http://www.politika.co.yu/2004/0112/01_04.htm
Politika (Beograd),
Ponedeljak 12. januar 2004.
POVODOM INTERNET I DRUGIH PORUKA
Crni orao nad Crnom Gorom
U Malesiji, Ulcinju, Plavu i Gusinju potpisuju se peticije za
autonomiju "albanskih regiona"
Podgorica, 11. januara
Stvar je toliko ozbiljna da je već izašla iz granica koje bi se mogle
nazvati početnim probnim inicijativama i bezazlenim namerama. U
svet se na milione adresa korisnika Internet usluga, šalju
otrovne poruke sa posebnog sajta. Sedište ovog proalbanskog
sajta za Srbiju i Crnu Goru je u Beogradu. Internet provajder
je Telekom Srbije, a računar je povezan sa istonamenskim u
Frankfurtu, američkom Ašburnu, Paolo Altu i Milipitasu.
Na sajtu Ushtria Kombetare Malit Zi-UKM, u čijem je zaglavlju znak
"albanske nacionalne vojske Crne Gore" pišu se poruke Crnoj
Gori da "ukoliko bude eksperimentisala i potcenjivala Albance,
slede problemi na Balkanu".
Komandant Meti
"Vrhovni štab UKM" smatra da su Albanci u Crnoj Gori "svedeni
na nivo Cigana", pa "ukoliko se nastavi potcenjivanje Albanaca,
spremna je gerilska akcija protiv vitalnih strateških objekata i
interesa srpsko-crnogorske pseudodržave". Poruku je potpisao
"komandant Meti".
Na pomenutom sajtu je i foto-album tzv. "ulcinjskih tigrova",
sa oznakom "nacionalne vojske Crne Gore" (UKM). Tu su fotografije
ljudi u maskirnim uniformama, koji su naoružani modernim
naoružanjem. Na fotosima ima i legendi poput onih kojoj
brigadi pripadaju, pa se pominje i brigada Taraboš. Reč je o
Tarabošu, brdu na granici sa Albanijom, gde su vođene velike
borbe u bici za Skadar.
I uz te fotose slede poruke: "Braćo i sestre, da Albaniju jedinstvenu
učinimo i, ako treba, za nju hiljade života da damo".
Zvanične crnogorske vlasti u vezi sa ovim još nisu reagovale, a nije
se oglasila ni policija da saopšti da li je reč o nekoj
provokaciji, neslanoj šali ili pretećoj zbilji.
Miodrag Vuković, jedan od čelnih ljudi Đukanovićeve Demokratske partije
socijalista, novinarima je prokomentarisao da se "ukoliko nije
provokacija, radi o izlivu ekstremizma pojedinaca te društvene
patologije. Ne potcenjujem to, ali ne mislim da bi Crna Gora
trebalo da se trese, jer joj je i do sada prećeno. Među
Albancima u Crnoj Gori nije nikada bilo radikalnog
ekstremizma... Sve u svemu, mislim da je to još jedan politički
egzibicionizam na račun crnogorske nezavisnosti".
– Narodna stranka ne zanemaruje potencijalnu opasnost da se u Crnoj
Gori dogodi scenario koji je već viđen u Makedoniji, ili na
Kosovu, iako sve to može da se desi mimo volje autohtonih
Albanaca u Crnoj Gori. Neophodno je da se o tome, pre svih,
izjasne politički predstavnici Albanaca u Crnoj Gori i na delu
se distanciraju od takvih eventualnih akcija, jer one nisu ni
u čijem interesu, ponajmanje Albanaca u Crnoj Gori – smatra Dragan
Šoć, predsednik NS.
Ferhat Dinoša, predsednik Demokratske unije Albanaca, veruje da taj
sajt ne predstavlja ništa ozbiljno: "To su igre koje su u ovom
trenutku nekome potrebne".
Mehmet Bardhi, predsednik Demokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori,
izjavio je da je prvi put čuo za organizaciju "nacionalna vojska
Crne Gore" i veruje da nije reč o albanskom sajtu "jer je pun
pravopisnih grešaka".
– Status Albanaca u Crnoj Gori treba definisati, jer će problemi izaći
na površinu ako se vlasti ne otvore za razgovore – uveren je
Bardhi.
– Indikativno je da se na sajtu, makar i nepotpisanom, piše o nekim
nacionalnim vojnim formacijama Albanaca u Crnoj Gori i
njihovim mogućim akcijama, a da se istovremeno pojavljuje
inicijativa iz Malesije o reorganizaciji Crne Gore po
nacionalnom principu. Bojim se da to upućuje na zaključak da
ideja o velikoj Albaniji nije mrtva i da su pojedini
ekstremno-nacionalistički krugovi iz reda Albanaca ponovo
krenuli u afirmaciju te sulude ideje – procenjuje Velizar
Kaluđerović, visoki funkcioner Socijalističke narodne partije.
Inicijativa iz Malesije
Prvo u Malesiji (kraj nastanjen uglavnom Albancima oko Tuzi), pa potom
i u drugim krajevima gde ima Albanaca u Crnoj Gori, prikupljaju
se potpisi za peticiju kojom se traži regionalizacija, odnosno
autonomija krajeva gde pretežno žive Albanci. Nik Đeljošaj iz
Malesije, jedan od začetnika te inicijative koju je do sada
podržalo mnoštvo Albanaca, izjavio je:
– Ne pristajemo ni na kakav oblik opštine, jer smo taj vid lokalne
uprave odavno prevazišli. Jedino rešenje za Albance u Crnoj
Gori je trodelna regionalizacija teritorija koje naseljavamo.
Odnosno, da Malesija, ulcinjska opština sa Krajinom, Plav i
Gusinje dobiju status regija, u okviru kojih bi delovale
subregije.
Đeljošaj je ovdašnjim medijima izjavio da je ovo dogovoreno na prvom
delu Vašingtonske konferencije iz juna prošle godine, koju je
organizovalo Nacionalno albansko-američko veće, Institut
"Albanika" iz Ljubljane u saradnji sa Centrom za strateške
studije, odnosno Janušom Bugajskim.
Najavljuje nastavak u februaru, kada će biti "definisana platforma
o regionalizaciji Crne Gore". Đeljošaj je danas pojasnio da "nije
reč o regionalizaciji po etničkom konceptu, već u
kulturno-tradicionalnom, a da pomenute regije već imaju svoje
specifičnosti".
Ferhat Dinoša je izjavio da američka administracija ne podržava
regionalizaciju Crne Gore. Dinoša, međutim, zamera crnogorskoj
vlasti što "deluje tromo u naporima da se definiše status
nacionalnih manjina".
Protivustavne ideje
– Ideja o reorganizaciji Crne Gore, ma od koga dolazila, apsolutno je
protivustavna – smatra prof. dr Blagota Mitrić, bivši predsednik
Ustavnog suda Crne Gore.
– Crna Gora je, bar formalno-pravno koncipirana kao građanska država.
Svaka reorganizacija, posebno na nacionalnoj osnovi, predstavlja
grubo kršenje ustavnog koncepta građanske države... Ovde se ne
radi ni o kakvom ustavnom pravu manjinskih naroda, kao što su:
pravo na jezik, pismo, školovanje, informisanje, nacionalni
simboli i sl.
Radi se o klasičnoj, očiglednoj povredi člana 8. Ustava Crne Gore, koji
propisuje da je teritorijalno Crna Gora jedinstvena i
neotuđiva i da se Crna Gora teritorijalno organizuje u opštine
– izjavio je Blagota Mitrić i podsetio da Crna Gora ima Savet
za zaštitu i očuvanje nacionalnog, kulturnog i svakog drugog
identiteta manjinskih naroda, kojim rukovodi predsednik
Republike.
Dragomir Bećirović
Politika (Beograd),
Ponedeljak 12. januar 2004.
POVODOM INTERNET I DRUGIH PORUKA
Crni orao nad Crnom Gorom
U Malesiji, Ulcinju, Plavu i Gusinju potpisuju se peticije za
autonomiju "albanskih regiona"
Podgorica, 11. januara
Stvar je toliko ozbiljna da je već izašla iz granica koje bi se mogle
nazvati početnim probnim inicijativama i bezazlenim namerama. U
svet se na milione adresa korisnika Internet usluga, šalju
otrovne poruke sa posebnog sajta. Sedište ovog proalbanskog
sajta za Srbiju i Crnu Goru je u Beogradu. Internet provajder
je Telekom Srbije, a računar je povezan sa istonamenskim u
Frankfurtu, američkom Ašburnu, Paolo Altu i Milipitasu.
Na sajtu Ushtria Kombetare Malit Zi-UKM, u čijem je zaglavlju znak
"albanske nacionalne vojske Crne Gore" pišu se poruke Crnoj
Gori da "ukoliko bude eksperimentisala i potcenjivala Albance,
slede problemi na Balkanu".
Komandant Meti
"Vrhovni štab UKM" smatra da su Albanci u Crnoj Gori "svedeni
na nivo Cigana", pa "ukoliko se nastavi potcenjivanje Albanaca,
spremna je gerilska akcija protiv vitalnih strateških objekata i
interesa srpsko-crnogorske pseudodržave". Poruku je potpisao
"komandant Meti".
Na pomenutom sajtu je i foto-album tzv. "ulcinjskih tigrova",
sa oznakom "nacionalne vojske Crne Gore" (UKM). Tu su fotografije
ljudi u maskirnim uniformama, koji su naoružani modernim
naoružanjem. Na fotosima ima i legendi poput onih kojoj
brigadi pripadaju, pa se pominje i brigada Taraboš. Reč je o
Tarabošu, brdu na granici sa Albanijom, gde su vođene velike
borbe u bici za Skadar.
I uz te fotose slede poruke: "Braćo i sestre, da Albaniju jedinstvenu
učinimo i, ako treba, za nju hiljade života da damo".
Zvanične crnogorske vlasti u vezi sa ovim još nisu reagovale, a nije
se oglasila ni policija da saopšti da li je reč o nekoj
provokaciji, neslanoj šali ili pretećoj zbilji.
Miodrag Vuković, jedan od čelnih ljudi Đukanovićeve Demokratske partije
socijalista, novinarima je prokomentarisao da se "ukoliko nije
provokacija, radi o izlivu ekstremizma pojedinaca te društvene
patologije. Ne potcenjujem to, ali ne mislim da bi Crna Gora
trebalo da se trese, jer joj je i do sada prećeno. Među
Albancima u Crnoj Gori nije nikada bilo radikalnog
ekstremizma... Sve u svemu, mislim da je to još jedan politički
egzibicionizam na račun crnogorske nezavisnosti".
– Narodna stranka ne zanemaruje potencijalnu opasnost da se u Crnoj
Gori dogodi scenario koji je već viđen u Makedoniji, ili na
Kosovu, iako sve to može da se desi mimo volje autohtonih
Albanaca u Crnoj Gori. Neophodno je da se o tome, pre svih,
izjasne politički predstavnici Albanaca u Crnoj Gori i na delu
se distanciraju od takvih eventualnih akcija, jer one nisu ni
u čijem interesu, ponajmanje Albanaca u Crnoj Gori – smatra Dragan
Šoć, predsednik NS.
Ferhat Dinoša, predsednik Demokratske unije Albanaca, veruje da taj
sajt ne predstavlja ništa ozbiljno: "To su igre koje su u ovom
trenutku nekome potrebne".
Mehmet Bardhi, predsednik Demokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori,
izjavio je da je prvi put čuo za organizaciju "nacionalna vojska
Crne Gore" i veruje da nije reč o albanskom sajtu "jer je pun
pravopisnih grešaka".
– Status Albanaca u Crnoj Gori treba definisati, jer će problemi izaći
na površinu ako se vlasti ne otvore za razgovore – uveren je
Bardhi.
– Indikativno je da se na sajtu, makar i nepotpisanom, piše o nekim
nacionalnim vojnim formacijama Albanaca u Crnoj Gori i
njihovim mogućim akcijama, a da se istovremeno pojavljuje
inicijativa iz Malesije o reorganizaciji Crne Gore po
nacionalnom principu. Bojim se da to upućuje na zaključak da
ideja o velikoj Albaniji nije mrtva i da su pojedini
ekstremno-nacionalistički krugovi iz reda Albanaca ponovo
krenuli u afirmaciju te sulude ideje – procenjuje Velizar
Kaluđerović, visoki funkcioner Socijalističke narodne partije.
Inicijativa iz Malesije
Prvo u Malesiji (kraj nastanjen uglavnom Albancima oko Tuzi), pa potom
i u drugim krajevima gde ima Albanaca u Crnoj Gori, prikupljaju
se potpisi za peticiju kojom se traži regionalizacija, odnosno
autonomija krajeva gde pretežno žive Albanci. Nik Đeljošaj iz
Malesije, jedan od začetnika te inicijative koju je do sada
podržalo mnoštvo Albanaca, izjavio je:
– Ne pristajemo ni na kakav oblik opštine, jer smo taj vid lokalne
uprave odavno prevazišli. Jedino rešenje za Albance u Crnoj
Gori je trodelna regionalizacija teritorija koje naseljavamo.
Odnosno, da Malesija, ulcinjska opština sa Krajinom, Plav i
Gusinje dobiju status regija, u okviru kojih bi delovale
subregije.
Đeljošaj je ovdašnjim medijima izjavio da je ovo dogovoreno na prvom
delu Vašingtonske konferencije iz juna prošle godine, koju je
organizovalo Nacionalno albansko-američko veće, Institut
"Albanika" iz Ljubljane u saradnji sa Centrom za strateške
studije, odnosno Janušom Bugajskim.
Najavljuje nastavak u februaru, kada će biti "definisana platforma
o regionalizaciji Crne Gore". Đeljošaj je danas pojasnio da "nije
reč o regionalizaciji po etničkom konceptu, već u
kulturno-tradicionalnom, a da pomenute regije već imaju svoje
specifičnosti".
Ferhat Dinoša je izjavio da američka administracija ne podržava
regionalizaciju Crne Gore. Dinoša, međutim, zamera crnogorskoj
vlasti što "deluje tromo u naporima da se definiše status
nacionalnih manjina".
Protivustavne ideje
– Ideja o reorganizaciji Crne Gore, ma od koga dolazila, apsolutno je
protivustavna – smatra prof. dr Blagota Mitrić, bivši predsednik
Ustavnog suda Crne Gore.
– Crna Gora je, bar formalno-pravno koncipirana kao građanska država.
Svaka reorganizacija, posebno na nacionalnoj osnovi, predstavlja
grubo kršenje ustavnog koncepta građanske države... Ovde se ne
radi ni o kakvom ustavnom pravu manjinskih naroda, kao što su:
pravo na jezik, pismo, školovanje, informisanje, nacionalni
simboli i sl.
Radi se o klasičnoj, očiglednoj povredi člana 8. Ustava Crne Gore, koji
propisuje da je teritorijalno Crna Gora jedinstvena i
neotuđiva i da se Crna Gora teritorijalno organizuje u opštine
– izjavio je Blagota Mitrić i podsetio da Crna Gora ima Savet
za zaštitu i očuvanje nacionalnog, kulturnog i svakog drugog
identiteta manjinskih naroda, kojim rukovodi predsednik
Republike.
Dragomir Bećirović