МЛАДОСТ НИКАД НЕ СТАРИ

И ове године је 25. мај, некадашњи општенародни празник Дан младости у социјалистичкој федеративној Југославији, обележен са пијететом у Београду и разним крајевима наше државе.

Традиција се одржава и потврђује да младост никад не стари и без обзира на идеолошке и политичке промене у друштву.

Од 1945.до 1988.године трајале су на овим просторима различите манифестације младих, а у центру збивања била је – штафета. Прва је, готово непосредно по завршетку ослободилачког рата и сламања фашизма, кренула из слободарског Крагујевца и, ношена у рукама преко десет хиљада младића и девојака, стигла до маршала Тита као знак поштовања и захвалности за истрајну праведну борбу и ослобађање од окупацијског нацистичког ига.
Тек 1957.године манифестација је прерасла у Дан младости са завршном грандиозном свечаном приредбом на Стадиону ЈНА у Београду, где је председнику Титу уручивана штафета са поздравима омладине и народа Југославије. Последњи носилац те године био је Мико Трипало, у том периоду председник Централног комитета Народне омладине Југославије.
На истом месту, у ложи стадиона на Топчидерском брду у главном граду тадашње државе, председник Републике Јосип Броз Тито задњи пут је примио Штафету младости 25.маја 1979.године, а последњи носилац била је студенткиња из Приштине Санија Хисени.
После Титове смрти, у мају 1980, штафета се одржавала још неколико година, а последњи ”прималац”, на крцатом стадиону у Београду и уз спектакуларну спортску приредбу, био је 25. маја 1988. челник омладинске организације у Југославији, Хаим Реџепи. Штафету младости је, уз бурне овације, преко покретног моста, до централне ложе донела Рејмонда Броћај из Гњилана.
Био је то и крај Штафете младости и Дана младости у Југославији. Држава је систематски разбуцивана, сви атрибути заједништва директивно и уз нескривену помоћ из иностранства су уништавани као непотребни и штетни за даљи наводни развој, а што се тиче окупљања омладине око идеје коју је сублимирао Дан младости, за раскид су, као и у другим примерима, најбучнији били Словенци…
Руководство омладинске организације Југославије је, сигурно не само на своју руку, донело 1989. године одлуку о укидању Дана младости и свих осталих манифестација везаних за тај општенародни празник.
Овог 25.маја, чини се више него потоњих година, Кућа цвећа на Дедињу, у Београду, где је сахрањен председник СФРЈ Јосип броз Тито, масовно је посећена од младих и старих са свих страна негдашње велике и респектабилне у свету Југославије. Одржане су и пригодне скромне али упечатљиве манифестације, а испред Музеја историје Југославије прорадила је и пркосна ”Фонтана младости”.
Народ се, разне генерације, стари који памте Југославију и период маршала Тита, девојке и младићи, синови и кћери, унуци, наследници, поштоваоци, различите националности, са свих страна, из новоформираних држава, окупио да докаже како ни једна власт, ни у каквом времену, не успева да избрише традицију, сећање на постојање у времену које је било различито од садашњег и да се свест никако не може и неће мењати по налогу без обзира на то одакле и са којим претензијама долази.