[ Un intervento del segretario del Nuovo Partito Comunista di
Jugoslavia Branko Kitanovic in merito ad un recente intervento di
taglio revisionista ed anticomunista apparso su Politika. Ricordiamo
che Politika, che fu un tempo il piu' prestigioso quotidiano della
Jugoslavia, e' oggi di proprieta' della societa' tedesca Westdeutsche
Allgemeine Zeitung. ]
http://komunist.free.fr/arhiva/jan2005/nkpj02.html
Arhiva : : Januar 2005.
Čerčil, Ruzvelt, De Gol - mislili su drugačije
Saopštenje NKPJ povodom teksta "Akademija posvećena velikom zločincu"
objavljenom u "Politici" 5.1.2005.g.
Petar Simić nebiranim rečima, neznanjem i neistinama napada rukovodstvo
Nove komunističke partije Jugoslavije zbog organizovanje Akademije u
čast 125. rođendana J.V. Staljina.
Biću veoma koncizan, jer mi Zakon o štampi ne dozvoljava duži odgovor
od njegovog članka.
1. Na Savetovanju kompartija sveta u Atini, oktobra 2004. godine
odlučeno je da sve komunističke partije svečano obeleže Staljinov
jubilej.
2. Četiri meseca posle agresije na SSSR, slomljen je fašistički
blickrig. Gotovo 75 odsto ukupnih fašističkih snaga poraženo je na
Istočnom frontu. Na čelu Crvene armije bio je J.V. Staljin.
3. Mnogi najistaknutiji državnici, vojskovođe, naučnici, filozofi,
pisci XX veka smatrali su Staljina najvećom ili jednom od najvećih
ličnosti u istoriji: Čerčil, Ruzvelt, De Gol, Mao Cetung, Nehru,
Hariman, Bernard Šo, Rasel, Žolio Kiri, Ajnštajn, Ajzenhauer,
Montgomeri, Idn, M. Gorki, P. Neruda, Šolohov, A. Frans, Aragon, Žukov,
Vasiljevski, Rokosovski, Konjev...
Povodom 80. Staljinovog rođendana (28.12.1959.) Britanski parlament
održao je svečanu akademiju na kojoj je V. Čerčil, pored ostalog,
izjavio: "Velika sreća za Rusiju bila je to, što je u godinama najtežih
iskušenja na njenom čelu bio genije i nepokolebljivi vojskovođa J.V.
Staljin". Ceo Čerčilov govor unet je u Britansku enciklopediju.
NKPJ je u svom listu objavila ovaj govor i mišljenja mnogih od gore
pomenutih ličnosti.
4. Ruska Duma, sadašnja vlast i niz ruskih instituta i komisija
izučavali su godinama represije u SSSR-u i utvrdili sledeće. Počev od
1920. pa do 1953. godine kada je umro Staljin, u SSSR je ukupno
streljano 642 (šestotina četrdeset dve) hiljade ljudi zbog učešća u
kontrarevoluciji, raznim pobunama, zbog špijunaže, razbojništva,
kriminala, pripadništva vlasovljevim kvinslinškim jedinicama, u vreme
kolektivizacije i partijskih čistki.
U atmosferi velikih spoljnih pritisaka i klasne borbe bio je među njima
i znatan broj nevinih ljudi. Ali su buržoaska propaganda i izdajnici
tipa Hruščova, Gorbačova, Jakovljeva... izmislili stostruko veće
represalije nego što su one bile. Fabrikovanje takvih laži i
falsifikata se i danas nastavlja i jedna od njihovih žrtava ili
apologeta je i P. Simić, čiji glas u antikomunističkom horu ne znači
mnogo.
5. Nikada u SSSR nije bilo toliko zatvorenika koliko godišnje prođe
kroz zatvore SAD.
6. Petar Simić iz neznanja tvrdi da je Prva proleterska brigada
formirana 22.12.1941. godine. A ona je formirana u čast Staljinovog
rođendana 21.12.1941. (Vojna enciklopedija, t.7, str.570).
6.1.2005. godine
Za NKPJ:
Branko Kitanović
Jugoslavia Branko Kitanovic in merito ad un recente intervento di
taglio revisionista ed anticomunista apparso su Politika. Ricordiamo
che Politika, che fu un tempo il piu' prestigioso quotidiano della
Jugoslavia, e' oggi di proprieta' della societa' tedesca Westdeutsche
Allgemeine Zeitung. ]
http://komunist.free.fr/arhiva/jan2005/nkpj02.html
Arhiva : : Januar 2005.
Čerčil, Ruzvelt, De Gol - mislili su drugačije
Saopštenje NKPJ povodom teksta "Akademija posvećena velikom zločincu"
objavljenom u "Politici" 5.1.2005.g.
Petar Simić nebiranim rečima, neznanjem i neistinama napada rukovodstvo
Nove komunističke partije Jugoslavije zbog organizovanje Akademije u
čast 125. rođendana J.V. Staljina.
Biću veoma koncizan, jer mi Zakon o štampi ne dozvoljava duži odgovor
od njegovog članka.
1. Na Savetovanju kompartija sveta u Atini, oktobra 2004. godine
odlučeno je da sve komunističke partije svečano obeleže Staljinov
jubilej.
2. Četiri meseca posle agresije na SSSR, slomljen je fašistički
blickrig. Gotovo 75 odsto ukupnih fašističkih snaga poraženo je na
Istočnom frontu. Na čelu Crvene armije bio je J.V. Staljin.
3. Mnogi najistaknutiji državnici, vojskovođe, naučnici, filozofi,
pisci XX veka smatrali su Staljina najvećom ili jednom od najvećih
ličnosti u istoriji: Čerčil, Ruzvelt, De Gol, Mao Cetung, Nehru,
Hariman, Bernard Šo, Rasel, Žolio Kiri, Ajnštajn, Ajzenhauer,
Montgomeri, Idn, M. Gorki, P. Neruda, Šolohov, A. Frans, Aragon, Žukov,
Vasiljevski, Rokosovski, Konjev...
Povodom 80. Staljinovog rođendana (28.12.1959.) Britanski parlament
održao je svečanu akademiju na kojoj je V. Čerčil, pored ostalog,
izjavio: "Velika sreća za Rusiju bila je to, što je u godinama najtežih
iskušenja na njenom čelu bio genije i nepokolebljivi vojskovođa J.V.
Staljin". Ceo Čerčilov govor unet je u Britansku enciklopediju.
NKPJ je u svom listu objavila ovaj govor i mišljenja mnogih od gore
pomenutih ličnosti.
4. Ruska Duma, sadašnja vlast i niz ruskih instituta i komisija
izučavali su godinama represije u SSSR-u i utvrdili sledeće. Počev od
1920. pa do 1953. godine kada je umro Staljin, u SSSR je ukupno
streljano 642 (šestotina četrdeset dve) hiljade ljudi zbog učešća u
kontrarevoluciji, raznim pobunama, zbog špijunaže, razbojništva,
kriminala, pripadništva vlasovljevim kvinslinškim jedinicama, u vreme
kolektivizacije i partijskih čistki.
U atmosferi velikih spoljnih pritisaka i klasne borbe bio je među njima
i znatan broj nevinih ljudi. Ali su buržoaska propaganda i izdajnici
tipa Hruščova, Gorbačova, Jakovljeva... izmislili stostruko veće
represalije nego što su one bile. Fabrikovanje takvih laži i
falsifikata se i danas nastavlja i jedna od njihovih žrtava ili
apologeta je i P. Simić, čiji glas u antikomunističkom horu ne znači
mnogo.
5. Nikada u SSSR nije bilo toliko zatvorenika koliko godišnje prođe
kroz zatvore SAD.
6. Petar Simić iz neznanja tvrdi da je Prva proleterska brigada
formirana 22.12.1941. godine. A ona je formirana u čast Staljinovog
rođendana 21.12.1941. (Vojna enciklopedija, t.7, str.570).
6.1.2005. godine
Za NKPJ:
Branko Kitanović