Giriamo questa intervista a Kostunica - sperando di poterla tradurre
presto anche in italiano - che contiene, anche tra le righe, molte
informazioni interessanti, negate alla nostra opinione pubblica. Tra
queste:
* Il famoso gruppo di funzionari della Banca Mondiale e del FMI,
"G17", diventerà un partito.
* Si parla della "lustracija" in atto nelle istituzioni
serbe/jugoslave. "Lustracija" e' un termine eufemisticamente adoperato
e lanciato da Bozidar Djelic - uomo dei francesi che prima di andare
in missione "imperiale" post-Milosevic a Belgrado lavorava per
Disneyland... Abbiamo visto tutti come hanno "lustrato" dopo il 5
ottobre le aziende, gli enti ed i ministeri nella Serbia, cacciando i
socialisti ed i sindacalisti con le botte ed i licenziamenti di massa.
La chiamano "lustracija" ma sono *purghe* vere e proprie.
(a cura di Olga ed Andrea)

---

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I02120101.shtml

Glas javnosti, 2.decembar, 2002.

Intervju:

Vojislav Kostunica, predsednicki kandidat
DSS, o izborima, ustavnoj povelji, srpskim
strankama

Demokratske promene koce jaki ljudi na vlasti

Izbore je raspisala Vlada Srbije: ako ne uspeju, Vlada je
odgovorna za to

- Ako se izbori raspisu u nevreme, u vreme kada to nije
moralo, onda je jasno da su prepreke namerno
postavljene. Za to vreme mogla je da se zavrsi ustavna
povelja da bi zemlja mogla da postane clan Saveta Evrope.
Da smo krajem avgusta sve snage tome posvetili, taj posao
bismo zavrsili. Izbori su toboze ranije raspisani da bi se
zavrsili do kraja godine. Medutim, nekima je sasvim
svejedno da li ce Srbija imati predsednika. Smatraju da
nam ne treba niz institucija, sem Vlade i premijera - kaze

Vojislav Kostunica, predsednik SRJ i predsednicki
kandidat DSS-a na izborima 8. decembra.

U intervjuu "Glasu javnosti", Kostunica ukazuje da je u
prethodnom periodu Skupstina tavorila, a da pre toga
dugo nije obrazovan Ustavni sud.

............................

Moguca saradnja

Kako komentarisete najavu da ce G17 Plus da se
transformise u politicku stranku.
- Za mene je pozitivno da oni nemaju potcenjivacki
odnos prema izborima i imaju drugaciji odnos prema
institucijama nego Demokratska stranka. Oni imaju
odgovoran
stav, i to je osnov i za neku saradnju. Mozemo da
razgovaramo, ali ne moramo da se slozimo o svemu. Ali,
u razgovor se ne moze uci unapred ocekujuci da ce druga
strana prihvatiti sve. To je bio nas problem u
komunikaciji sa DS-om.
..............................

Kome je u interesu da ovi izbori propadnu?
- Srbiji je potreban novi ustav, sto podrazumeva siroku
javnu debatu. Ta debata i novi ustav vode nas necemu
vrlo nepozeljnom za Vladu Srbije, a to su novi, odnosno
prevremeni parlamentarni izbori. I tu se nalazimo u
vrzinom kolu, posto Vlada to nece. Zato pokusavaju da
osujete predsednicke izbore, koje dodatno obesmisljavaju
pricom da predsednik ne treba da se bira na neposrednim
izborima. Jednostavno, tu se radi samo o nastojanju da se
vlast koncentrise na jednom mestu i da bude sto
veca. A upravo smo protiv toga bili kad smo pozvali
gradane da nas podrze 2000.

DOS nije zauzeo jedinstven stav oko izbora. Sta je
konkretno DS trazio od Vas u zamenu za podrsku?
- Nejedinstvo DOS-a je prirodno, jer je on stvoren da bi
obavio jedan zadatak. Nije ni ranije bilo jedinstvenog
gledanja na drzavu, ekonomske promene, stanje u zemlji i
to se vremenom samo pojacalo. To se pokazalo i na
poslednjoj sednici DOS-a, jer su se stranke prakticno
podelile na one koje imaju odgovoran odnos prema drzavi,
koje su za vlast omedenu institucijama, i na one koje
su za odsustvo zakona, slabije institucije, a mocne,
cak svemocne pojedince. To je suprotno demokratskom
preuredenju zemlje i vladavini prava. Moji stavovi su
poznati i nisu se menjali ni pre ni posle 2000. godine i
sve politicke stranke koje se zalazu za demokratski razvoj
imaju mogucnost da podrze te stavove.

Prica celnika DS - da vidimo program, vi podrzite Vladu
Srbije, pa cemo i mi vas - neodoljivo podseca na izgovore
koje su nama pre desetak godina postavljali socijalisti.
Kome nije jasna razlika izmedu mog i programa Vojislava
Seselja? Srbija bira izmedu jedne demokratske opcije i
druge koja ima mnogo elemenata demagogije,
neodgovornosti i nudi stanje kakvo je bilo pre 24.
septembra. Mi sad biramo hocemo li da se vratimo dve
godine unazad ili hocemo da idemo dalje uz jedan normalan
dijalog. Predsednik Vlade, medutim, dijalog shvata
iskljucivo kao pohvale Vladi.

Optimista ste kada je rec o uspehu izbora, ali ako se desi
suprotno, ne iskljucujete mogucnost pada Vlade. Kako
DSS to moze da ostvari?
- Izbori su raspisani pod uslovima koje je odredila
prakticno Vlada Srbije, odnosno vladajuca grupacija. Ako
ti izbori ne uspeju, uz sav trud koji ulaze javnost,
medunarodna zajednica i svi koji su se angazovali, pitanje
je ko bi snosio odgovornost osim onoga ko ih je raspisao.
Izbori su kod nas organizovani po kriterijumima koje
je uveo Slobodan Milosevic, a preuzela Vlada Srbije.
Nema cak ni sredenih birackih spiskova, upisani su i oni
koji ne mogu da glasaju jer vise nisu medu zivima, vlast ne
omogucava da glasaju oni koji imaju nase drzavljanstvo, a
zive u inostranstvu, imamo problem invalida.
..........................

Podrska iz sveta

Postoje razlicite pretpostavke o podrsci nasim strankama
iz inostranih centara moci.
- Svet razlicito kalkulise, u pojedinim zemljama oni bi da
podrze i nekog ko nema mnogo uticaja, i to pokusavaju
na mnoge nacine. Ja sam potpuno miran i spokojan
iako me neki drugi podrzavaju, ne samo Evropljani koji su
nam najblizi, svesni cinjenice da tu podrsku imam i u
narodu, a to je ipak najvaznije.
...............................

U septembru je krajnje licemerno napravljena kozmeticka
promena: "sirokogrudo" je ukinut cenzus u drugom
krugu, ali je ostavljen za prvi. Zato, ako predsednicki
izbori ne uspeju, onda su tu drugi - parlamentarni. U tom
slucaju morace da se promeni redosled i to ce nam
oduzeti jos vremena kada je rec o radu na novom ustavu. Vlada
Srbije sada ima klimavu vecinu, a to se videlo nedavno pri
utvrdivanju dnevnog reda u Skupstini Srbije.

Da li je moguc kompromis sa DS-om buduci da sve
ukazuje da ce i posle sledecih parlamentarnih izbora
koalicije biti neminovne?
- Bice neophodne koalicije, ali zdrave. To su one koje se
sklapaju posle, a ne pre izbora. Sada ima stranaka koje
politicki nista ne znace, a samim tim nemaju nikakvu
odgovornost. Jednim madionicarskim trikom predsednik
DS-a Zoran Dindic tu njihovu nemoc pretvara u moc.
Glasovi se sabiraju u virtuelnom telu koje se zove
Predsednistvo DOS-a.

Posto ne sme da se suoci s cinjenicom da nema podrsku
u birackom telu, Dindic vredno sabira glasove "velikih"
stranaka, kao sto su Koalicija "Za Sumadiju",
Perisiceva i stranka Veselinova. Sve kombinacije posle
izbora su moguce, kad se prode kroz sito i reseto i kad se
odmeri realna snaga. DS sad trazi podrsku u
strankama koje su jedva mikroskopski vidljive.

Vas je slogan "Za demokratsku Srbiju", koje nema bez
reformi. U cemu se razlikuje Vas i plan premijera Srbije?
- Razlika nije u brzini, to su pogresne pretpostavke: ja
sam cak za brze reforme. Za to sam da Srbija dobije novi
ustav, a to je moglo da se desi i pre ustavne povelje.
Jer, kad smo potpisali Beogradski sporazum, mi smo vec
imali konture drzavne zajednice. Kad se pogleda prica o
demokratskim, jakim institucijama i o podeli vlasti,
jasno se vidi da premijer i ja imamo potpuno razlicita
gledista. Teret promena moraju podjednako poneti svi. To
je moguce samo dijalogom izmedu sindikata, vlasti i
poslodavaca.

Medutim, svedoci smo da pojedina tela, kojima je Vlada
Srbije poverila borbu protiv korupcije, napustaju ljudi koji
su tu usli iz najboljih namera. I tu se nista ne menja. I
dalje postoji sprega ljudi kojima je dobro islo u starom
rezimu, a kojima dobro ide i sada. Oni su samo promenili
gospodara.

Nisam, medutim, za lustraciju jer je to za mene cistka, ne
zna se gde bi se pocelo, ni gde bi se stalo, a imali bismo i
velike potrese u drustvu. Neprihvatljivo je i to da
malo-malo neko iz Vlade Srbije kaze da neku sudsku
presudu nece postovati. Znaci, ili cemo imati sistem u
kome ce sudstvo biti vazno, ili ce biti samo privezak vlasti.

Kompromis je neophodan za usvajanje ustavne povelje -
ko sad treba da popusti?
- Ustavnu povelju treba da usvoje sve tri skupstine,
najpre republicke pa Savezna. Nadam se da ce SNP da
prihvati odgovornost i da ce kod njih prevladati stav da
ono sto je nedavno dobijeno nije Dukanoviceva vec njihova
pobeda. On je taj koji je po svaku cenu bio protiv
neposrednih izbora i imao je psiholoski problem da
izgovori te dve reci. U ustavnoj povelji bice zapisano da
su neposredni izbori pravilo, a da su posredni izuzetak.

Dvojica vasih protivkandidata stalno pominju zastitu
nasih nacionalnih interesa. Sta su sad nasi nacionalni
interesi?
- Srbiji je potrebno donosenje novog ustava, potrebno je
da se poveca bezbednost na Kosovu i Metohiji, da se vrate
raseljeni, da pocne da se realizuje Sporazum o
slobodnoj trgovini. Takode, treba da pocne da se resava i
jedno od najbolnijih pitanja, a to je mogucnost povratka,
integracije i imovinskog statusa izbeglica. Interes je da
se regulisu odnosi s nasim najprirodnijim okruzenjem, sa
Evropom, sa Amerikom, Rusijom, Kinom... Potrebno je
da se koriste mogucnosti ekonomske saradnje sa
zemljama Treceg sveta koje su bili nasi jaki poslovni
partneri. Na njihovom trzistu imamo daleko vece sanse
nego na zapadnoevropskom.

Sta nam predstoji u saradnji s Haskim tribunalom?
- Ta saradnja se ne moze izbeci, ali ona mora da bude
dvosmerna i malo vise u nasu korist nego sto je to bilo
dosad. Jer i Haski tribunal mora da preuzme odredene
obaveze kad je rec o ljudima koji su se dobrovoljno
predali. Garancije za odbranu sa slobode dali su Savezna i
Republicka vlada, ali do njihovog pustanja nije doslo.
Nisu ispostovali tu nepisanu obavezu. Hasko tuzilastvo je
veoma zahtevno i ono stvara jednu projekciju dogadaja.
Odgovornih ima na svim stranama, a neki uopste nisu
spomenuti. Deo vlasti se vise ponasao kao filijala Haskog
suda umesto da budu servis sopstvene drzave i da Hag
suocavaju sa dokumentacijom koja ce baciti drugacije
svetlo na odredene dogadaje, posebno kada je rec o
pocetku rata.

U nezvanicnom izvestaju Medunarodne krizne grupe tvrdi
se da ste i Vi znali za poslove sa Irakom. Sta je istina?
- Cim smo dosli do odredenih podataka, odmah su
preuzete mere da se sve ispita. Jer moglo je da se
posumnja da je trgovina koja je obavljana pod starim rezimom
u nekom obliku i nastavljena. Formirane su komisije koje to
treba sve da ispitaju, Skupstina ce se time baviti i sve ce
izaci na povrsinu, iako se ne radi o trgovini opasnim i
smrtonosnim oruzjem. Ali, postoje sankcije UN i one su
zakon. Izvestaj MKG cak ni ne postoji na njihovom sajtu.
Nije prvi put da mi MKG nesto podmece. Uostalom, ta
grupa je tipovala da ce Milosevic da pobedi 2000. godine i
tom ocenom su i agitovali da se to ostvari. Cini se da
njihov cilj nije suzbijanje nego podsticanje krize.

Kakav je vas stav povodom tuzbe SRJ protiv NATO?
- Ono sto je NATO uradio u Srbiji nije relikt proslog
rezima, vec pitanje njihove odgovornosti. To pitanje mora
da ostane otvoreno, posebno sto su tu tuzbe BiH i
Hrvatske podnete takode Medunarodnom sudu pravde u Hagu.
Bilo je zlocina sa svih strana i odgovornost za to se ne
moze izbeci. Tuzba mora da ostane bas zbog tuzbi koje su
podnete protiv nase zemlje, zbog materijalne i moralne
satisfakcije.

Dragutin Stevanovic