http://komunist.free.fr/arhiva/apr2004/kitanovic.html
-----
Arhiva : : April 2004.
Govor druga Branka Kitanovića na Svečanoj Akademiji u čast 134. g.
rođenja V.I. Lenjina
Drugarice i drugovi, dame i gospodo,
Mi obeležavamo 134. g. od rođenja V.I. Lenjina kao izraz nezaborava
njegove genijalne ličnosti i njegovog veličanstvenog dela, kao dokaz da
sledimo i da ćemo slediti magistralnu liniju marksizma-lenjinizma, kao
vernost proleterskom internacionalizmu.
Pod vođstvom Lenjina u svetu je prvi put pobedila socijalistička
revolucija. On je nastavio i svestrano razvio nauku Marksa i Engelsa.
Njegov život i rad uvek će služiti kao nadahnuće milionima
revolucionarnih boraca u svetu.
Drugarice i drugovi, hteo bih ukratko da iznesem poglede, ocene i
stavove NKPJ o današnjoj situaciji u Jugoslaviji, o situaciji u svetu i
stanju u Međunarodnom komunističkom pokretu.
Situacija u Jugoslaviji i svetu
Mislim da nije potrebno (a to mi i vreme ne dozvoljava) da se
podrobnije osvrćem na rezultate restauracije kapitalizma u našoj zemlji
u poslednjih desetak godina, a posebno posle kontrarevolucionarnog
prevrata pre tri i po godine. SFRJ je razbijena, u toku je komadanje
ostatka Jugoslavije, drastična pogoršanja nastupila su na svim
sektorima i u svim sferama našeg društva. Mnogi vitalni delovi naše
otadžbine su okupirani, vladajuće strukture na Balkanu propagiraju modu
po kojoj svako treba da ima svog okupatora.
Zvanično u Srbiji i Crnoj Gori nezaposleno je nešto više od milion
ljudi, a faktički ta brojka je dvostruko veća, jer se pod nezaposlenim
računaju samo oni koji su na. birou rada. Međutim, nije zaposleno više
od 50 odsto radno sposobnog stanovništva. I ta cifra se iz dana u dan
vrtoglavo povećava. Prema podacima UN više od polovine stanovništva
planete ima prihod manji od 2 dolara dnevno. U tu grupu spada i
Jugoslavija, ako izračunano koliko članova porodice jedan zaposleni u
proseku izdržava.
Naša industrijska i poljoprivredna proizvodnja su drastično smanjene.
Da bi se održala nova vlast je rasprodala i rasprodaje na doboš sve što
se moglo rasprodati i pristupila je enormnom zaduženju u inostranstvu.
Celo njeno takozvano umeće sastoji se u tome kako će da rasproda ono
što su decenijama stvarala mnoga pokoljenja našeg naroda. Takozvana
orijentacija na "reformski kurs" označava restauraciju kapitalizma,
tačnije kapitalističkog ropstva. Put gubljenja političke nezavisnosti,
pretvaranja u neokoloniju zapadnog kapitala, put odricanja od vlastite
istorije, kulture i istorijske svesti naroda, put razbijanja naše
Armije, zvanično se naziva"integracijom u političke, ekonomske i
kulturne strukture Evrope". I što se više u tom smeru "integrišemo" to
sve gore živimo, to smo sve siromašniji i bespomoćni ji. Mi smo mnogo
puta govorili da zapadni kapital ne dolazi ovde da bi doneo - već da bi
odneo. I to čini svuda u svetu. Po podacima Ujedinjenih nacija za 2002.
godinu zemlje takozvanog Trećeg sveta, koje se po istim ili sličnim
uslovima zadužuju kod zapadnog kapitala imale su spoljni dug oko 3
hiljade milijardi dolara - pet puta više nego 1980. godine.
Istovremeno, kamate na taj dug dostigle su 2002. g. oko 4 hiljade
milijardi dolara. Setite se Stare Grčke i Rima. Kada je dužnik
nesposoban da vrati ono što je pozajmio postajao je ne samo faktički
već i formalno rob. To i nama nudi sadašnja vlast.
Drugarice i drugovi, nema suštinskih razlika između politike Vlade koja
je otišla i koalicione Vlade koja je došla. Istini za volju ima
izvesnih, bar deklarativnih, razlika u politici prema Kosmetu, ali je
našoj zemlji nametnuta takva omča oko vrata da je bez odlučujuće
intervencije Rusije, Belorusije, Kine i drugih progresivnih država i
snaga u svetu nemoguće osloboditi Južnu srpsku pokrajinu od okupatora i
njegovih satelita.
Nova vlada nastavlja s politikom prihvatanja statusa neokolonije,
odnosno s politikom rasprodaje državne, društvene i zadružne svojine, s
razbijanjem Armije, sa sluganskim odnosom prema Vašingtonu, Londonu,
Berlinu i Parizu, s revizijom i falsifikovanjem istorije, sa enormnim
zaduženjem, sa povećanjem armije nezaposlenih, sa utapanjem u takozvane
evropske strukture, sa metanisanjem pred haškom inkvizicijom.
NKPJ je, kao i sve progresivne snage kod nas i u Evropi, za ravnopravnu
i uzajamno korisnu saradnju sa svim državama u svetu, a posebno sa
evropskim i balkanskim. Ali mi smo izričito protiv utapanja u bujicu
zapadnoevropskog kapitala, jer nam postojeći kurs obećava neminovno
davljenje i gubljenje nezavisnosti u svim oblastima.
Mi živimo u klasnom društvu i nemoguće je govoriti o Evropskoj Uniji, a
zaobići ulogu koju u njoj imaju glavne klase - buržoazija i radnička
klasa. Poznato je da pokretačku, noseću snagu u Evropskoj Uniji ima
krupan kapital koji nastoji da konsoliduje svoje snage i objedini svoje
napore u razmerama evropskog kontinenta. Stoga je stvaranje
kontinentalnog tržišta neophodno za velike multinacionalne kompanije.
Stoga je karakteristična crta tekuće etape formiranja EU njena
ekspanzija na Istok i produbljenje integracije. Time evropski kapital u
svetskim razmerama postaje konkurentniji u odnosu na američki i
japanski u borbi za uspostavljanje kontrole nad prirodnim resursima i
tržištima. Svađe oko okupacije Iraka nisu bile i ostale svađe zbog
zaštite interesa iračkog naroda, već zbog toga ko će se dočepati iračke
nafte.
EU je stvorena po merilima i u interesu krupnog kapitala i svaki njen
potez je u interesu kapitalizma. Stoga, nije nimalo čudno što su u
poslednjoj deceniji izvršena i vrše se suštinske revizije mnogih
socijalnih prava koja su trudbenici izvojevali u klasnoj borbi u
poslednjih 150 godina. Idejni i drugi protivnici se proglašavaju
"teroristima", a pravi teroristi "borcima za slobodu, ljudska prava i
demokratiju". Neoliberalizam EU sistematski uništava mala preduzeća,
zanatlije i sitna poljoprivredna gazdinstva koja nisu u stanju da
izdrže konkurenciju multinacionalnih kompanija. A evropski i američki
neoliberalni globalizam kao zakon nameće slobodu cirkulacije kapitala,
slobodu kretanja radne snage, slobodu cirkulacije robe i usluga,
lišavajući male i slabe zemlje da se od toga brane svojim zakonima.
Zakon je ono što se .naredi u Brislu.
Uzmimo za primer Grčku. Ona je nakon raspada SFRJ i restauracije
kapitalizma na njenim prostorima, u Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji
napravila pravu ekspanziju svog kapitala na Balkanu i u Crnomorskom
regionu. Od 1980. do 2002.g. profit njenih korporacija povećan je za
3200%. Međutim, za to vreme plate u Grčkoj su povećane za samo 85%, a
inflacija je iznosila 136%. Istovremeno, Grčka je na zahtev nemačkih,
francuskih i italijanskih farmera smanjila poljoprivrednu proizvodnju
za oko 35%.
Ulazak u EU je tunel koji nema izlaza. To je nova tamnica naroda,
posebno naroda Istočne Evrope i Balkana.
Drugarice i drugovi, NKPJ je bila i ostala protiv svih oblika
privatizacije državne, društvene i zadružne imovine i svaku takvu
privatizaciju smatra pljačkom i pogibeljnom za naš narod. Nijedan
buržoaski program do danas - ni u Jugoslaviji, ni u njenim bivšim
republikama, ni u Istočnoj Evropi - nije doneo stabilizaciju u društvu,
niti je dao nade za izlazak iz siromaštva. Dodajmo i to, da u samoj EU
broj nezaposlenih raste i varira između 10 i 20%.
I što je najvažnije, o svim vitalnim problemima članica EU, posebno o
državama Srednje, Istočne i Jugoistočne Evrope, faktički odlučuje
Direktorijum koje čine tri sile - Engleska, Nemačka i Francuska. One su
još 1815. godine na Bečkom kongresu pokušale da uspostave nadevropski
Direktorijum i da preko njega vladaju sudbinom evropskih naroda. Sada
to čine preko EU. Pa, i pored čudovišne propagande ne polazi im za
rukom da na razne referendume o ključnim pitanjima EU privuku ni 50
odsto građana evropskih država. One faktički vladaju sa 1/3 glasova.
Uprkos ogromnim pritiscima Švajcarska i Norveška su odbile da uđu u ovu
novu tamnicu evropskih naroda. Ta tamnica liči na ogromnu bačvu meda u
kojoj se dave rojevi muva. Med je na izgled sladak, ali kada im se
krilca i nožice zalepe i slepe rojevi muva se udave u slatkom medu.
Nije tačno da su svi narodi Evrope za EU. Sve postojeće ankete u Evropi
pokazuju da, uprkos neviđenoj propagandi, EU podržava samo 35%
stanovništva našeg kontinenta. A izričito protiv nje su sve progresivne
snage, a posebno sve komunističke partije u Evropi, izuzimajući
Francusku KP koja se raspala na četiri dela, i jednu od španskih
partija, koja nastavlja izdajničku politiku Karilja.
Kosmet
Nekoliko reči o stavovima NKPJ o Kosmetu. Mi smo oduvek bili ne samo
protiv okupacije Kosmeta, već i protiv saradnje sa okupatorom i
kvislinškim albanskim separatistima i teroristima. Takva saradnja
legalizuje kvislinšku vlast, vlast koju je ustoličio okupator.
Međutim, ne smemo zaboraviti da su sve stranke koje su činile bivšu i
čine sadašnju vladu svojevremeno izričito zahtevale od izbeglih i
preostalih Srba na Kosmetu da učestvuju na takozvanim lokalnim i
opštekosmetskim izborima, kao i u formiranju takozvane vlade Kosmeta.
Izbeglicama i preostalim Srbima u Južnoj srpskoj pokrajini vlast je
pretila da im neće davati plate, penzije i socijalnu pomoć ukoliko ne
izađu na izbore. Dogodio se i događa se nezapamćen presedan u istoriji
- da se tskozvani srpski poslanici oklopnim vozilima dovode u takozvani
Parlament Kosova. I ko je za sve ovo kriv? I ko je saučesnik u toj
izdajničkoj raboti? Razume se kriva je vazalna vlast (ove i prethodne
vlade) koja je ustoličena posle kontrarevolucije 2000. godine.
Završni čin terora nad Srbima - rušenje i paljenje njihovih istorijskih
spomenika, crkava i kuća - kao što znate, izvršen je u drugoj polovini
marta 2000. godine. NKPJ je izdala saopštenje o poslednjim zločinima na
Kosmetu, koje nisu preneli naša štampa, radio i televizja, ali su
prenele strane agencije. Mi smo izričito istakli da su stvarni
organizatori tih događaja SAD i EU, ali su im se događaji istrgli iz
ruke, pa su pod pritiskom svetske javnosti malo curiknuli, ali pod
drugim vidom nastavili da ostvaruju svoje ciljeve. A ti ciljevi su da
se protera i zastraši preostalo srpsko stanovništvo, a potom da se kaže
da na Kosmetu žive samo Albanci i da "u cilju izbegavanja daljih
potresa" treba ovaj region proglasiti"nezavisnom državom".
Takva tvorevina može da postoji samo uz prisustvo trupa NATO i stoga
treba tražiti stalno prisustvo okupatora. U tom cilju planirano je
stvaranje tri nove, najveće NATO baze u Evropi, koje bi služile ne samo
za kontrolu Balkana, već dobrim delom za akcije na Bliskom i Srednjem
Istoku i protiv Rusije. Radi, tobožnjeg čuvanja mira na Kosmetu treba
dovesti nove NATO trupe. To je već učinjeno i nastavlja se dalje
povećanje okupatorskih snaga.
Naš narod je gubio Kosmet kada su ga okupirali Turci, Nemci,
Italijani... ali nikada nismo priznavali okupatorsku vlast. I nema te
sile i cene koja bi nas prisilila da se odreknemo naše istorijske
postojbine. Kosmet je bio i ostao nerazdvojni deo Srbije i Jugoslavije
i to će ostati zauvek, a biće sahranjeni u sramnu grobnicu prošlosti
svi oni koji pokušavaju da trguju s njime u sprezi sa albanskim
separatistima, teroristima i njihovim NATO pokroviteljima. I da ovde
dodam još nešto. Za NKPJ je i objektiva i subjektivan izdajnik svako ko
pokuša da razdvoji Srbiju i Crnu Goru.
Haška inkvizicija
Za NKPJ Haška inkvizicija je formirana da bi se izbegla istorijska
odgovornost NATO država za brutalnu agresiju protiv SRJ. I umesto da se
sudi pravim krivcima: Klintonu, Bleru, Šrederu, Širaku, Solani, Klarku
i drugim razbojnicima sudi se braniocima Jugoslavije, sudi se žrtvama.
Nikada u svojoj istoriji naš narod nije sudio onima koji su branili
otadžbinu. A saradnja sa Hagom znači u stvari učešće u suđenju i
kažnjavanju onih koji su branili i rukovodili odbranom države. Nema
cene kojom bi nas bilo ko ucenjivao da se u ovoj sramnoj raboti
pridružimo agresorima i pravim zločincima. Ali saradnja sa Hagom je
moguća i bila bi poželjna ako bi se sudilo, a jednog dana će se suditi,
NATO agresorima.
Izbori po zakonima robovlasničke demokratije
Drugarice i drugovi, u Staroj Grčkoj, kao što znate, postojao je
vlastodržac Solon. On je doneo zakone po kome ljudi, odnosno staleži,
imaju onoliko prava koliko imaju imovine. To je bila robovlasnička
demokratija u kojoj su vladali robovlasnici, odnosno izrazita manjina.
Kod nas takozvani "borci" za takozvanu "evropsku demokratiju" doneli su
u suštini isti zakon, samo je on prilagođen savremenim uslovima.
Naime, po zakonu, usvojenom 2000. godine pravo učešća na parlamentarnim
izborima i na izborima za predsednika Republike imaju samo one partije
koje mogu da plate državi taksu u iznosu od 15-20 hiljada evra. Naime,
potrebno je minimum 10.000, faktički 10.500 potpisa pred sudom, uz
plaćanje od oko 10.500 evra. Zatim se moraju platiti sudski službenici
- u iznosu od 3-5 hiljada evra. Uz to idu i troškovi oko organizovanja
svega toga, pa dolazimo do ukupne cifre od 15-20 hiljada evra. I to
samo za takse.
One partije, a takva je Nova komunistička partija Jugoslavije, koje
nisu izdavale svoju otadžbinu, koje nisu služile našim neprijateljima,
koje nisu pljačkale narodnu imovinu, ne mogu da nabave toliku sumu
novca. I ja izričitom tvrdim, da nijedna partija nema toliku članarinu
da bi prikupila 20 hiljada evra. A gde su ostali troškovi oko izborne
kampanje? Prema tome, mi nismo , u stanju da učestvujemo na izborima po
obnovljenim Solonovim zakonima robovlasničke demokratije.
Na ovaj način eliminisane su iz borbe za predstavničku i predsedničku
vlast jedino progresivne snage u našoj zemlji, snage koje se zalažu za
nezavisnost države i za ravnopravne odnose u svetu.
Stanje u Međunarodnom komunističkom pokretu
Hteo bih na kraju da se osvrnem na stanje u Međunarodnom komunističkom
pokretu. Na poslednjim izborima u Rusiji komunisti nisu bili ni
izdaleka ravnopravni ostalim buržoaskim partijama. Kao što znate, tamo
je na izbore izašlo jedva oko 50% glasača. Komunisti su bili lišeni
televizije, radija i svoje štampe, koja je otkupljivana i uništavana.
Oni sada menjaju način borbe i smatraju da objektivno iza njih stoji
više od polovine stanovništva. Slična je situacija i u Ukrajini, ali je
tamo Komunistička partija najbrojnija u Parlamentu. U Belorusiji su na
vlasti progresivne snage. Isto je tako i u Moldaviji, kao i u tri
autonomne republike u Gruziji, koje ne priznaju marionetsku, pučističku
i vazalnu vladu u Tbilisiju.
Kina, Vijetnam, Kuba, Laos, Kambodža i DNR Koreja doživljavaju razvojni
bum. Vijetnam i Kina imaju najveći porast proizvodnje u svetu.
Uprkos svemu, zahvaljujući ogromnom bogatstvu i izvanrednim stručnim
kadrovima Rusija se snažno oporavlja. Ona je danas zajedno sa NR Kinom
odlučujući faktor mira u svetu. Rusija obnavlja svoje oružane snage i,
prema mišljenju kompetentnih faktora iz KP Ruske Federacije proizvela
je poslednjih godina najsavremenije rakete, avione i tenkove, kakvim
NATO ne raspolaže. Sadašnja ruska diplomatija sve više ističe svoju
zainteresovanost za vitalne interese i zaštitu našeg naroda. I to je
veoma pozitivna činjenica. Ti isto važi i za Belorusiju.
Međunarodni komunistički pokret u svetu razvija se i raste. Posebno u
Aziji i Južnoj Americi. Ali i u Evropi. Početkom marta naša delegacija
prisustvovala je kongresu obnovljene Komunističke partije Sovjetskog
Saveza, koju čine kompartije svih 15 bivših sovjetskih republika.
Partijski kongres postavio je kao prioritetni cilj OBNOVU SOVJETSKOG
SAVEZA. I to će učiniti sovjetski komunisti.
Drug Dragečevac Ljubomir i ja učestvovali smo od 6-9. marta, na
konferenciji evropskih komunističkih partija u Pragu. Tamo su donete
važne odluke, i mi smo aktivno učestvovali u njihovoj izradi i
usvajanju. Naše delegacije će učestvovati polovinom maja na kongresima
KP Češke i KP Finske. Delegati sami sebi plaćaju put. U junu mesecu
biće održan izuzetno važan sastanak komunističkih partija sveta u
Atini, a potom će biti konferencija komunističkih partija Balkana. Tamo
će biti donete važne odluke usmerene na jačanje Međunarodnog
komunističkog pokreta. U jesen će biti održan sastanak kompartija u
Moskvi koji treba da donese konkretne odluke o realizaciji rezolucije
iz Atine. NKPJ će u jesen 2004. g. održati svoj kongres.
* * *
Drugarice i drugovi, svuda gde je postojao socijalizam, koji je imao
stotine mana i hiljade vrlina, ogromna većina naroda je živela bolje i
slobodnije nego što živi posle izvršene kontrarevolucije. I ja i ovom
prilikom naglašavam i ponavljam: dokle god u svetu postoje siti i
gladni, slobodni i obespravljeni, siromasi i bogati postojaće i težnje
za socijalnom pravdom. A socijalne pravde nema bez socijalizma, nema
bez ostvarenja učenja marksizma-lenjinizma.
22.04.2004.
Branko Kitanović
Generalni sekretar NKPJ
-----
Arhiva : : April 2004.
Govor druga Branka Kitanovića na Svečanoj Akademiji u čast 134. g.
rođenja V.I. Lenjina
Drugarice i drugovi, dame i gospodo,
Mi obeležavamo 134. g. od rođenja V.I. Lenjina kao izraz nezaborava
njegove genijalne ličnosti i njegovog veličanstvenog dela, kao dokaz da
sledimo i da ćemo slediti magistralnu liniju marksizma-lenjinizma, kao
vernost proleterskom internacionalizmu.
Pod vođstvom Lenjina u svetu je prvi put pobedila socijalistička
revolucija. On je nastavio i svestrano razvio nauku Marksa i Engelsa.
Njegov život i rad uvek će služiti kao nadahnuće milionima
revolucionarnih boraca u svetu.
Drugarice i drugovi, hteo bih ukratko da iznesem poglede, ocene i
stavove NKPJ o današnjoj situaciji u Jugoslaviji, o situaciji u svetu i
stanju u Međunarodnom komunističkom pokretu.
Situacija u Jugoslaviji i svetu
Mislim da nije potrebno (a to mi i vreme ne dozvoljava) da se
podrobnije osvrćem na rezultate restauracije kapitalizma u našoj zemlji
u poslednjih desetak godina, a posebno posle kontrarevolucionarnog
prevrata pre tri i po godine. SFRJ je razbijena, u toku je komadanje
ostatka Jugoslavije, drastična pogoršanja nastupila su na svim
sektorima i u svim sferama našeg društva. Mnogi vitalni delovi naše
otadžbine su okupirani, vladajuće strukture na Balkanu propagiraju modu
po kojoj svako treba da ima svog okupatora.
Zvanično u Srbiji i Crnoj Gori nezaposleno je nešto više od milion
ljudi, a faktički ta brojka je dvostruko veća, jer se pod nezaposlenim
računaju samo oni koji su na. birou rada. Međutim, nije zaposleno više
od 50 odsto radno sposobnog stanovništva. I ta cifra se iz dana u dan
vrtoglavo povećava. Prema podacima UN više od polovine stanovništva
planete ima prihod manji od 2 dolara dnevno. U tu grupu spada i
Jugoslavija, ako izračunano koliko članova porodice jedan zaposleni u
proseku izdržava.
Naša industrijska i poljoprivredna proizvodnja su drastično smanjene.
Da bi se održala nova vlast je rasprodala i rasprodaje na doboš sve što
se moglo rasprodati i pristupila je enormnom zaduženju u inostranstvu.
Celo njeno takozvano umeće sastoji se u tome kako će da rasproda ono
što su decenijama stvarala mnoga pokoljenja našeg naroda. Takozvana
orijentacija na "reformski kurs" označava restauraciju kapitalizma,
tačnije kapitalističkog ropstva. Put gubljenja političke nezavisnosti,
pretvaranja u neokoloniju zapadnog kapitala, put odricanja od vlastite
istorije, kulture i istorijske svesti naroda, put razbijanja naše
Armije, zvanično se naziva"integracijom u političke, ekonomske i
kulturne strukture Evrope". I što se više u tom smeru "integrišemo" to
sve gore živimo, to smo sve siromašniji i bespomoćni ji. Mi smo mnogo
puta govorili da zapadni kapital ne dolazi ovde da bi doneo - već da bi
odneo. I to čini svuda u svetu. Po podacima Ujedinjenih nacija za 2002.
godinu zemlje takozvanog Trećeg sveta, koje se po istim ili sličnim
uslovima zadužuju kod zapadnog kapitala imale su spoljni dug oko 3
hiljade milijardi dolara - pet puta više nego 1980. godine.
Istovremeno, kamate na taj dug dostigle su 2002. g. oko 4 hiljade
milijardi dolara. Setite se Stare Grčke i Rima. Kada je dužnik
nesposoban da vrati ono što je pozajmio postajao je ne samo faktički
već i formalno rob. To i nama nudi sadašnja vlast.
Drugarice i drugovi, nema suštinskih razlika između politike Vlade koja
je otišla i koalicione Vlade koja je došla. Istini za volju ima
izvesnih, bar deklarativnih, razlika u politici prema Kosmetu, ali je
našoj zemlji nametnuta takva omča oko vrata da je bez odlučujuće
intervencije Rusije, Belorusije, Kine i drugih progresivnih država i
snaga u svetu nemoguće osloboditi Južnu srpsku pokrajinu od okupatora i
njegovih satelita.
Nova vlada nastavlja s politikom prihvatanja statusa neokolonije,
odnosno s politikom rasprodaje državne, društvene i zadružne svojine, s
razbijanjem Armije, sa sluganskim odnosom prema Vašingtonu, Londonu,
Berlinu i Parizu, s revizijom i falsifikovanjem istorije, sa enormnim
zaduženjem, sa povećanjem armije nezaposlenih, sa utapanjem u takozvane
evropske strukture, sa metanisanjem pred haškom inkvizicijom.
NKPJ je, kao i sve progresivne snage kod nas i u Evropi, za ravnopravnu
i uzajamno korisnu saradnju sa svim državama u svetu, a posebno sa
evropskim i balkanskim. Ali mi smo izričito protiv utapanja u bujicu
zapadnoevropskog kapitala, jer nam postojeći kurs obećava neminovno
davljenje i gubljenje nezavisnosti u svim oblastima.
Mi živimo u klasnom društvu i nemoguće je govoriti o Evropskoj Uniji, a
zaobići ulogu koju u njoj imaju glavne klase - buržoazija i radnička
klasa. Poznato je da pokretačku, noseću snagu u Evropskoj Uniji ima
krupan kapital koji nastoji da konsoliduje svoje snage i objedini svoje
napore u razmerama evropskog kontinenta. Stoga je stvaranje
kontinentalnog tržišta neophodno za velike multinacionalne kompanije.
Stoga je karakteristična crta tekuće etape formiranja EU njena
ekspanzija na Istok i produbljenje integracije. Time evropski kapital u
svetskim razmerama postaje konkurentniji u odnosu na američki i
japanski u borbi za uspostavljanje kontrole nad prirodnim resursima i
tržištima. Svađe oko okupacije Iraka nisu bile i ostale svađe zbog
zaštite interesa iračkog naroda, već zbog toga ko će se dočepati iračke
nafte.
EU je stvorena po merilima i u interesu krupnog kapitala i svaki njen
potez je u interesu kapitalizma. Stoga, nije nimalo čudno što su u
poslednjoj deceniji izvršena i vrše se suštinske revizije mnogih
socijalnih prava koja su trudbenici izvojevali u klasnoj borbi u
poslednjih 150 godina. Idejni i drugi protivnici se proglašavaju
"teroristima", a pravi teroristi "borcima za slobodu, ljudska prava i
demokratiju". Neoliberalizam EU sistematski uništava mala preduzeća,
zanatlije i sitna poljoprivredna gazdinstva koja nisu u stanju da
izdrže konkurenciju multinacionalnih kompanija. A evropski i američki
neoliberalni globalizam kao zakon nameće slobodu cirkulacije kapitala,
slobodu kretanja radne snage, slobodu cirkulacije robe i usluga,
lišavajući male i slabe zemlje da se od toga brane svojim zakonima.
Zakon je ono što se .naredi u Brislu.
Uzmimo za primer Grčku. Ona je nakon raspada SFRJ i restauracije
kapitalizma na njenim prostorima, u Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji
napravila pravu ekspanziju svog kapitala na Balkanu i u Crnomorskom
regionu. Od 1980. do 2002.g. profit njenih korporacija povećan je za
3200%. Međutim, za to vreme plate u Grčkoj su povećane za samo 85%, a
inflacija je iznosila 136%. Istovremeno, Grčka je na zahtev nemačkih,
francuskih i italijanskih farmera smanjila poljoprivrednu proizvodnju
za oko 35%.
Ulazak u EU je tunel koji nema izlaza. To je nova tamnica naroda,
posebno naroda Istočne Evrope i Balkana.
Drugarice i drugovi, NKPJ je bila i ostala protiv svih oblika
privatizacije državne, društvene i zadružne imovine i svaku takvu
privatizaciju smatra pljačkom i pogibeljnom za naš narod. Nijedan
buržoaski program do danas - ni u Jugoslaviji, ni u njenim bivšim
republikama, ni u Istočnoj Evropi - nije doneo stabilizaciju u društvu,
niti je dao nade za izlazak iz siromaštva. Dodajmo i to, da u samoj EU
broj nezaposlenih raste i varira između 10 i 20%.
I što je najvažnije, o svim vitalnim problemima članica EU, posebno o
državama Srednje, Istočne i Jugoistočne Evrope, faktički odlučuje
Direktorijum koje čine tri sile - Engleska, Nemačka i Francuska. One su
još 1815. godine na Bečkom kongresu pokušale da uspostave nadevropski
Direktorijum i da preko njega vladaju sudbinom evropskih naroda. Sada
to čine preko EU. Pa, i pored čudovišne propagande ne polazi im za
rukom da na razne referendume o ključnim pitanjima EU privuku ni 50
odsto građana evropskih država. One faktički vladaju sa 1/3 glasova.
Uprkos ogromnim pritiscima Švajcarska i Norveška su odbile da uđu u ovu
novu tamnicu evropskih naroda. Ta tamnica liči na ogromnu bačvu meda u
kojoj se dave rojevi muva. Med je na izgled sladak, ali kada im se
krilca i nožice zalepe i slepe rojevi muva se udave u slatkom medu.
Nije tačno da su svi narodi Evrope za EU. Sve postojeće ankete u Evropi
pokazuju da, uprkos neviđenoj propagandi, EU podržava samo 35%
stanovništva našeg kontinenta. A izričito protiv nje su sve progresivne
snage, a posebno sve komunističke partije u Evropi, izuzimajući
Francusku KP koja se raspala na četiri dela, i jednu od španskih
partija, koja nastavlja izdajničku politiku Karilja.
Kosmet
Nekoliko reči o stavovima NKPJ o Kosmetu. Mi smo oduvek bili ne samo
protiv okupacije Kosmeta, već i protiv saradnje sa okupatorom i
kvislinškim albanskim separatistima i teroristima. Takva saradnja
legalizuje kvislinšku vlast, vlast koju je ustoličio okupator.
Međutim, ne smemo zaboraviti da su sve stranke koje su činile bivšu i
čine sadašnju vladu svojevremeno izričito zahtevale od izbeglih i
preostalih Srba na Kosmetu da učestvuju na takozvanim lokalnim i
opštekosmetskim izborima, kao i u formiranju takozvane vlade Kosmeta.
Izbeglicama i preostalim Srbima u Južnoj srpskoj pokrajini vlast je
pretila da im neće davati plate, penzije i socijalnu pomoć ukoliko ne
izađu na izbore. Dogodio se i događa se nezapamćen presedan u istoriji
- da se tskozvani srpski poslanici oklopnim vozilima dovode u takozvani
Parlament Kosova. I ko je za sve ovo kriv? I ko je saučesnik u toj
izdajničkoj raboti? Razume se kriva je vazalna vlast (ove i prethodne
vlade) koja je ustoličena posle kontrarevolucije 2000. godine.
Završni čin terora nad Srbima - rušenje i paljenje njihovih istorijskih
spomenika, crkava i kuća - kao što znate, izvršen je u drugoj polovini
marta 2000. godine. NKPJ je izdala saopštenje o poslednjim zločinima na
Kosmetu, koje nisu preneli naša štampa, radio i televizja, ali su
prenele strane agencije. Mi smo izričito istakli da su stvarni
organizatori tih događaja SAD i EU, ali su im se događaji istrgli iz
ruke, pa su pod pritiskom svetske javnosti malo curiknuli, ali pod
drugim vidom nastavili da ostvaruju svoje ciljeve. A ti ciljevi su da
se protera i zastraši preostalo srpsko stanovništvo, a potom da se kaže
da na Kosmetu žive samo Albanci i da "u cilju izbegavanja daljih
potresa" treba ovaj region proglasiti"nezavisnom državom".
Takva tvorevina može da postoji samo uz prisustvo trupa NATO i stoga
treba tražiti stalno prisustvo okupatora. U tom cilju planirano je
stvaranje tri nove, najveće NATO baze u Evropi, koje bi služile ne samo
za kontrolu Balkana, već dobrim delom za akcije na Bliskom i Srednjem
Istoku i protiv Rusije. Radi, tobožnjeg čuvanja mira na Kosmetu treba
dovesti nove NATO trupe. To je već učinjeno i nastavlja se dalje
povećanje okupatorskih snaga.
Naš narod je gubio Kosmet kada su ga okupirali Turci, Nemci,
Italijani... ali nikada nismo priznavali okupatorsku vlast. I nema te
sile i cene koja bi nas prisilila da se odreknemo naše istorijske
postojbine. Kosmet je bio i ostao nerazdvojni deo Srbije i Jugoslavije
i to će ostati zauvek, a biće sahranjeni u sramnu grobnicu prošlosti
svi oni koji pokušavaju da trguju s njime u sprezi sa albanskim
separatistima, teroristima i njihovim NATO pokroviteljima. I da ovde
dodam još nešto. Za NKPJ je i objektiva i subjektivan izdajnik svako ko
pokuša da razdvoji Srbiju i Crnu Goru.
Haška inkvizicija
Za NKPJ Haška inkvizicija je formirana da bi se izbegla istorijska
odgovornost NATO država za brutalnu agresiju protiv SRJ. I umesto da se
sudi pravim krivcima: Klintonu, Bleru, Šrederu, Širaku, Solani, Klarku
i drugim razbojnicima sudi se braniocima Jugoslavije, sudi se žrtvama.
Nikada u svojoj istoriji naš narod nije sudio onima koji su branili
otadžbinu. A saradnja sa Hagom znači u stvari učešće u suđenju i
kažnjavanju onih koji su branili i rukovodili odbranom države. Nema
cene kojom bi nas bilo ko ucenjivao da se u ovoj sramnoj raboti
pridružimo agresorima i pravim zločincima. Ali saradnja sa Hagom je
moguća i bila bi poželjna ako bi se sudilo, a jednog dana će se suditi,
NATO agresorima.
Izbori po zakonima robovlasničke demokratije
Drugarice i drugovi, u Staroj Grčkoj, kao što znate, postojao je
vlastodržac Solon. On je doneo zakone po kome ljudi, odnosno staleži,
imaju onoliko prava koliko imaju imovine. To je bila robovlasnička
demokratija u kojoj su vladali robovlasnici, odnosno izrazita manjina.
Kod nas takozvani "borci" za takozvanu "evropsku demokratiju" doneli su
u suštini isti zakon, samo je on prilagođen savremenim uslovima.
Naime, po zakonu, usvojenom 2000. godine pravo učešća na parlamentarnim
izborima i na izborima za predsednika Republike imaju samo one partije
koje mogu da plate državi taksu u iznosu od 15-20 hiljada evra. Naime,
potrebno je minimum 10.000, faktički 10.500 potpisa pred sudom, uz
plaćanje od oko 10.500 evra. Zatim se moraju platiti sudski službenici
- u iznosu od 3-5 hiljada evra. Uz to idu i troškovi oko organizovanja
svega toga, pa dolazimo do ukupne cifre od 15-20 hiljada evra. I to
samo za takse.
One partije, a takva je Nova komunistička partija Jugoslavije, koje
nisu izdavale svoju otadžbinu, koje nisu služile našim neprijateljima,
koje nisu pljačkale narodnu imovinu, ne mogu da nabave toliku sumu
novca. I ja izričitom tvrdim, da nijedna partija nema toliku članarinu
da bi prikupila 20 hiljada evra. A gde su ostali troškovi oko izborne
kampanje? Prema tome, mi nismo , u stanju da učestvujemo na izborima po
obnovljenim Solonovim zakonima robovlasničke demokratije.
Na ovaj način eliminisane su iz borbe za predstavničku i predsedničku
vlast jedino progresivne snage u našoj zemlji, snage koje se zalažu za
nezavisnost države i za ravnopravne odnose u svetu.
Stanje u Međunarodnom komunističkom pokretu
Hteo bih na kraju da se osvrnem na stanje u Međunarodnom komunističkom
pokretu. Na poslednjim izborima u Rusiji komunisti nisu bili ni
izdaleka ravnopravni ostalim buržoaskim partijama. Kao što znate, tamo
je na izbore izašlo jedva oko 50% glasača. Komunisti su bili lišeni
televizije, radija i svoje štampe, koja je otkupljivana i uništavana.
Oni sada menjaju način borbe i smatraju da objektivno iza njih stoji
više od polovine stanovništva. Slična je situacija i u Ukrajini, ali je
tamo Komunistička partija najbrojnija u Parlamentu. U Belorusiji su na
vlasti progresivne snage. Isto je tako i u Moldaviji, kao i u tri
autonomne republike u Gruziji, koje ne priznaju marionetsku, pučističku
i vazalnu vladu u Tbilisiju.
Kina, Vijetnam, Kuba, Laos, Kambodža i DNR Koreja doživljavaju razvojni
bum. Vijetnam i Kina imaju najveći porast proizvodnje u svetu.
Uprkos svemu, zahvaljujući ogromnom bogatstvu i izvanrednim stručnim
kadrovima Rusija se snažno oporavlja. Ona je danas zajedno sa NR Kinom
odlučujući faktor mira u svetu. Rusija obnavlja svoje oružane snage i,
prema mišljenju kompetentnih faktora iz KP Ruske Federacije proizvela
je poslednjih godina najsavremenije rakete, avione i tenkove, kakvim
NATO ne raspolaže. Sadašnja ruska diplomatija sve više ističe svoju
zainteresovanost za vitalne interese i zaštitu našeg naroda. I to je
veoma pozitivna činjenica. Ti isto važi i za Belorusiju.
Međunarodni komunistički pokret u svetu razvija se i raste. Posebno u
Aziji i Južnoj Americi. Ali i u Evropi. Početkom marta naša delegacija
prisustvovala je kongresu obnovljene Komunističke partije Sovjetskog
Saveza, koju čine kompartije svih 15 bivših sovjetskih republika.
Partijski kongres postavio je kao prioritetni cilj OBNOVU SOVJETSKOG
SAVEZA. I to će učiniti sovjetski komunisti.
Drug Dragečevac Ljubomir i ja učestvovali smo od 6-9. marta, na
konferenciji evropskih komunističkih partija u Pragu. Tamo su donete
važne odluke, i mi smo aktivno učestvovali u njihovoj izradi i
usvajanju. Naše delegacije će učestvovati polovinom maja na kongresima
KP Češke i KP Finske. Delegati sami sebi plaćaju put. U junu mesecu
biće održan izuzetno važan sastanak komunističkih partija sveta u
Atini, a potom će biti konferencija komunističkih partija Balkana. Tamo
će biti donete važne odluke usmerene na jačanje Međunarodnog
komunističkog pokreta. U jesen će biti održan sastanak kompartija u
Moskvi koji treba da donese konkretne odluke o realizaciji rezolucije
iz Atine. NKPJ će u jesen 2004. g. održati svoj kongres.
* * *
Drugarice i drugovi, svuda gde je postojao socijalizam, koji je imao
stotine mana i hiljade vrlina, ogromna većina naroda je živela bolje i
slobodnije nego što živi posle izvršene kontrarevolucije. I ja i ovom
prilikom naglašavam i ponavljam: dokle god u svetu postoje siti i
gladni, slobodni i obespravljeni, siromasi i bogati postojaće i težnje
za socijalnom pravdom. A socijalne pravde nema bez socijalizma, nema
bez ostvarenja učenja marksizma-lenjinizma.
22.04.2004.
Branko Kitanović
Generalni sekretar NKPJ