СУТЈЕСКА  ВЕЧНО  ХУЧИ

У котлини Тјентишта уоквиреног Зеленгором и Волујком и осталим зимзеленим планинама на чијим стазама је исписана и историја ослободилачке борбе у којој је створена славна и уважавана држава, поред легендарне Сутјеске и на каменом платоу где се издижу гранитне громаде симбола страдања и победе храбрих партизана, одржан је импозантан народни скуп у част седме деценије титанске битке.

Свечаност су организовали СУБНОР и Влада Републике Српске, а међу цењеним гостима налазила се и делегација СУБНОР-а Србије.

Меморијални комплекс на Сутјесци, на простору изузетно раскошне природе, грађен је у негдашњој Југославији годинама у знак сећања на драматичне битке током Пете непријатељске офанзиве у Другом светском рату.

УДРУЖЕНИ  ФАШИСТИ  СВИХ  БОЈА

У јуну 1943. удружене немачке и италијанске и бугарске беспрекорно увежбане и наоружане трупе, уз готово патолошко садејство четника Драже Михаиловића, усташа и муслиманске милиције, хтеле се да униште главнину Народноослободилачке војске која се, заједно са Врховним штабом и командантом Титом, кретала према истоку после успеха у Четвртој непријатељској офанзиви и пробоја на Неретви.

Немци и њихови савезници имали су 127 хиљада војника, а дејстовала је и авијација, осам артиљеријских пукова и безброј тенкова. Хитлеров Вермахт је одвојио 67.000 солдата, Италијан Мусолини 43.000, Бугари 2.000. У редовима квислинга налазило се око 15.000 активних јуришника.

Огромна бескомпромисна сила навалила је на Сутјеску. Циљ је био да се уништи 19.700 партизанских бораца који су бранили и преко четири хиљаде рањеника и тешко оболелих од тифуса. Задатак фашистичких јуришника био је и да уништи Врховни штаб, који је заједно са својим борцима и командатном Титом учествовао у биткама и пробоју.

ТИТО  СА  СВОЈИМ  ПАРТИЗАНИМА

У Другом светском рату друг Тито је био једини који је у савезничкој коалицији против фашиста са челне позиције учествовао у борбеним редовима и чак том приликом, на планини изнад Сутјеске, задобио од непријатеља теже ране.

Јединице наше ослободилачке народне војске водиле су у обручу Сутјеске у јуну 1943. најтежу, по оцени зналаца, најжешћу борбу у току Другог светског рата. Извојевана је, обруч пробијен, вишеструко надмоћнији непријатељ онемогућен, али је и 7.356 јуначких бораца дало живот на олтар слободе и у корист потлаченог окупираног народа који ће позније добити и своју државу.

У част хероја и сада бљешти на Тјентишту истим сјајем бели монумент. Одолева деценијском протоку и реваншистичкој руци и идеолошкој и историјској одмазди. Гигантску победу партизана чува и народ, достојно и баш онако како прогресивни свет, који се дигао у годинама Другог светског рата против немачке солдатеске, цени улогу и допринос партизанског јединог и неприкосновеног антифашистичког покрета.

Врхови око Сутјеске су и овог 14. јуна одзвањали од речи и песме захвалног народа, хук се ширио у част титана који су сачували част, име и слободу непокореног народа.

О славном времену, али и о завету за будућност говорили су и председник СУБНОР-а Републике Српске Благоје Гајић и министар у Влади Републике Српске Петар Ђокић.

ОБАСЈАН  ПУТ  У  БУДУЋНОСТ

А председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, поздравио је борце из негдашње Југославије и бурно прихваћен нагласио, поред осталог, да се у нашој средини, у Србији, јубилеји Сутјеске и Неретве са пијететом прослављени:

”Дошли смо на Тјентиште да се заједно поклонимо величанственом подвигу партизана којима су сабијеним у непријатељском гротлу, пре седам деценија, остали нада и вера у победу. Одважност, спремност, јасни циљеви осветлили су пут коме су стремили и остали светионик за многе будуће генерације”.

На споменик херојима Сутјеске положени су венци и цвеће. Вијориле су заставе, ратне и оне док је још постојала поштована Југославија, црвене, са петокраком звездом, многи учесници скупа носили су слике маршала Тита.

На Тјентиште је донета и импозантна застава СУБНОР-а Србије. Под њом су били чланови организације, поштоваоци и пријатељи, потомци партизана. Али и активни борци, припадници храбрих јединица народне ослобидилачке војске из окршаја на Сутјесци.

У делегацији са председником Зечевићем били су и чланови Председништва Душан Чукић и Пуниша Јовановић.

Борачка организација Србије је достојанствено и ове године обележила  велику епопеју – више десетина наших чланова из Крагујевца, Београда, Аранђеловца, Пријепоља и других места учествовало је у свечаностима на Тјентишту.

Чланови СУБНОР-а Србије посетили су и гроб народног хероја команданта Саве Ковачевића, положили су цвеће на споменик у Фочи и обишли музеј у том граду на Дрини.

ВРЕМЕ  ПРАВА  И  ЗАКОНА

Током 1942. Фоча је 110 дана била слободна територија и то време је у историји обележено као Фочански период народноослободилачке борбе.

У веома занимљивом, у сваком смислу, градићу онда је боравио и друг Тито са Врховним штабом. У музеју су изложени документи који на упечатљив начин доказују на који начин су припрамани услови за функционисање будуће народне државе.

У Фочи су донети нормативи за правно и законско деловање, а можда је за данашње време посебно занимљиво (нарочито за оне који неће или не знају на научно прихватљив и тачан начин да тумаче историју) како су партизански експерти те 1942. формулисали поједине обавезе.

Једна одредба је, рецимо, овако гласила:

”Народноослободилачки одбори нису и не смеју бити органи појединих политичких странака и организација. Они се бирају демократским путем. У њих треба да уђу, без обзира на своја политичка уверења, веру или храброст, сви они честити родољуби који су примером и на делу показали да су добри синови свог народа, да никад неће издати отаџбину…”.

Музеј у Фочи је и даље место које мора да упозорава и усмерава. У то су се уверили, ових јунских дана 2013, посетиоци из наше садашње државе, чланови СУБНОР-а Србије.

У Устипрачи, где се наш караван кратко зауставио, уприличена је мала свечаност. Инжењеру Благоју Церовићу из Рудог је председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, уручио признање ”Велико хвала” за делатност и унапређење и неговање традиције. Церовић је и члан руководства секције Прве пролетерске бригаде.