(english / srpskohrvatski)

 

1) MOČ: Izjava povodom događaja u Boliviji (Mreža intelektualaca, umetnika i društvenih pokreta za odbranu čovečanstva – ogranak za Srbiju, 14. Novembra 2019.)

2) Srđa [Popović] protiv Moralesa: Uloga Srba u bolivijskoj revoluciji (Vladimir Sudar, 12.11.2019)

3) Osuda državnog udara u Boliviji (SRP, WFTU)

 

 

 

Mreža intelektualaca, umetnika i društvenih pokreta za odbranu čovečanstva – ogranak za Srbiju, upozorava na ozbiljnost zloslutnjih događaja u Republici Boliviji, izazvanih nakon trijumfa vladajuće stranke i predsednika Eva Moralesa. Šutnja međunarodnih faktora i zavezan jezik medija pred okolnošću da je danas narod Bolivije pretvoren u taoca nedemokratskih i pučističkih snaga podržanih iz inostranstva, predstavlja saučesništvo u ovom brutalnom nasilju nad zemljom i narodom koji se demokratskim sredstvima odupirao imperijalizmu i kolonijalizmu.

Podrška građana Bolivije predsedniku Moralesu proističe iz rezultata koji nisu mogli biti ignorisani ni u izveštaju Centra za ekonomska i politička istraživanja (CEPR) u Vašingtonu, u kome se između ostalog ističe: „Bolivija je napredovala mnogo brže u poslednjih osam godina nego u bilo kom periodu u poslednje tri i po decenije“. Egzaktni ekonomski podaci ukazuju da je u vreme vlasti Moralesa u Boliviji drastično smanjena nejednakost, da je siromaštvo smanjeno za 25%, a ekstremno siromaštvo je opalo za 43%. Društvena potrošnja je povećana za više od 45%, a realna minimalna plata porasla je za 87,7%. Raspoložive rezerve strateški važnog resursa u vidu, čak polovine svetskih nalazišta litijuma u ovoj zemlji, krupan je motiv velike imperije da obezbedi poslušnu vlast gazeći izraženu volju naroda, kako bi posredstvom iznajmljenih podanika neometano raspolagala tuđim bogatstvom.

Dosadašnji, antidemokratski, rasistički i nasilnički karakter učesnika protesta sa eksponiranom zavereničkom klikom, rešenom da u izdaji izražene volje birača i interesa naroda traži svoju pobedu, nakon izvedenog puča, preti još brutalnijom eskalacijom nasilja, progona i pljačke.

Veštački izazvana kriza rezultirala je neuspehom u pokušaju formiranja prelazne vlade zbog nedostatka kvoruma i neophodne podrške legalnih predstavnika naroda, pa se pribeglo samoproglašenju predsednika senata i privremenog predsednika države iz redova ekstremne desnice. U funkciji sprovođenja pučističke diktature, stavljene su bolivijske oružane snage predvođene generalom Viliamsom Kalimanom kao i pojedina pobunjenička policijska tela kojima koordinira bivši predsednik Jorge Kuiroga i sam promoter državnog udara Karlos Gisbert, koji se potvrdio kao teroristički propagator.

Neodrživa je tišina svetskih medija pred nasiljem, pretnjama i gušenjem svakog oblika slobodnog i nezavisnog izveštavanja o stanju u ovoj zemlji nakon izvedenog puča. Neodrživa je tišina pred stravičnim nasiljem nad novinarima i članovima njihovih porodica koji s pravom strahuju za svoje živote.

Stoga, pozivamo međunarodnu zajednicu, svetsku javnost, regionalne vlade latinoameričkog kontinenta i njihove institucionalne i pravne mehanizme da demistifikuju karakter pučističkog varvarstva nad građanima koji su se izražavajući svoje biračko pravo našli na nišanu proameričkih imperijalističkih činilaca, što može imati nepredvidljive i dalekosežne posledice po mir i bezbednost u Boliviji i čitavom kontinentu.

U Beogradu 14. Novembra 2019.
PREDSEDNIK UO
Ratko Krsmanović

 

 

 

 

Piše Vladimir Sudar, 12.11.2019

 

Nerealan odraz u ogledalu

„Kada je reč o Boliviji, vojska je posle demokratskih izbora naterala demokratski izabranog predsednika da podnese ostavku i pitanje je da li će se novi izbori raspisati nakon ovog „demokratskog puča“ i da li će oni biti stvarno slobodni“, ocenjuje Malagurski.

„Apsolutno se vidi pečat Srđe Popovića u svim zemljama gde Amerika pokušava da izdejstvuje nekakve promene protiv vođa koji pokušavaju da vode suverenu politiku u korist svog naroda“, ističe sagovornik Sputnjika.

 

„U Boliviji, konkretno, Evo Morales je uspeo da smanji siromaštvo za nekih 40 odsto, a ekstremno siromaštvo čak za 60 odsto, i to su sve pozitivni rezultati koje donedavno čak ni ’Vašington post‘ nije krio“, dodaje naš sagovornik.

„Međutim, Srđa Popović je na neki način doživeo neuspeh, zato što on uglavnom sprovodi akcije koje su usmerene protiv naroda, odnosno obmanjuje narod, a ovde je morala vojska da se umeša, inače, verovatno, ne bi mogli da svrgnu Eva Moralesa. Zato su, praktično, morali da pribegnu vojnom puču, jer propaganda po modelu ’Kanvasa‘ nije uspela u Boliviji“, smatra Malagurski.

Kad je reč o Popovićevoj izjavi — da bi mogao da sruši čak i Vladimira Putina, Malagurski konstatuje da čovek ima nerealno viđenje samog sebe, jer ni u Boliviji nije uspeo.

Od propasti „Otpora“, do Nobelove nagrade

Istoričar doktor Čedomir Antić, jedan od lidera studentskih protesta 1996. i 1997. godine, kaže da ljudi poput Srđe Popovića ne predstavljaju nasleđe studentskih protesta iz devedesetih i podseća da je on bio aktivista Demokratske stranke, koji je postao aktivan u „Otporu“ tek kad je „Otpor“ postao narodni pokret.

Antić dodaje da je „Otpor“ počeo delovanjem jedne grupe studenata koja je htela da se suprotstavi režimu na fakultetima, da bi ubrzo prerastao u narodni pokret, koji je posle 1999. godine počeo da prima veliki novac iz SAD i EU.

„To je bilo legitimno u Miloševićevoj Srbiji, zato što je Milošević prigrabio sav novac od Saveza komunista Srbije i SSRN-a za svoju partiju, dok je opoziciju ostavio, praktično, na prosjačkom štapu“, smatra Antić.

Međutim, posle 5. oktobra dolazi do kompromitacije „Otpora“, počevši od marginalizacije njegovih heroja iz Požarevca i Srema, do aktivacije „nekih ljudi koji su hteli da budu pomoćnici konzula ili članovi upravnih odbora“, ističe Antić i podseća da je „Otpor“ postao politička partija.

„’Otpor‘ je poražen na izborima 2003. godine, krijući se iza Čedomira Čupića i još desetak naših profesora. Onda je Popović napravio tu organizaciju i prosto smo osuđeni da čitamo o tom čoveku koji dobija važne uloge na stranim univerzitetima i svake godine je, maltene, kandidat za Nobelovu nagradu za mir“, kaže Antić.

„Borci za slobodu“

„Međutim, nije Srđa Popović prodao kuću svog dede, pa uložio novac u ’Kanvas‘“, dodaje Antić.

„Problem je što ti ljudi predstavljaju jednu politiku. Ko to plaća, ja u to neću da ulazim, ali ono što je loše je da oni predstavljaju jedan segment delovanja SAD“, naglašava Antić.

„Tragedija je što su takvi ljudi bili poslanici u našem parlamentu“, ocenjuje naš sagovornik i postavlja pitanje — u kojoj je od dvadesetak država gde su oni „izvozili revolucije“ uspostavljena demokratija.

Takođe, smatra Antić, pitanje je da li Srbiji uopšte treba tako nešto, jer Srbija je oduvek bila utočište slobodnima i podržavala je Garibaldija kada su velike sile htele da ga proglase teroristom, u ondašnjem smislu te reči.

„Imamo situaciju gde se takvi ljudi predstavljaju kao borci za slobodu, što oni nisu“, ističe Antić i dodaje da su oni borci za jednu stranu u velikom sukobu koji traje, a to je strana koja prihvata demokratiju samo kada odgovara njenim imperijalnim ciljevima, i to je strana koja je bombardovala Srbiju.

Skaradno i jezivo

Iako Antić smatra da su levičarske vlade u Latinskoj Americi donele više štete nego koristi, one su, ipak, odraz demokratske volje naroda tih zemalja, a uz to nisu povele ni svetski rat niti su napale ikoga ili inicirale terorizam.

Zbog toga mu nije jasno zašto se pojedini srpski mediji ponose delovanjem Srđe Popovića i „Kanvasa“.

„Mi danas treba da se ponosimo — čime? Time što su neka vrsta prethodnice CIA i vojnih službi nekakvi naši veterani iz ’Otpora‘? Ja mislim da je to potpuna besmislica i da je to, prosto, skaradno, ta želja da se neko fotografiše u sukobu o kome ne zna ništa i u kome određuje stranu prema tome ko mu daje novac. To je jezivo“, kaže Antić.

„Ne samo da ugled Srbije u svetu nije povećan delovanjem ’Kanvasa‘, nego je i dodatno smanjen“, zaključio je Antić.

 

 

 

OSUDA DRŽAVNOG UDARA U BOLIVIJI

14. studenoga 2019. / SRP 

 

Socijalistička radnička partija Hrvatske priključuje se osudama državnog udara izvršenog u Boliviji, a kojeg osuđuju sve progresivne sindikalne organizacije, mirovne udruge i političke partije socijalističkog, radničkog i komunističkog predznaka.