marionetska vodstva omogućavaju eksploataciju prirodnih resursa i infrastrukture, ali i korištenje novoosvojenog prostora u strateškom nadmetanju.
Sve te agresije ostavile su iza sebe enormna civilna stradanja i infrastrukturna razaranja koja su nagnala milione ljudi da napuste svoje domove i pokušaju naći spas u emigraciji. Ogroman broj njih je na tom putu stradao, dok je većina preživjelih upotrebljena u određenom vremenskom trenutku za proizvodnju najveće izbjegličke krize u Evropi, kojom se manipulira i koristi za političku trgovinu i ustupke.
Evropa nema pravo da se proglašava žrtvom terorističkih napada ili poplavom izbjeglica. To joj se samo poput bumeranga vraća ono u čijem stvaranju je i sama sudjelovala. Vjerno je izvršavala volju Amerike i podržavala i učestvovala u većini prljavih ratova protiv suverenih država, a prije toga je stoljećima kao kolonijalna sila izrabljivala širom Afrike, Bliskog istoka, Azije i obiju Amerika.
Već sam spomenuo jačanje radikalne desnice u Evropi. Ta je pojava postala dio svakodnevnice i u Hrvatskoj. I dok se ona u nekim evropskim zemljama pojavila kao odgovor na izbjegličku krizu i migracijske tokove ili kao izraz nezadovoljstva vazalnim odnosom matičnih država u odnosu prema Americi, u Hrvatskoj ima potpuno različito ishodište.
U Hrvatskoj afirmacija radikalne klerofašističke desnice nije posljedica protoka izbjeglica, on je protekao uglavnom bez većih potresa, nego je posljedica pobjede kontrarevolucije i secesije 90-ih godina prošlog stoljeća, posvemašnje revizije povijesti i restauracije slijednika poražene politike kolaboracionista u II. svjetskom ratu. Drugim riječima, malo blaži oblik događaja u Ukrajini.
Dakle, kapitalizam, koji je ispunio svoju povijesnu misiju, ne nudi više odgovore na potrebe čovječanstva i on stvara sve dublje društvene, političke, ali i ekološke krize, čime se određuje kao destruktivan poredak. Analiza te destrukcije nameće potrebu pomaka težišta akcije iz esencijalne sfere u egzistencijalnu. Kapitalizam je jedini sistem u ljudskoj povijesti koji je u stanju uništit čovječanstvo i to ne samo vojnim sredstvima, on uništava životvornost prirode i čovjeka. Ne uspije li čovječanstvo ukinuti kapitalizam, ukinut će on čovječanstvo. Naime, još pred jednim stoljećem Rosa Luxemburg je ustvrdila da je budućnost čovječanstva socijalizam ili barbarstvo.
Pred sobom imamo jedan vrlo organizirani stroj s jako dobro osmišljenom tehnologijom vladanja ljudima i borba protiv njega ne može biti stihijska nego organizirana.
Budući da su kritika i samokritika ugrađeni u same temelje djelovanja revolucionarne klasne ljevice, moramo pogledat istini u oči i ocijeniti naš udio odgovornosti za postojeće stanje. Sveprisutna nesloga, rivalstvo, personalne ambicije, fragmentacija do atomizacije na ljevici, multipliciranje broja organizacija s malobrojnim članstvom, oportunizam, skretanje s revolucionarnog puta i priklanjanje reformizmu i socijaldemokraciji, uz eksplicitnu podršku pojedinih komunističkih partija vojnim intervencijama, čini nas nepouzdanim i neozbiljnim osloncem za široke mase. Time direktno radimo u korist vlastite štete i pomažemo svojem klasnom neprijatelju. Condicio sine qua non bilo kakvog pomaka u toj borbi je prevladavanje postojećih podijeljenosti na klasnoj osnovi.
Uvjereni smo da će i izlaganja ostalih sudionika konferencije ukazati na probleme s kojima se naše partije susreću i da ćemo iz tih činjenica odredit pravce naših budućih djelovanja, a ono mora biti usmjereno ka jačanju međusobne suradnje. Raduje me da vas mogu obavijestiti da na području nekadašnje Jugoslavije od 2011. godine djeluje Koordinacija komunističkih i radničkih partija, koju trenutno čine po jedna partija iz svake nekadašnje republike.
Hvala na pažnji!
Vladimir Kapuralin
Atena, 23.-25. XI. 2018.
ИЗВЕШТАЈ СА 20.МЕЂУНАРОДНОГ САСТАНКА КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА У АТИНИ
[ SLIKE: Hаша делегација са Владимиром Карченком из одељења за интернационалну сарадњу КПРФ
SLIKE: Наша делегација са Андреасом Бруксом генералним секретаром и Питером Хендy чланом ЦК Нове Комунистичке партије Британије
SLIKE: Наша делегација са другом Куцумбасом председником КПГ ]
Од 23. до 25. 11. 2018. године у Атини одржан је 20.МСКРП у организацији КП Грчке која је обележила 100.годишњи јубилеј свог историјског пута. Тема МСКРП је била: „Савремена Радничка класа и њен савез; Задаци њене политичке авангарде-комунистичких и радничких партија у борби против експлоатације и империјалистичких ратова, за права радника и народа за мир, за социјализам. Биле су присутне делегације из 90 земаља са свих конитината.
Делегати су осудили догађаје на међународном, регионалном и националном нивоу. Резмењена су мишљења и искуства стечена као резултат борбе партија у својим земљама заједнчким акцијама у претходном периоду, класној борби у својим срединама, њиховим напорима за зближавање радничке класе са другим народним и антимонополским слојевима.
У току рада било је објављено низ изјава солидарности са прогресивним снагама целога света. Наша делегација поднела је иницијативу да се пружи подршка Србији везано за Косово као саставни део Србије. Солиднет је подржао нашу иницијативу. Комунистичке и радничке партије дале су иницијативу за акције у наредном периоду:
- Против империјалистичких ратова, интервенција и милитаризације,
- У одбрани историје комунистичког покрета и вредности пролетерског интернационализма,
- За учвршћивање интернационалне солидарности са народима који се боре против окупације империјалистичких претњи и интервенција,
- Свеобухватна класна солидарност са борбом радника за радна, социјална, синдикална права и против агресивног капитала,
- За права и еманципацију жена,
- Борбу за политичку и синдикалну слободу и демократска права против фашистичких сила, реакционарних режима, расизма и ксенофобије, религиозне затуцаности и социјалног угњетавања.
КП Грчке је низом манифестација обележила свој јубилеј. Издвајамо изложбу историјског пута КПГ преко разних архивских материјала као и митинг у дворани „Мира и пријатељства“ у Атини коме је присуствовало 40 000 комуниста. На митингу је била присутна и наша делегација са својим партијским обележијима.
---
http://www.komunistisrbije.rs/20-међународни-састанак-комунистичких/
20. МЕЂУНАРОДНИ САСТАНАК КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА У АТИНИ
У периоду од 23. до 25. новембра ове године наша делегација у саставу другарица Аријана Колунџић и друг Дејан Јовановић заједно са још 90 делегација КП и РП из читавог света учествовали су на 20.МСКРП. Домаћин састанка била је КП Грчке (ККЕ) која је овом приликом обележила и 100 година од свог оснивања. Том приликом наша делегација поднела је следећи реферат:
Драги другови и другарице,
Велико ми је задовољство да у име партије “Комунисти Србије” и у име наше делегације поздравим учеснике 20.састанка Комунистичких и радничких партија. Желим посебно да се захвалим Комунистичкој партији Грчке и другу Димитросу Куцумбасу на инзваредним напорима које су уложили током припреме овог састанка и на свему што су учинили да се пријатно осећамо у Атини и честитам вам јубилеј 100 година од оснивања велике Комунистичке партије Грчке.
У дугој историји ККЕ наша партија изражава најискреније поштовање према комунистима Маркосовим партизанима који су се борили и гинули за слободу и социјализам. Колико су грчки партизани били уважавани показује друштвена организација села Буљкес, у Југославији. Кроз Буљкес је прошло 50 000 партизана углавном рањеника и њихових фамилија. У селу је важила грчка монета, имали су своју општинску управу, позориште, школе и новине, а Југословенска власт им је обезбеђивала квалитетније животне услове него својим грађанима. Солидарност међу комунистима некад је била на много већем нивоу него данас.
Тема даншњег састанка је веома важна за интересе и права радничке класе и комуниста као њихове авангарде. Она укључује и потребу остварења револуционарних, стратешких и тактичких активности на остваривању циљева и интереса радничке класе, а то је насилно рушење капитализма.
Савремена радничка класа подразумевајући целу њену структуру (раднике у производњи, промету, пољопривреди, образовању, здравству, науци и др.) је организована у бројне субјекте који не чине довољно напора за усклађивање активности ради остваривања циљева од интереса за припаднике радничке класе. За разлику од ње припадници капиталистичког система остварују висок степен јединства у супротстављању интересима рада, мира, а у интересу експлоатације, империјализма и против настојања за остваривање социјалистичког друштва и система.
На међународној сцени, у интересу капитала, присутно је непоштовање права на којем се заснива организација УН што је за последицу имало уништавање некад стабилних држава као што су биле Ирак, Либија, Сирија и др. у и-ме “демократије” при чему су прави интереси били експлоатација нафтних извора и других богатстава а у Европи разарање Југославије, а затим ради наводно “заштите” људских права и бомбардовање Србије без одлуке Савета безбедности.
На српској политичкој сцени присутан је велики број тзв. невладиних организација од којих је већина у функцији страног капитала и од њих финансирано.
Велики је и број, за наше услове, регистрованих, искључиво буржоаских политичких партија (преко 90) од којих је више од половине партија националних мањина, што још више компликује јединственост радничке класе у остваривању њених интереса.
Власт је у име потенцијалног чланства у неофашистичкој ЕУ, а ради испуњења тражених елемената реализовала елиминисање друштвене својине предузећа (пљачкашким приватизацијама) и извшила укидање права радника, а све у интересу капитала. Раслојавање становништва на веома богате и већину сиромашних без постојања средње класе реализовано је и враћањем национализоване имовине.
Обједињеним послодавцима у јединствена удружења треба да парира организованост радника у комунистичке организације ради остваривања својих права, пошто су синдикалне организације у данашњим условима поткупљене са недовољно координације у активностима што такође одговара интересима капитала.
Велики проблем представља и информативна блокада у обавештавању о активностима наше партије што је производ приватизације средства информисања које у највећем броју случајева такође делују по профитном систему.
Сложену ситуацију у нашим условима чини и то што под називом социјалистичких, комунистичких и радничких партија делују и један број организација које су у служби буржоазије и немају интерес за уједињавањем.
Авангарда своје активности мора базирати на стратешком циљу дефинисаном поставкама научног социјализма, марксизма и лењинизма што подразумева оружану револуцију, а после тога и диктатуру пролетеријата.
Следеће године у Београду заједно са комунистичким и радничким партијама из Координационог одбора са простора Југославије обележићемо 100 година од оснивања славне Комунистичке Партије Југосалвије. Само 26 година од оснивања КПЈ са Маршалом Јосипом Брозом Титом на челу је сопственим снагама поразила фашисте, срушила капитализам и почела изградњу најхуманијег социјализма на свету. У револуцији је погинуло 50 000 чланова партије, 70 000 скојеваца и исто толико кандидата за партију. Једини критеријум за пријем у партију била је храброст у борбама. Ти комунисти су наши узори. Ми у Србији већ 28 година живимо у капитализму али због својих слабости и тешких услова у којима делујемо, ни данас ни у блиској будућности, нећемо имати снаге да поведемо народ у оружану револуцију. Зато нас је срамота. Међутим никада нећемо бити фалсификатори Марксизма-Лењинизма и нећемо лагати народ да се изборима може срушити капитализам. Све земље социјализма настале су у оружаним револуцијама. Оружана револуција је једини пут за праве комунисте. Сви они који нису за тај пут су или незналице или кукавице или отворено раде за интерс буржоазије. Очистимо своје редове од квазикомуниста. Подсетимо се Лењиновог става из “Државе и револуције”: “Смена буржоаске државе пролетерском немогућа је без насилне револуције”.
ЖИВЕО СВЕТСКИ КОМУНИСТИЧКИ ПОКРЕТ !
По повратку наше делегације из Атине објавићемо детаљан извештај са састанка.
Партија „Комунисти Србије“
20. МЕЂУНАРОДНИ САСТАНАК КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА У АТИНИ
У периоду од 23. до 25. новембра ове године наша делегација у саставу другарица Аријана Колунџић и друг Дејан Јовановић заједно са још 90 делегација КП и РП из читавог света учествовали су на 20.МСКРП. Домаћин састанка била је КП Грчке (ККЕ) која је овом приликом обележила и 100 година од свог оснивања. Том приликом наша делегација поднела је следећи реферат:
Драги другови и другарице,
Велико ми је задовољство да у име партије “Комунисти Србије” и у име наше делегације поздравим учеснике 20.састанка Комунистичких и радничких партија. Желим посебно да се захвалим Комунистичкој партији Грчке и другу Димитросу Куцумбасу на инзваредним напорима које су уложили током припреме овог састанка и на свему што су учинили да се пријатно осећамо у Атини и честитам вам јубилеј 100 година од оснивања велике Комунистичке партије Грчке.
У дугој историји ККЕ наша партија изражава најискреније поштовање према комунистима Маркосовим партизанима који су се борили и гинули за слободу и социјализам. Колико су грчки партизани били уважавани показује друштвена организација села Буљкес, у Југославији. Кроз Буљкес је прошло 50 000 партизана углавном рањеника и њихових фамилија. У селу је важила грчка монета, имали су своју општинску управу, позориште, школе и новине, а Југословенска власт им је обезбеђивала квалитетније животне услове него својим грађанима. Солидарност међу комунистима некад је била на много већем нивоу него данас.
Тема даншњег састанка је веома важна за интересе и права радничке класе и комуниста као њихове авангарде. Она укључује и потребу остварења револуционарних, стратешких и тактичких активности на остваривању циљева и интереса радничке класе, а то је насилно рушење капитализма.
Савремена радничка класа подразумевајући целу њену структуру (раднике у производњи, промету, пољопривреди, образовању, здравству, науци и др.) је организована у бројне субјекте који не чине довољно напора за усклађивање активности ради остваривања циљева од интереса за припаднике радничке класе. За разлику од ње припадници капиталистичког система остварују висок степен јединства у супротстављању интересима рада, мира, а у интересу експлоатације, империјализма и против настојања за остваривање социјалистичког друштва и система.
На међународној сцени, у интересу капитала, присутно је непоштовање права на којем се заснива организација УН што је за последицу имало уништавање некад стабилних држава као што су биле Ирак, Либија, Сирија и др. у и-ме “демократије” при чему су прави интереси били експлоатација нафтних извора и других богатстава а у Европи разарање Југославије, а затим ради наводно “заштите” људских права и бомбардовање Србије без одлуке Савета безбедности.
На српској политичкој сцени присутан је велики број тзв. невладиних организација од којих је већина у функцији страног капитала и од њих финансирано.
Велики је и број, за наше услове, регистрованих, искључиво буржоаских политичких партија (преко 90) од којих је више од половине партија националних мањина, што још више компликује јединственост радничке класе у остваривању њених интереса.
Власт је у име потенцијалног чланства у неофашистичкој ЕУ, а ради испуњења тражених елемената реализовала елиминисање друштвене својине предузећа (пљачкашким приватизацијама) и извшила укидање права радника, а све у интересу капитала. Раслојавање становништва на веома богате и већину сиромашних без постојања средње класе реализовано је и враћањем национализоване имовине.
Обједињеним послодавцима у јединствена удружења треба да парира организованост радника у комунистичке организације ради остваривања својих права, пошто су синдикалне организације у данашњим условима поткупљене са недовољно координације у активностима што такође одговара интересима капитала.
Велики проблем представља и информативна блокада у обавештавању о активностима наше партије што је производ приватизације средства информисања које у највећем броју случајева такође делују по профитном систему.
Сложену ситуацију у нашим условима чини и то што под називом социјалистичких, комунистичких и радничких партија делују и један број организација које су у служби буржоазије и немају интерес за уједињавањем.
Авангарда своје активности мора базирати на стратешком циљу дефинисаном поставкама научног социјализма, марксизма и лењинизма што подразумева оружану револуцију, а после тога и диктатуру пролетеријата.
Следеће године у Београду заједно са комунистичким и радничким партијама из Координационог одбора са простора Југославије обележићемо 100 година од оснивања славне Комунистичке Партије Југосалвије. Само 26 година од оснивања КПЈ са Маршалом Јосипом Брозом Титом на челу је сопственим снагама поразила фашисте, срушила капитализам и почела изградњу најхуманијег социјализма на свету. У револуцији је погинуло 50 000 чланова партије, 70 000 скојеваца и исто толико кандидата за партију. Једини критеријум за пријем у партију била је храброст у борбама. Ти комунисти су наши узори. Ми у Србији већ 28 година живимо у капитализму али због својих слабости и тешких услова у којима делујемо, ни данас ни у блиској будућности, нећемо имати снаге да поведемо народ у оружану револуцију. Зато нас је срамота. Међутим никада нећемо бити фалсификатори Марксизма-Лењинизма и нећемо лагати народ да се изборима може срушити капитализам. Све земље социјализма настале су у оружаним револуцијама. Оружана револуција је једини пут за праве комунисте. Сви они који нису за тај пут су или незналице или кукавице или отворено раде за интерс буржоазије. Очистимо своје редове од квазикомуниста. Подсетимо се Лењиновог става из “Државе и револуције”: “Смена буржоаске државе пролетерском немогућа је без насилне револуције”.
ЖИВЕО СВЕТСКИ КОМУНИСТИЧКИ ПОКРЕТ !
По повратку наше делегације из Атине објавићемо детаљан извештај са састанка.
Партија „Комунисти Србије“
=== 3 ===
VIDEO
ODRŽAN XX. IMCWP I OBILJEŽAVANJE 100-te GODIŠNJICE OSNIVANJA KKE
29. studenoga 2018. / SRP
U Ateni je od 23. do 25. studenog održana 20. Konferencija komunističkih i radničkih partija, organiziranih u SOLIDNET-u.
Domaćin je bila Komunistička partija Grčke, koja je obilježila 100-tu godišnjicu osnivanja. Događaju se odazvalo 172 predstavnika 90 partija iz 71 zemlje. S jugoslavenskog prostora bili su predstavnici KP Makedonije, Komunista Srbije, NKPJ iz Srbije i Socijalističke radničke partije iz Hrvatske.
Konferenciju, radnog naziva: Suvremena radnička klasa i njeni savezi; zadaci njene političke avangarde – komunističke i radničke partije – u borbi protiv imperijalističkih ratova, za radnička i ljudska prava, za mir, za socijalizam, u prostorijama partije otvorio je drug Dimitris Koutsoumpas, generalni sekretar CK Komunističke partije Grčke. U dva dana, predstavnici svake od prisutnih partija imali su na raspolaganju 9 minuta da iznesu referat.. Intervencije su dostupne na web stranici SOLIDNET. SRP su predstavljali Vladimir Kapuralin i Kristofor Štokić. Intervencija SRP-a je u prilogu. 25. studenog je proslavljena 100. godišnjica osnivanja Komunističke partije Grčke KKE, koja je inicijalno do 1924. godine nosila ime Socijalistička radnička partija Grčke. Zvuči poznato.
Na početku radnog dijela proslave, odana je minutom šutnje počast kubanskom revolucionaru, političaru i predsjedniku Fidelu Castru, povodom dvije godine od odlaska sa životne scene. Poslije podne, gosti su razgledali bogatu izložbenu postavu koja je kronološki obuhvatila razdoblje koje je prethodilo osnivanju partije, osnivanje, period između dva svjetska rata, razdoblje građanskog rata 1946. – 1949. godine, poslijeratno doba progona i ilegale, situacija za vrijeme vladavine vojne hunte 1967. – 1974. godine i razdoblje nakon legalizacije 1974. godine. Jedan pano posvećen je demonstracijama grčkih komunista u Solunu za vrijeme NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. Solunska luka je u to vrijeme korištena za dopremu vojnih oruđa i logistike, a grčki su komunisti vršili ometanja tokom transporta.
Navečer, održana je glavna političko-kulturna izvedba u Pireju, gdje je partija i osnovana. Manifestacija je održana u višenamjenskoj mega-dvorani „Mira i prijateljstva“, koju zbog njene veličine nazivaju Stadion. Pretpostavlja se da je u punoj dvorani predstavu s tribina i iz partera pratilo oko 20.000 prisutnih.
Navečer, održana je glavna političko-kulturna izvedba u Pireju, gdje je partija i osnovana. Manifestacija je održana u višenamjenskoj mega-dvorani „Mira i prijateljstva“, koju zbog njene veličine nazivaju Stadion. Pretpostavlja se da je u punoj dvorani predstavu s tribina i iz partera pratilo oko 20.000 prisutnih.
Zaključak
U vrijeme kada su velike komunističke partije zapada: KP Italije, Francuske i Španjolske, imale uticaj među radnicima i imale veliki broj članova, sljedbenika i simpatizera, a komunističke partije istoka započinjale socijalističku izgradnju ratom razorenih vlastitih država, grčki su komunisti i njihove porodice bili zatvarani, maltretirani, ili su spas morali potražit u emigraciji.
U vrijeme nakon dobrih startnih pozicija nakon završetka II sv rata, kad su spomenute partije zapada počele gubiti snagu i uticaj među radnicima, rastakane napuštanjem revolucionarnog puta, prihvaćanjem reformizma, dijaloga s građanskim partijama i kretanjem putem tzv.. Eurokomunizma, KKE je tek izlazila iz ilegale 1974. godine. Sve nakon toga je dobro poznata novija povijest.
KKE se poput mitske ptice Feniks uzdigao, savladao prepreke i danas slovi kao respektabilan politički subjekt na domaćoj političkoj sceni. Grčke komuniste ni tektonski kontrarevolucionarni društveno-politički procesi 90-ih godina prošlog stoljeća, kada su Komunističke partije socijalističkih zemalja mahom napuštale revolucionarni put i nestajale s političke scene, nisu skrenuli s revolucionarnog puta. Stoga mnogi grčku komunističku partiju na evropskom, a i širem, prostoru doživljavaju kao Pijemont komunističkog i radničkog pokreta. Ispravnost ili ne takve percepcije, potvrdit će povijest.
Bez ulaska u dublju analizu razloga zbog čega je to tako, već samo letimičan pregled događanja u svijetu govori o dosljednosti KKE kao političkog subjekta socijalističkoj ideji, odustajanja od svakog kompromisa s reformizmom i socijaldemokratskim natruhama i ustrajnom ostajanju na revolucionarnom putu. Sve to ne bi bilo dovoljno bez podrške narodnih i radničkih masa, koji nisu napustili klasnu viziju.
20. MEĐUNARODNA KONFERENCIJA KOMUNISTIČKIH I RADNIČKIH PARTIJA
IMCWP, ATENA 23.-25. XI. 2018.
http://www.solidnet.org/article/20-IMCWP-Written-Contribution-of-SWP-of-Croatia/
IMCWP, ATENA 23.-25. XI. 2018.
http://www.solidnet.org/article/20-IMCWP-Written-Contribution-of-SWP-of-Croatia/
Dragi drugovi i prijatelji,
u ime Socijalističke radničke partije Hrvatske, u ime onih članica koordinacije komunističkih i radničkih partija s jugoslavenskog prostora koje nisu ovdje prisutne i u svoje lično ime, upućujem drugarski pozdrav svim prisutnima. Našim domaćinima, Komunističkoj partiji Grčke, upućujem izraze zahvalnosti za organizaciju ovog skupa koji nam omogućava da iznesemo svoja razmišljanja o aktualnoj situaciji i da zajedničkim snagama doprinesemo rješavanju problema koji nas okružuju. Posebno želim čestitati domaćinima, KKE, na jubilarnoj 100-toj godišnjici osnivanja Komunističke partije Grčke.
Frustrira saznanje da na početku XXI. Stoljeća, usprkos enormnom razvoju proizvodnih sredstava, tehnike i tehnologije, koja bi trebala omogućit dostojan život stanovnicima širom svijeta, mi smo još duboko ukopani u rovovima klasne podjele. Razlike između onih koji imaju previše i onih koji nemaju dovoljno za dostojan život, pa i osnovne životne potrebe, danas su veće od onih na početku XX. stoljeća. Iako je to posljedica nametanja hegemonije svjetskih financijskih centara moći predvođenih SAD-om, EU i NATO-om nad svima koji ne prihvaćaju njihovu imperijalnu dominaciju, to ne negira argument o evolucijskom zastoju ljudske svijesti u odnosu na druge osobine i čovjeku kao predatoru.
Urušavanjem socijalizma u Istočnoj Evropi, nestale su mnoge energije iz kojih je snagu i ideje crpio radnički i sindikalni pokret evropskog zapada pa su stečena prava i standard radnika niža. Osim toga, restrukturiranjem privrede, sve većim udjelom servisnog udjela rada u odnosu na onaj proizvodni, nepovoljno utiče na nivo revolucionarne svijesti zaposlenih. Rast nezaposlenosti, pad broja zaposlenih, sve veći udio zapošljavanja na određeno radno vrijeme u odnosu na neodređeno, obnavljanje radnih ugovora, često i na vrlo kratke intervale, uzrokuje trajnu nesigurnost radnika i dovodi do neprestanog smanjenja broja organiziranih radnika. Društvene mreže i spontane, često vrlo masovne, akcije radnika i nezadovoljnih građana nisu dovoljna zamjena za nedostatak svijesti i radničke solidarnosti, koji su danas, na puno nižoj razini od one prije jednog stoljeća. Radnici se sve manje identificiraju kroz klasni argument, a sve više kroz nacionalni i građanski. Za posljedicu imamo pojavu i jačanja ekstremističkih grupa, sve do eksplicitno fašističkih.
Socijalistička ideja se stigmatizira na svim razinama, u tome prednjače zemlje nekadašnjeg istočnog bloka, dodvoravajući se svojim novim gospodarima.
Evropa, Azija i Afrika poprišta su permanentnih ratnih sukoba i imperijalističkih agresija: Jugoslavija, Afganistan, Irak, Libija, Sirija, državni udar u Ukrajini od strane nacističkih organizacija direktno podržanih od Amerike i zapada. U svim tim slučajevima radi se o klasičnoj borbi za prostor s ciljem osvajanja tuđih teritorija na kojima se, po ustaljenom postupku, obara postojeća vlast i uspostavljaju podanički protektorati u kojima novopostavljena marionetska vodstva omogućavaju eksploataciju prirodnih resursa i infrastrukture, ali i korištenje novoosvojenog prostora u strateškom nadmetanju.
Sve te agresije ostavile su iza sebe enormna civilna stradanja i infrastrukturna razaranja koja su nagnala milione ljudi da napuste svoje domove i pokušaju naći spas u emigraciji. Ogroman broj njih je na tom putu stradao, dok je većina preživjelih upotrebljena u određenom vremenskom trenutku za proizvodnju najveće izbjegličke krize u Evropi, kojom se manipulira i koristi za političku trgovinu i ustupke.
Evropa nema pravo da se proglašava žrtvom terorističkih napada ili poplavom izbjeglica. To joj se samo poput bumeranga vraća ono u čijem stvaranju je i sama sudjelovala. Vjerno je izvršavala volju Amerike i podržavala i učestvovala u većini prljavih ratova protiv suverenih država, a prije toga je stoljećima kao kolonijalna sila izrabljivala širom Afrike, Bliskog istoka, Azije i obiju Amerika.
Već sam spomenuo jačanje radikalne desnice u Evropi. Ta je pojava postala dio svakodnevnice i u Hrvatskoj. I dok se ona u nekim evropskim zemljama pojavila kao odgovor na izbjegličku krizu i migracijske tokove ili kao izraz nezadovoljstva vazalnim odnosom matičnih država u odnosu prema Americi, u Hrvatskoj ima potpuno različito ishodište.
U Hrvatskoj afirmacija radikalne klerofašističke desnice nije posljedica protoka izbjeglica, on je protekao uglavnom bez većih potresa, nego je posljedica pobjede kontrarevolucije i secesije 90-ih godina prošlog stoljeća, posvemašnje revizije povijesti i restauracije slijednika poražene politike kolaboracionista u II. svjetskom ratu. Drugim riječima, malo blaži oblik događaja u Ukrajini.
Dakle, kapitalizam, koji je ispunio svoju povijesnu misiju, ne nudi više odgovore na potrebe čovječanstva i on stvara sve dublje društvene, političke, ali i ekološke krize, čime se određuje kao destruktivan poredak. Analiza te destrukcije nameće potrebu pomaka težišta akcije iz esencijalne sfere u egzistencijalnu. Kapitalizam je jedini sistem u ljudskoj povijesti koji je u stanju uništit čovječanstvo i to ne samo vojnim sredstvima, on uništava životvornost prirode i čovjeka. Ne uspije li čovječanstvo ukinuti kapitalizam, ukinut će on čovječanstvo. Naime, još pred jednim stoljećem Rosa Luxemburg je ustvrdila da je budućnost čovječanstva socijalizam ili barbarstvo.
Pred sobom imamo jedan vrlo organizirani stroj s jako dobro osmišljenom tehnologijom vladanja ljudima i borba protiv njega ne može biti stihijska nego organizirana.
Budući da su kritika i samokritika ugrađeni u same temelje djelovanja revolucionarne klasne ljevice, moramo pogledat istini u oči i ocijeniti naš udio odgovornosti za postojeće stanje. Sveprisutna nesloga, rivalstvo, personalne ambicije, fragmentacija do atomizacije na ljevici, multipliciranje broja organizacija s malobrojnim članstvom, oportunizam, skretanje s revolucionarnog puta i priklanjanje reformizmu i socijaldemokraciji, uz eksplicitnu podršku pojedinih komunističkih partija vojnim intervencijama, čini nas nepouzdanim i neozbiljnim osloncem za široke mase. Time direktno radimo u korist vlastite štete i pomažemo svojem klasnom neprijatelju. Condicio sine qua non bilo kakvog pomaka u toj borbi je prevladavanje postojećih podijeljenosti na klasnoj osnovi.
Uvjereni smo da će i izlaganja ostalih sudionika konferencije ukazati na probleme s kojima se naše partije susreću i da ćemo iz tih činjenica odredit pravce naših budućih djelovanja, a ono mora biti usmjereno ka jačanju međusobne suradnje. Raduje me da vas mogu obavijestiti da na području nekadašnje Jugoslavije od 2011. godine djeluje Koordinacija komunističkih i radničkih partija, koju trenutno čine po jedna partija iz svake nekadašnje republike.
Hvala na pažnji!
Vladimir Kapuralin
Atena, 23.-25. XI. 2018.