Subject: Novi tekst na ARTEL_GEOPOLITIKA:
Dr Milan Tepavac- Amerika ne priznaje
Stalni medjunarodni krivicni sud
Date: Fri, 10 May 2002 15:28:06 -0700
From: "Artel"
by
www.artel.co.yu
office@...
Datum:10 maj 2002
Amerika ne priznaje Stalni Medjunarodni krivicni sud
Dr Milan Tepavac
miltep@...
Beograd, 10 maj 2002
Sjedinjene Ameri?ke Dr?ave su definitivno odlu?ile
da ne ratifikuju Statut Medunarodnog krivi?nog suda
(MKS), te, na taj na?in, ne?e priznavati ovaj sud.
Ni finansiranje tog suda niti bilo kakav vid
saradnje sa njim ne dolazi u obzir. Americki
vlastodrsci su ovu odluku saopstili generalnom
sekretaru Ujedinjenih nacija ovih dana upravo kada
su poja?ali svoj pritisak na Jugoslaviju da mora da
udovolji svim zahtevima njihovog ilegalnog "suda",
takozvanog Medunarodnog tribunala za prethodnu
Jugoslaviju, na prvom mestu isporu?ivanje svih koje
"tribunal" zahteva i predaju svih dokumenata koje
dr?ava Jugoslavija ima a relevantni su za
"tribunal"! Isti njihov ambasador koji vrslja po
Jugoslaviji, preti i ucenjuje, Pierre-Richard
Prosper, po svetu objasnjava zasto su SAD
kategori?no protiv MKS!!
Osnovne karakteristike ovog suda
Statut MKS usvojen je na diplomatskoj konferenciji
UN u Rimu 1998. godine. Posto je ovih dana polo?en
sezdeseti ratifikacioni instrument, Statut stupa na
snagu 1. jula ove godine. Jugoslavija je Statut
ratifikovala 22.juna 2001, a objavljen je u
"Slu?benom listu SRJ", br. 5 od 27. juna 2001.
Sediste suda bi?e u Hagu. Prema ?lanu 5 Statuta,
ovaj sud ima nadle?nost u pogledu slede?ih krivi?nih
dela: genocida, zlo?ina protiv ?ove?nosti, ratnih
zlo?ina i agresije kako su ova medunarodna krivi?na
dela definisana u Statutu. Ustvari, sud nema
nadle?nosti u pogledu agresije, jer je to pitanje
odgo?eno za sedam godina nakon strupanja na snagu
Statuta posto se na diplomatskoj konferenciji nije
mogla posti?i saglasnost niti oko definicije
agresije, niti oko nadle?nosti suda u pogledu ovog
najte?eg medunarodnog krivi?nog dela iz koga ustvari
proisti?u sva ostala navedena dela. Ponovilo se,
ustvari ono, sto su autori takozvanog Medunarodnog
krivi?nog suda za prethodnu Jugoslaviju (ICTY)
zlonamerno - anticipiraju?i agresiju na Jugoslaviju
- smislili: isklju?iti nadle?nost suda u pogledu
agresije! tako da velike sile, pre svih SAD, mogu da
rade sta ho?e. Svidalo se to nekome ili ne, Karla
del Ponte je formalno u pravu kada veli da ICTY nije
nadle?an za agresiju NATO pakta na Jugoslaviju, ali
jeste za, recimo, ubistvo nekog civila ili paljevinu
ku?e, silovanje...Tako su hteli kreatori ICTY i tako
su zapisali u njegovom statutu!
Kada se govori o MKS treba imati na umu da je on,
prema ?lanu 11 Statuta, nadle?an samo u pogledu onih
navedenih medunarodnih krivi?nih dela koja su
u?injena nakon stupanja na snagu Statuta, to jest
nakon 1. jula 2002. Ono sto se dogodilo pre toga
nije u nadle?nosti ovog suda. Pojela maca. Nema veze
Hirosima, nema veze Hagasaki, nema veze Drezden,
nema veze Vijetnam, nema veze Kambod?a, nema veze
Indonezija, nema veze Isto?ni Timor, nema veze
Grenada, nema veze Panama, nema veze agresija na
Jugoslaviju, nema veze secesionisti?ki ratovi u
Jugoslaviji (unutrasnja agresija), nema veze
Avganistan, nema veze D?enin. Ima veze samo Srbi i
Ruanda! - Dakle, nije usvojen princip da je uslov za
krivicnu odgovornost pred ovim sudom opsti princip
krivi?nog prava da je u vreme izvrsenja krivi?nog
dela odre?eno ponasanje bilo inkriminisano kao
krivi?no delo, nego stupanje na snagu Statuta. Prema
tome, oni koji su do 1.jula 2002. po?inili ili
nameravaju da ?ine bilo koje od navedenih krivi?nih
dela ne treba da strahuju od ovog suda! Ponovimo da
je sud nadle?an u pogledu genocida, zlo?ina protiv
?ove?nosti i ratnih zlo?ina onako kako su ova
krivi?na dela formulisana u Statutu (clanovi 6, 7 i
8). Ali, ?lan 21 ovlascuje sud da primenjuje i druge
izvore me?unarodnog prava kada sud na?e da
formulacije iz Statuta nisu adekvatne. Ovo je, ?ini
mi se, dosta interesantna odredba koja omogu?uje da
sud, ustvari, mo?e da primenjuje opste medunarodno
krivi?no pravo pri donosenju svojih odluka.
Razila?enje saveznika
Po pitanju ovog suda doslo je do otvorenog
neslaganja, pa i sukoba, izme?u Sjedinjenih Dr?ava s
jedne, i Kanade i dr?ava ?lanica Evropske unije s
druge strane. Kanada ne samo da je ratifikovala
Statut nego je bila jedan od inicijatora ?itavog
nastojanja da se osnuje jedan stalni me?unarodni
krivi?ni sud. Sve ?lanice EU su tako?e me?u prvima
ratifikovale Statut, uklju?uju?i ?ak i Veliku
Britaniju i Nema?ku. Amerikanci su se ?itavo vreme
dr?ali rezervisano prema samoj ideji osnivanja
ovakvog suda. Oni su u?estvovali i na osniva?koj
konferenciji u Rimu, ali ne da bi doprineli
ostvarivanju ideje koja je stara par vekova me?u
me?unarodnim pravnicima, nego da bi minirali tu
ideju. Ali, to im je samo delimi?no poslo za rukom
(na primer fakti?no isklju?ivanje agresije iz
nadle?nosti suda). Pod velikim pritiskom saveznika
predsednik Klinton je ?ak i potpisao Statut, ali je
i tom prilikom dao na znanje da ga ne?e slati na
ratifikaciju u Senat ne samo zato sto mu je bilo
dobro poznato da Senat ne?e ni da ?uje za
ratifikaciju, nego i zato sto ni njegova
administracija nije bila za ratifikaciju. Predsednik
Bus i njgova administracija ne samo da su obavestile
generalnog sekretara UN da ne nameravaju da priznaju
MKS, nego su u?inili i potez bez presedana u
me?unarodnom pravu i me?unarodnim odnosima:
obavestili su UN da "povla?e potpis" Klintona sa
Statuta! Ovo je izazvalo pravi revolt saveznika, a
naro?ito hiljada i hiljada raznih medunarodnih
organizacija "za zastitu ljudskih prava" koje su
bile glavni proponenti osnivanja MKS, prave?i
pritisak na svoje dr?ave. Amerikanci svoj odbojan
stav objasnjavaju tako sto vele da sud mo?e da
ugrozi nacionalne interese SAD, mo?e biti politicki
motivisan, da mogu biti ugro?eni americki
funkcioneri i gra?ani, a naro?ito njihovi vojnici.
Zato su SAD ne samo protiv MKS, vec u Kongresu je
predlog zakona kojim se predvi?a mogu?nost da
predsednik mo?e narediti i upotrebu sile protiv
svake one dr?ave koja bi za ra?un tog suda uhapsila
Amerikanca kao i mogu?nost drugih mera protiv takve
dr?ave, kao sto je uskra?ivanje ekonomske i vojne
pomo?i svakoj zamlji koja ratfikuje pristupanje ovom
sudu! Od svake dr?ave, na ?ijoj se teritoriji nalaze
trupe SAD po bilo kom osnovu tra?ice se da se
obave?u da ne?e saradivati sa MKS kada se radi o
Amerikancima.
Rusija, Kina...
Rusija i Kina nisu tako kategori?no protiv MKS, ali
nisu ni za njega. Igraju nekakvu ?udnu igru tako sto
ne nastupaju otvoreno protiv suda, ali ne predla?u
njegovu ratifikaciju. Putin se plasi da bi zbog
?e?enije mogao da do?ivi sudbinu Slobodana
Milosevica, a bogami i Kinezi imaju razloga za
strahovanje zbog pitanja ljudskih prava tamo kod
njih...Dakle, sa ovakvim odnosom SAD, Rusije i Kine
prema ovom sudu ostaje otvoreno pitanje kako ?e
uopste ta institucija da proradi i kako ?e u praksi
funkcionisati. Ostaje, dakle, da vreme poka?e da li
su kreatori ove institucije idealisti ili su ipak u
kakvoj-takvoj saglasnosti sa politi?kom realnos?u
savremenog sveta.
Dr Milan Tepavac- Amerika ne priznaje
Stalni medjunarodni krivicni sud
Date: Fri, 10 May 2002 15:28:06 -0700
From: "Artel"
by
www.artel.co.yu
office@...
Datum:10 maj 2002
Amerika ne priznaje Stalni Medjunarodni krivicni sud
Dr Milan Tepavac
miltep@...
Beograd, 10 maj 2002
Sjedinjene Ameri?ke Dr?ave su definitivno odlu?ile
da ne ratifikuju Statut Medunarodnog krivi?nog suda
(MKS), te, na taj na?in, ne?e priznavati ovaj sud.
Ni finansiranje tog suda niti bilo kakav vid
saradnje sa njim ne dolazi u obzir. Americki
vlastodrsci su ovu odluku saopstili generalnom
sekretaru Ujedinjenih nacija ovih dana upravo kada
su poja?ali svoj pritisak na Jugoslaviju da mora da
udovolji svim zahtevima njihovog ilegalnog "suda",
takozvanog Medunarodnog tribunala za prethodnu
Jugoslaviju, na prvom mestu isporu?ivanje svih koje
"tribunal" zahteva i predaju svih dokumenata koje
dr?ava Jugoslavija ima a relevantni su za
"tribunal"! Isti njihov ambasador koji vrslja po
Jugoslaviji, preti i ucenjuje, Pierre-Richard
Prosper, po svetu objasnjava zasto su SAD
kategori?no protiv MKS!!
Osnovne karakteristike ovog suda
Statut MKS usvojen je na diplomatskoj konferenciji
UN u Rimu 1998. godine. Posto je ovih dana polo?en
sezdeseti ratifikacioni instrument, Statut stupa na
snagu 1. jula ove godine. Jugoslavija je Statut
ratifikovala 22.juna 2001, a objavljen je u
"Slu?benom listu SRJ", br. 5 od 27. juna 2001.
Sediste suda bi?e u Hagu. Prema ?lanu 5 Statuta,
ovaj sud ima nadle?nost u pogledu slede?ih krivi?nih
dela: genocida, zlo?ina protiv ?ove?nosti, ratnih
zlo?ina i agresije kako su ova medunarodna krivi?na
dela definisana u Statutu. Ustvari, sud nema
nadle?nosti u pogledu agresije, jer je to pitanje
odgo?eno za sedam godina nakon strupanja na snagu
Statuta posto se na diplomatskoj konferenciji nije
mogla posti?i saglasnost niti oko definicije
agresije, niti oko nadle?nosti suda u pogledu ovog
najte?eg medunarodnog krivi?nog dela iz koga ustvari
proisti?u sva ostala navedena dela. Ponovilo se,
ustvari ono, sto su autori takozvanog Medunarodnog
krivi?nog suda za prethodnu Jugoslaviju (ICTY)
zlonamerno - anticipiraju?i agresiju na Jugoslaviju
- smislili: isklju?iti nadle?nost suda u pogledu
agresije! tako da velike sile, pre svih SAD, mogu da
rade sta ho?e. Svidalo se to nekome ili ne, Karla
del Ponte je formalno u pravu kada veli da ICTY nije
nadle?an za agresiju NATO pakta na Jugoslaviju, ali
jeste za, recimo, ubistvo nekog civila ili paljevinu
ku?e, silovanje...Tako su hteli kreatori ICTY i tako
su zapisali u njegovom statutu!
Kada se govori o MKS treba imati na umu da je on,
prema ?lanu 11 Statuta, nadle?an samo u pogledu onih
navedenih medunarodnih krivi?nih dela koja su
u?injena nakon stupanja na snagu Statuta, to jest
nakon 1. jula 2002. Ono sto se dogodilo pre toga
nije u nadle?nosti ovog suda. Pojela maca. Nema veze
Hirosima, nema veze Hagasaki, nema veze Drezden,
nema veze Vijetnam, nema veze Kambod?a, nema veze
Indonezija, nema veze Isto?ni Timor, nema veze
Grenada, nema veze Panama, nema veze agresija na
Jugoslaviju, nema veze secesionisti?ki ratovi u
Jugoslaviji (unutrasnja agresija), nema veze
Avganistan, nema veze D?enin. Ima veze samo Srbi i
Ruanda! - Dakle, nije usvojen princip da je uslov za
krivicnu odgovornost pred ovim sudom opsti princip
krivi?nog prava da je u vreme izvrsenja krivi?nog
dela odre?eno ponasanje bilo inkriminisano kao
krivi?no delo, nego stupanje na snagu Statuta. Prema
tome, oni koji su do 1.jula 2002. po?inili ili
nameravaju da ?ine bilo koje od navedenih krivi?nih
dela ne treba da strahuju od ovog suda! Ponovimo da
je sud nadle?an u pogledu genocida, zlo?ina protiv
?ove?nosti i ratnih zlo?ina onako kako su ova
krivi?na dela formulisana u Statutu (clanovi 6, 7 i
8). Ali, ?lan 21 ovlascuje sud da primenjuje i druge
izvore me?unarodnog prava kada sud na?e da
formulacije iz Statuta nisu adekvatne. Ovo je, ?ini
mi se, dosta interesantna odredba koja omogu?uje da
sud, ustvari, mo?e da primenjuje opste medunarodno
krivi?no pravo pri donosenju svojih odluka.
Razila?enje saveznika
Po pitanju ovog suda doslo je do otvorenog
neslaganja, pa i sukoba, izme?u Sjedinjenih Dr?ava s
jedne, i Kanade i dr?ava ?lanica Evropske unije s
druge strane. Kanada ne samo da je ratifikovala
Statut nego je bila jedan od inicijatora ?itavog
nastojanja da se osnuje jedan stalni me?unarodni
krivi?ni sud. Sve ?lanice EU su tako?e me?u prvima
ratifikovale Statut, uklju?uju?i ?ak i Veliku
Britaniju i Nema?ku. Amerikanci su se ?itavo vreme
dr?ali rezervisano prema samoj ideji osnivanja
ovakvog suda. Oni su u?estvovali i na osniva?koj
konferenciji u Rimu, ali ne da bi doprineli
ostvarivanju ideje koja je stara par vekova me?u
me?unarodnim pravnicima, nego da bi minirali tu
ideju. Ali, to im je samo delimi?no poslo za rukom
(na primer fakti?no isklju?ivanje agresije iz
nadle?nosti suda). Pod velikim pritiskom saveznika
predsednik Klinton je ?ak i potpisao Statut, ali je
i tom prilikom dao na znanje da ga ne?e slati na
ratifikaciju u Senat ne samo zato sto mu je bilo
dobro poznato da Senat ne?e ni da ?uje za
ratifikaciju, nego i zato sto ni njegova
administracija nije bila za ratifikaciju. Predsednik
Bus i njgova administracija ne samo da su obavestile
generalnog sekretara UN da ne nameravaju da priznaju
MKS, nego su u?inili i potez bez presedana u
me?unarodnom pravu i me?unarodnim odnosima:
obavestili su UN da "povla?e potpis" Klintona sa
Statuta! Ovo je izazvalo pravi revolt saveznika, a
naro?ito hiljada i hiljada raznih medunarodnih
organizacija "za zastitu ljudskih prava" koje su
bile glavni proponenti osnivanja MKS, prave?i
pritisak na svoje dr?ave. Amerikanci svoj odbojan
stav objasnjavaju tako sto vele da sud mo?e da
ugrozi nacionalne interese SAD, mo?e biti politicki
motivisan, da mogu biti ugro?eni americki
funkcioneri i gra?ani, a naro?ito njihovi vojnici.
Zato su SAD ne samo protiv MKS, vec u Kongresu je
predlog zakona kojim se predvi?a mogu?nost da
predsednik mo?e narediti i upotrebu sile protiv
svake one dr?ave koja bi za ra?un tog suda uhapsila
Amerikanca kao i mogu?nost drugih mera protiv takve
dr?ave, kao sto je uskra?ivanje ekonomske i vojne
pomo?i svakoj zamlji koja ratfikuje pristupanje ovom
sudu! Od svake dr?ave, na ?ijoj se teritoriji nalaze
trupe SAD po bilo kom osnovu tra?ice se da se
obave?u da ne?e saradivati sa MKS kada se radi o
Amerikancima.
Rusija, Kina...
Rusija i Kina nisu tako kategori?no protiv MKS, ali
nisu ni za njega. Igraju nekakvu ?udnu igru tako sto
ne nastupaju otvoreno protiv suda, ali ne predla?u
njegovu ratifikaciju. Putin se plasi da bi zbog
?e?enije mogao da do?ivi sudbinu Slobodana
Milosevica, a bogami i Kinezi imaju razloga za
strahovanje zbog pitanja ljudskih prava tamo kod
njih...Dakle, sa ovakvim odnosom SAD, Rusije i Kine
prema ovom sudu ostaje otvoreno pitanje kako ?e
uopste ta institucija da proradi i kako ?e u praksi
funkcionisati. Ostaje, dakle, da vreme poka?e da li
su kreatori ove institucije idealisti ili su ipak u
kakvoj-takvoj saglasnosti sa politi?kom realnos?u
savremenog sveta.