Goran Cvetic:
KOSOVO I METOHIJA: SLOM RAVNOPRAVNOSTI I LJUDSKIH PRAVA
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-07-16_1.html
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
konferencija za stampu na temu "Kosovo i Metohija: Opasnosti i moguci
izlazi"
U Beogradu, 11.7.2003. godine
Medija centar - Beograd
Izlaganje Gorana Cvetica
Brojke su zastrašujuce i neumoljive: od dolaska UNMIKA-a i KFOR-a na
Kosovo pre cetiri godine 250.000 ljudi, Srba i drugog nealbanskog
stanovništva je proterano, etnicki ocišceno, 1.300 lica je nestalo,
30.000 srpskih kuca spaljeno, a 75.000 ustanova i kuca uzurpirano; 112
srpskih manastira - svetinja - uništeno, a sa njima i 4.000 ikona,
preko 200 srpskih grobalja je sravnjeno, tako da ni živica nije ostala,
a sa njima 5.000 nadgrobnih spomenika. Deca u škole, a srpski poslanici
u kosovsku Skupštinu idu u pranji blindiranih vozila. Takva kršenja
ljudskih prava, slobodno se može reci, teško da postoje bilo gde u
svetu u ovom trenutku. Hrišcanstvo u jednom kutku Evrope kao da se gasi
i to pred ocima celog civilizovanog sveta koje ljudskim pravima pridaje
veoma veliki znacaj. Uprkos tome, nedavna svirepa likvidacija porodice
Stolic u Obilicu je teška povreda svega što se naziva civilizovanim.
Ono što se ne sme ispustiti iz vida je da 62% teritorije Kosova i
Metohije, po katastru, pripada Srbima. Neki kažu da je taj procenat
sada nešto manji zbog prodaje imovine Albancima. Ali, neka je taj
procenat i 50% sada. Svaki pregovori o statusu Kosova tu cinjenicu
moraju imati na dnevnom redu. Situacija je slicna onoj koja je
postojala u Bosni i Hercegovini, pa je politicki svet celu BiH u jednom
trenutku "gurao" u ruke Izetbegovicu.
Nadam se da je ta lekcija sa naše strane dobro naucena i da stare
greške medjunarodna zajednica nece praviti. Pregovori, ali o cemu? O
Kosovu u okviru Srbije, pri cemu navedeni procenat u vlasništvu
nepokretnosti u tim pregovorima mora igrati važnu ulogu. Kosovo nije ni
bilo, niti je sada, kolonija, a iz ove cinjenice ce svako ko poznaje
medjunarodno pravo izvesti svoj zakljucak o buducem statusu.
Medjutim, ono što je utkano u tkivo Ujedinjenih nacija, što je utkano u
tkivo medjunarodnog prava jesu - ljudska prava. Analiza Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda vrlo jasno
pokazuje totalan slom poštovanja tih prava na KiM. Ovom konvencijom
garantovano je pravo na život (cl.2), pravo na slobodu i sigurnost
(cl.5.), pravo na pošteno sudjenje (cl. 6.), pravo veroispovesti
(cl.9.), sloboda okupljanja i udruživanja (cl. 11.), odsustvo svake
diskriminacije (cl.14.), sloboda vlasništva (Protokol 1. cl. 1.),
sloboda kretanja (Protokol 4. cl. 2.), kao i zabrana proterivanja
vlastitih državljana (Protokol 4. cl. 3.).
Sva ova prava srpskog stanovništva na Kosovu su ugorožena, ako ne i
nepostojeca. Mihael Štajner, "dobro-otišavši" šef UNMIK-a, je nedavno
izjavio da je uglavnom zadovoljan svojim ucinkom. Ova izjava se u
svetlu iznetih cinjenica teško može komentarisati bez izvesne doze
cinizma, jer niti je Štajner obezbedio sprovodjenje Rezolucije SB UN
1244, niti je uspeo da nealbanskom stanovništvu obezbedi uživanje
minimuma ljudskih prava. Kršenja ljudskih prava na KiM su masovna, i
pravi izraz za to je na engleskom jeziku i glasi: gross and massive
violations of human rights.
Postavlja se pitanje: može li biti bilo kakvog dijaloga izmedju dve
strane pre nego što se obezbedi poštovanje ljudskih prava za sve na
Kosovu? Odgovor mora biti negativan. Ali ne u skladu sa nekakvom
srpskom nepopustljivošcu ili inatom, vec stoga što se trenutno stanje
ne može legalizovati. Pored toga, takav odgovor je u potpunosti u
skladu sa osnovnim medjunarodno-pravnim principima poštovanja ljudskih
prava.
Ipak, razgovore o povracaju u predašnje stanje i vladavini prava na
Kosovu i Metohiji ne treba odbacivati. Naprotiv!
Jugoslavija je bombardovana u intervenciji koja je nazvana
"humanitarnom", upravo sa pretekstom kršenja ljudskih prava Albanaca.
Da li je cilj te agresije bio stanje kakvo je ono danas na Kosovu? Ko
ce sada da bombarduje UNMIK i KFOR za najteža moguca kršenja ljudskih
prava nealbanskog življa na Kosovu?
Sve receno je bazirano na cinjenicama i bolnim faktima, na analizi
relevantnih clanova Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava.
Potrebno je otvoriti oci svetu. Jer, ako u našoj zemlji ima umornih,
onda u svetu ima onih koji to nisu ili koji su daleko manje umorni. Sve
organizacije za zaštitiu ljudski prava, kod nas, ali pre svega u svetu,
moraju dici svoj glas i zaštititi ljudska prava Srba i drugih na KiM.
Kažem, pre svega u svetu, jer je pasivnost naših organizacija koje bi
mogle štititi ljudska prava - notorna. Nedavno je organizacija Amnesty
International stidljivo digla svoj glas. Neka to bude samo pocetak.
Ljudska prava za sve, ali za Srbe na Kosovu pre svih u ovom trenutku.
Duplih standarda je bilo dosta. Ovaj narod nece doživeti katarzu
konstantnim samookrivljivanjem i stalnim osecanjem krivice. Srbi ce
doživeti procišcenje onda kada knedla nepravde ne bude više u njihovim
grudima. Zdrav samokriticki odnos - da, ali konstantno osecanje krivice
posle svega što se dogodilo i u svetlu onoga što se sada na Kosovu
dogadja, ne može doneti ništa dobro ovom narodu, ni na
kolektivno-psihološkom planu, ni na planu istine i pravde. Jer, Srbi
nisu teroristi, niti su organizovali teroristicke organizacije, niti su
ikada osvajali tudje. Tako je i sada.
Državna zajednica SCG je postala clanica Saveta Evrope i samim tim po
ratifikaciji potpisane Evropske konvencije za ljudska prava njeni
gradjani ce biti u mogucnosti da se obracaju Sudu za ljudska prava u
Strazburu. Jedno prakticno pitanje je kome ce to Srbi sa KiM moci da se
obracaju, odnosno koga ce moci da tuže za kršenje svojih ljudskih prava
na Kosovu? Da li da tuže Srbiju i Crnu Goru, koja se lako može
ekskulpirati pred tim Sudom navodeci da ona nema ingerencije na KiM? Da
li da tuže države koje imaju odredjene sektore na Kosovu, kao na primer
Britaniju, Nemacku ili Italiju? Odista, koga jedan Srbin sa Kosova da
tuži za, na primer, nemogucnost ostvarenja svoga prava na imovinu, tj.
spaljenu kucu, kada naš Zakon o parnicnom postupku u tim slucajevima
predvidja iskljucivu nadležnost suda na cijem podrucju se nepokretnost
nalazi? Da tuži na Kosovu on ne može. Ko ce pronaci krivca? Ocito -
niko. Zato je naš praktican savet onima koji žele da idu po pravdu u
Strazbur da tuže i SCG i zemlju koja ima odredjeni zaštini sektor na
KiM: na primer, da tuže i SCG i Britaniju i u tom slucaju eskulpacije
ne može biti. Pozdravljamo predlog poslanika Evropskog Parlamenta sa
Kipra da se pri Evropskom sudu za ljudska prava ustanovi tužilac koji
bi imao ulogu zaštitnika ljudskih prava upravo na kriznim podrucjima
kakvo je Kosovo.
Na kraju, upucujem apel vama novinarima da ono što je danas receno o
kršenju ljudskih prava na KiM prenesete što dalje, u svet, jer ovaj
apel nema veze sa politikom i dnevno politickim prepucavanjima koja
crpe dragocenu enrgiju ovoga naroda. Ovo je apel svim organizacijama za
ljudska prava da ustanu i ostvare svrhu svog postojanja, a to je
zaštita ljudskih prava na svakom kutku planete zemlje. Srbi sa Kosova
ne zaslužuju da budu prepušteni sami sebi u ostvarivanju svog osnovnog
ljudskog prava, da žive tamo gde su rodjeni.
KOSOVO I METOHIJA: SLOM RAVNOPRAVNOSTI I LJUDSKIH PRAVA
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-07-16_1.html
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
konferencija za stampu na temu "Kosovo i Metohija: Opasnosti i moguci
izlazi"
U Beogradu, 11.7.2003. godine
Medija centar - Beograd
Izlaganje Gorana Cvetica
Brojke su zastrašujuce i neumoljive: od dolaska UNMIKA-a i KFOR-a na
Kosovo pre cetiri godine 250.000 ljudi, Srba i drugog nealbanskog
stanovništva je proterano, etnicki ocišceno, 1.300 lica je nestalo,
30.000 srpskih kuca spaljeno, a 75.000 ustanova i kuca uzurpirano; 112
srpskih manastira - svetinja - uništeno, a sa njima i 4.000 ikona,
preko 200 srpskih grobalja je sravnjeno, tako da ni živica nije ostala,
a sa njima 5.000 nadgrobnih spomenika. Deca u škole, a srpski poslanici
u kosovsku Skupštinu idu u pranji blindiranih vozila. Takva kršenja
ljudskih prava, slobodno se može reci, teško da postoje bilo gde u
svetu u ovom trenutku. Hrišcanstvo u jednom kutku Evrope kao da se gasi
i to pred ocima celog civilizovanog sveta koje ljudskim pravima pridaje
veoma veliki znacaj. Uprkos tome, nedavna svirepa likvidacija porodice
Stolic u Obilicu je teška povreda svega što se naziva civilizovanim.
Ono što se ne sme ispustiti iz vida je da 62% teritorije Kosova i
Metohije, po katastru, pripada Srbima. Neki kažu da je taj procenat
sada nešto manji zbog prodaje imovine Albancima. Ali, neka je taj
procenat i 50% sada. Svaki pregovori o statusu Kosova tu cinjenicu
moraju imati na dnevnom redu. Situacija je slicna onoj koja je
postojala u Bosni i Hercegovini, pa je politicki svet celu BiH u jednom
trenutku "gurao" u ruke Izetbegovicu.
Nadam se da je ta lekcija sa naše strane dobro naucena i da stare
greške medjunarodna zajednica nece praviti. Pregovori, ali o cemu? O
Kosovu u okviru Srbije, pri cemu navedeni procenat u vlasništvu
nepokretnosti u tim pregovorima mora igrati važnu ulogu. Kosovo nije ni
bilo, niti je sada, kolonija, a iz ove cinjenice ce svako ko poznaje
medjunarodno pravo izvesti svoj zakljucak o buducem statusu.
Medjutim, ono što je utkano u tkivo Ujedinjenih nacija, što je utkano u
tkivo medjunarodnog prava jesu - ljudska prava. Analiza Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda vrlo jasno
pokazuje totalan slom poštovanja tih prava na KiM. Ovom konvencijom
garantovano je pravo na život (cl.2), pravo na slobodu i sigurnost
(cl.5.), pravo na pošteno sudjenje (cl. 6.), pravo veroispovesti
(cl.9.), sloboda okupljanja i udruživanja (cl. 11.), odsustvo svake
diskriminacije (cl.14.), sloboda vlasništva (Protokol 1. cl. 1.),
sloboda kretanja (Protokol 4. cl. 2.), kao i zabrana proterivanja
vlastitih državljana (Protokol 4. cl. 3.).
Sva ova prava srpskog stanovništva na Kosovu su ugorožena, ako ne i
nepostojeca. Mihael Štajner, "dobro-otišavši" šef UNMIK-a, je nedavno
izjavio da je uglavnom zadovoljan svojim ucinkom. Ova izjava se u
svetlu iznetih cinjenica teško može komentarisati bez izvesne doze
cinizma, jer niti je Štajner obezbedio sprovodjenje Rezolucije SB UN
1244, niti je uspeo da nealbanskom stanovništvu obezbedi uživanje
minimuma ljudskih prava. Kršenja ljudskih prava na KiM su masovna, i
pravi izraz za to je na engleskom jeziku i glasi: gross and massive
violations of human rights.
Postavlja se pitanje: može li biti bilo kakvog dijaloga izmedju dve
strane pre nego što se obezbedi poštovanje ljudskih prava za sve na
Kosovu? Odgovor mora biti negativan. Ali ne u skladu sa nekakvom
srpskom nepopustljivošcu ili inatom, vec stoga što se trenutno stanje
ne može legalizovati. Pored toga, takav odgovor je u potpunosti u
skladu sa osnovnim medjunarodno-pravnim principima poštovanja ljudskih
prava.
Ipak, razgovore o povracaju u predašnje stanje i vladavini prava na
Kosovu i Metohiji ne treba odbacivati. Naprotiv!
Jugoslavija je bombardovana u intervenciji koja je nazvana
"humanitarnom", upravo sa pretekstom kršenja ljudskih prava Albanaca.
Da li je cilj te agresije bio stanje kakvo je ono danas na Kosovu? Ko
ce sada da bombarduje UNMIK i KFOR za najteža moguca kršenja ljudskih
prava nealbanskog življa na Kosovu?
Sve receno je bazirano na cinjenicama i bolnim faktima, na analizi
relevantnih clanova Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava.
Potrebno je otvoriti oci svetu. Jer, ako u našoj zemlji ima umornih,
onda u svetu ima onih koji to nisu ili koji su daleko manje umorni. Sve
organizacije za zaštitiu ljudski prava, kod nas, ali pre svega u svetu,
moraju dici svoj glas i zaštititi ljudska prava Srba i drugih na KiM.
Kažem, pre svega u svetu, jer je pasivnost naših organizacija koje bi
mogle štititi ljudska prava - notorna. Nedavno je organizacija Amnesty
International stidljivo digla svoj glas. Neka to bude samo pocetak.
Ljudska prava za sve, ali za Srbe na Kosovu pre svih u ovom trenutku.
Duplih standarda je bilo dosta. Ovaj narod nece doživeti katarzu
konstantnim samookrivljivanjem i stalnim osecanjem krivice. Srbi ce
doživeti procišcenje onda kada knedla nepravde ne bude više u njihovim
grudima. Zdrav samokriticki odnos - da, ali konstantno osecanje krivice
posle svega što se dogodilo i u svetlu onoga što se sada na Kosovu
dogadja, ne može doneti ništa dobro ovom narodu, ni na
kolektivno-psihološkom planu, ni na planu istine i pravde. Jer, Srbi
nisu teroristi, niti su organizovali teroristicke organizacije, niti su
ikada osvajali tudje. Tako je i sada.
Državna zajednica SCG je postala clanica Saveta Evrope i samim tim po
ratifikaciji potpisane Evropske konvencije za ljudska prava njeni
gradjani ce biti u mogucnosti da se obracaju Sudu za ljudska prava u
Strazburu. Jedno prakticno pitanje je kome ce to Srbi sa KiM moci da se
obracaju, odnosno koga ce moci da tuže za kršenje svojih ljudskih prava
na Kosovu? Da li da tuže Srbiju i Crnu Goru, koja se lako može
ekskulpirati pred tim Sudom navodeci da ona nema ingerencije na KiM? Da
li da tuže države koje imaju odredjene sektore na Kosovu, kao na primer
Britaniju, Nemacku ili Italiju? Odista, koga jedan Srbin sa Kosova da
tuži za, na primer, nemogucnost ostvarenja svoga prava na imovinu, tj.
spaljenu kucu, kada naš Zakon o parnicnom postupku u tim slucajevima
predvidja iskljucivu nadležnost suda na cijem podrucju se nepokretnost
nalazi? Da tuži na Kosovu on ne može. Ko ce pronaci krivca? Ocito -
niko. Zato je naš praktican savet onima koji žele da idu po pravdu u
Strazbur da tuže i SCG i zemlju koja ima odredjeni zaštini sektor na
KiM: na primer, da tuže i SCG i Britaniju i u tom slucaju eskulpacije
ne može biti. Pozdravljamo predlog poslanika Evropskog Parlamenta sa
Kipra da se pri Evropskom sudu za ljudska prava ustanovi tužilac koji
bi imao ulogu zaštitnika ljudskih prava upravo na kriznim podrucjima
kakvo je Kosovo.
Na kraju, upucujem apel vama novinarima da ono što je danas receno o
kršenju ljudskih prava na KiM prenesete što dalje, u svet, jer ovaj
apel nema veze sa politikom i dnevno politickim prepucavanjima koja
crpe dragocenu enrgiju ovoga naroda. Ovo je apel svim organizacijama za
ljudska prava da ustanu i ostvare svrhu svog postojanja, a to je
zaštita ljudskih prava na svakom kutku planete zemlje. Srbi sa Kosova
ne zaslužuju da budu prepušteni sami sebi u ostvarivanju svog osnovnog
ljudskog prava, da žive tamo gde su rodjeni.