(srpskohrvatski / deutsch)

Nato-Bombenkrieg in Jugoslawien

1) 2014, Das Sterben geht weiter (Eva Herman, Voice of Russia, 13 Juni 2014
Si continua a morire per le conseguenze dei bombardamenti NATO

2) ЗАПАД ДУГУЈЕ ИЗВИЊЕЊЕ СРБИЈИ (Живадин Јовановић, 17 април 2014)
Z. Jovanovic, ex Ministro degli Esteri: L'Occidente deve delle scuse alla Serbia 

3) Срамота српског режима и Србије: Амерички маринци у шетњи по Нишу (Magacin, 1. јул 2014.)
Vergognoso a Nis: Marines USA a spasso per il centro commerciale nel giorno di S. Vito


=== 1 ===

http://german.ruvr.ru/2014_06_13/Nato-Bombenkrieg-in-Jugoslawien-Das-Sterben-geht-weiter-7789/

Eva Herman
13 Juni 2014

Nato-Bombenkrieg in Jugoslawien: Das Sterben geht weiter

Er war ein Albtraum, dieser Nato-Bombenkrieg zwischen dem 24. März und 10. Juni 1999, dessen Deckname "Operation Allied Force“, also "Unternehmen Bündnisstreitmacht“ lautete, obwohl dieser Krieg außerhalb eines Bündnisfalls lag. Dass für diesen militärisch hochbrisanten Einsatz kein ausdrückliches UN-Mandat existierte, störte damals nur Wenige. Anführer der Militäroperation waren die Vereinigten Staaten von Amerika, ihre Luftstreitkräfte setzten mit zeitweise über 1.000 Kampfflugzeugen einen größeren Prozentsatz ein als während des gesamten Vietnam-Krieges. Hunderttausende Menschen waren auf der Flucht, fast tausend jugoslawische Dörfer und Städte wurden zerstört.
Ich erinnere mich an die Aufregung damals in der Tagesschau-Redaktion: Sonderschichten wurden eingelegt, Journalisten und Sprecher mussten rund um die Uhr Dienst schieben, alle waren aufgeregt. Man wollte Jugoslawien „retten“. Ach, ja? In Deutschland wurden zahlreiche öffentliche Veranstaltungen abgesagt, aus „Solidarität“ mit unseren jugoslawischen Freunden. Prominente gaben vor laufender Kamera ihre Betroffenheit kund, wollten nicht mehr feiern, nicht mehr in Urlaub fahren. In den Talkshows gab es nur ein Thema: Ergriffenheit und Rührung. In den Nachrichten meldeten wir, der Einsatz sei ein „sauberer Krieg“, die Waffen arbeiteten „präzise“, die Nato bombardiere ausschließlich Militärstützpunkte, und nicht zivile Standorte.
Die Wahrheit sah anders aus, die Bomben zerstörten Wohnhäuser, Schulen, Kindergärten. Auch Krankenhäuser wurden getroffen. Tausende Menschen starben, Hunderttausende wurden verletzt. Viele sind bis heute traumatisiert. Die Brüsseler Propaganda-Zentrale der Nato sprach damals von „Kollateralschäden“. Niemand teilte der Öffentlichkeit mit, dass diese Schäden bis heute anhalten, auch damals wurde nicht offiziell darüber berichtet.
Ein deutscher Journalist, in Sarajewo geboren, führte kürzlich ein Interview mit einem der führenden Chirurgen des Instituts für Onkologie in Belgrad, Prof. Dr. Radan Džodić. Der Mediziner operiert und behandelt Krebspatienten, deren Zahl seit Jahren besorgniserregend ansteigt. Er gibt Auskunft: „In den letzten zehn Jahren hat sich in Serbien die Zahl der Erkrankungen von Schilddrüsenkrebs um 300 Prozent erhöht. Das liegt daran, dass die Nato unsere Region als Abladeplatz für Atommüll genutzt hatte. Wir wissen immer noch nicht, wie viele Bomben mit abgereichertem Uran über unserem Land abgeworfen wurden.“ Die Regierung veröffentliche keine ernsthaften Studien zu den Auswirkungen dieser Bomben, so Džodić: „Wir sind nur Ärzte, und unsere Aufgabe ist es, die Menschen zu behandeln. Ich arbeite hier seit über 40 Jahren als Chirurg in der Onkologie, und als Arzt kann ich nur sagen: Der Krebs wird immer aggressiver, er greift jetzt auch jüngere Menschen an und macht sie lebensunfähig.“ Kleine Kinder und Jugendliche werden auf seiner Station behandelt, viele sind dem Tode geweiht. Wer berichtet? Wer ist betroffen?
Wie es heißt, sollen beim Nato-Luftkrieg über Jugoslawien tatsächlich massenhaft DU-Geschosse (depleted uranium) abgefeuert worden sein, Waffen mit abgereichertem Uran, panzerbrechende Munition mit hoher Durchschlagskraft. Es handelt sich um Atommüll, dessen Endlagerung immer teurer wird. Es sei schwierig, ein Land zu finden, wo die hochgiftigen Stoffe ohne Öffentlichkeit „endgelagert“ werden können, heißt es. Wissenschaftler warnten schon 1970, als die USA damals damit begannen, diesen Atommüll bei der Herstellung von Munition zu verwenden: Dieses Uran ist nämlich nicht nur radioaktiv, sondern auch chemisch giftig. Die Halbwertzeit von Uran beträgt über vier Milliarden Jahre.
Die bosnisch-serbischen Länder sind heute vergiftet, die Gewässer verseucht. Niemand spricht darüber. Das Uran arbeitete sich durch die Erde und gelangte ins Grundwasser, wird der Toxikologe Radovan Kovacevic zitiert. „Unsere Tierärzte aus Vranje haben bereits ein hohes Wachstum von Leukämie bei Ziegen, Schafen und Kühen festgestellt.“ Er berichtet, dass an manchen Stellen die Uran-Geschosse in die dörflichen Brunnen gefallen sein. „Wir untersuchten die Bauern, die versucht hatten, die Brunnen zu säubern. Bei ihnen haben wir 3.759 Nanogramm Uran-238 pro Liter Urin gefunden. Zum Vergleich: bei den Friedenssoldaten im Kosovo und deren Krebspatienten wurden in einem Liter Urin 231 Nanogramm, und im Urin eines US-Soldaten nach dem Krieg im Irak 150 Nanogramm gefunden.“ Natürlich seien die Bauern kurze Zeit später gestorben. 
In Serbien wird heute täglich bei mindestens einem Kind Krebs diagnostiziert. „Die Nato hat uns nicht nur während der Bombenangriffe getötet. Die Nato tötet unsere Nation seit fünfzehn Jahren ununterbrochen, und die Zahl der Opfer wächst,“ so der Toxiloge Kovacevic.
Es ist heute schwer nachprüfbar, ob folgender Satz stimmt, doch so wird es behauptet. Ein amerikanischer Nato-General soll einmal gesagt haben: „Ein Jahrzehnt Kriege wie im Irak, und wir sind den gesamten Atommüll losgeworden!"
Das nächste Kapitel steht jetzt an: Die Ukraine. Die Anzeichen sind genau dieselben wie einst in Jugoslawien. Oder im Irak, in Libyen… Hier sah die Weltöffentlichkeit ebenso voller Hoffnung auf die „Retter“: die Nato. Wir sollten Jugoslawiens grausame Kriegs-Geschichte nicht vergessen, denn sie ist noch längst nicht zu Ende. Auch wenn die Fußball-WM in Brasilien derzeit unsere ganze Aufmerksamkeit in Anspruch nimmt.
Weiterlesen: http://german.ruvr.ru/2014_06_13/Nato-Bombenkrieg-in-Jugoslawien-Das-Sterben-geht-weiter-7789/

=== 2 ===


ЗАПАД ДУГУЈЕ ИЗВИЊЕЊЕ СРБИЈИ

четвртак, 17 април 2014

Аутор: Живадин Јовановић

Бивши немачки канцелар Герхард Шредер, нешто пре недавне посете Београду, изјави да су чланице НАТО-а, дакле, и Немачка, нападом на СР Југославију 1999., прекршиле међународне законе. У време напада, односно, агресије, Шредер је био Савезни канцелар Немачке. Шредер је први председник владе једне земље чланице НАТО и ЕУ, из времена агресије НАТО, који је јавно признао да су нападачи прекршили међународне законе. Дакле, Шредер, влада чији је шеф био и његова земља су, дакле, свесно, умишљајно, учествовале у кршењу међународних закона. По дефиницији међународних закона то је била оружана агресија која је злочин против мира и човечности. По међународним, али и по националним законима, ко супротно законима другом нанесе штету, има обавезу да исту надокнади. То је законска, али и морална и цивилиѕацијска обавеза. А штета нанета СР Југославији – Србији и Црној Гори - је огромна. Само директна материјална штета процењена је одмах након агресије на 100 милијарди америчких долара. Без процене штете за близу 4.000 убијених и око 10.000 рањених људи. Без процене штете по здравље људи и природну околину од употребе пројектила са осиромашеним уранијумом, касетних и графитних бомби. О патњама читаве нације и моралној штети да не говоримо.

НАТО је, како преносе медији, на свом сајту управо објавио саопштење у којем се, поред осталог, наводи да је напад на СР Југославију пре 15 година извршен без овлашћења Савета безбедности. А зна се, према Повељи УН једино тело које може дати одобрење за било какву војну акцију против неке друге земље јесте управо Савет безбедности. Дакле, сам по себи, став да је напад извршен без одобрења Савета безбедности, намеће закључак да је НАТО свесно, умишљајно, прекршио Повељу УН која је темељ читавог међународног правног поретка успостављеног после Другог светског рата. Агресијом НАТО против СРЈ пре равно 15 година, Алијанса је озбиљно поткопала, угрозила светски правни поредак. НАТО, додуше, наводи у саопштењу, да се одлучио на напад да би осигурао безбедно окружење, спречио масовно кршење људских права и протеривање становника. Колико је то био мотив, а колико маска за стално стационирање америчких војника (Боднстил) као ослонца стратегије експанзије на Исток, поодавно, углавном, није спорно, не само за аналчитичаре и слободно мислеће људе, већ ни за јавност у Европи и у свету. Какво је то безбедно окружење у коме је током мандата КФОР-а (читај: НАТО) на Косову и Метохији уништено 150 српских средњевековних манастира и цркава, разорано десетине, ако не стотине, српских гробаља, протерано око 250.000 Срба и других неалбанаца којима се ни после 15 година од протеривања не дозвољава слободан и безбедан повратак на њихова огњишта? Шта значи слобода за и „безбедно окружење“ за жртве погрома Срба 2004. године, за киднаповане, убијене и нестале, посебно за жртве трговине људским органима? О томе и много чему другом нема речи у ни у једном саопштењу НАТО.

Неко може рећи, да је саопштење НАТО усмерено да изравна рачуне са Русијом око Украјине. Да, управо, то је то циљ. Само, нико није у обавези да прихвати полуистине, искривљавање, арбитрарно тумачење ставова Савета безбедности, двоструке стандарде, селективно баратање чињеницама. Зашто међу аргументима званичника НАТО никада нема цитата и извештаја са Косова и Метохије немачког генерала Локваја, кључног војног аналитичара КВМ, или Дитмара Хартвига, шефа Мисије Европске уније у Покрајини (ЕЦММ) до почетка агресије? Зашто нико не помиње да се резолуцијама Савета безбедности усвојеним пре почетка агресије од свих чланица светске организације, дакле и од чланица НАТО, тгражило да прекину финансирање, наоружавање и обучавање терористичких формација на (са) Косову и Метохији? О чему су говорили такви позиви (налози) – о чистим рукама и принципијелности служби чланица НАТО, о посвећености борби против тероризма и поштовању људских права?! 
Шредер је током посете Београду имао разговоре на највишим нивоима у Србији. Није познато да ли је том приликом поновио оцену о свом, немачком, или НАТО свесном кршењу међународних закона приликом агресије против Србије и Црне Горе ни да ли је уопште било речи о агресији иако су управо тих дана његови београдски саговорници полагали венце и одавали пошту жртвама агресије поводом њене 15. годишњице. Изјаву дату немачким медијима о учешћу у кршењу међународних закона, Шредер није поновио медијима у Београду, а очигледно није нашао за сходно да поводом тужне 15. годишњице, изрази јавно извиње због кршења међународних закона на штету Србије и српског народа, односно, због злочина учњених „у име Немачке“, у име НАТО, или већ било кога другог. Шредер је добро знао да долази у посету Србији управо у време када се жртвама агресије за коју и сам носи не малу одговорност. Како му није пало на памет да бар један каранфил положи на споменик палој деци у Парку Ташмајдан?

Зашто се Шредр није извинио Србији и њеним грађанима за страдања , за велике људске губитке? Зашто?

Да ли, на пример, зато што сматра да је речено кршење међународних закона, било и остало у интересу „људских права“, „добробити српског народа“, демократије, „европске перспективе Србије“, будућности, „бољег живота“? Тешко да би то био разлог. Каква би то била представа о људским правима, демократским и цивилизацијским вредностима, које се бране убијањем деце, тровањем народа, геноцидним оружјима као што су осиромашени уранијум, касетне и графитне бомбе, разарањем школа, болница, цркава, мостова, путева, пруга, радио и ТВ станица, уништавањем природне околине, савезништвом са овејаним терористима и структурама организованог међународног криминала?

Или, можда, Шредер сматра да пошто већ подавно више није завнични представник Немачке, нема права да својим изјавама обавезује Нмачку, њену садашњу владу? То и не би био сасвим нелогично. Међутим, зашто се бар у лично име, као учесник у злочину, не извину, бар за убијену децу, за 16-годишњу математичарку Сању Миленковић, погинулу приликом бомбардовања моста у Варварину, или двогодишњу Милицу Ракић, страдалу у родитељском наручју у Батајници, или трогодишњу Драгану Димић, из Старог Грацког, код Липљана, за њих 88... Уосталом, ако је имао овлашћења да говори како Немачка сматра Србију „кључним партнером на Балкану“, како ће Немачка пружити сваку подршку Србији на њеном путу ка чланству у ЕУ, било је још логичније да се извини српском народу за нешто за шта је и лично одговоран. Немачка јавност, која се у међувремену „едуковала“, која је сазнала за многобројне лажи и манипулације типа „Плана потковице“ владе чији је канцелар био управо Герхард Шредер, не би му замерила да се јавно извинио. Да не говоримо о томе да би му на таквом људском и цивилизованом гесту честитали многи врхунски немачки интелектуалци и поборници истине, као што су један други бивши немачки канцелар – Хелмут Шмит, парламентарац и државни секретар Вили Вимер, већ поменути генерал Хајнц Локвај, адмирал Елмар Шмелинг, проф. Клаус Хртман, проф. Волфганг Рицхтер, амбасадор Дитмар Хартвиг и многи други.

Заиста, тешко да је било прикладније прилике за извиње Шредера за злочине учињене Србији 1999. године него што је његов боравак у тренутку када цела Србија, читава јавност одају почаст жртвама агресије поводом 15. годишњице. У том тренутку у Београду се налазило 30 врхунских немачких интелектуалаца који су учествовали на међународној конференцији под мотом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“. Иако је било гостију из око 50 земаља из свих делова света, група из Немачке била је далеко најбројнија.

Све је већи број европских и светских интелектуалаца, аналитичара и историчара долази до кључне оцене – агресија НАТО против СР Југославије била је рат против Европе у коме је учествовала Европа! Иако су САД имале кључну улолгу у томе рату, и управо због тога, последице тог трагичног рата не трпе САД, већ Европа. И још дуго ће трпети. Немачка није изузета из ношења терета последица агресије. Напротив.

То је био рат за глобалне америчке циљеве. Један од тих циљева је био – даље притезање америчког захвата око Европе, притезање загрљаја. О томе сведочи и текућа криза у и око Украјине до које није дошло спонатано, нити вољом Европе. Порекло је у стратегији глобалног интервенционизма, „обојеним револуцијама“ (са песницом као заштитним знаком), сарадњи са терористима, наци-фашистима, „демократизацији“ милионским кеш исплатама, злочинима који се олако приписују противнику... Та технололгија и ижењеринг до детаља су испробани у периоду од 1995. – 2000. на Србији. Сада је то ГМО семе империјалистичке доминације.

Није ли време за катарзу европске и америчке политичке елите од неморала, лицемерја, од затварања очију пред стравичним злочинима у име „људских права“, „борбе против тероризма“, „уништавања оружја за масовно уништавање“, од шпијунирања пријатеља и сопствених грађана, тајних затвора и летова, сарадње са терористима, неонацистима, неофашистима, вођама нарко-кланова...

Прљаве методе политичке елите на Западу које су ескалирале током протекле две и по деценије у име цивилизацијских вредности као што су људска права, достојанство, морал, демократија и слобода – спредстављају канцер који озбиљно угрожава највеће цивилизацијске вредности. Ко ће и како надокнадити 150 средњевековних цркава и манастира порушених на Косову и Метохији? Или можда није требало ни да постоје. „И тако су били превише стари“, био је антологијски одговор високог официра НАТО на Косову и Метохији!

Све чега смо сведоци, од Бондстила и милитаризације Европе, преко напада на Авганистан, Ирак, Либију, Мали, до нових „антиракетних штитова“ и сукоба и преврата у Украјини, директно или индиректно, почело 90-их година прошлог века преко глава српског народа. Ред је, ипак, да се неко коначно извини Србији и српском народу. Без тога, чини ми се, тешко може бити боље Европи и свету.

Подсетимо се, ове године обележава се 100. годишњица почетка Првог и 75. годишњица почетка Другог светског рата, 70. годишњица ослобођења Београда од фашистичког окупатора и 15. годишњица агресије НАТО. Поуке историје се не смеју заборавити.


=== 3 ===

SLIKE / FOTO dei Marines USA a spasso nel centro commerciale di Nis il giorno di Vidovdan tra la gente disgustata: 

---


Срамота српског режима и Србије: Амерички маринци у шетњи по Нишу

— 1. јул 2014.

Раштеловали су нам КОМПЛЕТАН систем безбедности, довели марионетски режим, потписали „СОФА“ споразум ( читај- легализовали окупацију), нашој војсци су дали Њихове „шаре“ (чисто да се мало навикнемо на окупаторску униформу).

Сада знам како су се осећали моје баке и деке док су гледали окупатора лице у лице док слободно шетају Србијицом.Не обраћајте пажњу на нашег војног полицајца. (препознаћете га по флуо-прслуку – униформа му је идентична са овим олошима). Он је ту искључиво као водич… (где је добар бурек, дакле калеее…знаЋи брдоо…а Калча значи калча… и то…)

Хвала СНС-у, СПС-у, ДС-у, СПО-у, ЛСВ-у,ЛДП-у и осталима за чињење и ДСС-у и СРС-у за нечињење ( кад су могли и имали кад и где). Свима вам до неба хвала за веома значајну историјску улогу у спровођењу меке ( на Космету војне) окупације Србије.

Србине, кувана жабо!

Овако нешто се дешава у граду који је од сународника ових војника доживео пре само 15 година да му цивилне становнике гађају касетним бомбама, кадса су између осталих на лицу места убили и једну трудницу. Срамите се издајници, окупаторски намесници. Подсећамо вас на страдање Нишлија у тексту:

Аутор текста: Саша Пјевовић
Фотографије: Фејсбук страница Портала Нишке вести
Обрада: Магацин

[SLIKA: Амерички маринци су на Видовдан били у Нишу. Куповина у Темпу. У Ниш су дошли аутобусом Ниш Експреса?!]