HAŠKI MEDIJSKI DEBAKL
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-06-25_2.html
Pise: Goran Matic
Udruženje ''Sloboda''
Beograd, 25. juni 2003. godine
Haški ''proces stoleca'', pretvorio se vec u startu u Haški ''debakl
stoleca''. To se nastavilo i u daljem toku sudenja. Dok svetski mediji,
nakon svedocenja Zorana Lilica, i prvog suocavanja dva bivša
predsednika iste države, izveštavaju o ''unakrsnom nadovezivanju'',
umesto ''unakrsnog ispitivanja'', i o još jednom strateškom promašaju
tužioca Najsa, domaci mediji pokušavaju da daju potpuno drugi ton. Na
primer, ''Blic'' je svedocenje sveo na navodnu recenicu koju je svedok
cuo od pokojnog ministra unutrašnjih poslova. Citaoci su ostali
uskraceni za realan tok i karakter višednevnog ispitivanja i kompletno
i dokumentovano odbacivanje optužnice od strane ovog svedoka.
Ali nisu uskraceni za objektivno izveštavanje samo citaoci ovog lista.
Višegodišnje gromoglasno najavljivano ''haško suocavanje sa
prošlošcu'', vec posle prvih prizora iz sudnice, organizovanom akcijom
vlasti i medija, uklonjeno je iz javnosti. Cuveno ''zaustavite
Rojters'', prvo je, na planu globalnih svetskih medija, primenio CNN, i
to prilikom prikazivanja civilnih žrtava bombardovanja SRJ, prekidajuci
prenos. To kao da je bio signal i za domace državne medije. Kao da 'ima
neka tajna veza''. Osim TV B92, ostali mediji su orijentisani na
išcekivanje da poneki zašticeni, anonimni svedok da licni doprinos
haškoj optužnici, sa lažima koje ''padnu'' u sudnici, a osvanu u
medijima kao dokaz optužnice.
Panicno ukidanje prenosa na državnoj televiziji, u prvim sedmicama
prenosa, i definisanje medijske strategije u odnosu na haški proces,
ukazuje da je vlast svesna koliko je za njih opasan ''pakleni teror
cinjenica''. Oni koji su se popeli na vlast višegodišnjom
manipulativnom propagandom o ''zlocinackom režimu'' i ''srpskim
zlocinima'', iskazuju strah od istine. Zato i pokušavaju da stave pod
kontrolu medijsku sliku iz Haga. Jer ''haški proces'' je sastavni deo
njihove vlasti, kao što je i njihova vlast, sastavni deo ''haškog
tužilaštva''.
Sve se svodi na to da je gradanima Srbije dozvoljeno da se suoce sa
sopstvenom prošlošcu iskljucivo uz tutorisanje antisrpskih posrednika.
Gradane Srbije sa prošlošcu suocavaju nosioci agresije na SRJ, Solanini
predstavnici okupacione vlasti u zemlji i emisari tzv. nevladinih
organizacija koje finansiraju zainteresovane vlade.
Zašto nema TV prenosa ''haškog suocavanja sa prošlošcu''
a) Uznemirenje javnosti
-zašto je javnost uznemirena direktnim prenosom
- uznemirenje javnosti je zbog ociglednog, izraženog antisrpskog
karaktera sudjenjasudi se narodu i njegovim nacionalnim institucijama a
ne pojedincu
- sudi se demokratskom pravu srpskog naroda na nacionalno
samoopredeljenje - istom onom pravu koje je medunarodno priznato drugim
narodima prethodne Jugoslavije
- zato što je suocavanje sa prošlošcu i zlocinima, postalo suocavanje
sa zlocinima protiv Srba, sa etnickim cišcenjem Srba i agresijom protiv
Srbije i SRJ, koja još uvek traje
- zbog pojavljivanja razbijaca prethodne Jugoslavije i etnickih cistaca
Srba, kao svedoka i to sa medijskim oreolom humanista i demokrata
- zbog potpunijeg sagledavanje istine o tome kakve bi državno-politicke
i materijalne posledice za državu i sve gradjane imala tendenciozna
presuda, odnosno osuda
b) Falsifikovanje istine i prekrajanje istorije
-ometanje procesa utvdjivanje istine o konkretnim dogadjajima
- javno sudjenje uz direktan TV prenos ometa falsifikovanje nepobitnih
istorijskih cinjenica iz dalje i bliže prošlosti
- težnja tužilaštva da se po svaku cenu proizvede kompromitujuce
podatke protiv Slobodana Miloševica, pretvorila se u otvorenu i javnu
kompromitaciju istine
- javno sudjenje je preduslov za definisanje istine, a samim tim i za
uspešnost odbrane
- uskracivanje prenosa onemogucava gradjane koji imaju jasna i
neposredna saznanja o odredjenim dogadjajima i svedocima, da to
primete, da reaguju i da se jave sa istinitim informacijama i pomognu
odbranu
sakrivanje procesa od javnosti treba da podigne moral lažnim svedocima
i nosiocima lažnog svedocenja, koji su u dosadašnjem toku sudjenja
doživeli javni fijasko
- strah aktuelne vlasti da se ne vidi njihova uloga i neposredno ucešce
u montiranju lažnih dokaza i regrutovanju lažnih svedoka, protiv
Slobodana Miloševica i drugih optuženih Srba
- strah aktuelne vlasti da se ne vidi njihova realna uloga i ponašanje
u prethodnom periodu
- težnja uticajnih krugova u medjunarodnoj zajednici da sklone od ociju
javnosti svoje zakulisne politicke, diplomatske i obaveštajne igre
usmerene na geopoliticko prekrajanje Balkana
c) Jacanje podrške Slobodanu Miloševicu
- prikrivanje herojske odbrane Slobodana Miloševica
- budjenje i razvijanje nacionalne svesti i nacionalnog dostojanstva,
kroz pracenje odbrane Slobodana Miloševica
- razvijanje svesti o potrebi izgradnje politike nacionalnog jedinstva
u cilju opstanka države i duštva
- razvijanje svesti o okupatorskom karakteru aktuelne vlasti i njenom
podanickom odnosu prema cinovnicima medjunarodne zajednice
- sakrivanje istine o mirovnim naporima i aktivnostima koju iznosi
Slobodan Miloševic, a koje kljucni predstavnici sadašnje vlasti
pripisuju sebi, iako su bili protiv Dejtonskog i drugih mirovnih planova
d) Strah od istine
-zašto se sadašnja vlast boji suocavanja sa istinom o zlocinima
- na sva zvona najavljivani ''proces stoleca'' koji ce otvoreno i javno
progovoriti o srpskim zlocinima, i koji su u pocetku prenosili domaci
mediji, pretvorio se u ''debakl stoleca''
- nalog, da se obustave prenosi, najpre u državnim medijima a zatim i u
ostalim, predstavlja izraz politicke volje koja pokušava da onemoguci
gradjane Srbije da vide finale velike borbe protiv decenijske politicke
i medijske satanizacije srpskog naroda i SRJ
- pitanje je zašto se aktuelna vlast boji da gradjani vide pravu istinu
i dokaze o velikim politickim i medijskim manipulacijama sa ''srpskim
zlocinima''
- aktuelna vlast cak i za zlocine nad Srbima, širom prethodne
Jugoslavije, pokušava da ucini odgovornom prethodnu vlast, i sada ne
sme da dozvoli da gradjani vide istinu o tome, da su kreatori i
sponzori tih zlocina bili isti oni koji su ih doveli na vlast
- gradjani SRJ mogu da prate sudjenje samo preko tendecioznih komentara
i citiranih izjava lažnih svedoka i nosilaca antisrpske kampanje, bez
mogucnosti da saznaju i da vide, kako je sve to Slobodan Miloševic
razoblicio i porazio na procesu
- zajednicka kampanja del Ponteove, Artmanove, Kandicke, Liht, Biserko,
Pavicevicke, kao i osovine Dimitrijevic-Svilanovic i slicnih, postala
je osnov za tretman haškog procesa u domacim medijima
- gradjani Srbije mogu da budu informisani o sopstvenoj prošlosti, ali
samo u okviru ideoloških konstrukcija decenijske antisrpske kampanje o
''srpskoj krivici'', za koju je politicke i medijske uslove u zemlji,
obezbedila sadašnja vlast uz pratecu podršku ''nevladinog sektora''
Zakljucak -prenosa nema jer:
- Uspeh tužilaštva u dokazivanju haške optužnice je istovremeno i uspeh
aktuelne vlasti, dok je propast haške optužnice i njihova propast
- Uspeh aktuelne vlasti je njihovo pozicioniranje kod nosilaca politike
pritisaka, sankcija i agresije prilikom razbijanja prethodne
Jugoslavije, kao i organizatora i nalogodavaca bombardovanja SRJ
- Uspeh sadašnje vlasti je afirmacija politike ''srpske krivice'', kao
opravdanja za sprovodenje naloga za razbijanjem SRJ i daljeg komadanja
države Srbije, na liniji dobro poznate politike atomiziranja Balkana
- Sa objektivnim prenosom i medijskim prikazom sudjenja, to bi svima
definitivno postalo jasno
- Bez TV prenosa i objektivnog prikaza to ce postati svima jasno, ali
tek posle velike, možda i nenadoknadive štete po nacionalne interese
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-06-25_2.html
Pise: Goran Matic
Udruženje ''Sloboda''
Beograd, 25. juni 2003. godine
Haški ''proces stoleca'', pretvorio se vec u startu u Haški ''debakl
stoleca''. To se nastavilo i u daljem toku sudenja. Dok svetski mediji,
nakon svedocenja Zorana Lilica, i prvog suocavanja dva bivša
predsednika iste države, izveštavaju o ''unakrsnom nadovezivanju'',
umesto ''unakrsnog ispitivanja'', i o još jednom strateškom promašaju
tužioca Najsa, domaci mediji pokušavaju da daju potpuno drugi ton. Na
primer, ''Blic'' je svedocenje sveo na navodnu recenicu koju je svedok
cuo od pokojnog ministra unutrašnjih poslova. Citaoci su ostali
uskraceni za realan tok i karakter višednevnog ispitivanja i kompletno
i dokumentovano odbacivanje optužnice od strane ovog svedoka.
Ali nisu uskraceni za objektivno izveštavanje samo citaoci ovog lista.
Višegodišnje gromoglasno najavljivano ''haško suocavanje sa
prošlošcu'', vec posle prvih prizora iz sudnice, organizovanom akcijom
vlasti i medija, uklonjeno je iz javnosti. Cuveno ''zaustavite
Rojters'', prvo je, na planu globalnih svetskih medija, primenio CNN, i
to prilikom prikazivanja civilnih žrtava bombardovanja SRJ, prekidajuci
prenos. To kao da je bio signal i za domace državne medije. Kao da 'ima
neka tajna veza''. Osim TV B92, ostali mediji su orijentisani na
išcekivanje da poneki zašticeni, anonimni svedok da licni doprinos
haškoj optužnici, sa lažima koje ''padnu'' u sudnici, a osvanu u
medijima kao dokaz optužnice.
Panicno ukidanje prenosa na državnoj televiziji, u prvim sedmicama
prenosa, i definisanje medijske strategije u odnosu na haški proces,
ukazuje da je vlast svesna koliko je za njih opasan ''pakleni teror
cinjenica''. Oni koji su se popeli na vlast višegodišnjom
manipulativnom propagandom o ''zlocinackom režimu'' i ''srpskim
zlocinima'', iskazuju strah od istine. Zato i pokušavaju da stave pod
kontrolu medijsku sliku iz Haga. Jer ''haški proces'' je sastavni deo
njihove vlasti, kao što je i njihova vlast, sastavni deo ''haškog
tužilaštva''.
Sve se svodi na to da je gradanima Srbije dozvoljeno da se suoce sa
sopstvenom prošlošcu iskljucivo uz tutorisanje antisrpskih posrednika.
Gradane Srbije sa prošlošcu suocavaju nosioci agresije na SRJ, Solanini
predstavnici okupacione vlasti u zemlji i emisari tzv. nevladinih
organizacija koje finansiraju zainteresovane vlade.
Zašto nema TV prenosa ''haškog suocavanja sa prošlošcu''
a) Uznemirenje javnosti
-zašto je javnost uznemirena direktnim prenosom
- uznemirenje javnosti je zbog ociglednog, izraženog antisrpskog
karaktera sudjenjasudi se narodu i njegovim nacionalnim institucijama a
ne pojedincu
- sudi se demokratskom pravu srpskog naroda na nacionalno
samoopredeljenje - istom onom pravu koje je medunarodno priznato drugim
narodima prethodne Jugoslavije
- zato što je suocavanje sa prošlošcu i zlocinima, postalo suocavanje
sa zlocinima protiv Srba, sa etnickim cišcenjem Srba i agresijom protiv
Srbije i SRJ, koja još uvek traje
- zbog pojavljivanja razbijaca prethodne Jugoslavije i etnickih cistaca
Srba, kao svedoka i to sa medijskim oreolom humanista i demokrata
- zbog potpunijeg sagledavanje istine o tome kakve bi državno-politicke
i materijalne posledice za državu i sve gradjane imala tendenciozna
presuda, odnosno osuda
b) Falsifikovanje istine i prekrajanje istorije
-ometanje procesa utvdjivanje istine o konkretnim dogadjajima
- javno sudjenje uz direktan TV prenos ometa falsifikovanje nepobitnih
istorijskih cinjenica iz dalje i bliže prošlosti
- težnja tužilaštva da se po svaku cenu proizvede kompromitujuce
podatke protiv Slobodana Miloševica, pretvorila se u otvorenu i javnu
kompromitaciju istine
- javno sudjenje je preduslov za definisanje istine, a samim tim i za
uspešnost odbrane
- uskracivanje prenosa onemogucava gradjane koji imaju jasna i
neposredna saznanja o odredjenim dogadjajima i svedocima, da to
primete, da reaguju i da se jave sa istinitim informacijama i pomognu
odbranu
sakrivanje procesa od javnosti treba da podigne moral lažnim svedocima
i nosiocima lažnog svedocenja, koji su u dosadašnjem toku sudjenja
doživeli javni fijasko
- strah aktuelne vlasti da se ne vidi njihova uloga i neposredno ucešce
u montiranju lažnih dokaza i regrutovanju lažnih svedoka, protiv
Slobodana Miloševica i drugih optuženih Srba
- strah aktuelne vlasti da se ne vidi njihova realna uloga i ponašanje
u prethodnom periodu
- težnja uticajnih krugova u medjunarodnoj zajednici da sklone od ociju
javnosti svoje zakulisne politicke, diplomatske i obaveštajne igre
usmerene na geopoliticko prekrajanje Balkana
c) Jacanje podrške Slobodanu Miloševicu
- prikrivanje herojske odbrane Slobodana Miloševica
- budjenje i razvijanje nacionalne svesti i nacionalnog dostojanstva,
kroz pracenje odbrane Slobodana Miloševica
- razvijanje svesti o potrebi izgradnje politike nacionalnog jedinstva
u cilju opstanka države i duštva
- razvijanje svesti o okupatorskom karakteru aktuelne vlasti i njenom
podanickom odnosu prema cinovnicima medjunarodne zajednice
- sakrivanje istine o mirovnim naporima i aktivnostima koju iznosi
Slobodan Miloševic, a koje kljucni predstavnici sadašnje vlasti
pripisuju sebi, iako su bili protiv Dejtonskog i drugih mirovnih planova
d) Strah od istine
-zašto se sadašnja vlast boji suocavanja sa istinom o zlocinima
- na sva zvona najavljivani ''proces stoleca'' koji ce otvoreno i javno
progovoriti o srpskim zlocinima, i koji su u pocetku prenosili domaci
mediji, pretvorio se u ''debakl stoleca''
- nalog, da se obustave prenosi, najpre u državnim medijima a zatim i u
ostalim, predstavlja izraz politicke volje koja pokušava da onemoguci
gradjane Srbije da vide finale velike borbe protiv decenijske politicke
i medijske satanizacije srpskog naroda i SRJ
- pitanje je zašto se aktuelna vlast boji da gradjani vide pravu istinu
i dokaze o velikim politickim i medijskim manipulacijama sa ''srpskim
zlocinima''
- aktuelna vlast cak i za zlocine nad Srbima, širom prethodne
Jugoslavije, pokušava da ucini odgovornom prethodnu vlast, i sada ne
sme da dozvoli da gradjani vide istinu o tome, da su kreatori i
sponzori tih zlocina bili isti oni koji su ih doveli na vlast
- gradjani SRJ mogu da prate sudjenje samo preko tendecioznih komentara
i citiranih izjava lažnih svedoka i nosilaca antisrpske kampanje, bez
mogucnosti da saznaju i da vide, kako je sve to Slobodan Miloševic
razoblicio i porazio na procesu
- zajednicka kampanja del Ponteove, Artmanove, Kandicke, Liht, Biserko,
Pavicevicke, kao i osovine Dimitrijevic-Svilanovic i slicnih, postala
je osnov za tretman haškog procesa u domacim medijima
- gradjani Srbije mogu da budu informisani o sopstvenoj prošlosti, ali
samo u okviru ideoloških konstrukcija decenijske antisrpske kampanje o
''srpskoj krivici'', za koju je politicke i medijske uslove u zemlji,
obezbedila sadašnja vlast uz pratecu podršku ''nevladinog sektora''
Zakljucak -prenosa nema jer:
- Uspeh tužilaštva u dokazivanju haške optužnice je istovremeno i uspeh
aktuelne vlasti, dok je propast haške optužnice i njihova propast
- Uspeh aktuelne vlasti je njihovo pozicioniranje kod nosilaca politike
pritisaka, sankcija i agresije prilikom razbijanja prethodne
Jugoslavije, kao i organizatora i nalogodavaca bombardovanja SRJ
- Uspeh sadašnje vlasti je afirmacija politike ''srpske krivice'', kao
opravdanja za sprovodenje naloga za razbijanjem SRJ i daljeg komadanja
države Srbije, na liniji dobro poznate politike atomiziranja Balkana
- Sa objektivnim prenosom i medijskim prikazom sudjenja, to bi svima
definitivno postalo jasno
- Bez TV prenosa i objektivnog prikaza to ce postati svima jasno, ali
tek posle velike, možda i nenadoknadive štete po nacionalne interese