Artel Geopolitika
by www.artel.co.yu
office@...
Datum:17 januar 2003


Prof. dr SMILJA AVRAMOV: DESTRUKCIJA JUGOSLAVIJE

Izlaganje na okruglom stolu
BEOGRADSKOG FORUMA ZA SVET RAVNOPRAVNIH
Medija Center
Beograd, 12. decembra 2002. godine

Moram da obavestim ovaj auditorijum, da ja nisam pripremila
nikakav referat, niti je to bilo predvidjeno. Sa najve?im
zadovoljstvom prihvatila sam poziv da u?estvujem na ovom
Okruglom stolu. Ovo utoliko pre sto smatram da se danasnji
trenutak odnosa Srbije i Crne Gore ne mo?e posmatrati izolovano,
jer u biti svojoj nista tu nema novo. To je samo deo jednog
procesa koji je otpo?eo 1991. godine. Idejni temelji ovog Ustava -
za koga mi mislimo da su ga pisali nestru?njaci, nestru?na lica, ja
mislim da nisu i da im temelji po mom dubokom ubedjenju i po
ovom sto je danas pred nama, sa svim nelogi?nostima koja su
briljantno opisali referenti, postavleani su u ?uvenom
Karingtonovom papiru i onom sto je kasnije sledilo: Badinterovoj
komisiji. Tu je temelj i tu mo?emo povu?i jednu liniju. Taj proces
je otpo?eo u Hagu onog 18. oktobra 1991. kada nam je predo?en
Karingtonov papir, koji u novijoj istoriji civilizovanog sveta
predstavlja najte?u prevaru, prevaru utoliko pre sto je Brionska
deklaracija objavljena kao veliki domet koji obe?ava budu?nost.
Kroz Brionsku deklaraciju Evropska unija se obavezala da ?e
posredovati u cilju zastite teritorijalnog integriteta dr?ave
Jugoslavije. Umesto posrednika, umesto tra?enja izlaza unutar
granica Jugoslavije, na nase veliko zaprepas?enje, a danas su tu i
drugi u?esnici tog kriti?nog dana, kada smo u Hagu 18. oktobra
1991. godine bili suo?eni sa predlogom raspada Jugoslavije.
Raspada po modelu koji nam je sa?inio Karington, a kasnije ga
doradio Badinter.

Dakle, imamo od tog doba razloga da se pitamo sta je pozadina
toga? Jer, u to vreme, Evropa se pripremala za Mastriht. Dakle,
na jednoj strani Evrope imamo totalnu dezintegraciju, a na drugoj
strani imamo integraciju Evrope. U jednom, kako se kasnije mo?e
videti iz dokumentacije koja nam je danas pristupa?na, nosimo i
deo krivice. Kada ka?em krivice mislim, pre svega, na
intelektualnu elitu ove zemlje koja je do?ekala prelomne istorijske
trenutke potpuno nespremna, ne poznavaju?i infrastrukturu
tadaseg sveta i bez alternative za promene koje su nam nudili, a
koje su bile po nas pora?avaju?e. Stekao se ovde jedan ?udan
sticaj okolnosti koji je izazvao nasu definitivnu tragediju. Bio je
to,
s jedne strane, trenutak kada je Nema?ka ?elela da ostvari svoje
vekovne geostrategijske i geopoliti?ke interese i izasla otvoreno na
pozornicu sa zastavom. Takodje i Vatikan. Samo bih vas podsetila
da je Vatikan zahtevao jos davne 1982. godine - ?ak je to i
pismenim putem izmedju Regana i Pape Vojtile zabele?eno -
izdvajanje Hrvatske i Slovenije iz Jugoslavije, kao dveju katoli?kih
teritorija. Tre?e podizanje Austrije na jedan visi nivo sto smo i
do?ekali kasnije i stvaranje jednog mo?nog katoli?kog bloka u
Evropi. To nije odgovaralo amerikancima u to vreme, ali to je bila
cena koju je Amerika morala da plati za ustupke koje je Vatikan
u?inio Americi u Ju?noafri?koj Uniji i u razbijanju isto?nog bloka.

Naime Regan je sa svojom ekipom dosao do zaklju?ka da je na
vojnom polju isto?ni blok nepobediv. Da se na vojnom polju ne
mo?e resiti sudbina Istoka i Zapada, nego da je potrebno pomo?u
duhovnih snaga, pomo?u podzemnih metoda i?i na razbijanje
isto?nog bloka i to se zaista i dogodilo. Amerika suo?ena sa
jednim predlogom, sa jednim planom koji joj nije odgovarao,
uklju?ila je taj prostor u svoj eksperimentalni poduhvat, poduhvat
dekonstrukcije dr?ava i utapanja u siri proces globalizacije. Mi
smo, dakle, ?rtva vrlo heterogenih politi?kih procesa do kojih je
doslo, a sami smo do?ekali taj trenutak nespremni.

I da je taj proces jos uvek u toku, vidi se najbolje po tome sto se
tradiciionalno, nakon ratova, nakon prestanka rata, postavljaju
trajni temelji budu?osti jednog regiona, jedne dr?ave, a kod nas je
okon?an rat, a stabilnosti nema. Mi nismo imali sest ratova, to je
velika greska nase zvani?ne politike koja je to prihvatila, pa govori
o ratu u Sloveniji, ratu u Hrvatskoj, ratu u Bosni, neznam koliko
sad na Kosovu. Nema ratova, ima samo jedan jedini rat. Samo
jedna jedina agresija: to je rat protiv suverene dr?ave Jugoslavije,
to je i agresija koja je izvrsena na zemlju kombinovanim
unutrasnjim i spoljnim snagama. To je, ako ho?ete, empirijski i
teorijski jedini zaklju?ak, jedina istorijska istina, da se tako
izrazim. To sto se danas odstupilo od Povelje UN od Finalnog
akta u Helsinkiju, od Pariske povelje, to nikoga apsolutno danas
ne interesuje. Jer, ustvari, UN su opstale kao jedna skleroti?na
ustanova koja slu?i danas isklju?ivo ameri?kim ciljevima. Isto
onako, samo mo?da jednu paralelu, da napravim, ali da ne budem
krivo shva?ena, kao Drustvo naroda.

Drustvo naroda nestalo je onda kada je Engleska, posle invazije
Italije na Etiopiju, rekla: "Pa nemam ja nikakvih obaveza prema
toj zemlji", a zaboravila je obaveze koje je, preko Drustva naroda,
nametao Pakt Drustva naroda. I Hitler je vrlo posteno istupio tad i
rekao je: "Nema?ka istupa iz Drustva naroda jer u tim okvirima ne
mo?e ostvariti svoju politiku". Na kraju tada ?asno ako ho?ete.
Danas se desilo podlo, podmuklo, nisko. Ujedinjene nacije su
srusene, a ostala je neka fasada, obmana jedna pred svetom. I taj
poredak UN koji je vegetirao kroz hladni rat definitivno je srusen i
istorija ?e ga, duboko sam ubedjena, tako i zabele?iti. Srusen je na
terenu Jugoslavije i na rusenju originarnog ?lana UN, to ?e re?i
zemlje utemeljiva?a kroz Atlantsku povelju, kroz Deklaraciju UN,
koju smo potpisali 1. januara 42. godine, a zatim Povelju itd.

Slusaju?i briljantna izlaganja mojih predhodnika, mog uva?enog
kolege Perazi?a, koji je otvorio neku optimisti?kiju sliku ovih
dvaju sukoba izmedju Srbije i Crne Gore, podsetila bih ga na nase
ranije razgovore o tom pitanju. Na?alost, ja ne delim njegovo
misljenje i ne mislim da ?e se ista mo?i promeniti u onom sto je
sada. Jer mi smo deo, i ta Povelja je samo deo, tog destruktivnog
procesa koji je u toku. Destrukcija ove zemlje se dalje nastavlja i
ako je rat zavrsen i ako, kao sto sam rekla, posle mirovnih
ugovora dolazi do stabilizacije. Ovde rat nije zavrsen, odnosno rat
je kobajagi u Bosni zavrsen. Medjutim, destabilizacija regiona se
nastavlja, ?itava. I mi imamo ovde jedan specifi?an oblik rata koga
je nemogu?e uklju?iti u one tradicionalne pojmove rata. Nisam
sklona tom optimizmu, mnogo sam vise sklona da prihvatim
pesimisti?kije zaklju?ke kolege Kova?a koji ka?e nema dr?ave. I ja
mislim u ovoj fazi, eksperimentalnoj fazi, dr?ava nije
konstituisana i mi njen identitet nemamo. Ne mo?emo ocrtati
identitet te zemlje. Medjutim, ja sam optimista dugoro?no
posmatraju?i situaciju i to duboko ubedjeni optimista. Odmah ?u
vam re?i na ?emu zasnivam moj optimizam.

20-ti vek istori?ari, poznati, veliki istori?ari sveta, nazvali su
"vekom groblja imperija". Tako su ?ak i naslovili neke knjige koje
opisuju 20-ti vek. Krajem Prvog svetskog rata nestale su Ruska
imperija, Otomanska i Austrougarska. U Drugom svetskom ratu
nestaje Nema?ka imperija, ali nestaje i imperije Velike Britanije,
nestaje imperija pobedni?kih sila, dolazi do procesa
dekolonizacije. Hladni rat dovodi do poraza Sovjetske imperije i na
svetskoj sceni ostaje samo jedna imperija, odnosno ostaje SAD,
koje su savez koga su imali na neki na?in bacili pod tepih i
proglasili sebe liderom sveta; imperijom, jednom novom
imperijom.

Jedna od karakteristika svih imperija sveta je da ne priznaju
nikakve zakone, sem zakona svoje sile. Amerika danas ima silu
bez presedana u istoriji - 37 puta mo?e razoriti svet, ona ima
u?asnu destruktivnu mo? u svojim rukama. Ona mo?e da razori
zemlju, ona mo?e da pokori vojske, ali kao sto se pokazalo do
sada u toku te njene imperijalne vladavine koja traje od 90-tih
godina, ona nema mo? da vlada svetom. Znate, jos je poznati
Rimski vojskovo|a Demiskijus 385 g. pre nove ere, posle velikih
pobeda, rekao: "Nemojte se zavaravati, veli?ina Rima ne le?i u
gvozdenim oklopima ni u sabljama, ne le?i ni u ogromnoj masi
ljudi i vojske, veli?ina Rima le?i u razumu". A to je upravo ono sto
u ovom trenutku nedostaje Americi, toj novoj imperiji, zato
verujem u njenu vrlo skoru propast.

No, ostavimo se tih dugoro?nih stvari i posmatranja u perspektivi.
Mi patimo u?asno, mi smo dosli i nalazimo se u jednoj
katastrofalnoj situaciji. Ustvari, jedan paradoks je na delu tzv.
medjunarodne snage - KFOR, UNMIK i neznam kako sve i koje
su sve skra?enice imale - su stavljene u funkciju ne da stite ovaj
narod, ne da zavedu mir, nego da stite paravojne snage, da stite
teroristiske bande, da dr?e neuralgi?nim stanje na ovom delu
kugle zemaljske. Mi moramo biti svesni te ?injenice, i da smo
pokoreni narod, pora?eni smo, ne na vojnom polju. Rekla bih ?ak
vidite, da nismo pora?eni, ono sto narod naro?ito isti?e ni na
ideoloskom polju. Znate zasto? Mi do sada nemamo nijednu
temeljitu studiju o odnosu Kardeljizam - Titoizam - Marksizam
- mi to nemamo. Mi nemamo nijednu verifikovanu studiju koji bi
nam u tom smislu pomogla. Sem toga paradoks je jos jedan, koga
moram ista?i. Ta ?itava Jugoslavija je bila uklju?ena u
bezbedonosni sistem NATO-a. Ja sam dosla do tog originalnog
ugovora iz 1960. godine, kada je Gr?ka, u ime NATO-a,
zaklju?ila sporazum sa Jugoslavijom na osnovu koga je data
mogu?nost NATO trupama na prolaz kroz nasu teritoriju, ukoliko
budu napadnuti sa Istoka.

Par dana po smrti Josipa Broza, NATO je izvestio Predsednistvo
SFRJ da taj ugovor smatra i dalje va?e?im. Da li je to jedan
paradoks? Vi nigde na Zapadu nemate napad na re?im koji smo
mi imali 50 godina, re?im Brozovsko-Kardeljevski, vi imate
napad na Milosevi?a. Dakle to je dokaz da za njih nisu uopste
bitne te re?imske promene, a to dokazuje najbolje i oktobarski
izbori i dovodjenje na ?elo zemlje gospodina Kostunice. Nista se
promenilo nije. Sistem je i dalje na snazi.

Dakle, mi smo u jednom procesu, u procesu gde imamo jako
su?en manevarski prostor. Mi moramo jako oprezno, vrlo
studiozne korake povla?iti danas, vode?i strogo ra?una o tim
mdj|unarodnim tokovima, uz svest da nemamo i da ne postoji
jedna izgradjena i opste usvojena ideologija ili jedan
medjunarodno pravni model za 21. vek. Protivre?nosti unutar
samog zapadnog sveta danas postoje i one su ogromne. Mi tu ne
mo?emo da se takmi?imo, niti u te tokove da ulazimo, ali ima
jedino sto mo?emo ' da sa oprezom pratimo sve te tokove. A ja
duboko verujem u srpski narod (ili ako ho?ete srpsko-crnogorski,
nek me izvinu ovi crnogorci, jer ja sam u?ila gimnaziju pre
Drugog svetskog rata, tamo 30-tih godina, i jos sam malo
profesionalno deformisana u tom pogledu). Uvek u prelomnim
trenucima istorije, srpski narod je pokazao i dokazao da poseduje
jedan emancipatorski kapacitet. Ja duboko verujem da ?e ga
iskazati i ovoga puta.