Odgovor predsedniku Republike Serdjo Matareli od strane učesnika i organizatora susreta 'Dani sećanja' - jedan bilans', održan u Torinu 10. februara 2018.god.
Izjava odgovora predsedniku Republike, gospodinu Serdjo Matareli
Učesnici i organizatori susreta 'Dan sećanja' - jedan bilans', koji se danas održava u Torinu, primili su postupak Predsednika Republike povodom obeležavanja godišnjice 10. februara, utemeljene Zakonom u Parlamentu, marta 2004. godine, i upisane u kalendar javnog praznovanja u Republici. Reči najvišeg predstavnika Države plaše nas, ukoliko nisu samo obećanje vodećim ‘elementima’ revanšističke, pa čak i neofašističke propagande.Osim glasnog priznavanja ‘najteže nacifašističke okupacije ovih zemalja’ predsednik Matarela još jedanput upire prstom - kao prema javnoj sramoti – na ‘titinski komunizam’, pokazujući neprihvatljivo nepoznavanje istorijskih činjenica (zadovoljićemo se, na primer, ako samo podsetimo da su uz jedinice jugoslovenskih partizana, još pre Italijana ili nemačkih nacista stajali i borci svih nacionalnosti, takođe neprijatelji; bili su to pre svega Hrvati, ‘ustaše’, slovenački ‘domobrani’, Srbi, ‘četnici’, Albanci, ‘balisti’). Zašto i danas sledimo pogrešan trag, običaj političke upotrebe istorije: one istorije koja je manipulisana, nanovo pisana i ‘prilagođena’ ad usum – prema potrebi.
Rezultati našeg skupa, međutim, potvrđuju još jedanput, da je ona priča o fojbama samo dosledna i prava političko-kulturna operacija potekla uspostavljanjem zakona br. 92/ 2004, koji je doprineo da nastane opšte antikomunističko i antifašističko mišljenje, uverenje okrenuto sećanju na suprotne vrednosti. U toj operaciji, umesto potrebe, iako zakasnele, da odgovornost preuzme Zemlja, ponvo se razglasila samovoljna misao o nevinosti ‘dobrih ljudi Italijana’. Od šefa Države očekivali smo sasvim drugo jemstvo, šta više, istorijsko-politički stavu koji sve više prepoznaje osvajački i opasan povratak fašizma (više nego li – ‘nacionalizma’, kako obazrivo piše Matarela).
Na kraju ovog pisma-apela Predsdniku Države, učesnici velikog torinskog skupa obavezuju se da će nastaviti sa svojim radom, ozbiljnošću, iskrenim svedočenjem i objavljivanjem – razglašavanjem otkrivenog u vrletima istorije. Da bi se na način pravih boraca i poštovalaca tradicije – Resistenze - zarekli, zaključivši da njihovo delo podrazumeva – i borbu:
Sebbene emarginati, e spesso impediti di parlare, ostacolati nella stessa attività di ricerca, gli studiosi e le studiose, oggi presenti a Torino, assieme agli organizzatori e a coloro che ci hanno testimoniato la loro vicinanza e solidarietà si impegnano a continuare il proprio lavoro, con lo studio, la testimonianza, la divulgazione. E la lotta.
Torino, 10 februar 2018.god.
@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@
Izjava predsednika Matarele (izvor):
«Giorno del Ricordo ustanovljen je od Parlamenta da bismo se setili jedne stranice pune zebnje koju je naša Zemlja proživela u Dvadesetom veku. Tragedija je planirana i izazvana željom za očišćenjem na etničkoj i nacionalističkoj osnovi.
Foibe, sa njihovim tovarima smrti, nečuvene surovosti, neopravdane i nepravednog nasilja, to su tragični simboli jednog poglavlja još uvek malo poznatog i stoga doista još nerazjašnjenog koje govori o velikoj patnji stanovništva Istrana, Riječana, Dalmatinaca i prostora dogranične Julije.
Posle vremena najsurovije naci-fašističke okupacije ovih zemalja u kojima su nekada u saživotu dobro opstajali i živeli različiti narodi, kulture, religije, usledilo je nasilje titinovog komunizma, koji se okomio na Italijane koji su tokom dugog vremena, od 1943. do 1945. trpeli strašne represalije.
Takođe su i foibe i prisiljeno iseljavanje postali budućnost zatrovana ogorčenim nastupima, do krajnosti razdraženom ideologijom totalitarizma, koji su obeležili mnoge decenije prošlog stoleća.
Štete prouzrokovane ekstremnim nacionalizmom, etničkom, rasnom ili religioznom mržnjom, ponavljale seu se i u nama mnogo bližim godinama, na Balkanu, uzrokujući bratoubilačke ratove stradanja i nehumano nasilje.
Evropska unija je nastala kako bi se suprotstavila totalitarizmu i nacizmu Dvadesetog veka, perspektiva koja obećava mir, zajednički napredak, u demokratiji i slobodi.
Danas, takođe zahvaljujući Evropskoj uniji u tim ugnjetavanim krajevima razvija se dijalog, saradnja, prijateljstvo među narodima i državama.
Stradanja i nasilja, patnje izbeglica - esula - iz Julije, Istrana, Riječana i Dalmatinaca ne mogu da budu zaboravljeni, umanjeni ili odbačeni. One čine deo, u punom značenju reči, nacionalne isorije i predstavljaju neizbrisivo poglavlje koje nas opominje najtežih iskušenja krajnjeg nacionalizma, etničke mržnje, političke surovosti privržene sistemu vlasti. ».
U Rimu, 9 februara 2018.god.
