Nel trentennale della morte di Tito, una galleria fotografica alla
pagina: https://www.cnj.it/AMICIZIA/titovasmrt.htm
http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=59391&Itemid=33
30 GODINA OD SMRTI JOSIPA BROZA TITA
4. maj 2010.
Polaganjem venaca i cveća, u Kući cveća i nizom drugih manifestacija
širom Srbije danas se obeležava 30. godišnjica od smrti doživotnog
predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa
Broza Tita. Iako o njemu postoje oprečna mišljenja među
istoričarima, kult njegove ličnosti i dalje je veoma jak među
velikim brojem građana svih bivših jugoslovenskih republika a mnogi
ga i danas vide kao simbol boljeg, sigurnijeg i uređenijeg života.
Pripremila Jelena Simić.
Među jugonostalgičarima i poštovaocima Titovog lika i dela, venac na
grob svog dede položio je Titov unuk i lider Komunističke partije
Srbije Josip-Joška Broz. On je ocenio da je trenutni loš život i
sećanje na bežbrizne dane uticalo da veliki broj ljudi danas dođe u
Kuću cveća. Titova udovica, Jovanka Broz, u ranim jutarnjim satima
poslala je venac sa natpisom "Voljenom Titu - Jovanka", što radi već
petu godinu za redom. Cveće su do podneva položile brojne delegacije:
predstavnici vojske, ambasadori Gane i Kuvajta, predstavnici
Socijalističke partije Srbije, Invalidi rada iz Stare Pazove, Savez
antifašista iz Hrvatske, penzionisani gardisti koji su bili Titovo
obezbeđenje, društvo "Josip Broz Tito" iz Hrvatske, Makedonije i
Bosne i Hercegovine, predstavnici SUBNOR-a. U ime Socijalističke
partije Srbije, počast Titu su odali Žarko Obradović i Aleksandar
Antić. Zamenik predsednika SPS-a i ministar prosvete Žarko Obradović
je rekao da socijalisti pamte Josipa Broza kao državnika, koji je ime
Jugoslavije učinio poznatim i koja danas predstavlja sinonim za
državu koja je bila poštovana širom sveta. Predsednik Skupštine
grada Beograda Aleksanadar Antić smatra da je Tito bio jedan od
političara koji je ostavio značajan doprinos u novijoj političkoj
istoriji sveta, čovek koji je menjao svet oko sebe i koji zaslužuje
svo naše poštovanje.
Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. u Ljubljani, a njegovoj sahrani
četiri dana kasnije u Beogradu prisustvovalo je 700.000 ljudi, ali i
209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Najposećenijem pogrebu
nekog državnika u 20. veku odali su na licu mesta 31 predsednik
države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika
nacionalnih parlamenata, a u svetu tada podeljenom po hladnoratovskim
linijama, bili su državnici iz oba tabora.
Tito je rođen 7. maja 1892. u zagorskom selu Kumrovec, ali je njegov
rođendan proslavljan 25. maja kao "Dan mladosti", kada je organizovana
štafeta koja je iz ruke u ruku nošena kroz celu zemlju da bi mu bila
uručena na završnom sletu u Beogradu.
Josip Broz je tokom Drugog svetskog rata komandovao najvećim gerilskim
pokretom u porobljenoj Evropi, a o nesumnjivom vojničkom talentu
svedoči činjenica da je razradio koncepciju stvaranja partizanskih
odreda i Pokreta narodnog oslobođenja iz kojeg je 26. novembra 1942.
nastala Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije (NOVJ). Posle rata, u
skladu s revolucionarnim idejama, ukinuo je monarhiju i višestranački
sistem i odmah 1945. izabran za predsednika vlade i ministra odbrane,
da bi predsednik države postao 1953. Na najvišu funkciju je biran
sedam puta, a doživotni predsednik države i partije postao maja 1974.
Posle obračuna sa Staljinom, u vreme hladnog rata, Tito je na
međunarodnoj sceni pozicionirao zemlju između Istoka i Zapada, zbog
čega je od polovine pedesetih godina 20. veka, Jugoslavija decenijama
dobijala značajnu finansijsku i vojnu pomoć SAD. Kao izuzetno vešt
državnik i ideolog, Tito je u vreme liberalizacije pod vladavinom
Hruščova, ubrzo normalizovao odnose sa SSSR-om. Sa liderima Indije i
Egipta Nehruom i Naserom inicirao je osnivanje Pokreta nesvrstanih
zemalja 1961. godine u Beogradu i uspeo vrlo brzo da okupi veliki broj
država Azije, Afrike i Južne Amerike. Prema mnogim viđenjima, sa
Titovom smrću su krenuli dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama
pred raspad zemlje, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika
i dela.
Povodom 30-te godišnjice Titove smrti istoričari u Srbiji ističu da
je nesporno reč o istorijskoj ličnosti, veštom vojskovođi i
državniku. Prema njihovoj oceni, Broz je na međunarodnom planu vodio
realnu politiku i uspeo da jednoj maloj zemlji obezbedi mesto i ugled
u svetu, ali se ne može amnestirati ni od "ličnih zasluga" za propast
Jugoslavije. Istraživač Balkanološkog instituta SANU Čedomir Antić
ocenjuje da je Josip Broz, ličnost velikih političkih sposobnosti i
karijere, punih 35 godina vodio veoma složenu državu u izuzetno
teškim okolnostima. “On je za života hteo da očuva jedinstvenu
Jugoslaviju, ali njegovo nasleđe to nije omogućilo", rekao je Antić.
Profesor istorije Jugoslavije na beogradskom Filozofskom fakultetu
Ljubomir Dimić smatra da je Broz imao veći značaj kao političar i
državnik na svetskoj, nego na domaćoj sceni. On je objasnio da je
Tito, kao vođa Narodnooslobodilačke borbe već u susretima sa
liderima Velike Britanije i SSSR-a, Čerčilom i Staljinom, shvatio
šta je realna politika i zato mu pripada zasluga što je jugoslovenska
revolucija priznata još pre kraja Drugog svetskog rata. Srpski
istoričari su saglasni i da je jugoslovensku krizu generisalo i
razvlašćivanje federacije, koje je vodilo jačanju nacionalizma u
republikama, u čemu Broz takođe ima posredne i neposredne zasluge. To
je dovelo do učvršćivanja republičkih elita koje započinju svađe
oko plana, dohotka, ulaganja, pomoći nerazvijenima, a sporenja s
godinama eskaliraju i vode krvavom raspadu početkom devedesetih.
Jugoslavija se suštinski raspala mnogo ranije nego što se misli, već
70-tih, a ono što je usledilo krajem 80-tih godina, samo je epilog,
ocenio je Predrag J. Marković iz Instituta za savremenu istoriju.
Tri decenije posle Titove smrti i 20 godina nakon početka krvavog
sloma "Titove Jugoslavije", sećanja na visok životni standard,
uređenost i bezbednost u toj zemlji veoma su jaka, naročito u
okolnostima tranzicije i dugogodišnje opšte krize, lik predsednika
SFRJ je ponovo u žiži, a Kuća cveća je u poslednjih 10 godina sve
popularnije odredište za turiste iz sveta i regiona. Kroz Kuću
cveća, u sklopu Muzeja istorije Jugoslavije, prošlo je oko 17 miliona
ljudi, počev od 1980. godine. Poseta se u devedesetim značajno
smanjila, a u prethodnoj deceniji je opet počela da raste. Prema
rečima zaposlenih u muzejskoj upravi, u Kuću cveća 4. i 25. maja
dolaze ljudi iz čitave bivše Jugoslavije, a među njima je i sve
više mladih, koji nisu bili rođeni kada je Tito bio živ.
Muzej istorije Jugoslavije je u poslednje dve godine organizovao
nekoliko vrednih izložbi koje ilustruju značaj i hobije pokojnog
predsednika SFRJ. "Tito je ostvario san svakog apsolutni vladara - da
bude hvaljen i slavljen za života i poštovan posle smrti. Njegova
popularnost velika je i danas, 30 godina posle smrti, ocenjuje Momo
Cvijović, dugogodišnji kustos muzeja. Nekada su se na danasnji dan, u
15.05, kada je umro Josip Broz Tito, oglašavale sirene i tada bi
čitava Jugosalavija na minut stajala mirno i tako odavala počast
"doživotnom predsedniku Socijalističke Federatvine Republike
Jugoslavije".
pagina: https://www.cnj.it/AMICIZIA/titovasmrt.htm
http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=59391&Itemid=33
30 GODINA OD SMRTI JOSIPA BROZA TITA
4. maj 2010.
Polaganjem venaca i cveća, u Kući cveća i nizom drugih manifestacija
širom Srbije danas se obeležava 30. godišnjica od smrti doživotnog
predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa
Broza Tita. Iako o njemu postoje oprečna mišljenja među
istoričarima, kult njegove ličnosti i dalje je veoma jak među
velikim brojem građana svih bivših jugoslovenskih republika a mnogi
ga i danas vide kao simbol boljeg, sigurnijeg i uređenijeg života.
Pripremila Jelena Simić.
Među jugonostalgičarima i poštovaocima Titovog lika i dela, venac na
grob svog dede položio je Titov unuk i lider Komunističke partije
Srbije Josip-Joška Broz. On je ocenio da je trenutni loš život i
sećanje na bežbrizne dane uticalo da veliki broj ljudi danas dođe u
Kuću cveća. Titova udovica, Jovanka Broz, u ranim jutarnjim satima
poslala je venac sa natpisom "Voljenom Titu - Jovanka", što radi već
petu godinu za redom. Cveće su do podneva položile brojne delegacije:
predstavnici vojske, ambasadori Gane i Kuvajta, predstavnici
Socijalističke partije Srbije, Invalidi rada iz Stare Pazove, Savez
antifašista iz Hrvatske, penzionisani gardisti koji su bili Titovo
obezbeđenje, društvo "Josip Broz Tito" iz Hrvatske, Makedonije i
Bosne i Hercegovine, predstavnici SUBNOR-a. U ime Socijalističke
partije Srbije, počast Titu su odali Žarko Obradović i Aleksandar
Antić. Zamenik predsednika SPS-a i ministar prosvete Žarko Obradović
je rekao da socijalisti pamte Josipa Broza kao državnika, koji je ime
Jugoslavije učinio poznatim i koja danas predstavlja sinonim za
državu koja je bila poštovana širom sveta. Predsednik Skupštine
grada Beograda Aleksanadar Antić smatra da je Tito bio jedan od
političara koji je ostavio značajan doprinos u novijoj političkoj
istoriji sveta, čovek koji je menjao svet oko sebe i koji zaslužuje
svo naše poštovanje.
Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. u Ljubljani, a njegovoj sahrani
četiri dana kasnije u Beogradu prisustvovalo je 700.000 ljudi, ali i
209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Najposećenijem pogrebu
nekog državnika u 20. veku odali su na licu mesta 31 predsednik
države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika
nacionalnih parlamenata, a u svetu tada podeljenom po hladnoratovskim
linijama, bili su državnici iz oba tabora.
Tito je rođen 7. maja 1892. u zagorskom selu Kumrovec, ali je njegov
rođendan proslavljan 25. maja kao "Dan mladosti", kada je organizovana
štafeta koja je iz ruke u ruku nošena kroz celu zemlju da bi mu bila
uručena na završnom sletu u Beogradu.
Josip Broz je tokom Drugog svetskog rata komandovao najvećim gerilskim
pokretom u porobljenoj Evropi, a o nesumnjivom vojničkom talentu
svedoči činjenica da je razradio koncepciju stvaranja partizanskih
odreda i Pokreta narodnog oslobođenja iz kojeg je 26. novembra 1942.
nastala Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije (NOVJ). Posle rata, u
skladu s revolucionarnim idejama, ukinuo je monarhiju i višestranački
sistem i odmah 1945. izabran za predsednika vlade i ministra odbrane,
da bi predsednik države postao 1953. Na najvišu funkciju je biran
sedam puta, a doživotni predsednik države i partije postao maja 1974.
Posle obračuna sa Staljinom, u vreme hladnog rata, Tito je na
međunarodnoj sceni pozicionirao zemlju između Istoka i Zapada, zbog
čega je od polovine pedesetih godina 20. veka, Jugoslavija decenijama
dobijala značajnu finansijsku i vojnu pomoć SAD. Kao izuzetno vešt
državnik i ideolog, Tito je u vreme liberalizacije pod vladavinom
Hruščova, ubrzo normalizovao odnose sa SSSR-om. Sa liderima Indije i
Egipta Nehruom i Naserom inicirao je osnivanje Pokreta nesvrstanih
zemalja 1961. godine u Beogradu i uspeo vrlo brzo da okupi veliki broj
država Azije, Afrike i Južne Amerike. Prema mnogim viđenjima, sa
Titovom smrću su krenuli dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama
pred raspad zemlje, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika
i dela.
Povodom 30-te godišnjice Titove smrti istoričari u Srbiji ističu da
je nesporno reč o istorijskoj ličnosti, veštom vojskovođi i
državniku. Prema njihovoj oceni, Broz je na međunarodnom planu vodio
realnu politiku i uspeo da jednoj maloj zemlji obezbedi mesto i ugled
u svetu, ali se ne može amnestirati ni od "ličnih zasluga" za propast
Jugoslavije. Istraživač Balkanološkog instituta SANU Čedomir Antić
ocenjuje da je Josip Broz, ličnost velikih političkih sposobnosti i
karijere, punih 35 godina vodio veoma složenu državu u izuzetno
teškim okolnostima. “On je za života hteo da očuva jedinstvenu
Jugoslaviju, ali njegovo nasleđe to nije omogućilo", rekao je Antić.
Profesor istorije Jugoslavije na beogradskom Filozofskom fakultetu
Ljubomir Dimić smatra da je Broz imao veći značaj kao političar i
državnik na svetskoj, nego na domaćoj sceni. On je objasnio da je
Tito, kao vođa Narodnooslobodilačke borbe već u susretima sa
liderima Velike Britanije i SSSR-a, Čerčilom i Staljinom, shvatio
šta je realna politika i zato mu pripada zasluga što je jugoslovenska
revolucija priznata još pre kraja Drugog svetskog rata. Srpski
istoričari su saglasni i da je jugoslovensku krizu generisalo i
razvlašćivanje federacije, koje je vodilo jačanju nacionalizma u
republikama, u čemu Broz takođe ima posredne i neposredne zasluge. To
je dovelo do učvršćivanja republičkih elita koje započinju svađe
oko plana, dohotka, ulaganja, pomoći nerazvijenima, a sporenja s
godinama eskaliraju i vode krvavom raspadu početkom devedesetih.
Jugoslavija se suštinski raspala mnogo ranije nego što se misli, već
70-tih, a ono što je usledilo krajem 80-tih godina, samo je epilog,
ocenio je Predrag J. Marković iz Instituta za savremenu istoriju.
Tri decenije posle Titove smrti i 20 godina nakon početka krvavog
sloma "Titove Jugoslavije", sećanja na visok životni standard,
uređenost i bezbednost u toj zemlji veoma su jaka, naročito u
okolnostima tranzicije i dugogodišnje opšte krize, lik predsednika
SFRJ je ponovo u žiži, a Kuća cveća je u poslednjih 10 godina sve
popularnije odredište za turiste iz sveta i regiona. Kroz Kuću
cveća, u sklopu Muzeja istorije Jugoslavije, prošlo je oko 17 miliona
ljudi, počev od 1980. godine. Poseta se u devedesetim značajno
smanjila, a u prethodnoj deceniji je opet počela da raste. Prema
rečima zaposlenih u muzejskoj upravi, u Kuću cveća 4. i 25. maja
dolaze ljudi iz čitave bivše Jugoslavije, a među njima je i sve
više mladih, koji nisu bili rođeni kada je Tito bio živ.
Muzej istorije Jugoslavije je u poslednje dve godine organizovao
nekoliko vrednih izložbi koje ilustruju značaj i hobije pokojnog
predsednika SFRJ. "Tito je ostvario san svakog apsolutni vladara - da
bude hvaljen i slavljen za života i poštovan posle smrti. Njegova
popularnost velika je i danas, 30 godina posle smrti, ocenjuje Momo
Cvijović, dugogodišnji kustos muzeja. Nekada su se na danasnji dan, u
15.05, kada je umro Josip Broz Tito, oglašavale sirene i tada bi
čitava Jugosalavija na minut stajala mirno i tako odavala počast
"doživotnom predsedniku Socijalističke Federatvine Republike
Jugoslavije".