24. јул 2020. Москва
Руско историјски друштво Државног централног музеја савремене уметности Фондације "Историја Отаџбине" је позвало представнике Беофорума на онлајн Округли сто о Путу до победе, друштвено-политички и научни значај циклуса путујућих изложби за 75. годишњицу ослобођења народа Европе од нацизма. У име Беофорума учествовао је заменик председника Беофорума, амбасадор Раде Дробац.
Излагање амбасадора Радета Дробца:
Драге колеге,
Желео бих да захвалим организаторима овог округлог стола на позиву представнику Београдског форума и да узмем учешће и да поздравим овакав скуп посвећен очувању историјског сећања о Другом светском рату и, истовремено, супротстављању покушајима ревизије исхода тог рата и рехабилитације нацизма.
Драге колеге, током тог несрећног рата, у мултинационалној и мултиконфесионалној земљи, каква је била Југославија, српски народ је био језгро изузетно снажног отпора против нацизма. Много је Срба изгубило своје животе током те дуге четири године у борбама против фашиста. Поред тога, стотине хиљада њих изгубило је своје животе у концентрационим логорима на територији Југославије и у суседним земљама, као жртве стравичног и бруталног истребљења од стране окупационих снага у нашој земљи, у концентрационим логорима у иностранству и, посебно, у марионетској злочиначкој држави под називом "Независна држава Хрватска" која је основана на делу земље зване Хрватска, након уласка фашиста у нашу државу. Само у концентрационом логору Јасеновац у тој злочиначкој држави током његовог постојања убијено је око 700.000 Срба, око 33.000 Јевреја и око 80.000 Рома, сви су били цивили, а међу њима било је много жена и, још горе, деце.
У вези са савременим идентитетом народа Европе и Другог светског рата и историјског искуства XX века, можда је неопходно да вас подсетим да није само Немачка окупирала Југославију, већ су делови земље били под окупацијом Италије, Мађарске и Бугарске. Делови њене територије дату су народима који су били пријатељски настројени према фашистима, попут Хрвата у Независној Држави Хрватској или Албанаца на Косову и Метохији, које је формално било под Италијом, али где су Албанци угњетавали српско становништво без мере или ограничења. Важно је знати да је током Другог светског рата ту покрајину напустило више од 120.000 Срба, како би избегли убиства и терор од стране Албанаца.
Након завршетка Другог светског рата било је мање-више јасно ко је имао позитивну а ко негативну улогу у том рату и шта се заиста догодило у нашој земљи и Европи.
Да ли је и данас тако? Само направимо кратак преглед ствари. Немачка је предводник демократије, економски лидер Европске уније, политички веома утицајна у Европи и нарочито у Европској унији. Али, веома чудно, у односу на Југославију, Немачка је била међу земљама које су се највише доприносиле у њеном насилном разбијању подржавајући кога- исте партнере из периода Другог светског рата - Хрвате и Албанце и, против кога – Срба. Хрватска је данас независна држава, чланица ЕУ, све време критикујући Србију, Албанци са Косова и Метохије, после војне агресије НАТО на Југославију (можемо слободно рећи Србије), управо због питања Косова, покушавају да отму ту српску покрајину од остатка земље и да успоставе сопствену државу на српском тлу, као први корак ка формирању „Велике Албаније“ или, како они кажу „историјске Албаније“. Уз помоћ Немачке (можемо слободно рећи ЕУ), наравно.
Ко су опет лоши момци - Срби природно, као током Другог светског рата.
Драге колеге,
Окупили смо се овде да разговарамо о ревизији исхода Другог светског рата и рехабилитацији нацизма. Опростите ми ако нисам испунио ваша очекивања, али постоји ли бољи пример повратка исте политике и истих актера из времена Другог светског рата, можда без формалне ревизије историје, али још опасније, са ревизијом чињеница на терену без узнемиравања света, али уз постизање истих циљева у новим околностима и окружењу. Надам се да ће овај кратки преглед допринети да боље схватите савремену ситуацију у нашем региону и Европи.
Хвала на пажњи.
Statement of Mr. Rade Drobac at the Round Table "The Path to Victory. Socio-Political and Scientific Significance of the cycle of traveling exhibitions for the 75th anniversary of the liberation of the peoples of Europe from Nazism"
Organizers of this Round table are The State Central Museum of Contemporary History of Russia, Russian Historical Association "History of Motherland" Fund, Moscow, 24th of July 2020.
Ladies and Gentleman,
Dear colleagues,
I would like to thank the organizers of this round table for the invitation of the representative of the Belgrade Forum to it, and to very welcome such a gathering dedicated to the maintenance of historical memory about the World War II and, in the same time, to the counteracting to the attempts of rewriting the outcome of that war and the rehabilitation of Nazism.
Dear colleagues, during that unfortunate war, in the multinational and multi confessional country, as Yugoslavia was, Serbian people were the core of the very strong resistance against the Nazism and a lot of them lost their lives in the combats against the fascists during long four years. Moreover, some hundred thousands of them lost their lives in the concentration camps on the territory of Yugoslavia and in neighboring countries, victims of the extreme and brutal extermination of the occupation forces in our country, in the concentration camps abroad and, especially, in the puppet criminal State, established in the part of the country called Croatia, under the name “Independent State of Croatia”, after the entrance of the fascists in our country. Only in the concentration camp of Jasenovac in that criminal state about 700.000 Serbs were killed during its existence, some 33.000 of Jews and about 80.000 Roma, all civilians, and between them a lot of women and, even worse, children.
In connection with the contemporary identity of the peoples of Europe and the World War II and the historical experience of the XX century, it is maybe necessary to remind to you that Yugoslavia was occupied not only by Germany, but parts of the country were under the occupation of Italy, Hungary and Bulgaria. Parts of its territory were given to the friendly population toward fascists, such to Croats in the Independent State of Croatia or to Albanians in Kosovo and Metohija, that was formally under Italy but where Albanians persecuted the Serbian population without limits or restrictions. It is important to know that during World War II more than 120.000 Serbs left that province, in order to escape the killings and terror of Albanians over them.
After the end of the World War II it was more or less evident who has the positive and who the negative role in that war and what really happened in our country and in Europe.
Is it the same today? Just make a short overlook. Germany is the champion of democracy, economic leader of the European Union, politically very influent in Europe and especially in the European Union but, very strange, relating to Yugoslavia, Germany was among the most involved countries in its violent destruction supporting who – the same partners from the period of World War II – Croats and Albanians and, against who – Serbs. Croatia is today independent country, member of the EU, all the time criticizing Serbia; Albanians from Kosovo and Metohija, after the military aggression of NATO against Yugoslavia, precisely over Kosovo issue (we can openly say Serbia), are trying to take away that Serbian province from the rest of the country and establish on the Serbian soil their own State, as the first step of the formation of the “Big Albania” or, as they say “historical Albania”. With the help of Germany (we can openly say EU), of course.
Who are the bad boys again – Serbs naturally, as during the World War II.
Dear colleagues,
We gathered here to discuss about the rewriting the outcome of the World War II and the rehabilitation of Nazism. Forgive me if I didn't match your expectations, but is there better example of the return of the same politics and same actors as in the time of World War II, maybe without formal rewriting of the history but – even more dangerous – rewriting the facts on the ground without alarming the world and achieving the same goals in new circumstances and environment. I hope that this short overview will contribute to you to understand better the contemporary situation in our region and in Europe.
Thank you for your attention.
utorak, 07.. 07. 2020.
Iza ovog obimnog, jedinstvenog dela od 718 stranica, koje je svedočanstvo epske borbe ruskih oslobodilaca, "kriju" se godine istraživanja, a autori su dva Jagodinca: istoričar mr Dejan Tanić, direktor Istorijskog arhiva u ovom gradu, i publicista Zlatomir Lazić. Rusko izdanje, važno za potomke poginulih, u štampi je, dok će izdanje na srpskom jeziku biti urađeno narednog meseca..
Reč je o projektu jedinstvenom u Evropi, jer su prvi put predstavljeni precizni spiskovi svih poginulih crvenoarmejaca na tlu bivše Jugoslavije od septembra 1944. do aprila 1945. godine. Prilikom poslednjih istraživanja, rađenih šezdesetih godina prošlog veka, utvrđeno je da je poginulo 7.878 crvenoarmejaca, od kojih su oko 1.000 njih bila N. N. lica.
IZDAVAČKA kuća "Gambit", publiciste Zlatomira Lazića, tokom pripreme ove važne monografije, radila je u saradnji sa Sergejem Gluščenkom, međunarodnim koordinatorom "Besmrtnog puka" i rusko-srpskom organizacijom "Memorijali".
У рукама читаоца је књига-споменик борцима славне Црвене армије СССР-а палим у борбама за ослобођење Србије и Југославије од фашистичко-нацистичких окупатора у завршници Другог светског рата. На њеним страницама записана су имена хероја којима су вредности слободе и људског достојанства били изнад свих других вредности. Хиљадама километара далеко од своје домовине они су се једнако херојски борили као и на бранику својих домова. Били су вођени свешћу да су слобода, част и достојанство недељиви, да се нико не може осећати потпуно слободним и безбедним док сви народи не буду равноправни и слободни.
Овде су имена преко 11.000 црвеноармејаца-хероја који су се, раме уз раме, са борцима народно-ослободилачке војске и партизанских јединица Југославије (НОВ и ПОЈ) изборили за нашу слободу. А они сами нису је дочекали. Постоји ли јачи или уверљивији начин исказивања солидарности и хуманизма! Постоји ли већа обавеза од памћења тих хероја!
Ова књига угледног српског издавача „Гамбит“, из Јагодине, представља изванредан прилог култури сећања. То је до сада најкомплетнији попис хероја Црвене армије палих у борбама за ослобађање Србије и широм Југославије. Књига се појављује у години када савезници и слободољубиви свет, а посебно Русија и Србија, обележавају 75. годишљицу победе над наци-фашизмом као неупоредиво највећим злом у историји цивилизације. Књига нас опомиње да су српски и руски народ, као и увек у историјски судбоносним биткама и прекретницама, у Европи и свету, били заједно: и као жртве геноцидног безумља нацизма и фашизма и као народи који су, сразмерно својој моћи, дали највећи допринос победи над том немани.
Црвена армија СССР-а и руски народ дали су одлучујући допринос слому наци-фашизма и поднели највеће људске жртве у Другом светском рату. Разуме се, да су све претензије да неко други има веће заслуге за победу савезника у том рату историјски неутемељене, морално нечасне и политички мотивисане што је случај и са свим другим покушајима ревизије историје. После руског и пољског народа, српски народ је поднео највеће жртве током Другог светског рата. Немерљив је његов допринос победи савезника јер је чинио огрому већину у саставу НОВ и ПОЈ и током четворогодишње народно-ослободилачке борбе на подручју Југославије везивао од 12 до 16 фашистичко-нацистичких дивизија.
Не сме се заборавити да су те жртве и допринос победи над наци-фашизмом, такође, уграђени у темеље мира, безбедности и сарадње савремене Европе,
укључујући њене институције и интеграциије. Зато, не може бити спорно да у Европи не сме бити места хијерархијском или хладно-ратовском поимању односа међу државама и народима, политици интервенционизма, сфера утицаја, реваншизма, санкција, или двоструких стандарда.
Ова књига је још једно сведочанство да су српски и руски народ више од савезника. То су братски нарди истих корена, културе, морала и односа према слободи. Како за себе, тако и за друге народе. Посвећеношћу и уздизањем сећања на пале Црвеноармејце творци ове књиге поручују садашњим и будућим генерацијама да наставе да поштују историју, истину и достојанство јер су то услови слободе и напретка. Историјска искуства су једини поуздани ослонац за поглед у будућност мира и истинског напретка.
Победа над наци-фашизмом остварена је пре заједничком борбом савезника против сила осовине. За то треба захвалити реализму лидера антихитлеровске коалиције, заједничким напорима савезника, њиховој спремности да усклађују различите интересе. То је, коначно, резултирало у постизању мира и историјски значајних договора који су сублимирани у Повељи Уједињених нација. У ово време продубљивања подела и неповерења на глобалном плану, обезвређивања међународног права и институција светског поретка заснованог на резултатима Другог светског рата, та искуства могла би да буду инспирација и дуг за обнову дијалога на врху сталних чланица Савета безбедности УН, за реафирмацију партнерства и равноправности, за враћање вере у мирну и просперитетну будућност човечанства.
Живимо у времену када се као малигно ткиво проширује и продубљује ревизија историје и кривотворења узрока, одговорности и последица Првог и Другог светског рата. С једне стране видна су настојања да се умањи одговорност одговорних за холокауст и друге врсте геноцида, а с друге стране, да се умањи одлучујући допринос СССР-а и Црвене армије слому фашизма и нацизма. Посебан облик ревизије историје представљају покушаји да се квислиншки режими, фашистичке формације и творевине, колаборационисти свих боја, представе као легитимне, народне па чак и као антифашистичке снаге.
У ревизију историје ангажовани су квази-историчари, квази-уметници, медији за масовно информисање и многе друге видљиве и невидљиве полуге и механизми. У многим земљама Западне Европе (ЕУ) у ревизију су увечене и државне и институције, као што су парламенти, затим, Европски парламент (ЕП), Парламентарна скупштина СЕ и друге у којима се усвајају документаа о изједначавању одговорности фашистичких агресора и жртава агресије. То потврђује да процес ревизије историје није спонтан, да се систематски охрабрује уз наглашено коришћење антикомунистичке реторике и да се у све то улажу велика средства. На другој страни, исте те земље у Генералној скупштини УН гласају против докумената којима се осуђују рехабилитација нацистичких и фашистичких идеолога и вођа, јединица и сарадника окупатора, пораст неофашизма и неонацизма, расизма, и других облика екстремизма и дискриминације. Посебно забрињава продор ревизије историје у уџбенике свих нивоа образовања.
Ова књига је изузетан пример како се активним односом и стрпљивим истраживањем даје допринос неговању културе сећања, очувању истине о узроцима, одговорностима и тековинама Другог светског рата, допринос поштовању хероја палих за слободу, памћењу преко педесет милиона жртава наци-фашизма.
Још је много задатака у одбрани од политике прекрајања историје. Ова књига треба да буде инспирација како данашњим тако и будућим истраживачима да се посвете остваривању сличниох пројеката. Они су потребни као брана против кривотворења и манипулација, као дуг према херојима одбране и жртвама тако и као превенција од новог зла, као прилог очувању таквих тековина као што су мир, међународно право и систем Уједињених нација.
Издавачка кућа «Гамбит» заслужује велико признање за за успешно истраживање и велики издавачки успех, а ова јединствена књига - да се нађе у свим месним и школским библиотекама и породицама широм Србије, Русије и бивших југословенских република.
Предговор за књигу-попис Црвеноармејаца палих у борбама за ослобођење Југославије од фашистичких окупатора, аутора Златомира Лазића