Al prossimo censimento che si terrà in Serbia, dal 1 al 15 ottobre 2011, gli jugoslavi vogliono e devono potersi dichiarare in quanto tali, rifiutando la tribalizzazione dei rapporti sociali che è stata fomentata ed imposta negli ultimi 20 anni... Sulle iniziative per il riconoscimento della nazionalità jugoslava nelle varie repubbliche si vedano anche gli aggiornamenti al nostro sito: https://www.cnj.it/amicizia.htm#nasaju
Nacionalnost Jugosloven
Inicijativni odbor u osnivanju
za formiranje Nacionalnog saveta Jugoslovena
u Republici Srbiji
Subotica, avgusta 2011.
Poštovane –i drugarice i drugovi,
Povodom predstojećeg popisa stanovništva u Republici Srbiji koji će se održati od 1. – 15. oktobra 2011. godine, predlažemo da u svim gradovima gde nas ima (znači da svaki od nas javi i drugima) učinimo sledeće:
1. Tokom septembra meseca da radimo intenzivnu i sveobuhvatnu kampanju preko press-a, performansa, flajerima itd., da se zalažemo za to da se svaki građanin slobodno izjasni koje je nacionalnosti i da to isto važi za sve koji se žele izjasniti kao Jugosloveni. Jugosloveni postoje, ponosni su na svoje opredeljenje, ne damo se izbrisati gumicom i jedina smo alternativa na južnoslovenskim prostorima.
2. Vezano sa ovom našom aktivnošću, u opštinama i gradovima u kojima ne postoji logistika, da formiramo udruženja "Naša Jugoslavija", inicijativne odbore za formiranje Nacionalnog saveta Jugoslovena, ili druge njima slične. Propagandu treba uskladiti sa specifičnostima sredine, sa iskustvima i rezultatima popisa 1981., 1991. i 2002. godine. Pri tome preporučujemo da koristimo bogatu riznicu naših stavova po ovom pitanju, materijale i deklaracije nama sličnih udruženja sa čitavog jugoslovenskog prostora.
3. Pre i tokom popisa podignimo našu budnost na najviši nivo zbog mogućih pritisaka, nezakonitih radnji – povodom kojih valja odmah reagovati da bi sprečili njihovu eskalaciju. U popisu iz 2002. godine broj građana koji su se izjasnili kao Jugosloveni značajno je opao, i to kao rezultat snažnog pritiska na te građane da se drugačije izjasne, jer, eto, "ne postoji Jugoslavija pa ne može biti ni Jugoslovena". Ličnih svedočenja o takvom pritisku je mnogo, a dopunski dokaz je u podatku da je 1981. i 1991. godine bilo samo 0,1% građana koji su odbili da se izjasne o nacionalnoj pripadnosti, da bi 2002. godine njihov broj u Srbiji "eksplodirao" na 107.000 (povećanje 17 puta).
Osećaj nacionalne pripadnosti stvar je slobodnog izjašnjavanja i pravo svakog pojedinca. Zašto bi to pravo, koje je dato velikoj većini, bilo uskraćeno Jugoslovenima? Postojeća ustavna i zakonska regulativa Republike Srbije oslanja se na međunarodne akte o ljudskim pravima i to pre svega na Povelju o pravima čoveka Organizacije UN i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, što obavezuje sve učesnike u popisu da se pridržavaju istih.
4. U drugoj polovini 2012. godine vodili bi zajedničku aktivnost da se ispune uslovi za formiranje Nacionalnog saveta Jugoslovena. Mi smatramo da bi formiranje NS Jugoslovena bio snažan odgovor prema svim nacionalizmima, koji još dominiraju i stvaraju tenzije, usporavaju izlazak Srbije iz krize. Jugosloveni žele da grade progresivnu, demokratsku Srbiju za sve ljude koji u njoj žive, zajedno da pomognemo Srbiji da ide napred, jer svi smo mi za mir, ravnopravnost, toleranciju i život zajedno (a ne jedni pored drugih) u Srbiji. Bitno je istaći da je tokom proleća 2010. godine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava RS i pismeno i usmeno obavešteno o našim namerama i cilju da formiramo Nacionalni savet Jugoslovena.
Ideja jugoslovenstva potiče još iz 19. veka iz pokreta južnoslovenskih naroda na ovim prostorima i ostavila je neizbrisiv trag među svima nama. Osnovna osobina jugoslovenstva je njegova heterogenost i otvorenost prema drugom i drugačijem.
Pripadnici nacionalnosti Jugosloven su u SFRJ, koja je kao i sve druge zemlje imala svojih dobrih i loših strana (značajno više dobrih), imali su priliku da budu ravnopravni sa svim drugim narodima i narodnostima, da učestvuju u njenoj izgradnji i razvoju, da zajedno sa svima drugima razvijaju svoje sposobnosti, besplatno se školuju i leče, imali su priliku da žive u zemlji u kojoj je čovek stajao ispred profita, u društvu u kome je drugarstvo bilo važnije od krutih i ograničenih nacionalističkih stega. Jugosloveni nepokolebljivo veruju u kreativnost i pozitivnu dinamiku jugoslovenskih prostora i nisu opterećeni pečatima istorijske zaostavštine i potenciranja neznatnih razlika među ljudima, već daju prednost elementima spajanja duge evropske kulturne tradicije, a kao rezultat takvih nastojanja i pogleda pojavljuje se specifičnost zajedničkog identiteta, koji je apsolutno nezavistan od nekih starih ili nekih novih granica, te time po ko zna koji put na delu dokazuju da granice ne postoje na kartama već isključivo u glavama ljudi.
U našem, ali prevashodno u interesu budućih generacija je da istina preživi, nezavisno od toga koliko ona bila bolna. Jugosloveni priznaju i prihvataju čoveka bez obzira na njegovu nacionalnu ili versku pripadnost, boju kože, polno ili bilo koje drugo opredeljenje, i bore se za ravnopravnost, jednakost i prosperitet svih koji žive na južnoslovenskim prostorima. Istovremeno ne tražimo ništa više, ali ni ništa manje, nego tolerantan odnos i akceptiranje prava na pripadnost nacionalnosti Jugosloven.
Jugosloveni ne žele da budu oružje u rukama dugih koji se bogate na način nama stran i neželjen, ne želimo da nas se svojata i postavlja čas na ovu, čas na onu stranu, kako kome u određenom trenutku odgovara. Mi smo bili, ostali i želimo i sutra biti Jugosloveni.
S poštovanjem,
Za Inicijativni odbor u osnivanju
za formiranje Nacionalnog saveta Jugoslovena
u Republici Srbiji
Olajoš Nađ Mikloš
Subotica, 31.08.2011.
za formiranje Nacionalnog saveta Jugoslovena
u Republici Srbiji
Subotica, avgusta 2011.
Poštovane –i drugarice i drugovi,
Povodom predstojećeg popisa stanovništva u Republici Srbiji koji će se održati od 1. – 15. oktobra 2011. godine, predlažemo da u svim gradovima gde nas ima (znači da svaki od nas javi i drugima) učinimo sledeće:
1. Tokom septembra meseca da radimo intenzivnu i sveobuhvatnu kampanju preko press-a, performansa, flajerima itd., da se zalažemo za to da se svaki građanin slobodno izjasni koje je nacionalnosti i da to isto važi za sve koji se žele izjasniti kao Jugosloveni. Jugosloveni postoje, ponosni su na svoje opredeljenje, ne damo se izbrisati gumicom i jedina smo alternativa na južnoslovenskim prostorima.
2. Vezano sa ovom našom aktivnošću, u opštinama i gradovima u kojima ne postoji logistika, da formiramo udruženja "Naša Jugoslavija", inicijativne odbore za formiranje Nacionalnog saveta Jugoslovena, ili druge njima slične. Propagandu treba uskladiti sa specifičnostima sredine, sa iskustvima i rezultatima popisa 1981., 1991. i 2002. godine. Pri tome preporučujemo da koristimo bogatu riznicu naših stavova po ovom pitanju, materijale i deklaracije nama sličnih udruženja sa čitavog jugoslovenskog prostora.
3. Pre i tokom popisa podignimo našu budnost na najviši nivo zbog mogućih pritisaka, nezakonitih radnji – povodom kojih valja odmah reagovati da bi sprečili njihovu eskalaciju. U popisu iz 2002. godine broj građana koji su se izjasnili kao Jugosloveni značajno je opao, i to kao rezultat snažnog pritiska na te građane da se drugačije izjasne, jer, eto, "ne postoji Jugoslavija pa ne može biti ni Jugoslovena". Ličnih svedočenja o takvom pritisku je mnogo, a dopunski dokaz je u podatku da je 1981. i 1991. godine bilo samo 0,1% građana koji su odbili da se izjasne o nacionalnoj pripadnosti, da bi 2002. godine njihov broj u Srbiji "eksplodirao" na 107.000 (povećanje 17 puta).
Osećaj nacionalne pripadnosti stvar je slobodnog izjašnjavanja i pravo svakog pojedinca. Zašto bi to pravo, koje je dato velikoj većini, bilo uskraćeno Jugoslovenima? Postojeća ustavna i zakonska regulativa Republike Srbije oslanja se na međunarodne akte o ljudskim pravima i to pre svega na Povelju o pravima čoveka Organizacije UN i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, što obavezuje sve učesnike u popisu da se pridržavaju istih.
4. U drugoj polovini 2012. godine vodili bi zajedničku aktivnost da se ispune uslovi za formiranje Nacionalnog saveta Jugoslovena. Mi smatramo da bi formiranje NS Jugoslovena bio snažan odgovor prema svim nacionalizmima, koji još dominiraju i stvaraju tenzije, usporavaju izlazak Srbije iz krize. Jugosloveni žele da grade progresivnu, demokratsku Srbiju za sve ljude koji u njoj žive, zajedno da pomognemo Srbiji da ide napred, jer svi smo mi za mir, ravnopravnost, toleranciju i život zajedno (a ne jedni pored drugih) u Srbiji. Bitno je istaći da je tokom proleća 2010. godine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava RS i pismeno i usmeno obavešteno o našim namerama i cilju da formiramo Nacionalni savet Jugoslovena.
Ideja jugoslovenstva potiče još iz 19. veka iz pokreta južnoslovenskih naroda na ovim prostorima i ostavila je neizbrisiv trag među svima nama. Osnovna osobina jugoslovenstva je njegova heterogenost i otvorenost prema drugom i drugačijem.
Pripadnici nacionalnosti Jugosloven su u SFRJ, koja je kao i sve druge zemlje imala svojih dobrih i loših strana (značajno više dobrih), imali su priliku da budu ravnopravni sa svim drugim narodima i narodnostima, da učestvuju u njenoj izgradnji i razvoju, da zajedno sa svima drugima razvijaju svoje sposobnosti, besplatno se školuju i leče, imali su priliku da žive u zemlji u kojoj je čovek stajao ispred profita, u društvu u kome je drugarstvo bilo važnije od krutih i ograničenih nacionalističkih stega. Jugosloveni nepokolebljivo veruju u kreativnost i pozitivnu dinamiku jugoslovenskih prostora i nisu opterećeni pečatima istorijske zaostavštine i potenciranja neznatnih razlika među ljudima, već daju prednost elementima spajanja duge evropske kulturne tradicije, a kao rezultat takvih nastojanja i pogleda pojavljuje se specifičnost zajedničkog identiteta, koji je apsolutno nezavistan od nekih starih ili nekih novih granica, te time po ko zna koji put na delu dokazuju da granice ne postoje na kartama već isključivo u glavama ljudi.
U našem, ali prevashodno u interesu budućih generacija je da istina preživi, nezavisno od toga koliko ona bila bolna. Jugosloveni priznaju i prihvataju čoveka bez obzira na njegovu nacionalnu ili versku pripadnost, boju kože, polno ili bilo koje drugo opredeljenje, i bore se za ravnopravnost, jednakost i prosperitet svih koji žive na južnoslovenskim prostorima. Istovremeno ne tražimo ništa više, ali ni ništa manje, nego tolerantan odnos i akceptiranje prava na pripadnost nacionalnosti Jugosloven.
Jugosloveni ne žele da budu oružje u rukama dugih koji se bogate na način nama stran i neželjen, ne želimo da nas se svojata i postavlja čas na ovu, čas na onu stranu, kako kome u određenom trenutku odgovara. Mi smo bili, ostali i želimo i sutra biti Jugosloveni.
S poštovanjem,
Za Inicijativni odbor u osnivanju
za formiranje Nacionalnog saveta Jugoslovena
u Republici Srbiji
Olajoš Nađ Mikloš
Subotica, 31.08.2011.
[za kontakte: Komunisti Subotice - ok @ komunistisubotice.org.rs ]
Tutto Incluso 20 Mega light: telefono + ADSL a soli 19,95 € al mese fino al 2014. Risparmi 324 euro! Passa a Tiscali