ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 12. februar 2003. g.
--------------------------------------------------------------------------------
Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili greskom ili vise ne zelite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite office@... i u rubrici "subject" napisite "unsubscribe".
--------------------------------------------------------------------------------
AMERIKA OSTAJE BEZ ARGUMENATA U KORIST RATA PROTIV IRAKA
Moskva, 12. februara 2003.
RIA "Novosti"
Specijalno za Artel-Geopolitiku
Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA "Novosti"
Ako pogledamo na dogadjaje poslednjih dana kao na zavrsnicu diplomatskog ssahovskog mecca oko Iraka, ustanovicemo da se mecc odvija uz gubitke za pristalice rata - Sjedinjene Americke Drzave.
Njenu poziciju, koja se svodi na to da je vreme, ostavljeno Iraku za razoruzanje, isteklo, odbacila je trojka uticajnih drzava svetske zajednice. U zajednickoj izjavi, datoj u ponedeljak, Rusija, Nemacka i Francuska dali su prednost drugoj ideji - da se pojaca rezim vojnih inspekcija.
U Vasingtonu su nervozno pratili kako poseta predsednika Vladimira Putina Bonu i Parizu protice u znaku stvaranja antiratne koalicije "Nove Rusije" sa "Starom Evropom", kako je dopustio sebi da krsti francusko-nemacko-rusku alijansu ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld. U centri irackog plana "trojke" nalazi se predlog da se prosiri kontingent inspektora sa 100 na 300 ljudi, da se Irak "prekrije" mrezom regionalnih ofisa UNMOVIK i da se inspektorima pruze dodatna tehnicka sredstva.
Bagdad se sa spremnoscu odazvao toj ideji, pa je pristao na izvidjacke letove iznad svoje teritorije, pored ostalog i uz koriscenje americkih spijunskih aviona "U-2". Ukoliko, naravno, bude postignut preliminarni dogovor o obustavljanju bombardovanja od strane americke i britanske avijacije severnih i juznih "bespilotnih zona" Iraka. Bombardovanje i istovremeno vazdusno izvidjanje - to je previse, smatra Sadam Husein.
Tesko je i zamisliti da bi Irak mogao sastaviti makar jedan top, a da ne govorimo o modernizovanju oruzja za masovno unistavanje u situaciji kada se po njegovoj teritoriji razmile inspektori, a vazdusnim prostorom brazdaju "U-2", opremljeni ccudesima za opticku i elektronsku sspijunazzu.
Zajednicki predlog Putina, Ssiraka i Ssredera, kao i ustupak Bagdada, lisavaju Sjedinjene Drzave i njene istomisljenike glavnog argumenta u korist rata. Malo ko ce poverovati da vezane od strane medjunarodnih posmatraca i ruke i noge Sadama Huseina mogu predstavljati opasnost koja zasluzuje preventivni oruzani napad.
Treba se, medjutim, osvrnuti na izjave lidera antiratne koalicije. Predsednik Francuske Zzak Ssirak kaze: "Nista danas ne opravdava rat". Predsednik Rusije Vldimir Putin: "Mi smo protiv rata. U ovom trenutku tako mislim". Nemacki kancelar Gerhard Ssreder: "Sada nema nikakvih osnova za primenu sile".
Tesko da su reci "danas", "u ovom trenutku" i "sada" odabrane slucajno. Rusija, Francuska i Nemacka osecaju svoju odgovornost za bezbednost svetske zajednice u nista manjoj meri nego SAD i Velika Britanija. Pristalice mirnog resenja otvorene su za preispitivanje svojih pogleda, ukoliko se situacija u Iraku iznenada promeni nagore.
Slepa zaokupljenost Vasingtona ratom sa Irakom naisla je na tako ostar otpor i unutar NATO. Francuska, Belgija i Nemacka su blokirali zahtev SAD da se Turskoj da dodatno naoruzanje u slucaju vojnih akcija u Iraku. Radilo se o zenitnim raketnim kompleksima "Patriot", avionima za elektronsko izvidjanje "AVAKS" i odelima za hemijsko-biolosku zastitu. Medjutim, tri prestonice su smatrale da pojacavanje odbrambene sposobnosti Turske, koja granici sa Irakom, podriva napore za mirno razresenje krize. Naoruzavanje Turske predstavljalo bi svojevrsnu provokaciju u korist rata.
Gnev sa one strane Atlantika granicio se po izrazima sa recnikom Zzirinovskog. Donald Ramsfeld je nazvao ponasanje disidenata unutar NATO "drskim" i "sramnim". "Ja ne razumem takvu odluku. Ona ce negativno uticati na alijansu", - priznao je predsednik Dzordz Buss.
I na pretnje kaznjavanjem disidenata nije se dugo cekalo. "Njujork Tajms" citira pretnju generala Dzejmsa Dzonsa, komandanta snaga SAD u Evropi, da ce drasticno smanjiti brojnost americkog kontingenta na evropskom kontinentu, koja je sada dostigla nivo od 100 hiljada ljudi. Buntovnici se ne mogu pokrivati americkim kisobranom.
Razlike oko Iraka seku NATO na dva dela kao prezrelu jabuku. Alijansa ne samo da je dospela u "tesku situaciju", kako se izrazio njegov generalni sekretar lord Robertson, vec dozivljava krizu bez presedana u uzajamnom poverenju izmedju njegovih occeva-osnivaca. U pitanju je i sama buducnost NATO kao kolektivnog organa.
Glavno je, medjutim, u necem drugom. Vasingtonu i Londonu vredelo bi da imaju u vidu, da su sadasnje raspre preko Atlantika i unutar NATO samo nagovestaj kudikamo teze krize u severnoatlantskoj, a u sirem smislu i u svetskoj zajednici. Ona se ne moze izbeci ukoliko te dve prestonice uvuku sebe i svet u rat protiv Iraka, bez odobrenja Saveta bezbednosti OUN.
office@...
Datum: 12. februar 2003. g.
--------------------------------------------------------------------------------
Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili greskom ili vise ne zelite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite office@... i u rubrici "subject" napisite "unsubscribe".
--------------------------------------------------------------------------------
AMERIKA OSTAJE BEZ ARGUMENATA U KORIST RATA PROTIV IRAKA
Moskva, 12. februara 2003.
RIA "Novosti"
Specijalno za Artel-Geopolitiku
Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA "Novosti"
Ako pogledamo na dogadjaje poslednjih dana kao na zavrsnicu diplomatskog ssahovskog mecca oko Iraka, ustanovicemo da se mecc odvija uz gubitke za pristalice rata - Sjedinjene Americke Drzave.
Njenu poziciju, koja se svodi na to da je vreme, ostavljeno Iraku za razoruzanje, isteklo, odbacila je trojka uticajnih drzava svetske zajednice. U zajednickoj izjavi, datoj u ponedeljak, Rusija, Nemacka i Francuska dali su prednost drugoj ideji - da se pojaca rezim vojnih inspekcija.
U Vasingtonu su nervozno pratili kako poseta predsednika Vladimira Putina Bonu i Parizu protice u znaku stvaranja antiratne koalicije "Nove Rusije" sa "Starom Evropom", kako je dopustio sebi da krsti francusko-nemacko-rusku alijansu ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld. U centri irackog plana "trojke" nalazi se predlog da se prosiri kontingent inspektora sa 100 na 300 ljudi, da se Irak "prekrije" mrezom regionalnih ofisa UNMOVIK i da se inspektorima pruze dodatna tehnicka sredstva.
Bagdad se sa spremnoscu odazvao toj ideji, pa je pristao na izvidjacke letove iznad svoje teritorije, pored ostalog i uz koriscenje americkih spijunskih aviona "U-2". Ukoliko, naravno, bude postignut preliminarni dogovor o obustavljanju bombardovanja od strane americke i britanske avijacije severnih i juznih "bespilotnih zona" Iraka. Bombardovanje i istovremeno vazdusno izvidjanje - to je previse, smatra Sadam Husein.
Tesko je i zamisliti da bi Irak mogao sastaviti makar jedan top, a da ne govorimo o modernizovanju oruzja za masovno unistavanje u situaciji kada se po njegovoj teritoriji razmile inspektori, a vazdusnim prostorom brazdaju "U-2", opremljeni ccudesima za opticku i elektronsku sspijunazzu.
Zajednicki predlog Putina, Ssiraka i Ssredera, kao i ustupak Bagdada, lisavaju Sjedinjene Drzave i njene istomisljenike glavnog argumenta u korist rata. Malo ko ce poverovati da vezane od strane medjunarodnih posmatraca i ruke i noge Sadama Huseina mogu predstavljati opasnost koja zasluzuje preventivni oruzani napad.
Treba se, medjutim, osvrnuti na izjave lidera antiratne koalicije. Predsednik Francuske Zzak Ssirak kaze: "Nista danas ne opravdava rat". Predsednik Rusije Vldimir Putin: "Mi smo protiv rata. U ovom trenutku tako mislim". Nemacki kancelar Gerhard Ssreder: "Sada nema nikakvih osnova za primenu sile".
Tesko da su reci "danas", "u ovom trenutku" i "sada" odabrane slucajno. Rusija, Francuska i Nemacka osecaju svoju odgovornost za bezbednost svetske zajednice u nista manjoj meri nego SAD i Velika Britanija. Pristalice mirnog resenja otvorene su za preispitivanje svojih pogleda, ukoliko se situacija u Iraku iznenada promeni nagore.
Slepa zaokupljenost Vasingtona ratom sa Irakom naisla je na tako ostar otpor i unutar NATO. Francuska, Belgija i Nemacka su blokirali zahtev SAD da se Turskoj da dodatno naoruzanje u slucaju vojnih akcija u Iraku. Radilo se o zenitnim raketnim kompleksima "Patriot", avionima za elektronsko izvidjanje "AVAKS" i odelima za hemijsko-biolosku zastitu. Medjutim, tri prestonice su smatrale da pojacavanje odbrambene sposobnosti Turske, koja granici sa Irakom, podriva napore za mirno razresenje krize. Naoruzavanje Turske predstavljalo bi svojevrsnu provokaciju u korist rata.
Gnev sa one strane Atlantika granicio se po izrazima sa recnikom Zzirinovskog. Donald Ramsfeld je nazvao ponasanje disidenata unutar NATO "drskim" i "sramnim". "Ja ne razumem takvu odluku. Ona ce negativno uticati na alijansu", - priznao je predsednik Dzordz Buss.
I na pretnje kaznjavanjem disidenata nije se dugo cekalo. "Njujork Tajms" citira pretnju generala Dzejmsa Dzonsa, komandanta snaga SAD u Evropi, da ce drasticno smanjiti brojnost americkog kontingenta na evropskom kontinentu, koja je sada dostigla nivo od 100 hiljada ljudi. Buntovnici se ne mogu pokrivati americkim kisobranom.
Razlike oko Iraka seku NATO na dva dela kao prezrelu jabuku. Alijansa ne samo da je dospela u "tesku situaciju", kako se izrazio njegov generalni sekretar lord Robertson, vec dozivljava krizu bez presedana u uzajamnom poverenju izmedju njegovih occeva-osnivaca. U pitanju je i sama buducnost NATO kao kolektivnog organa.
Glavno je, medjutim, u necem drugom. Vasingtonu i Londonu vredelo bi da imaju u vidu, da su sadasnje raspre preko Atlantika i unutar NATO samo nagovestaj kudikamo teze krize u severnoatlantskoj, a u sirem smislu i u svetskoj zajednici. Ona se ne moze izbeci ukoliko te dve prestonice uvuku sebe i svet u rat protiv Iraka, bez odobrenja Saveta bezbednosti OUN.