Subject: Novi tekst na ARTEL GEOPOLITICI- Beogradski
forum- Vladislav Jovanovic: "SRJ i NATO"
Date: Thu, 23 May 2002 20:40:16 -0700
From: "Artel"
ARTEL GEOPOLITIKA
by www.artel.co.yu
office@...
Datum:23 maj 2002
Vladislav Jovanovi?: Izlaganje na Beogradskom forumu
na temu "SRJ i Evroatlantske vojne i politi?ke
organizacije
VLADISLAV JOVANOVI?
Bivsi MIP SRJ
"SRJ i NATO"
02. oktobar 2001. godine
(do sada neobjavljen tekst)
Gleda?u da budem kratak i prakti?an, ne ponavljaju?i ovo sto
su uva?eni predstavnici ve? rekli.
Prvo, sadasnji NATO nije isti kao [to je to bio donedavni
NATO . NATO je bio odbrambeni savez, a danas je NATO
ofanzivna, politi?ka i vojna alijansa koja, kao sto je
izri?ito re?eno na sastanku u Vasingtonu, ima da brani
vrednosti i interese zapadnih razvijenijih zemalja svuda u
svetu gde su oni ugro?eni. Prema tome, ne treba da imamo
iluziju da ulaze?i u taj savez dobijamo samo odbrambeni
kisobran. Ulaze?i u njega, istovremeno se pretvaramo u
najamnike koji ?e taj savez, po volji i ?elji Amerike, da
koristi svuda u svetu kako ho?e.
Drugo, Partnerstvo za mir je, izgleda, svrsena ?injenica. Re?
je o jednoj zakulisnoj radnji sadasnjih vlasti, ne samo
protiv nasih nacionalnih interesa nego i protiv volje bira?a.
Tako va?na ?injenica kao pristupanje Partnerstvu za mir mora
da dobije potvrdu volje bira?a. Sve zemlje koje su pristupile
partnerstvu organizovale su referendum. Zvani?na vlast i ne
pominje tu mogu?nost. Nije diskreciono pravo zvani?ne vlasti
da o tome odlu?uje, mora zemlja u celini da iza toga stane.
S druge strane, ta?no je da smo mi u neprijatnom okru?enju,
da nas je NATO svuda okru?io svojom mre?om Partnerstva za
mir. Ili svojim ?lanstvom. Ali je isto tako ta?no da mi nismo
isti kao druge zemlje koje su zakucale na vrata NATO-u da
udju u Partnerstvo za mir. Mi smo velika ?rtva NATO-a i NATO
je nas veliki du?nik. NATO je oteo od nas deo nase istorijske
dr?ave-Pokrajinu Kosovo. Lisio nas je fakti?kog suvereniteta
nad njim i mi imamo obavezu da ga povratimo. NATO ima obavezu
da nadoknadi materijalnu stetu koju je po?inio kroz
bombardovanje Jugoslavije. NATO nas jos ne tretira
ravnopravno. Ne samo zato sto nas je bombardovao i razrusio,
niti sto nam je uzeo fakti?ki suverenitet nad Kosovom, nego i
sto nas stalno ucenjuje kroz otvorenu listu zahteva i
uslovljavanja. I pre nekoliko dana NATO je odgovorio na nasu
ponudu za Partnerstvo za mir svojim uslovima. Jedan od uslova
je da prekinemo svaku podrsku Srbima u Bosni i Hercegovini.
To zna?i da ih prepustimo da ih NATO utera u unitarnu BiH.
Zbog tih okolnosti nikako ne smemo da budemo strana koja
inicira ulazak u Partnerstvo za mir. Ako to iniciramo, mi
automatski gubimo nas glavni adut, moralnu superiornost, koju
imamo kao ?rtva nelegalne agresije i ulazimo u politi?ki
inferiorni polo?aj, drugim re?ima prihvatamo da pod
neravnopravnim uslovima pregovaramo o ulasku u Partnerstvo za
mir. Prema tome, treba sa?ekati da NATO nas pozove,
ravnopravni polo?aj sa drugima u regionu. Vlast je u?inila
strahovitu, metodsku pogresku sto je prihvatila da o
partnerstvu uopste razgovara pod neravnopravnim uslovima, a
naro?ito da prva zakuca na vrata NATO-u.
Makedonija pokazuje da Partnerstvo za mir ne samo da nije
zastita od strane opasnosti, nego predstavlja opasnost od
ptrznji koje dolaze iznutra. NATO je zastitio Makedoniju od
Jugoslavije za vreme agresije. Ali je nije zastitio od
unutrasnjih opasnosti-terorizma i separatizma. ?ak ga je
podsticao vezuju?i ruke Makedoniji da ne uvozi oru?je iz
inostranstva,dok traje sukob sa teroristima.
Posle teroristi?kih napada na SAD sve ?lanice NATO-a su
morale da se svrstaju pod ?lan 5 Ugovora smatraju?i da je
napad na Ameriku istovremeno i napad na njih. One su time
automatski usle u ratno stanje sa jos neidentifikovanim
neprijateljem Amerike, koji ?e verovatno biti Avganistan, a
mo?da i jos neka zemlja. Ako Amerika to bude zahtevala,
mora?e da joj pru?e vojnu pomo?. Ako bismo sutra usli u NATO,
onda bismo morali SAD da sledimo u ratovima sa drugima. Ne
zaboravimo da su opasnosti za NATO sada izvan evropskih
prostora. Avganistan nije u fokusu pa?nje samo zbog terorizma
nego, pre svega zbog ekonomskih razloga. Otkriveno je ogromno
nalaziste nafte i gasova u isto?nom Turkmenistanu i planira
se naftovod i gasovod kroz zapadni Avganistan i ju?ni
Pakistan. Da bi se to ostvarilo, treba Avganistan politi?ki i
vojno kontrolisati bas onako kako je bila i SRJ bombardovana
kada ju je trebalo kontrolisati.
Ako udjemo u NATO, moramo biti svesni da ?emo biti
upotrebljavani prema odluci drugih, i to ne samo u okolini,
ve? ako treba i u Kaspijskom bazenu, a sutra mo?da i protiv
Kine i negde na drugom mestu. Da li je to nas nacionalni
interes? Da li celokupna nasa istorija to objasnjava i
opravdava? Kada smo mi to bili ekspedicioni korpus drugih?
Samo dva puta. Kraqevi? Marko je morao da ratuje za Turke i
Despot Stefan Lazarevi? je morao da ratuje za sultana
Bajazita pod Angorom, jer su bili vazali. Mi, hvala Bogu, jos
nismo vazali, ali se vrlo brzo trudimo da to postanemo i
bojim se da nekim ljudima mnogo vise odgovara ako bismo to
bili, nego ako ne bismo. Mi ne mo?emo da ignorisemo ?injenicu
da je NATO ogromna politi?ka i vojna ?injenica u Evropi u
svetu, a naro?ito u nasem regionu. Ne smemo to da
zanemarujemo u teku?oj dugoro?noj politici. Tesko da mo?emo
da ka?emo ne na sve zahteve i pritiske NATO i Amerike. Ali
mo?emo da odgovorimo, da- ali, ?ime pritisak sa nas
premestamo na njih. Mi jesmo za NATO, ali koji NATO? Da li
smo za Evropski NATO ili NATO-vsku Evropu? Mi smo za Evropski
NATO. Za kontinentalni sistem bezbednosti u kome ?e sve
dr?ave Evrope da budu jednako sigurne u svoju bezbednost.
Takav Evropski NATO ne bi predstavljao pretnju drugim
dr?avama i narodima u drugim regionima. Sadasnji NATO to
predstavlja. To mu je ispisano na Vasingtonskoj zastavi. Ne
treba da se zavaravamo. Ako bismo dali takav odgovor lakse
bismo se branili od pritisaka i prigovora da ne?emo NATO. U
tom slu?aju, mogli bismo da ra?unamo na aktivno saveznistvo
Ukrajine, Rusije i drugih koji ?ele da sa NATO-om postignu ,
najbolji mogu?i dogovor, a to je da on garantuje jednaku
bezbednost svima u Evropi. A ne da bude za neke jednak, a za
druge nejednak. Na taj na?in mogli bismo da ostvarimo
manevarski prostor i kupimo vreme potrebno za popravljanje
naseg polo?aja u odnosu na NATO, koji je sada vrlo
nepovoljan. Nije ta?no da biti ?lan EU zna?i biti ?lan
NATO-a. Ima 4-5 zemalja ?lanica EU koje ne pomisljaju da budu
?lanice NATO-a, ali se bezbedno ose?aju. Irska, Finska,
Svedska, Austrija, Svajcarska su van NATO. Mi nismo kao oni,
jer smo bili bombardovani, jer nam je oduzet deo teritorije,
jer nas i dalje ucenjuju, ali na nasoj strani imamo moralni
faktor. Taj moralni faktor je nasa velika karta sa kojom bi
trebalo da igramo, pri ?emu bismo mogli da ra?unamo na
razumevanje i podrsku drugih. Ako ve? moramo da se na neki
na?in pomirimo sa Amerikom, i o?ekivanju da NATO postane
Evropski, bolje je da to uradimo kroz jedan bilateralni
sporazum, kao sto je Spanija pod Frankom to bila u?inila,
?ime bismo kupili vreme i tu veliku silu na neki na?in
primirili, a u medjuvremenu da se zajedno sa Rusijom borimo
za Evropski NATO.
forum- Vladislav Jovanovic: "SRJ i NATO"
Date: Thu, 23 May 2002 20:40:16 -0700
From: "Artel"
ARTEL GEOPOLITIKA
by www.artel.co.yu
office@...
Datum:23 maj 2002
Vladislav Jovanovi?: Izlaganje na Beogradskom forumu
na temu "SRJ i Evroatlantske vojne i politi?ke
organizacije
VLADISLAV JOVANOVI?
Bivsi MIP SRJ
"SRJ i NATO"
02. oktobar 2001. godine
(do sada neobjavljen tekst)
Gleda?u da budem kratak i prakti?an, ne ponavljaju?i ovo sto
su uva?eni predstavnici ve? rekli.
Prvo, sadasnji NATO nije isti kao [to je to bio donedavni
NATO . NATO je bio odbrambeni savez, a danas je NATO
ofanzivna, politi?ka i vojna alijansa koja, kao sto je
izri?ito re?eno na sastanku u Vasingtonu, ima da brani
vrednosti i interese zapadnih razvijenijih zemalja svuda u
svetu gde su oni ugro?eni. Prema tome, ne treba da imamo
iluziju da ulaze?i u taj savez dobijamo samo odbrambeni
kisobran. Ulaze?i u njega, istovremeno se pretvaramo u
najamnike koji ?e taj savez, po volji i ?elji Amerike, da
koristi svuda u svetu kako ho?e.
Drugo, Partnerstvo za mir je, izgleda, svrsena ?injenica. Re?
je o jednoj zakulisnoj radnji sadasnjih vlasti, ne samo
protiv nasih nacionalnih interesa nego i protiv volje bira?a.
Tako va?na ?injenica kao pristupanje Partnerstvu za mir mora
da dobije potvrdu volje bira?a. Sve zemlje koje su pristupile
partnerstvu organizovale su referendum. Zvani?na vlast i ne
pominje tu mogu?nost. Nije diskreciono pravo zvani?ne vlasti
da o tome odlu?uje, mora zemlja u celini da iza toga stane.
S druge strane, ta?no je da smo mi u neprijatnom okru?enju,
da nas je NATO svuda okru?io svojom mre?om Partnerstva za
mir. Ili svojim ?lanstvom. Ali je isto tako ta?no da mi nismo
isti kao druge zemlje koje su zakucale na vrata NATO-u da
udju u Partnerstvo za mir. Mi smo velika ?rtva NATO-a i NATO
je nas veliki du?nik. NATO je oteo od nas deo nase istorijske
dr?ave-Pokrajinu Kosovo. Lisio nas je fakti?kog suvereniteta
nad njim i mi imamo obavezu da ga povratimo. NATO ima obavezu
da nadoknadi materijalnu stetu koju je po?inio kroz
bombardovanje Jugoslavije. NATO nas jos ne tretira
ravnopravno. Ne samo zato sto nas je bombardovao i razrusio,
niti sto nam je uzeo fakti?ki suverenitet nad Kosovom, nego i
sto nas stalno ucenjuje kroz otvorenu listu zahteva i
uslovljavanja. I pre nekoliko dana NATO je odgovorio na nasu
ponudu za Partnerstvo za mir svojim uslovima. Jedan od uslova
je da prekinemo svaku podrsku Srbima u Bosni i Hercegovini.
To zna?i da ih prepustimo da ih NATO utera u unitarnu BiH.
Zbog tih okolnosti nikako ne smemo da budemo strana koja
inicira ulazak u Partnerstvo za mir. Ako to iniciramo, mi
automatski gubimo nas glavni adut, moralnu superiornost, koju
imamo kao ?rtva nelegalne agresije i ulazimo u politi?ki
inferiorni polo?aj, drugim re?ima prihvatamo da pod
neravnopravnim uslovima pregovaramo o ulasku u Partnerstvo za
mir. Prema tome, treba sa?ekati da NATO nas pozove,
ravnopravni polo?aj sa drugima u regionu. Vlast je u?inila
strahovitu, metodsku pogresku sto je prihvatila da o
partnerstvu uopste razgovara pod neravnopravnim uslovima, a
naro?ito da prva zakuca na vrata NATO-u.
Makedonija pokazuje da Partnerstvo za mir ne samo da nije
zastita od strane opasnosti, nego predstavlja opasnost od
ptrznji koje dolaze iznutra. NATO je zastitio Makedoniju od
Jugoslavije za vreme agresije. Ali je nije zastitio od
unutrasnjih opasnosti-terorizma i separatizma. ?ak ga je
podsticao vezuju?i ruke Makedoniji da ne uvozi oru?je iz
inostranstva,dok traje sukob sa teroristima.
Posle teroristi?kih napada na SAD sve ?lanice NATO-a su
morale da se svrstaju pod ?lan 5 Ugovora smatraju?i da je
napad na Ameriku istovremeno i napad na njih. One su time
automatski usle u ratno stanje sa jos neidentifikovanim
neprijateljem Amerike, koji ?e verovatno biti Avganistan, a
mo?da i jos neka zemlja. Ako Amerika to bude zahtevala,
mora?e da joj pru?e vojnu pomo?. Ako bismo sutra usli u NATO,
onda bismo morali SAD da sledimo u ratovima sa drugima. Ne
zaboravimo da su opasnosti za NATO sada izvan evropskih
prostora. Avganistan nije u fokusu pa?nje samo zbog terorizma
nego, pre svega zbog ekonomskih razloga. Otkriveno je ogromno
nalaziste nafte i gasova u isto?nom Turkmenistanu i planira
se naftovod i gasovod kroz zapadni Avganistan i ju?ni
Pakistan. Da bi se to ostvarilo, treba Avganistan politi?ki i
vojno kontrolisati bas onako kako je bila i SRJ bombardovana
kada ju je trebalo kontrolisati.
Ako udjemo u NATO, moramo biti svesni da ?emo biti
upotrebljavani prema odluci drugih, i to ne samo u okolini,
ve? ako treba i u Kaspijskom bazenu, a sutra mo?da i protiv
Kine i negde na drugom mestu. Da li je to nas nacionalni
interes? Da li celokupna nasa istorija to objasnjava i
opravdava? Kada smo mi to bili ekspedicioni korpus drugih?
Samo dva puta. Kraqevi? Marko je morao da ratuje za Turke i
Despot Stefan Lazarevi? je morao da ratuje za sultana
Bajazita pod Angorom, jer su bili vazali. Mi, hvala Bogu, jos
nismo vazali, ali se vrlo brzo trudimo da to postanemo i
bojim se da nekim ljudima mnogo vise odgovara ako bismo to
bili, nego ako ne bismo. Mi ne mo?emo da ignorisemo ?injenicu
da je NATO ogromna politi?ka i vojna ?injenica u Evropi u
svetu, a naro?ito u nasem regionu. Ne smemo to da
zanemarujemo u teku?oj dugoro?noj politici. Tesko da mo?emo
da ka?emo ne na sve zahteve i pritiske NATO i Amerike. Ali
mo?emo da odgovorimo, da- ali, ?ime pritisak sa nas
premestamo na njih. Mi jesmo za NATO, ali koji NATO? Da li
smo za Evropski NATO ili NATO-vsku Evropu? Mi smo za Evropski
NATO. Za kontinentalni sistem bezbednosti u kome ?e sve
dr?ave Evrope da budu jednako sigurne u svoju bezbednost.
Takav Evropski NATO ne bi predstavljao pretnju drugim
dr?avama i narodima u drugim regionima. Sadasnji NATO to
predstavlja. To mu je ispisano na Vasingtonskoj zastavi. Ne
treba da se zavaravamo. Ako bismo dali takav odgovor lakse
bismo se branili od pritisaka i prigovora da ne?emo NATO. U
tom slu?aju, mogli bismo da ra?unamo na aktivno saveznistvo
Ukrajine, Rusije i drugih koji ?ele da sa NATO-om postignu ,
najbolji mogu?i dogovor, a to je da on garantuje jednaku
bezbednost svima u Evropi. A ne da bude za neke jednak, a za
druge nejednak. Na taj na?in mogli bismo da ostvarimo
manevarski prostor i kupimo vreme potrebno za popravljanje
naseg polo?aja u odnosu na NATO, koji je sada vrlo
nepovoljan. Nije ta?no da biti ?lan EU zna?i biti ?lan
NATO-a. Ima 4-5 zemalja ?lanica EU koje ne pomisljaju da budu
?lanice NATO-a, ali se bezbedno ose?aju. Irska, Finska,
Svedska, Austrija, Svajcarska su van NATO. Mi nismo kao oni,
jer smo bili bombardovani, jer nam je oduzet deo teritorije,
jer nas i dalje ucenjuju, ali na nasoj strani imamo moralni
faktor. Taj moralni faktor je nasa velika karta sa kojom bi
trebalo da igramo, pri ?emu bismo mogli da ra?unamo na
razumevanje i podrsku drugih. Ako ve? moramo da se na neki
na?in pomirimo sa Amerikom, i o?ekivanju da NATO postane
Evropski, bolje je da to uradimo kroz jedan bilateralni
sporazum, kao sto je Spanija pod Frankom to bila u?inila,
?ime bismo kupili vreme i tu veliku silu na neki na?in
primirili, a u medjuvremenu da se zajedno sa Rusijom borimo
za Evropski NATO.