Danes so se v Jajcu spomnili 29. novembra, rojstnega dne nekdanje SFRJ. Spominske slovesnosti se je udeležil tudi ruski general Aleksander Kravčuk.
http://www.delo.si/svet/sosescina/nekoc-je-bil-delavec-spostovan-gospod.html
Jajce - Več kot 2000 ljudi se je danes zbralo v bosanskem mestecu Jajcu, ob sotočju Vrbasa in Plive, da bi obujali spomine na rojstvo nekdanje SFRJ pred 73 leti. Vihrale so zastave s peterokrako zvezdo. Borčevske organizacije iz vseh nekdanjih bratskih socialističnih republik so ob tej priložnosti polagale vence pred spomenik padlim partizanom.
Odkar od leta 2008 poteka manifestacija v Jajcu, je danes položilo vence k spomeniku padlih domoljubov rekordnih 50 delegacij iz vseh nekdanjih jugoslovanskih republik, med njimi tudi tri iz Srbije. Najštevilčnejša je bila delegacija slovenske ZZB za vrednote NOB, ki jo je vodil Milan Gorjanc. Na vprašanje spletnega Dela, kaj mu 73 let po drugem zasedanju Avnoja pomeni ta nekdanji praznik, je odgovoril, da smo bili skupaj v isti državi sedem desetletji, zato je prav, da ljudje ne pozabijo. Zato takšno druženje tudi osebno podpira.
Gorjanc meni, da pri vsem tem ne gre za jugonostalgijo in da Slovenci, ki so danes prišli v Jajce, niso nobeni jugonostalgiki, ampak so preprosto naveličani Nata in Evropske unije. Gorjanc je prepričan, da če Avnoja ne bi bilo, danes tudi Slovenija ne bi obstajala, saj bi bila razdeljena med Avstrijo, Italijo, Madžarsko in delno tudi med Hrvaško in kot narod bi bili izbrisani z obličja zemlje. Na spominski slovesnosti v muzeju Avnoja pa je Gorjanc z mesta, kjer so predstavniki vseh jugoslovanskih narodov 29. in 30. novembra leta 1943 sprejeli usodne odločitve, pred nabito dvorano med drugim vzkliknil: »Ubili so nam Jugoslavijo, ne pa tudi jugoslovanskega duha.« Za izrečene besede je požel ogromen aplavz navzočih.
Kapitalist iz Zenice, ki to menda ni
Lastnik bosanskega podjetja DDI doo Jasmin Halilović, ki se je tega antifašističnega zborovanja udeležil s polnim avtobusom sovražnikov fašizma iz Zenice, je povedal, da se tradicionalno udeležujejo vseh manifestacij v krajih, kjer se je nekoč gradila SFRJ. »Morda tega ne bom doživel, ampak zagotovo se bodo narodi Jugoslavije nekoč spet združili,« je prepričan Halilović, ki mu je zelo žal, da je pred četrt stoletja razpadla država, ki je svojim državljanom omogočala brezplačno šolstvo, socialno in zdravstveno zavarovanje in kar je po njegovem trdnem prepričanju še posebej pomembno, ljudje so se imeli radi, ne glede na nacionalno pripadnost.
»Če bi imel možnost, bi rad vprašal naše politike iz vseh jugoslovanskih držav, kaj so nam lepega naredili s to njihovo demokracijo in zakaj prodajajo tisto, kar so desetletja ustvarjale generacije, in zakaj ne tistega, kar je njihovo. Banda nas je okradla,« je prepričan Halilović, ki noče slišati, da je tudi sam postal kapitalist, saj je lastnik podjetja s 35 zaposlenimi. »Poslušaj, ti novinar. Moji delavci imajo po 800 evrov plače na mesec in so prosti za novo leto, bajram, božič in tudi sam plačam avtobus za protifašistično zborovanje v Jajcu. Jaz mojih delavcev ne izkoriščam, kakor to počno tisti pravi kapitalisti,« je pribil Halilović.
Zametek tretje Jugoslavije?
V Jajcu so danes povsem neodvisno od spominske slovesnosti in skoraj v ilegali komunistični pripadniki iz vseh šestih nekdanjih jugoslovanskih republik ustanovili Centralni komite Zveze komunistov Jugoslavije. Kakor je za spletno Delo tik pred tem dogodkom povedal slovenski predstavnik A. S. iz Cerknice, želijo komunisti vnovič združiti vse jugoslovanske narode v skupno državo in nasprotujejo imperialistični politiki zahodnih sil, ki da želi povsem zasužnjiti jugoslovanske narode.
»V Sloveniji je bilo veliko komunistov, za katere se je izkazalo, da so to bili zato, da so postali izkoriščevalski kapitalisti. Vsi pripadniki t. i. levih in t. i. desnih strank so za nas izdajalci in tudi lažna levica je kriva, da je pred četrt stoletja razpadla Jugoslavija. Evropsko unijo smo v okviru Jugoslavije že imeli in to hočemo ponovno ustvariti,« je povedal sogovornik iz Notranjske, ki ne želi biti imenovan. Dodal je, da z Rusko federacijo, kakor tudi s kitajsko komunistično partijo gradijo odnose na enakopravnih temeljih.
Zaboravljena povijest
U medijskoj tišini, ignoriran u javnosti protekao je još jedan 29. novembar, značajan datum iz naše suvremene povijesti koji je obilježio više od pet desetljeća života na nekadašnjem jugoslavenskom prostoru. Temeljni događaj koji je odredio taj dan 29. XI. 1943. bilo je II. zasjedanje AVNOJ-a, Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije, vrhovnog vojnog i političkog tijela Narodnooslobodilačke borbe. Na tom su zasjedanju predstavnici jugoslavenskih naroda, usred rata i usred okupirane Evrope, u malom bosanskom gradu Jajcu, na oslobođenoj teritoriji, udarili temelje buduće slobodne države s novim društveno-političkim odnosima.
Nakon završetka rata, 29. novembar obilježavao se kao Dan republike i bio je najznačajniji praznik nove mlade države koja se u revoluciji izborila za socijalističko uređenje. Na tom se nije stalo, po prvi put u povijesti implementirana je Marxova misao „tvornice radnicima – zemlja seljacima“ u formi samoupravljanja. Neki kažu preuranjeno. Možda i da, ali je polučilo epohalne rezultate. Nikad do tada ljudi s ovih prostora nisu postigli tako dinamičku preobrazbu i takvu kvalitetu života. Obnovljena je u ratu porušena zemlja sa stopom razvoja u samom svjetskom vrhu. Obrazovanje, zdravstvene usluge i stanovanje bili su dostupni svima, ali ne besplatno kako to neki danas paušalno tumače, već na osnovu solidarnog financiranja. Na međunarodnom planu su narodi s ovih prostora, nakon mračnih stoljeća podčinjenosti tuđim gospodarima, konačno uživali suverenost u punom smislu te riječi. Nikome podčinjeni, nikome poslušni.
Nakon kontrarevolucije i secesije 90-ih ta je struktura uništena u međuetničkom i međukonfesionalnom oružanom sukobu s elementima građanskog rata. Nove elite koje su došle na vlast uz tuđu pomoć ukinule su vrijednosni model koji je iniciran 29. novembra 1943. godine u Jajcu, a sproveden nakon pobjede u ratu. Poništile su sve njegove odluke i kasnije rezultate, a zadržale samo one koje govore o AVNOJ-evskim granicama. Jedino što nisu poništili je vlastito obrazovanje i beneficije društvene nadgradnje koje su stekli u tom vremenu koji su im poslužili kao benefit u pohodu na nove pozicije.
Ignoriranjem i prešućivanjem događaja koji su obilježili i dio njihovog života je kukavičluk i oni nemaju hrabrosti odgovoriti zašto to čine, a nemaju hrabrosti niti kritički se osvrnuti na te činjenice koje su postojale u realnom vremenu. Prešućivanje povijesnih događaja, koji su se dogodili u ne tako dalekom vremenu, predstavlja zločin prema povijesti.
predsjednik SRP-a
Vladimir Kapuralin
Dan koji je umro: Dan Republike
Danas me na e-mailu podsjetiše neki poznanici i neki drugovi čestitajući mi Dan koji se više ne slavi.
Dan koji je umro zajedno sa zemljom u kojoj sam živio 45 godina. Živio i radio. Živio, pa recimo dobro, čak i puno bolje nego danas. Radio u radnom odnosu koji mi je davao neizmjerno veća prava nego ih uživa radnik danas.
Da, na današnji dan udareni su temelji države u čijem smo sastavu bili i mi, za čiju je slobodu od okupatora i domaćih izdajica izgubilo živote više od 1.300.000 ljudi. Podsjetih se na državu i njene stvaraoce koji nas već 1975. godine uvedoše u srednje razvijene evropske zemlje. Stvaraoce koji ne htjedoše niti u jedan blok. Stvaraoce koji i ponudu Europe odbiše riječima “ne, hvala; vi ste Europa kapitala, mi zemlja rada”.
Prisjetih se tko je bio čovjek koji je na današnji dan otvorio zasjedanje; otvorio i vodio II. zasjedanje AVNOJ-a.
Bio je to Ivan Ribar (1881.-1968.). Čovjek, velikan onog i ovog vremena.
Prije zasjedanja, na odluku rukovodstva partije da mu se saopći istina – njegova tragična istina; prilazi mu Tito. “Ivane moram ti reći tragičnu vijest. Lola ti je poginuo na Glamoč polju. Nije stigao u Kairo.”
Smrknu se lice. Zasuziše oči; tek prozbori: „Jeste li javili Jurici“? Zastala je riječ u grlu Titu. Pogled i suza rekoše sve. Ribar: “Zar i on?” Tito: “Da, na Kolašinu. Hoćeš li moći otvoriti i voditi zasjedanje?” Ribar: “Svaka revolucija nosi svoje žrtve. Hoću, moram, to od mene traže i Ivo i Jurica.”
Svake godine na Dan mrtvih palim svijeće na grobu svojih roditelja, ali i na Ribarev i Nazorov – ponosa svakog poštenog građana ove zemlje.
Zapalio sam im svijeće i 1991. g. Jedna svijeća, a nas dvoje – sestra i ja.
Danas ih ima nešto više. Poneko se sjeti. Poneko se sjeti, al’ nema kome reći da je to bila vojska koja nam donese slobodu. Prvu federalnu državu Hrvatsku u sastavu federativne države Jugoslavije. Državu koja nam uspostavi današnje granice vrativši poklonjenu Dalmaciju pripojivši Istru, Međimurje, Baranju i Srijem.
Gojko Maričić