VIDEO: http://www.semanarioserbio.com/disparo/
1: http://www.youtube.com/watch?v=j6fjYa0zyRQ
SARAJEVSKI ATENTAT
Autor: Fadil Hadzic - 87 min - Izdanje: Delta video
Zasto vi mladi toliko mrzite ovu vlast?
Nova knjiga:
Србија у Великом рату 1914-1918
Мира Радојевић – Љубодраг Димић
Издавач: Београдски форум за свет равноправних ( beoforum@... ) и Српска књижевна задруга, Београд 2014.
У припреми су издања књиге на енглеском, немачком и руском.
http://www.beoforum.rs/sve-knjige-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/560-knjiga-srbija-u-velikom-ratu.html
http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/554-srbija-u-velikom-ratu-2.html
СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914 – 1918.
У издању Београдског форума за свет равноправних и Српске књижевне задруге изашла је из штампе књига „Србија у Великом рату 1914. – 1918.“ аутора Др Мире Радојевић, доцента на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и Проф. Љубодрага Димића, дописног члана САНУ и редовног професора историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду…
http://www.beoforum.rs/sve-knjige-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/544-srbija-u-velikom-ratu-1914-1918.html
---
http://www.semanarioserbio.com/?p=6674
КЊИГЕ О САРАЈЕВСКОМ АТЕНТАТУ
10/12/2013 | Filed under: CAFE ALEKSANDAR,HISTORIA | Posted by: kopaonik
Александар Вуксановић
Поводом скорог доласка нове 2014. године када ће Србија и Срби као народ бити изложени новим покушајима прекрајања историје, овај Српски Недељник је одлучио да поклони својим читаоцима неколико интересантних књига о можда најзначајнијем тренутку наше новије историје, Сарајевском атентату.
Садржај:
“ИСТРАГА У САРАЈЕВСКОМ АТЕНТАТУ” (1938) – Лео Пфефер, истражни судија у процесу.
“КАКО САМ БРАНИО ПРИНЦИПА И ДРУГОВЕ У САРАЈЕВУ” – (1937) – др. Рудолф Цистлер, адвокат одбране у процесу
“САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ-СТЕНОГРАМ ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ” (1954) – приредио проф. ВОЈИСЛАВ БОГИЋЕВИЋ, научни сарадник Архива БХ.
“ПРИНЦИП О СЕБИ” (1926) – др. Мартин Папенхајм, затворски психијатар у Терезину 1916.
“САРАЈЕВСКИ ЗАВЕРЕНИЦИ-ВИДОВДАН 1914″ (1953-54) – Доброслав Јевђевић, атентатор.
Хвала оним акоји су ми добавили неки од ових текстова које искључиво у циљу бољег упознавања историјске и националне стварности делим са свима вама. Сва права поседују аутори, издавачи, наследници……сви осим нас који ово размењујемо овако слободно. Поштујмо та права.
ПРЕУЗМИ КЊИГЕ ОВДЕ: http://www.semanarioserbio.com/descargas/sarajevo_knjige.rar
Todor Kuljić
Princip bez advokata
Država Jugoslavija, koju su moćne strukture u svetu uvažavale, bila je najbolja odbrana sarajevskih atentatora
U „građanskom ratu sećanja” ovih dana je na nov način oživljen Sarajevski atentat. Okvir je ostao tanato-politički, ali se više ne eksploatiše samožrtvovanje Principa nego smrt Ferdinanda. Ko je odgovoran za to što su mladobosanci od tiranoubica postali teroristi? Svi oni u regionu koji strepe od jugoslovenstva i svi oni iz okruženja koji žele da rasterete vlastite nacije od imperijalističke odgovornosti za klanicu Prvog svetskog rata.
Da li će oni uveriti javnost da su atentatori bili teroristi? Verovatno hoće zato što Princip danas nema valjanog advokata. Srušene su one strukture koje su Principa iznedrile i koje su ga docnije opravdano heroizovale. Država Jugoslavija je Principu s razlogom dizala spomenike i po njemu imenovala ulice. Danas nikakva kohorta blistavih istoričara ne može odbraniti Principa zato što nema južnoslovenske države kao ostvarenja mutnog ideala koji je vodio mladobosance. A što se rečena država danas više shvata kao iluzija ili kao tamnica to su veće šanse da Princip o neslavnom jubileju bude stigmatizovan kao terorista.
Doduše, neki Principa i brane. To danas čine pretežno srpski istoričari. Zašto? Utisak je da to ne čine zbog solidarnosti sa težnjama sunarodnika (uostalom Gavrilo se izjašnjavao kao Jugosloven i to jeste bio njegov istinski identitet), nego više stoga što se time opiru demonizovanju vlastite nacije. Braneći Principa, ne brane njegov čin nego Srbiju. Teško da ovako usmerena odbrana ima šanse. Vladimir Dedijer je 1966. mnogo bolje u svetu branio Principa svojom knjigom „Sarajevo 1914“. Ne zbog uverljivosti materijala niti zbog virtuoznosti sinteze. Nego zato što je njegova knjiga imala kao zaleđinu Jugoslaviju kao uglednu svetsku državu. Književnik Muharem Bazdulj je to bolje uočio od mnogih istoričara koji danas brane Principa.
Princip nema danas uverljivog advokata i otuda što je nestalo načelo „Balkan balkanskim narodima“ koje je sam ekstatično branio. Globalizacija je pojela ovo načelo jer region stremi EU. Džaba svi naučni skupovi o Principu od Gacka do Beograda. Upravo je nestankom Jugoslavije kao poželjne države Princip lišen izabranog advokata. Legitimnost Jugoslavije je bila njegova najautentičnija odbrana. Ne može njemu danas pomoći ni nesporna pravna činjenica da je tadašnja Bosna bila nelegalni deo Austrougarske, pa shodno tome Princip nije ubio nadvojvodu na svom tlu nego je ovaj stradao u tuđoj državi. Koliko god bili legalistički uverljivi, ovi argumenti ne mogu da nadomeste izgubljeni legitimistički stub Principove odbrane – jugoslovensku državu.
Ne može se Princip braniti ni isticanjem njegovog druženja sa svetski čuvenim Ivom Andrićem kao autentičnim Jugoslovenom. Još je naivniji optimizam da će kad-tad pobediti ona istorijska istina da su atentatori bili patriote, a ne teroristi. Istina ne može postati hegemona sve dok je ne osigura snažna struktura. Sarajevski atentat je odveć markantan događaj, pa je već samim tim ostao u tanato-političkom smislu veliki potencijal. Smrt u Sarajevu, koja je neizbrisivo ušla u sve udžbenike istorije, i stotinu godina kasnije je još politički upotrebljiva.
Država Jugoslavija, koju su moćne strukture u svetu uvažavale, bila je najbolja odbrana sarajevskih atentatora koju bi verovatno i oni sami izabrali. Danas, pak, Principa brane advokati postavljeni po službenoj dužnosti. To su srpski istoričari koji štiteći Principa ne brane njegovu viziju društva nego nastoje da obore stereotipe u svetu o Srbima. Protiveći se tužiocima raznih boja koji se trude da pokažu kontinuitet srpskog terorizma, ovi službeni advokati i sami instrumentalizuju Principa.
Šta onda činiti? Treba jasno podvući da atentatori nisu pucali iz nacionalnog, nego iz multietničkog žara za oslobađanjem skupine malih naroda od podjarmljivanja velikih. Jesu pucali iz zasede, ali to nije bio mučki neviteški čin, nego je nepodnošljivi pritisak trpljenja vlastite vojne inferiornosti gonio atentatore na samožrtvovanje u neravnopravnoj borbi s moćnom imperijalnom silom. Iz ovog zaključka nikako ne proističe moralistička uteha da će istina kad-tad pobediti laž. Treba realno i istorično procenjivati šanse odbrane Principa. Ubistvo nadvojvode u Sarajevu jeste bio antiimperijalistički čin i nasilje protiv nasilja, ali je ovaj odbrambeni akt svet daleko ozbiljnije procenjivao dok je opstajala država zarad čijeg ostvarenja su pucnji odjeknuli. Zato onaj ko spori Jugoslaviju treba da ćuti o Principu.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Ćosić je istakao da će u Istočnom Novom Sarajevu biti postavljen spomenik identičan onom koji će biti postavljen na Kalemegdanu u Beogradu.
"Od gradonačelnika Istočnog Sarajeva Nenada Samardžije i mene očekuje se da obezbijedimo sve uslove i mjesto gdje će spomenik biti postavljen", rekao je Ćosić, dodajući da opština Istočno Novo Sarajevo već ima definisanu lokaciju.
Prema njegovim riječima, nema nikakvih prepreka da spomenik bude postavljen.
On je dodao da će predložiti da se organizuju još neke aktivnosti u Istočnom Sarajevu, jer je Sarajevo veoma bitno za dešavanja koja su prethodila Prvom svjetskom ratu.
Ćosić je naglasio da je Odborom predsjedavao predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, a u radu su učestvovali i predsjednik Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, član Predsjedništva BiH Nebojša Radmanović, predsjednik Narodne skupštine Srpske Igor Radojčić, predsjednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Rajko Kuzmanović, ministri Srpske, akademici, univerzitetski profesori...
On je naglasio da je sjednici Odbora iz Istočnog Sarajeva, osim njega, prisustvovao i gradonačelnik Nenad Samardžija.
Prema Ćosićevim riječima, Organizacioni odbor ima i svoj Izvršni sekretarijat u čijem sastavu su Samardžija i on.
"Organizacioni odbor i Izvršni sekretarijat imaju obavezu da u narednih dvadesetak dana pripreme prijedlog aktivnosti i program rada koji se odnose na obilježavanje 100 godina od početka Prvog svjetskog rata", rekao je Ćosić.
(BOSNIA PRESS / agencije)
da www.viedellest.eu
Kusturica vuole rifare il processo a Gavrilo Princip, l’attentatore di Sarajevo
http://balkans.courriers.info/article25112.html
Centenaire de 1914 : la Serbie officielle boycottera les cérémonies de Sarajevo
Mise en ligne : samedi 14 juin 2014
Par J.A.D.
Le Premier ministre serbe Aleksandar Vučić et le ministre des Affaires étrangères Ivica Dačić ont reçu vendredi à Belgrade le Président de la Republika Srpska (RS) et le cinéaste Emir Kusturica pour arrêter une position commune à l’égard des commémorations prévues à Sarajevo.
Aleksandar Vučić a expliqué qu’il ne pouvait pas se rendre à Sarajevo car il ne pouvait pas voir une plaque parlant de « l’agresseur fasciste serbe ». Le Premier ministre de Serbie faisait référence à la plaque récemment apposée sur la Vijećnica, la Bibliothèque nationale de Sarajevo, dont la rénovation vient de s’achever.
Il a confirmé que la Serbie organiserait des célébrations du jour de Vidovdan à Belgrade et à Andrićgrad, la ville construite par Emir Kusturica à Višegrad, dans l’est de la Bosnie. Aleksandar Vučić, qui revenait juste d’une visite officielle en Allemagne a ajouté que « la Serbie devrait être fière de son histoire héroïque », même si le temps était venu de célébrations communes, et que « la Serbie, l’Allemagne et l’Autriche se retrouvent à la même table ».
Il y a quelques jours, le président Tomislav Nikolić avait également indiqué qu’il excluait de se rendre à Sarajevo. Il a expliqué que des cérémonies communes avaient été prévues dans la capitale bosnienne, mais que les « provocations » sur les crimes serbes rendaient cela impossible. « Ce n’est pas ainsi que nous pourrons nous réconcilier », a expliqué Tomislav Nikolić.
Die Deutsche Wochenschau Nr. 556 April 30, 1941 …Deutsche Pioniere nehmen das Eiserne Tor der Donau, versuchte Sperrung der Donau durch die Serben schlug fehl, serbische Truppen ergeben sich. Einmarsch in eine bosnische Stadt, Entfernung der Gedenktafel des Attentates von Sarajevo…
http://www.youtube.com/watch?v=QhLeaqhPXVU )
Princip pucao i u Hitlera
FOTOGRAFIJA Adolfa Hitlera dok zadovoljno posmatra spomen-ploču Gavrilu Principu, ratni trofej iz pregažene Jugoslavije, koji je dobio kao poklon za svoj 52. rođendan, objavljena u nedeljniku „Vreme“, snažnije od svih argumenata i rasprava vezala je ruke svima koji se zalažu za reviziju uzroka i povoda Prvog svetskog rata. Čak je i najglasniji među njima, istoričar Kristofer Klark, autor knjige „Mesečari - kako je Evropa krenula u rat 1914“, priznao da je ona najbolji vizuelni simbol veze između Prvog i Drugog svetskog rata.
Sa Muharemom Bazduljom, književnikom i novinarom, zahvaljujući kome je i objavljena fogografija Hajnriha Hofmana, koja se čuvala u Bavarskoj državnoj biblioteci, razgovarali smo o značaju same slike, o tome da li je posle njenog pojavljivanja u javnosti, moguća revizija Prvog svetskog rata i odnosa prema Austrougarskoj monarhiji.
- Ideja revizije Prvog svetskog rata moguća je između ostalog i zato što živih učesnika i svedoka više nema, zato što likovi Franje Josifa, kajzera Vilhema ili Franca Ferdinanda nemaju sugestije za današnjeg čoveka, što za mnoge u svetu Prvi svetski rat nije puno drugačiji od Tridesetogodišnjeg rata u srednjem veku - objašnjava Bazdulj.
Ali ova slika uspostavlja vezu između Prvog i Drugog svetskog rata. Ona na elementaran i vizuelan način pokazuje ono što je svakom racionalnom jasno - Hitler, simbol zla u 20. veku i Gavrilo Princip su, i u Prvom i u Drugom svetskom ratu bili na suprotnim stranama. Sa ovom fotografijom revizija Prvog svetskog rata postaje nemoguća.
* Istovremeno je reč i o jednom kompleksnijem nastojanju - da se, promeni i stav prema Austrougarskoj monarhiji, i to gotovo vek pošto je nestala.
- Savremene Austrija i Turska pokušavaju da svoje nekadašnje imperije postfestum proglase nekim multietničkim rajevima. To je na tragu slike da je čitava Evropa pre 1914. godine živela bel epok. Međutim, bogatstvo koje je tada postojalo u Evropi bazirano je na iskorišćavanju kolonija. Ne samo u Africi i Aziji, već i na Balkanu.
Vidite kod Andrića u „Priči o kmetu Simanu“ da Austrougarska nije ni kmetstvo ukinula. Mi ne naglašavamo dovoljno da je Gavrilo Princip bio neka vrsta preteče oslobođenja svih delova sveta koji su u to vreme bili pokoreni i okupirani.
* Čak i u BiH i u Hrvatskoj, okupaciona Austrougarska se sada tretira kao država u kojoj su cvetale slobode, a Jugoslavija proglašava tamnicom naroda. Kako je došlo do takve zamene teza?
- To su politikantske interpretacije istorije i ono što je najironičnije zapravo jeste da se nastavljaju na nacističku propagandu. Hitler do 27. marta 1941. govori o Jugoslaviji, ali posle toga, vraća se na staru austrogugarsku propagandu i počinje da se govori isključivo o „srpskoj kliki“.
Politika „zavadi pa vladaj“ koju su razne imperijalne sile sprovodile na Balkanu, prisutna je i danas. Zaboravlja se da je „Mlada Bosna“ bila jugoslovenska organizacija koja je okupljala i muslimane i Hrvate. Mnogi danas sude o „Mladoj Bosni“ kao o velikosrpskom elementu, a to je samo nastavak propagande Austrougarske monarhije.
* Ispada da je Jugoslavija bila velikosrpski projekat?
- Čini mi se da je ta ideja usađena sa ciljem da dovede do raspada Jugoslavije. Ideja da je Jugoslavija zapravo velika Srbija je na svaki način pogrešna, ali je bila potrebna da bi se projekat raspada realizovao.
* Pominjete 27. mart.
U ovdašnjim pokušajima revizije istorije, mnogi se tog datuma odriču.
- Na neki čudan način Hitler je mnogo bolje prepoznao sličnost 27. marta i Sarajevskog atentata nego mnogi drugi. On se tada nalazi na vrhuncu moći, imao je Evropu pod nogama i niko mu se nije suprotstavio na taj način. Odvajati ta dva događaja, i govoriti pozitivno o jednom, a negativno o drugom jednostavno nema smisla.
* Da li smo danas osuđeni na to da nacionalne identitete gradimo i potvrđuemo isključivo na suprotnostima i razlikama?
- O tome je Frojd pisao kao o narcizmu malih razlika. Što je razlika manja, ti moraš više da je ističeš. Dobar primer su Crnogorci. Južnoslovenski narodi koji govore istim jezikom su za distinkciju u jednom trenutku uzeli religiju, pa su oni koji su katolici postali Hrvati, pravoslavni Srbi, muslimani su bili Muslimani, danas Bošnjaci. Srbi i Crnogorci nisu mogli na taj način da se razlikuju i danas se vidi strašan napor da se ta razlika napravi. Jedini način da se ta razdvojenost očuva jeste da se naglašavaju te razlike. Ti nisi ono što jesi, nego ono što drugi nisu.
* Tekst koji si objavio u „Vremenu“ o fotografiji i sudbini spomen-ploče iz Sarajeva, završavaš konstatacijom da danas nema slobode. Da li to znači da su Princip i ostali mladobosanci zalud pucali u Austrougarsku monarhiju?
- Jedna od stvari zbog kojih je meni bliska mladobosanska ideja, jeste pitanje političkog subjektiviteta. Gavrilo Princip je u vreme atentata bio maloletan, ali njegova akcija je vodila ka tome da jugoslovenski narodi izađu iz stanja istorijske maloletnosti i uzmu sudbinu u svoje ruke, tako što će kreirati jednu državu koja neće biti marioneta velikih sila, koja neće biti kolonija, nego voditi svoju politiku i biti slobodna.
Raspadom Jugoslavije, ratovima i svim kasnijim političkim epizodama, sve ove zemlje su manje ili više opet svedene na neku vrstu pseudokolonijalnih poseda ili satelita. Bosna i Makedonija su najbliže protektoratima, Srbija je neko vreme pokušavala da, na tragu Jugoslavije, vodi koliko-toliko samostalnu politiku. Međutim, čini mi se da se, naročito sa novom političkom garniturom, i od toga odustalo. I to nije čudno. Srbija nema tu vrstu snage i moći koja je za to potrebna. Ta baština mladobosanskog sna koja je jedno vreme bila ostvarena, sada se izgubila. Rekao si „Ne“ Hitleru 27. marta, rekao si „Ne“ Staljinu 1948. a sada razni ambasadori i činovnici imaju pravo da ti diktiraju šta ćeš da radiš.
29.10.2013 20:59
Copyright © Bpk - Bildagentur für Kunst, Kultur und Geschichte
Jedna fotografija: Neispričana priča o Sarajevskom atentatu
HITLER DOBIO NA POKLON JEDINI RATNI TROFEJ DONET IZ RASKOMADANE JUGOSLAVIJE – SPOMEN-PLOČU GAVRILU PRINCIPU DONETU IZ OKUPIRANOG SARAJEVA 1941.
Štajerska, izlaz iz železničkog tunela kod Menihkirhena, 20. april 1941. Ispred specijalnog voza u kome je smešten „Firerov glavni štab Jugoistok" („Führerhauptquartier Südost") svira orkestar – Adolf Hitler slavi pedeset i drugi rođendan. Gosti: vojni i politički vrh Trećeg rajha, italijanski ministar spoljnih poslova Galeaco Ćano, mađarski regent admiral Mikloš Horti i bugarski kralj Boris III. Tri dana su prošla od jugoslovenske kapitulacije i svi su "kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije". Na vrhuncu slavlja Hitler dobija na poklon jedini ratni trofej donet iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva; uručenja poklona snima Hitlerov službeni fotograf, Hajnrih Hofman.
Zašto se bez ove fotografije – koju "Vreme" premijerno objavljuje – ne može smatrati potpunim ni jedna polemika i analiza o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, karakteru jugoslovenskog političkog projekta, te o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog?
Kako se oko ove fotografija koja sama po sebi ima čudesnu i sugestivnu magiju, ispreplela ista takva priča u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera?
Zbog čega je Hitleru stalo da mu njegova vojska iz ubijene Jugoslavije donese samo jednu jedinu stvar –spomen-ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu?
Šta je razlog da jedino u spomen-ploči koju su u Sarajevu podigli Jugosloveni u slavu svoje slobode i nemačkog poniženja, Hitler vidi nadgrobnu ploču njihovoj zemlji i njihovim snovima?
JEDNA TABLA VIĐENA KROZ DVA OBJEKTIVA 1941: Na filmskom zapisu (video klip u okviru dole) vidi se trenutak skidanja table u Sarajevu 1941. Na tabli koju drže nemački vojnici tokom skidanja table u Sarajevu vide se mrlje nastale verovatno zbog meteoroloških uzroka, identične onima na tabli u koju gleda Adolf Hitler na (fotografiji gore).
...Nacistička vojska ušla je u Sarajevo 17. aprila 1941. godine. Trenutak skidanja spomen-ploče Gavrilu Principu sa zida zabilježen je kamerom i uključen u jedan filmski žurnal (dostupan na internetskoj adresihttp://www.youtube.com/watch?v=QhLeaqhPXVU). Snimke ulaska nacističkih tenkova u Sarajevo, mase koja ih veselo pozdravlja i podizanja njemačke zastave očito su manje važne, jer najduži dio ovog žurnala prati skupinu muškaraca koji uz pomoć merdevina pažljivo skidaju ploču i predaju je vojnicima Vermahta koji uz nju teatralno poziraju. Sve ovo prati glas spikera koji na njemačkom izgovara nekoliko rečenica. U prevodu one glase ovako: "Invazija u bosanski grad. Podiže se njemačka ratna zastava. U Sarajevu; ovdje je 28. juna 1914. austrijski prestolonasljednik postao žrtvom kukavičkog atentata srpskog studenta. Ti pucnjevi su dali signal za svjetski rat. Njemci skidaju mramornu tablu i predaju je Vermahtu. Na tabli stoji: Na ovom istorijskom mjestu se Gavrilo Princip izborio za slobodu Srbije. Firer je tablu predao Berlinskom Zeughausu5."
Autor citiranog teksta očito je imao pouzdanog prevodioca sa srpskohrvatskog. Natpis na tabli zbilja počinje frazom Na ovom istorijskom mjestu koja je u filmskom žurnalu na njemački doslovno prevedena (An dieser historischen Stätte). Nigdje se, međutim, na tabli ne pominju ni srpstvo ni Srbija. Iz ove lapidarne interpretacijeanonimnog njemačkog filmskog radnika, razviće se, i u naše vrijeme, brojne publicističke i scenske vizije Principovog čina. Na dan 21. aprila, agencija Asošijeted pres javlja iz Berlina kako je iz nacističkog štaba na Balkanu stigla informacija da je spomen-ploča kojom se komemorira Sarajevski atentat juče predana Hitleru i to od strane jednog od prvih njemačkih vojnika koji su ušli u taj jugoslovenski grad. Objavljeno je i da će ploča biti javno izložena u muzeju kao "dokaz srpske zločinačke krvave krivice za Svjetski rat". Prvog jula iste godine, a povodom poklanjanja spomen-ploče Adolfu Hitleru, komentator NDH-ovskog "Sarajskog novog lista" trijumfalno piše: "Sarajvo je opralo sa sebe vidovdansku ljagu". (Oblik Sarajvo ovdje nije štamparska greška. Prvih mjeseci okupacije ustaše su ime grada formalno promijenili u Sarajvo, no uskoro je vraćen naziv Sarajevo.)
(Više u tekstu Muharema Bazdulja Srećan rođendan, gospone Hitler, Vreme broj 1191, 31. oktobra 2013)
Die Deutsche Wochenschau Nr. 556 April 30, 1941 …Deutsche Pioniere nehmen das Eiserne Tor der Donau, versuchte Sperrung der Donau durch die Serben schlug fehl, serbische Truppen ergeben sich. Einmarsch in eine bosnische Stadt, Entfernung der Gedenktafel des Attentates von Sarajevo…
http://www.youtube.com/watch?v=QhLeaqhPXVU
UN LIBRO AL GIORNO
L'Anno che Continua a Tornare, di Slavko Goldstein
Slavko Goldstein, importante storico bosniaco (di Sarajevo), ha suscitato dibattito in occasione della presentazione statunitense (10 Novembre) del suo libro 1941: The Year That Keeps Returning (1941: l'Anno che Continua a Tornare). La tesi da lui sostenuta è nota e vale la pena ripercorrerla: il regime fascista ustascia è traditore dell'unità dei popoli slavi del sud, Gavrilo Princip non fu un terrorista, il movimento della “Giovane Bosnia” non fu un movimento terrorista, il giudizio va contestualizzato e la lettura dominante di quella vicenda storica, specie di parte occidentale, è parziale e va rivista.
Il libro è, peraltro, interessante per la sua struttura, una sorta di “diario storico” in cui lo sguardo personale del protagonista diventa l'occasione per una visione d'insieme dell'anno fatale 1941. E' questo l'anno in cui gli ustascia, i nazionalisti filo-fascisti croati, furono installati al potere dagli occupanti nazisti della Jugoslavia. Il 10 Aprile 1941, quando le truppe tedesche entrarono a Zagabria, i nazisti furono accolti come liberatori da ampia parte dei croati. Tre giorni dopo, Ante Pavelic, capo ustascia e futuro capo dello stato fantoccio indipendente di Croazia, rientrò dall'esilio in Italia e il padre di Goldstein, titolare di una libreria progressista a Karlovac - bella antica città a ca. 60 km. dalla capitale - fu arrestato insieme con altri serbi e croati, comunisti e simpatizzanti “jugoslavi”.
L'idea jugoslava, non essendo né nuova né episodica, era un'idea per molti aspetti rivoluzionaria e “sovversiva”. A causa della sua attività irredentistica ed anti-asburgica, potenza occupante, Gavrilo Princip fu espulso dalla scuola, si unì al movimento “Giovane Bosnia” e divenne un “combattente per la libertà”. A sua volta, il movimento “Giovane Bosnia” non aveva solo un'aspirazione irredentistica, ma fu anche una delle prime prove sul palcoscenico della storia dell'idea panslava, l'ideale di unire tutti gli slavi del sud in virtù delle loro connessioni e delle loro affinità, l'ideale della Jugoslavia.
Inquadrare correttamente il fatto storico serve a dare una lettura corretta dell'intero processo, che attraversa le guerre balcaniche ed arriva al “lungo dopoguerra”, passando attraverso l'omicidio dell'arciduca della potenza occupante, Franz Ferdinand. Serve inoltre ad evitare pericolose forzature e strumentalizzazioni della storia, come quelle che sono, in larga misura, dietro alle controverse celebrazioni del centenario della prima guerra mondiale e del cosiddetto “Peace Event” di Sarajevo 2014. Possiamo giudicare un omicidio politico con sguardo negativo, ma sarebbe sbagliato dimenticare che tali pratiche di azione erano comuni nei movimenti patriotici dell'epoca, ha ammonito Goldstein.
“Il terrorismo va condannato sul piano morale e politico e, dal punto di vista storico e fattuale, va considerato come la manifestazione di una strategia politica e definito come la concretizzazione di una azione individuale a fini politici, determinata da organizzazioni clandestine attraverso l'uso della violenza contro le persone o contro le proprietà, con lo scopo di fare pressione sull'ordine costituito per conseguire determinati obiettivi di natura politica o sociale”. A differenza della storica canadese, Margaret Macmilan, che aveva sommariamente derubricato la vicenda di Gavrilo Princip e il movimento della “Giovane Bosnia” come “terrorismo punto”, quella vicenda comincia qui ad assumere finalmente una dimensione più complessa e ragionata, fuoriuscendo dal pregiudizio politico e dalla condanna morale per inscriversi più correttamente nel suo contesto e nella sua dinamica.
Si tratta di un interrogativo molto impegnativo ed esigente, soprattutto per quanti si professano o si considerano progressisti, nonviolenti, rivoluzionari. Il ripudio della violenza da parte della nonviolenza viene fatto non in nome della remissività o della acquiescenza, ma in base ad una critica alla efficacia della violenza come mezzo politico di massa e in nome della ricerca di una “forza più potente”. La condanna morale non è semplice mozione da anime belle, ma presuppone una profonda consapevolezza sociale e politica. E la valutazione politica viene dopo, non prima, l'analisi storica.