ARTEL GEOPOLITIKA by www.artel.co.yu
office@...
Datum: 14. maj 2003. g.
Goran Matic: Hronika najavljenog hapsenja
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-05-14.html
zatvorenik br.1354
celija 3 - 0 - 2 - 18,
Centralni zatvor,
Beograd 16. april 2003.
Zamislite situaciju da uticajni faktori u
medunarodnoj zajednici pokrenu proces
preispitivanja decenijske politike pritisaka i sankcija
finaliziranih bombardovanjem SR Jugoslavije.
Pretpostavite da administracije zapadnih zemalja
pocnu da iznose negativne ocene o dugogodisnjoj,
evropskoj podrsci interesnom i krvavom komadanju
prethodne Jugoslavije, i osude politiku pritisaka,
sankcija i bombardovanja. Upitajte se, ko bi bio
najveca prepreka ovakvim promenama? Zna se,
vladajuca politicka garnitura u Srbiji. Ona bi
odlucno rekla - ne, promeni odnosa prema
decenijskoj satanizaciji srpskog naroda i osporavanju
prava Srbiji da definise svoju dr?avu na istim onim
principima koje su drugim narodima u prethodnoj
dr?avi uva?ili i podr?ali.
Jer, da Srbija nije bila izlo?ena pritiscima, stegnuta
sankcijama izlo?ena bombardovanju, takva politicka
garnitura nikada ne bi dosla na vlast u Srbiji. Ona se
ponudila da Srbiju izvuce iz ''mraka'' u koji je
Srbija bila gurnuta, vec samom cinjenicom da oni
nisu bili na vlasti. Njihovo zaposedanje vlasti je
najveci dogadaj u novijoj istoriji Srbije i naravno
najveca sreca za srpski narod, a jos vise za
nacionalne manjine u Srbiji. I ne samo nacionalne,
vec i politicke i druge. Sa njima su politicke,
nacionalne i druge manjine proglasene za vecine.
Tako se i aktuelna vlast ponasa kao da ima podrsku
apsolutne vecine u Srbiji, iako svi znaju da se radi o
podrsci apsolutne manjine. Samo u Srbiji je moguce
da kandidat koji dobije preko dva miliona glasova
izgubi mandat bez izbora i da sedi kod kuce, da
drugi sa podrskom od dva miliona biraca sedi u
Hagu, a da predsednika Skupstine i Republike glumi
osoba cija opcija ima podrsku 0,7 procenata birackog
tela.
Po aktuelnoj doktrini manjine, ''samoproglasenoj''
za vecinu, bilo koja druga politicka garnitura mo?e,
samo da nanosi stetu interesima Srbije, te joj samim
tim treba onemoguciti pristup vlasti. Prethodnu
vlast i njene reprezente treba unistiti ukoliko ne
prihvate ''misionarsko-prosvetiteljski'' karakter
nove politicke elite. Svaka konkurentska politicka
opciju i njeni nosioci moraju se satanizovati i
kriminalizovati, izvrsnim, pravosudnim i medijskim
aparatom, jer predstavljaju ''seme zla'' koje bi
jednog dana moglo da se docepa vlasti i povede
Srbiju stranputicom.
A narod. Narod gleda, cuti i odrice se. Deset godina
se odricao zbog napora da pomogne svojim
sunarodnicima da pre?ive nove forme starog, dobro
poznatog ekspanzionizma na Balkanu. Sada se odrice
svojih prethodnih izbora i prava: da brani ugro?eni
srpski narod, jedinstvo Srbije, nezavisnost, slobodu,
kao i bivse rukovodstvo
Narod mo?e, u izvesnim istorijskim okolnostima,
pod ogromnim pritiscima, da se i odrekne svog
prethodnog izbora zasnovanog na zastiti nacionalnih
i dr?avnih interesa. To mogu i da razumem. Ali ne
mogu da razumem negiranje prethodne ustavne i
nacionalne obaveze, prethodnog prava na pokusaj, da
se sacuva dr?avni suverenitet i integritet ili da se
pomognu Srbi koji su se preko noci nasli u
obespravljeni i ugro?eni u tudim nacionalnim
dr?avama. Legalizacijom istorijskog revizionizma,
zvanicnom promocijom bolesne politike o
univerzalnoj ''srpskoj krivici'', kao i transferom
borbe za slobodu i opstanak u ''zlocinacki
poduhvat'', trajno se ugro?ava sposobnost
konstituisanja ozbiljne dr?avne politike i ocuvanja
dr?ave.
Kada se predstavnici vlasti, izabrani na
demokratskim izborima izrucuju Haskom tribunalu,
zbog toga sto su obavljali svoje ustavne du?nosti i
obaveze, u obrani suvereniteta i integriteta zemlje,
onda je jasno da je se javnom mnenju raznim
manipulacijama pokusava da usadi sklonost ka
pristajanju na zavisnu poziciju, protektoratski status
i bespogovornom prihvatanju diktata sile. Doslo se
do ni?e tacke u moralnom posrtanju, nego sto je to
opisao Branislav Nusic u poznatoj pesmi ''Dva
raba'' zbog koje je robijao.
Srpska deco, sto citati znate,
Iz ovoga pouku imate;
U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake,
S toga i vi ne muc'te se d?abe;
Srpska deco postanite babe.
Da babe. Nusic kao da je predvideo da ce o sudbini
srpskog naroda i njegove dr?ave, u znacajnoj meri
odlucivati, Madlen Olbrajt i Karla Del Ponte, kao
kolekcionarke citave galerije likova iz srpskih
redova, koji su se politicki identifikovali kroz
ispunjavanje njihovih zahteva.
Ne postoji narod, na kugli zemaljskoj, koji je na
ovako sraman nacin trgovao sa glavama ljudi koji su
se borili za njega. Na?alost, ne i prvi put. Pogled na
srpska rukovodstva u Hagu i na atmosferu politickog
i medijskog linca, prema svemu sto je patriotsko,
dovoljan je da svaki patriota pocrveni od stida.
Ali, taj stid se nije manifestovao, u znacajnijoj meri,
u siroj javnosti. Niko se nije previse potresao, ili bar
to nisu preneli ''oslobodeni mediji'', zbog uvodenja
novih definicija patriotizma. I ako jeste, medijska
filtracija je to eliminisala. A sta je to ''novi
patriotizam''. Ljubav prema sili i moci koja ti
prekraja i komada dr?avu, umesto ljubavi prema
otad?bini. Ljubav prema protivniku kad procenis da
si slabiji. Novi patriotizam promovise i nova pravila
na politickoj i drustvenoj sceni.
-siptarski teroristi i etnicki cistaci su politicki
zatvorenici - pustaj iz zatvora
-politicki neistomisljenici su, ili mogu da budu,
ekstremisti i teroristi - zatvaraj
Prekrsena su osnovna nacela, i politickog ?ivota, i
aktuelne borbe protiv terorizma. Jer, jedina kazna za
losu politiku je slab izborni rezultat ili gubitak
izbora. Za terorizam su predvidene krivicne
sankcije. Za kriminalne aktivnosti je nadle?an
pravosudni i policijski aparat. U Srbiji su stvari
izmenjene. Politicki neistomisljenici idu u zatvor, a
dobrostojeci predstavnici i miljenici svih vlasti, a
narocito ove aktuelne, sa dugim kriminalnim
repovima, uz kupovinu ''indulgencija'' regulisu
svoju nedodirljivost. U parlamentu Kosova, sepure
se dokazani teroristi, etnicki cistaci i narkodileri.
Prijatelja i partnera, narkodilera i raznih drugih
kriminalaca, nisu postedeni ni parlamenti Srbije i
Vojvodine.
Pisem ovaj tekst, kao broj 3-0-2-18, u samici
Centralnog zatvora u Beogradu, dvadeseti dan od
kako sam pritvoren, sa obrazlo?enjem u pisanoj
formi, da moj ''boravak na slobodi ugro?ava
bezbednost drugih gradana i bezbednost Republike''.
Potpredsednik Jugoslovenske levice, zvanicnim
dr?avnim aktom, proglasen je za teroristicku pretnju.
Glavna pitanja koja su mi postavljali pripadnici
MUP-a, odeljenja za borbu protiv organizovanog
kriminala, bila su vezana za kretanje Mire Markovic
i njen broj telefona. I ona je teroristicka pretnja.
Misli i pise. Poma?e i bodri svog supruga u Hagu.
Veruje u buducnost levice.
Ako BIA sa bud?etom od skoro milijardu i po dinara
to nije utvrdila ili ne raspola?e sa ovim podacima,
smesta treba da je raspuste.
Pitanja postavljaju pripadnici MUP-a ciji ministar
nije podneo ostavku, nije smenjen i ne ispoljava ni
''promil'' odgovornosti za elementarnu
nebezbednost premijera. Bio je verovatno zauzet
novim poslovnim poduhvatima svog preduzeca,
kupovinom zemlje u bescenje, razvlacenjem stocnih
fondova i slicnim projektima. Umesto ostavke ili
smene, dobio je mandat i pravo na neogranicenu
osvetu. Umesto objektivne istrage zaleteo se, po
sopstvenim tvrdnjama, u ''obracun sa snagama
bivseg re?ima''. Svi oni koji su pokojnog premijera
tretirali kao politickog protivnika, ili ga kritikovali,
dospeli su na listu potencijalno sumnjivih. A mnogo
je bilo neistomisljenika u Srbiji. Zato je sumnjiva
cela Srbija.
List ''Politika'' vrvi od saopstenja raznih satelita i
medijskih policajaca vladajuce garniture,
pretvarajuci se u ''hroniku najavljenih hapsenja''.
Moje je najavio 23. 03. 2003. godine, izvesni
Radoslav Stojanovic u tekstu pod naslovom ''Ubice
su medu nama'', navodeci da sam 2000. godine,
tvrdio da je Zoran ?indic jedan od stubova
NATO-pakta u Jugoslaviji. Da, to sam tvrdio, to
mislim i sad, a verovatno je na takve kvalifikacije
pokojni premijer bio ponosan. On je zaista ?eleo da
bude stub NATO-a u regionu. A ko je, i sta ?eli da
bude taj Stojanovic, zaista ne znam.
Ali, zar je to danas va?no. Hapsenje i pritvor su
oznaka krivice za siroko javno mnenje. Za mene su
oznaka duboke nesigurnosti i straha aktuelne vlasti.
Straha od sopstvene neutemeljenosti, nesposobnosti i
losih namera. Zato su im i potrebna
''preutemeljena'' ovlascenja. Sa takvim
ovlascenjima policije, moguce je uhapsiti bas svakog
i odrediti mu ''policijski pritvor'', od 30 dana, a
mo?da i 60, 90 i vise.
Ko, i zasto, priziva nekadasnja ovlascenja Gestapoa i
NKVD-a. Stvar je krajnje prozirna. Istraga bez
javnosti, advokata, tu?ilastva i pravosuda, potrebna
je da se prikriju, friziraju, prepakuju, poniste i ociste
nepo?eljne cinjenice. Jednom recju da se otkloni
mogucnost da u kasnijem postupku izbiju na
povrsinu poslovi i veze odredene grupe ljudi sa
osumnjicenima za organizovani kriminal i ubistvo
premijera, ali i neka druga ubistva. Njihova istraga
ima ozbiljan problem. Treba da vise stvari zataska i
sakrije, nego da otkrije. To se onda i ne zove istraga,
nego monta?a istrage. Zato je potrebna ''mracna
komora'' sa dugotrajnom pritvorskom izolacijom
nepodobnih, da bi se obezbedio nesmetan rad na
monta?i materijala i odstranjivanju
kompromitujucih detalja.
Da li cemo uskoro, na domacim sudovima, gledati
dobro poznate specijalitete iz ''haske kuhinje'': la?ne
svedoke, ubice kao zasticene svedoke sa narucenim
iskazom, anonimne svedoke, la?ne eksperte i
neubedljivi politikantski scenario, prepun
revansistickih i pretecih izjava pripadnicima
''bivseg re?ima''.
A zna cela Srbija sta pokusava da se sakrije. Zna i
cuti. Ili je mo?da progovorila. Ne verujem jer sam
jos u samici. Mo?da je tek na pola puta od cutanja do
poluglasnog sapata. Mo?da ni toliko.
Ja to ne znam, danas 16. 04. 2003. godine,
dvadesetog dana u samici i potpunoj izolaciji. Ali
siguran sam da ce se istina cuti. Jer nemoguce je da
izneseni scenario zauvek ostane ''monopol na
istinu''. Nelogicno je da isti ljudi koji ilegalno, a
ipak pod okriljem i u ime MUP-a, pokusavaju da
uhapse Milosevica i ''privedu ga pravdi'', pucaju u
Vuka Draskovica, kidnapuju Miskovica i na kraju
cine osovinu ekipe koja je izvrsila atentat na ?indica.
Ko bi mogao da stane iza svih ovih aktivnosti. Kome
bi ovakav skup radnji predstavljao interes. Da li su
izvodaci svih ovih radova samo ''uslu?ni teroristi''.
Ako je tako, pravo pitanje je: za koga. Vise
narucilaca, ili jednog. Sta zapravo povezuje ovaj,
naizgled nelogican, niz radnji. Odgovor je
jednostavan - narucilac. S tim, sto sam siguran, da
Milosevic nije narucio sopstveno hapsenje krajem
marta 2001. godine. Neko jeste. Ko?
office@...
Datum: 14. maj 2003. g.
Goran Matic: Hronika najavljenog hapsenja
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-05-14.html
zatvorenik br.1354
celija 3 - 0 - 2 - 18,
Centralni zatvor,
Beograd 16. april 2003.
Zamislite situaciju da uticajni faktori u
medunarodnoj zajednici pokrenu proces
preispitivanja decenijske politike pritisaka i sankcija
finaliziranih bombardovanjem SR Jugoslavije.
Pretpostavite da administracije zapadnih zemalja
pocnu da iznose negativne ocene o dugogodisnjoj,
evropskoj podrsci interesnom i krvavom komadanju
prethodne Jugoslavije, i osude politiku pritisaka,
sankcija i bombardovanja. Upitajte se, ko bi bio
najveca prepreka ovakvim promenama? Zna se,
vladajuca politicka garnitura u Srbiji. Ona bi
odlucno rekla - ne, promeni odnosa prema
decenijskoj satanizaciji srpskog naroda i osporavanju
prava Srbiji da definise svoju dr?avu na istim onim
principima koje su drugim narodima u prethodnoj
dr?avi uva?ili i podr?ali.
Jer, da Srbija nije bila izlo?ena pritiscima, stegnuta
sankcijama izlo?ena bombardovanju, takva politicka
garnitura nikada ne bi dosla na vlast u Srbiji. Ona se
ponudila da Srbiju izvuce iz ''mraka'' u koji je
Srbija bila gurnuta, vec samom cinjenicom da oni
nisu bili na vlasti. Njihovo zaposedanje vlasti je
najveci dogadaj u novijoj istoriji Srbije i naravno
najveca sreca za srpski narod, a jos vise za
nacionalne manjine u Srbiji. I ne samo nacionalne,
vec i politicke i druge. Sa njima su politicke,
nacionalne i druge manjine proglasene za vecine.
Tako se i aktuelna vlast ponasa kao da ima podrsku
apsolutne vecine u Srbiji, iako svi znaju da se radi o
podrsci apsolutne manjine. Samo u Srbiji je moguce
da kandidat koji dobije preko dva miliona glasova
izgubi mandat bez izbora i da sedi kod kuce, da
drugi sa podrskom od dva miliona biraca sedi u
Hagu, a da predsednika Skupstine i Republike glumi
osoba cija opcija ima podrsku 0,7 procenata birackog
tela.
Po aktuelnoj doktrini manjine, ''samoproglasenoj''
za vecinu, bilo koja druga politicka garnitura mo?e,
samo da nanosi stetu interesima Srbije, te joj samim
tim treba onemoguciti pristup vlasti. Prethodnu
vlast i njene reprezente treba unistiti ukoliko ne
prihvate ''misionarsko-prosvetiteljski'' karakter
nove politicke elite. Svaka konkurentska politicka
opciju i njeni nosioci moraju se satanizovati i
kriminalizovati, izvrsnim, pravosudnim i medijskim
aparatom, jer predstavljaju ''seme zla'' koje bi
jednog dana moglo da se docepa vlasti i povede
Srbiju stranputicom.
A narod. Narod gleda, cuti i odrice se. Deset godina
se odricao zbog napora da pomogne svojim
sunarodnicima da pre?ive nove forme starog, dobro
poznatog ekspanzionizma na Balkanu. Sada se odrice
svojih prethodnih izbora i prava: da brani ugro?eni
srpski narod, jedinstvo Srbije, nezavisnost, slobodu,
kao i bivse rukovodstvo
Narod mo?e, u izvesnim istorijskim okolnostima,
pod ogromnim pritiscima, da se i odrekne svog
prethodnog izbora zasnovanog na zastiti nacionalnih
i dr?avnih interesa. To mogu i da razumem. Ali ne
mogu da razumem negiranje prethodne ustavne i
nacionalne obaveze, prethodnog prava na pokusaj, da
se sacuva dr?avni suverenitet i integritet ili da se
pomognu Srbi koji su se preko noci nasli u
obespravljeni i ugro?eni u tudim nacionalnim
dr?avama. Legalizacijom istorijskog revizionizma,
zvanicnom promocijom bolesne politike o
univerzalnoj ''srpskoj krivici'', kao i transferom
borbe za slobodu i opstanak u ''zlocinacki
poduhvat'', trajno se ugro?ava sposobnost
konstituisanja ozbiljne dr?avne politike i ocuvanja
dr?ave.
Kada se predstavnici vlasti, izabrani na
demokratskim izborima izrucuju Haskom tribunalu,
zbog toga sto su obavljali svoje ustavne du?nosti i
obaveze, u obrani suvereniteta i integriteta zemlje,
onda je jasno da je se javnom mnenju raznim
manipulacijama pokusava da usadi sklonost ka
pristajanju na zavisnu poziciju, protektoratski status
i bespogovornom prihvatanju diktata sile. Doslo se
do ni?e tacke u moralnom posrtanju, nego sto je to
opisao Branislav Nusic u poznatoj pesmi ''Dva
raba'' zbog koje je robijao.
Srpska deco, sto citati znate,
Iz ovoga pouku imate;
U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake,
S toga i vi ne muc'te se d?abe;
Srpska deco postanite babe.
Da babe. Nusic kao da je predvideo da ce o sudbini
srpskog naroda i njegove dr?ave, u znacajnoj meri
odlucivati, Madlen Olbrajt i Karla Del Ponte, kao
kolekcionarke citave galerije likova iz srpskih
redova, koji su se politicki identifikovali kroz
ispunjavanje njihovih zahteva.
Ne postoji narod, na kugli zemaljskoj, koji je na
ovako sraman nacin trgovao sa glavama ljudi koji su
se borili za njega. Na?alost, ne i prvi put. Pogled na
srpska rukovodstva u Hagu i na atmosferu politickog
i medijskog linca, prema svemu sto je patriotsko,
dovoljan je da svaki patriota pocrveni od stida.
Ali, taj stid se nije manifestovao, u znacajnijoj meri,
u siroj javnosti. Niko se nije previse potresao, ili bar
to nisu preneli ''oslobodeni mediji'', zbog uvodenja
novih definicija patriotizma. I ako jeste, medijska
filtracija je to eliminisala. A sta je to ''novi
patriotizam''. Ljubav prema sili i moci koja ti
prekraja i komada dr?avu, umesto ljubavi prema
otad?bini. Ljubav prema protivniku kad procenis da
si slabiji. Novi patriotizam promovise i nova pravila
na politickoj i drustvenoj sceni.
-siptarski teroristi i etnicki cistaci su politicki
zatvorenici - pustaj iz zatvora
-politicki neistomisljenici su, ili mogu da budu,
ekstremisti i teroristi - zatvaraj
Prekrsena su osnovna nacela, i politickog ?ivota, i
aktuelne borbe protiv terorizma. Jer, jedina kazna za
losu politiku je slab izborni rezultat ili gubitak
izbora. Za terorizam su predvidene krivicne
sankcije. Za kriminalne aktivnosti je nadle?an
pravosudni i policijski aparat. U Srbiji su stvari
izmenjene. Politicki neistomisljenici idu u zatvor, a
dobrostojeci predstavnici i miljenici svih vlasti, a
narocito ove aktuelne, sa dugim kriminalnim
repovima, uz kupovinu ''indulgencija'' regulisu
svoju nedodirljivost. U parlamentu Kosova, sepure
se dokazani teroristi, etnicki cistaci i narkodileri.
Prijatelja i partnera, narkodilera i raznih drugih
kriminalaca, nisu postedeni ni parlamenti Srbije i
Vojvodine.
Pisem ovaj tekst, kao broj 3-0-2-18, u samici
Centralnog zatvora u Beogradu, dvadeseti dan od
kako sam pritvoren, sa obrazlo?enjem u pisanoj
formi, da moj ''boravak na slobodi ugro?ava
bezbednost drugih gradana i bezbednost Republike''.
Potpredsednik Jugoslovenske levice, zvanicnim
dr?avnim aktom, proglasen je za teroristicku pretnju.
Glavna pitanja koja su mi postavljali pripadnici
MUP-a, odeljenja za borbu protiv organizovanog
kriminala, bila su vezana za kretanje Mire Markovic
i njen broj telefona. I ona je teroristicka pretnja.
Misli i pise. Poma?e i bodri svog supruga u Hagu.
Veruje u buducnost levice.
Ako BIA sa bud?etom od skoro milijardu i po dinara
to nije utvrdila ili ne raspola?e sa ovim podacima,
smesta treba da je raspuste.
Pitanja postavljaju pripadnici MUP-a ciji ministar
nije podneo ostavku, nije smenjen i ne ispoljava ni
''promil'' odgovornosti za elementarnu
nebezbednost premijera. Bio je verovatno zauzet
novim poslovnim poduhvatima svog preduzeca,
kupovinom zemlje u bescenje, razvlacenjem stocnih
fondova i slicnim projektima. Umesto ostavke ili
smene, dobio je mandat i pravo na neogranicenu
osvetu. Umesto objektivne istrage zaleteo se, po
sopstvenim tvrdnjama, u ''obracun sa snagama
bivseg re?ima''. Svi oni koji su pokojnog premijera
tretirali kao politickog protivnika, ili ga kritikovali,
dospeli su na listu potencijalno sumnjivih. A mnogo
je bilo neistomisljenika u Srbiji. Zato je sumnjiva
cela Srbija.
List ''Politika'' vrvi od saopstenja raznih satelita i
medijskih policajaca vladajuce garniture,
pretvarajuci se u ''hroniku najavljenih hapsenja''.
Moje je najavio 23. 03. 2003. godine, izvesni
Radoslav Stojanovic u tekstu pod naslovom ''Ubice
su medu nama'', navodeci da sam 2000. godine,
tvrdio da je Zoran ?indic jedan od stubova
NATO-pakta u Jugoslaviji. Da, to sam tvrdio, to
mislim i sad, a verovatno je na takve kvalifikacije
pokojni premijer bio ponosan. On je zaista ?eleo da
bude stub NATO-a u regionu. A ko je, i sta ?eli da
bude taj Stojanovic, zaista ne znam.
Ali, zar je to danas va?no. Hapsenje i pritvor su
oznaka krivice za siroko javno mnenje. Za mene su
oznaka duboke nesigurnosti i straha aktuelne vlasti.
Straha od sopstvene neutemeljenosti, nesposobnosti i
losih namera. Zato su im i potrebna
''preutemeljena'' ovlascenja. Sa takvim
ovlascenjima policije, moguce je uhapsiti bas svakog
i odrediti mu ''policijski pritvor'', od 30 dana, a
mo?da i 60, 90 i vise.
Ko, i zasto, priziva nekadasnja ovlascenja Gestapoa i
NKVD-a. Stvar je krajnje prozirna. Istraga bez
javnosti, advokata, tu?ilastva i pravosuda, potrebna
je da se prikriju, friziraju, prepakuju, poniste i ociste
nepo?eljne cinjenice. Jednom recju da se otkloni
mogucnost da u kasnijem postupku izbiju na
povrsinu poslovi i veze odredene grupe ljudi sa
osumnjicenima za organizovani kriminal i ubistvo
premijera, ali i neka druga ubistva. Njihova istraga
ima ozbiljan problem. Treba da vise stvari zataska i
sakrije, nego da otkrije. To se onda i ne zove istraga,
nego monta?a istrage. Zato je potrebna ''mracna
komora'' sa dugotrajnom pritvorskom izolacijom
nepodobnih, da bi se obezbedio nesmetan rad na
monta?i materijala i odstranjivanju
kompromitujucih detalja.
Da li cemo uskoro, na domacim sudovima, gledati
dobro poznate specijalitete iz ''haske kuhinje'': la?ne
svedoke, ubice kao zasticene svedoke sa narucenim
iskazom, anonimne svedoke, la?ne eksperte i
neubedljivi politikantski scenario, prepun
revansistickih i pretecih izjava pripadnicima
''bivseg re?ima''.
A zna cela Srbija sta pokusava da se sakrije. Zna i
cuti. Ili je mo?da progovorila. Ne verujem jer sam
jos u samici. Mo?da je tek na pola puta od cutanja do
poluglasnog sapata. Mo?da ni toliko.
Ja to ne znam, danas 16. 04. 2003. godine,
dvadesetog dana u samici i potpunoj izolaciji. Ali
siguran sam da ce se istina cuti. Jer nemoguce je da
izneseni scenario zauvek ostane ''monopol na
istinu''. Nelogicno je da isti ljudi koji ilegalno, a
ipak pod okriljem i u ime MUP-a, pokusavaju da
uhapse Milosevica i ''privedu ga pravdi'', pucaju u
Vuka Draskovica, kidnapuju Miskovica i na kraju
cine osovinu ekipe koja je izvrsila atentat na ?indica.
Ko bi mogao da stane iza svih ovih aktivnosti. Kome
bi ovakav skup radnji predstavljao interes. Da li su
izvodaci svih ovih radova samo ''uslu?ni teroristi''.
Ako je tako, pravo pitanje je: za koga. Vise
narucilaca, ili jednog. Sta zapravo povezuje ovaj,
naizgled nelogican, niz radnji. Odgovor je
jednostavan - narucilac. S tim, sto sam siguran, da
Milosevic nije narucio sopstveno hapsenje krajem
marta 2001. godine. Neko jeste. Ko?