Brisanje Jugoslavije / treci deo
https://www.cnj.it/documentazione/brisanje.htm
[ Questo testo in lingua italiana:
LA RIMOZIONE DELLA JUGOSLAVIA
https://www.cnj.it/documentazione/rimozione.html
oppure al sito: http://www.lernesto.it/ ]
BRISANJE JUGOSLAVIJE
Andrea Martocchia (Andrea Martokija) - Prevod: Olga Juric
"L'Ernesto", brojevi 3 (maj-juni) i 4 (jula-avgusta) 2003
Boj u Hagu
Udruzenje Sloboda doprinosi pripremanju odbrane S. Milosevica u Hagu.
U ovom trenutku u tom “ad hoc sudu” odvija se glavni deo “sudjenja”
protiv Milosevica: posle iznosenja “optuzbi” i “dokaza” po osnovu
triju “optuznica” (za rat u Hrvatskoj, u BiH i Kosovu) sada se ulazi u
fazu samoodbrane optuzenog. Posto de facto nije dokazano da je bivsi
predsednik kriv, “proces” je za Miloseviceve tuzioce pravi promasaj i
izvor velikih neprijatnosti i briga. Protiv Milosevica takozvani
tribunal je pribegao svim oblicima pritiska, politickog, medijskog i
fizickog (imajuci u vidu njegovo zdravsrveno stanje i pogresno
prepisanu terapiju). Svemu tome uprkos, nisu uspeli da ga pokolebaju u
njegovoj odbrani. Fakticki, “vanredno stanje” je izmdju ostalih stvari
posluzilo i da se onemoguci dalji rad Milosevicevim saradnicima, te
zato mnogi posmatraci procenjuju da je DOS o zavodjenju tog stanja
odlucio u dosluhu sa onima koji iz Haga “vuku konce”.
“Ad hoc Tribunal za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bivse
Jugoslavije” (16) ocit je primer koliko odredjene novokomponovane
medjunarodne krivicne institucije funkcionisu celishodno
hegemonistickim ciljevima imperijalistickih drzava. Taj sud je 1993.
osnovan u Savetu Bezbednosti OUN (17) na zahtev senatora Albright.
Medjutim, uobicajeni postupak za formiranje ovakvog suda, kako je
svojevremeno napomenuo i sam Generalni sekretar, neizostavno vodi preko
medjunarodnog sporazuma donetog i usvojenog od suverenih zemalja
clanica, sto sa Tribunalom nije slucaj, te ne moze da bude merodavan.”
(Izvestaj n° X S/25704, odeljak 18) Iz Vasingtona je zapravo nametnuto
proizvoljno tumacenje poglavlja VII Povelje Ujedinjenih Nacija gde je
predvidjeno da S.B. “iznimno preduzme mere” u cilju vaspostavljanja
mira. Utoliko je “ad hoc Tribunal” pravno neutemeljena i polulegalna
institucija. Placaju ga zemlje Nato pakta, a u prvom redu SAD, (18) i
neposredno i posredstvom OUN, ali i druge zemlje za koje se ne moze
tvrditi da su nepristrasne u odnosu na zbivanja u Jugoslaviji i oko
nje. Navedimo, na primer , Saudijsku Arabiju. Pored toga,
placaju ga i organizacije i privatna lica poput Dz. Sorosa.
Podrska koju Nato pakt pruza “ad hoc Tribunalu” najbolji je pokazatelj
stvarnih ciljeva te toboze pravne institucije. Prema recima bivseg
predstavnika za stampu Djejmija Seja “Nato pakt je blizak Tribunalu i
on je taj koji u ime Tribunala drzi u pritvoru optuzene ratne
zlocince... Nato clanice su obezbedile sredstva za osnivanje Tribunala,
mi spadamo u red
onih koji najvise u njega ulazu finansijski.” (19) Drugim recima,
dakle, ne samo da svedoci o finansijskoj potpori i “bliskosti” Nato
pakta , vec u casu kada pakt bombarduje izbeglicku kolonu i
Pancevacki Petrohemijski kombinat, Dzejmi Sej za taj pakt pledira i
ulogu “islednika”. A imali smo priliku da desetak puta vidimo tog
“islednika” na delu, narocito u Bosni, ali i u Milosevicevom slucaju,
kakvim se prljavim metodama sluzi.
Dogadjalo se da prilikom otmice “osumnjicenog” ubiju a da u Hagu
pritvoreni Srbi poreklom iz Bosne, toboze izvrsavaju samoubistvo ili
umiru od infarkta.
Haski tribunal je sistematicno odbijao da uvazi sve dokumentovane
tuzbe podnete protiv Nato pakta za pocinjene ratne zlocine, ma odakle
te tuzbe stizale. Kolika je nesrazmera izmedju osudjenih Srba i
ostalih, Hrvata, muslimana i Albanaca, odgovornih za teske zlocine,
vidi se po brojkama. (20) Jos vise pada u oci sto od svih “optuzenih”
jedino Srbe terete za politicku odgovornost (Milutinovic, Milosevic,
Karadzic) dok su bez razlike “postedjene”sve vodje secesionistickih
frakcija uprkos, primerice, cinjenici da su krivicno vec gonjeni. (21)
Ne ostaje nam nista drugo, dakle, nego zakljucak da u Hagu jedna strana
u sporu, drugoj kroji pravdu prema sopstvenom arsinu, sto je u sustoj
suprotnosti sa principom “super partes.”
“Ad hoc Tribunal” ima funkciju politickog orudja pod punom kontrolom
pobednicke strane, zapravo vinovnika agresije, razaranja i
podjarmljivanja Jugoslavije i u tome potpuno lici na nas ozloglaseni
Specijalni sud iz dvadesetih godina.
Ugledni pravnici su objasnili na koji nacin Haski tribunal u praksi
krsi sve osnovne principe Medjunarodnog prava. Sazeto receno, gazi
princip nedopustivosti preklapanja ovlascenja, princip jednakosti
odbrane i tuzbe i princip po kome je optuzeni nevin dok se ne dokaze
suprotno: njegov propis 92. kaze da su svedocenja verodostojna sve dok
ih optuzeni ne opovrgne dokazima, dok je nasuprot takvoj praksi, u
svakom drugom sudu bilo gde u svetu, optuzeni nevin dok se ne dokaze
da je kriv. (22)
Haski tribunal tumaci svoje propise i menja ih po nalogu Predsednika
ili Tuzioca, dajuci im po potrebi retroaktivnu ulogu: na osnovu krajnje
smesnog postupka, Predsednik je ovlascen da unosi izmene po vlastitom
nahodjenju ili da ih ratifikuje faksom ih prosledjujuci ostalim
sudijama (propis 6.)! Pravilnikom nije predvidjen sudija u
preliminarnom istraznom postupku kojim bi se proverili navodi
optuznice. “Tribunal” se sluzi svedocenjima incognito cime izbegava
suocavanje svedoka sa odbranom.
Cuva u tajnosti izvore i poreklo dokaznog materijala pa postoji
mogucnost da pokriva tajne sluzbe zemalja upletenih u dela u pretresu.
Taji i zapocete postupke. (propis 53.) Odbacuje po sopstvenom
nahodjenju advokate odbrane (propis 46.) po uzoru na sudove
Inkvizicije. Moze da uskrati sudijama uvid u dokazni materijal (propis
66.) Moze osumnjicene da drzi u pritvoru devedeset dana pre
objavljivanja optuznice, s ociglednim ciljem da iskamci priznanje. I,
kao vrhunac svega, sto je sebi nedavno priustio “sudija Mej” uz
saglasnost “drzavnog javnog tuzioca” Najsa, moze da vrsi reviziju
transkripcije pretresa, da je cenzurise te tim putem onemoguci oticanje
u javnost onih segmenata Milosevicevih izlaganja koja mogu imati
“eksternu” namenu , dakle, izlisnih ili nepodobnih za tok samog
“procesa”.
Optuznicu protiv tadasnjeg predsednika Federativne Republike
Jugoslavije Slobodana Milosevica podigla je pod pritiskom Madlin
Olbrajt “tuzilac” po imenu Arbur upravo u jeku agresije Nato pakta, u
prolece 1999. a u okviru medijske kampanje kriminalizovanja
Jugoslavije i njenog rukovodstva. Ukratko, bio je to samo jedan stub
sire kampanje strateskog
dezinformisanja i psiholoskog rata (23). Za samo hapsenje Milosevica,
medjutim, trebalo je da se steknu odgovarajuci politicki uslovi. Takvi
uslovi su se stekli ujesen 2000. kada na vlast bivaju postavljene
Zapadu naklonjene marionete. Ishitreno i krajnje pustolovno hapsenje
usledice posle nekoliko meseci, 31. marta 2001: kao nagradu nova vlada
dobija od Amerike obecanih 50 miliona dolara. Beogradska vrhuska je
grubo krsila vazece zkone da bi uslisila sve ucenjivacke prohteve SAD,
Nato pakta i Haskog tribunala, kako na ekonomskom, tako i na vojnom
planu. Milosevic je bio pritvoren tri meseca a da niko od vise stotina
saslusanih svedoka nije bio u stanju da dokazima potkrepi optuzbu o
“zloupotrebi vlasti” koja je posluzila kao izgovor. Hagu ce kao izgovor
posluziti “ratni zlocini”. Trebalo je da posle dva produzavanja
preventivnog pritvora Milosevic bude oslobodjen, medjutim, njegovo
“izrucenje” izvedeno munjevitom protivzakonitom i protivustavnom
akcijom snaga naklonjenijih Americi nego sto je i sam Zoran Djindjic,
bice jos jedan krupni skandal. (24) Otmica i prebacivanje iz Beograda u
Hag Britanskom Kraljevskom Avijacijom izvedeni su samo na osnovu
dekreta koji su potpisali premijer i ministar unutrasnjih poslova u
uslovima kada je vlada bila prepolovljena zbog povlacenja crnogorskih
ministara.
Tim dekretom pogazeni su Ustav Jugoslavije i Srbije (25), volja
delegata Savezne skupstine, pa i partnera vladajuce koalicije i samog
predsednika Kostunice. Sutradan po izrucenju, vrhuska biva opet
nagradjena obecanjem da ce dobiti 360 miliona dolara od “Konferencije
donatora” ali pod uslovom da listom privatizuje nacionalnu privredu.
Milosevic je u Hagu od samog pocetka zauzeo cvrst i jasan stav:
tvrdeci da sebe drzi za politickog zatvorenika, da ne priznaje “Ad hoc
tribunal”, odbio je asistenciju advokata, pa i onih koji mu sleduju po
redovnom postupku i koje imenuje sam “Tribunal” (26) Prva zasedanja su
bila posvecena proceduralnim pitanjima, /od jula 2001. do januara
2002./ medjutim, Milosevic nije propustio da se izjasni svaki put kada
mu je bilo dozvoljeno da govori i kada nije bio osujecen u tome,
neocekivanim iskljucivanjem mikrofona. Na primer, 29. oktobra 2001.
nakon citanja “optuznice za Hrvatsku”, rekao je : << apsurd je
osudjivati Srbe i Srbiju za oruzanu secesiju Hrvatske, koja je
prouzrokovala gradjanski rat, sukobe i stradanje civila>>. Sutradan,
osvrcuci se na “navode optuznice za Kosmet”, primetio je da se ona
<<odnosi samo na period pocev od 24. marta zakljucno sa prvom sedmicom
juna 1999. uprkos tome sto ceo svet zna da je to period zlocinacke
Nato agresije na Jugoslaviju (....) Ako sud ne zeli da uvazi te
cinjenice, onda je ocigledno da to i nije sud, vec deo zlocinacke
masinerije uperene protiv moje zemlje i mog naroda. Pa, ako je tako
(.....) dakle, ako je sud deo takve masinerije, onda, molim da odmah
procitate presudu koju od vas zahtevaju, a mene ostavite na miru>>.
Evo njegovog komentara posle citanja navoda “optuznice za BiH” :
<<Ovaj mizerni tekst koji smo ovde culi, vrhunac je apsurda. Treba da
me nagrade za mir u BiH a ne da mi sude za rat. Za rat u BiH,
odgovorne su sile koje su unistile Jugoslaviju zajedno sa njihovim
satrapima u Jugoslaviji, a ne Srbija i njeni gradjani ili njena
politika... Ovde je rec o pokusaju ...>> Mikrofon je tu iskljucen.
Milosevic ce se u decembru osvrnuti na najaktuelnija medjunarodna
zbivanja: <<Meni je sasvim jasno zasto ovo lazno tuzilastvo insistira
na objedinjavanju “triju optuznica.” Razlog je 11. septembar. Oni
hoce da potisnu u drugi plan optuzbe protiv mene koje se odnose na
Kosmet, zato sto te optuzbe neizbezno otvaraju pitanje surovanja
Klintonovog rezima sa teroristima na Kosmetu, pa i sa organizacijom Ben
Ladena. (....) Ono sto se krije pod skramom tih “navoda optuzenice”
nije nista drugo do blatnjavi talog desetogodisnjeg medijskog rata
sracunatog sa ciljem da se demonizuju kako Srbija i njen narod, tako i
njeno rukovodstvo, ja licno, pa cak i moja porodica. Zato je medijski
rat prethodio stvarnom ratu, da bi javnost na Zapadu poverovala da smo
zlocinci iako nikada nismo za to dali povoda. Vi ste ovde procitali da
je 6. aprila 1992. Evropska Unija priznala Bosnu i Hercegovinu. To je
ucinjeno pod uticajem tadasnjeg ministra spoljnih poslova Nemacke,
Hansa Ditriha Gensera, zbog toga sto je na dan 6. aprila 1941. Hitler
napao Jugoslaviju bombardovanjem Beograda. Ima u tome zelje da se
simbolicno obelezi menjanje rezultata II svetskog rata>>.
Fus-note:
(16) "Tribunal ad hoc" ne treba brkati sa daleko legitimnijim i
odranije postojecim Medjunarodnim Sudom nadleznim za medjudrzavne
sporove takodje sa sedistem u Hagu.
(17) Predsednica Tribunala, Gabrielle Kirk McDonald, 5. aprila 1999.
biva ovencana ordenom Vrhovnog suda SAD i tom zgodom bez dlake na
jeziku daje sledece objasnjenje: <<Veliku pomoc smo dobili od
zainteresovanih vlada, ali mnogo dugujemo i licnom zauzimanju
Olbrajtove. [napominjem da je proteklo tek desetak dana od pocetka
bombardovanja] Kao stalni predstavnik u OUN , ona je priljezno radila
na formiranju Tribunala. Zapravo, kada mi kazemo ‘majka Tribunala’,
sto cinimo cesto, to se onda odnosi na Olbrajtovu...>> Dakle "mamma
Tribunala” nije Ema Bonino!
(18) U saopstenju za stampu objavljenom u Hagu 19. aprila 1999.
(JL/PIU/397-E) citamo sledece: <<U ime Medjunarodnog Tribunala za
zlocine sa prostora bivse Jugoslavije, predsednik tog Tribunala,
sudija Gabriel Kirk Mak Donald, duboko se zahvalila vladi SAD na
dodeljenim sredstvima za realizaciju Programa doskociti (outreach) u
iznosu od 500 hiljada americkih dolara. Harold Koh, podpredsednik
Odbora za demokratiju, prava coveka i rad, objavio je ovu odluku
americke vlade 16. aprila 1999. na konferenciji za novinare u sedistu
TPI. ”Ovako izdasan dar, preko trecine budzeta pomenutog Programa
doskociti, omoguci ce Tribunalu ne samo da poruku o nepristrasnosti
pravde uputi vladama i zakonitim predstavnicima bivse Jugoslavije, vec
pre svega porodicama stradalih”, kaza Koh .>> Kakva srceparajuca
izjava, pogotovo iz usta funkcionera americke vlade koja u tom istom
casu bombama seje smrt medju tim istim porodicama!
(19) Konferencija za stampu, 17. maja 1999.
(20) Nedavne poternice i hapsenje nesto sitne ribe UCK-a niukoliko ne
moze uticati na opstu sliku; isto vazi i za Nasira Orica, muslimana iz
Bosne koji je iz Srebrenice, ‘zasticene enklave’ sa svojim hordama
palio i zario po okolnim srpskim selima 1992 i 1993. Dakle mnogo pre
1995. i dogadjaja o kojima nas je svetska stampa tako uporno
obavestavala, mada tek treba da se precizno utvde i njihov tok i
njihove razmere. (upucujemo opet na knjigu Jurgena Elzasera) Sto se
Hrvata tice, Hag nijednog politicara nije “optuzio”. Doduse, hrvatska
drzava je dosad uporno odbijala svaki vid saradnje pa cak i kada je
rec o vojnim licima odgovornim za ubistvo Srba iz Krajine i Slavonije.
(21) Pokojni Franjo Tudjman je autor nesumnjivo revizionistickih radova
o nacizmu; Alija Izetbegovic, autor ‘Islamske deklaracije’ povezan je
sa Saudiskom Arabijom, Iranom, Pakistanom i Ben Ladenom, a postoji i
uverenje da je u II svetskom ratu bio pripadnik nacistofila, Mladih
muslimana; vodji OVK, pa i oni u Makedoniji, na poternicama su sirom
sveta zbog veza sa kriminalom. Svi su oni bili osudjivani, a pojedini
i kazne zatvora izdrzavali u SFRJ zbog potstrekivanja na
medjunacionalnu mrznju.
(22) Strana 11467 zapisa, relativna za pretres na dan 10. oktobra
2002. ostace trajno upamcena kao presedan. Dogodilo se da jedan sudija
(Ricard Mej) javno u sudnici izjavi da Tribunal prihvata
rekla-kazala kao dokazni materijal.
(23) Da je “neophodno” sprovesti istragu protiv Milosevica objavile su
na zajednickoj konferenciji za stampu, takozvana “mama tribunala ad
hoc’’ Olbrajtova i predhodnica Karle Del Ponte na mestu “tuzioca” Luiz
Arbur u Vasingtonu 30. aprila 1999. Zvanicni dokument kancelarije
predstavnika Stejt Departmenta moze se pogledati na donjoj adresi:
http://secretary.state.gov/www/statements/1999/990430a.html .
(24) Da bi se sagledao u punoj meri udarac koji su zemlji, njenom
dostojanstvu i njenoj istoriji zadali placenici Nato pakta u srpskoj
vladi, dovoljno je reci da je za izvrsenje otmice izabran 28. juni,
simbolican datum za srpski narod. Na taj dan 1389. zavsen je cuveni boj
protiv Turaka, godine 1914. u Sarajevu je izvrsen atentat, a Milosevic
1989. drzi svoj cuveni govor u Kosovu Polju isticuci da narodi
neizbezno moraju ziveti u zajedno i biti ravnopravni. Tekst govora na
donjoj adresi:
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/1112 ).
Ne iznenadjuje stoga sto je Komitet Sloboda za 28. jun zakazao
internacionalnu protestnu akciju ispred “tribunala”.
(25) Oprecno misljenje Ustavni sud ce izreci 6. novembra 2001. Tekst te
odluke objavljen je 28. novembra u Sluzbenom listu FR Jugoslavije
br. 70/01.
(26) Takozvani "prijatelji suda" su odmah pokazali koliko su
ozbiljni tako sto je jedan od njih za stampu izjavio da je ubedjen da
ce Milosevic biti osudjen, te biva smenjen po Milosevicevoj zalbi.
https://www.cnj.it/documentazione/brisanje.htm
[ Questo testo in lingua italiana:
LA RIMOZIONE DELLA JUGOSLAVIA
https://www.cnj.it/documentazione/rimozione.html
oppure al sito: http://www.lernesto.it/ ]
BRISANJE JUGOSLAVIJE
Andrea Martocchia (Andrea Martokija) - Prevod: Olga Juric
"L'Ernesto", brojevi 3 (maj-juni) i 4 (jula-avgusta) 2003
Boj u Hagu
Udruzenje Sloboda doprinosi pripremanju odbrane S. Milosevica u Hagu.
U ovom trenutku u tom “ad hoc sudu” odvija se glavni deo “sudjenja”
protiv Milosevica: posle iznosenja “optuzbi” i “dokaza” po osnovu
triju “optuznica” (za rat u Hrvatskoj, u BiH i Kosovu) sada se ulazi u
fazu samoodbrane optuzenog. Posto de facto nije dokazano da je bivsi
predsednik kriv, “proces” je za Miloseviceve tuzioce pravi promasaj i
izvor velikih neprijatnosti i briga. Protiv Milosevica takozvani
tribunal je pribegao svim oblicima pritiska, politickog, medijskog i
fizickog (imajuci u vidu njegovo zdravsrveno stanje i pogresno
prepisanu terapiju). Svemu tome uprkos, nisu uspeli da ga pokolebaju u
njegovoj odbrani. Fakticki, “vanredno stanje” je izmdju ostalih stvari
posluzilo i da se onemoguci dalji rad Milosevicevim saradnicima, te
zato mnogi posmatraci procenjuju da je DOS o zavodjenju tog stanja
odlucio u dosluhu sa onima koji iz Haga “vuku konce”.
“Ad hoc Tribunal za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bivse
Jugoslavije” (16) ocit je primer koliko odredjene novokomponovane
medjunarodne krivicne institucije funkcionisu celishodno
hegemonistickim ciljevima imperijalistickih drzava. Taj sud je 1993.
osnovan u Savetu Bezbednosti OUN (17) na zahtev senatora Albright.
Medjutim, uobicajeni postupak za formiranje ovakvog suda, kako je
svojevremeno napomenuo i sam Generalni sekretar, neizostavno vodi preko
medjunarodnog sporazuma donetog i usvojenog od suverenih zemalja
clanica, sto sa Tribunalom nije slucaj, te ne moze da bude merodavan.”
(Izvestaj n° X S/25704, odeljak 18) Iz Vasingtona je zapravo nametnuto
proizvoljno tumacenje poglavlja VII Povelje Ujedinjenih Nacija gde je
predvidjeno da S.B. “iznimno preduzme mere” u cilju vaspostavljanja
mira. Utoliko je “ad hoc Tribunal” pravno neutemeljena i polulegalna
institucija. Placaju ga zemlje Nato pakta, a u prvom redu SAD, (18) i
neposredno i posredstvom OUN, ali i druge zemlje za koje se ne moze
tvrditi da su nepristrasne u odnosu na zbivanja u Jugoslaviji i oko
nje. Navedimo, na primer , Saudijsku Arabiju. Pored toga,
placaju ga i organizacije i privatna lica poput Dz. Sorosa.
Podrska koju Nato pakt pruza “ad hoc Tribunalu” najbolji je pokazatelj
stvarnih ciljeva te toboze pravne institucije. Prema recima bivseg
predstavnika za stampu Djejmija Seja “Nato pakt je blizak Tribunalu i
on je taj koji u ime Tribunala drzi u pritvoru optuzene ratne
zlocince... Nato clanice su obezbedile sredstva za osnivanje Tribunala,
mi spadamo u red
onih koji najvise u njega ulazu finansijski.” (19) Drugim recima,
dakle, ne samo da svedoci o finansijskoj potpori i “bliskosti” Nato
pakta , vec u casu kada pakt bombarduje izbeglicku kolonu i
Pancevacki Petrohemijski kombinat, Dzejmi Sej za taj pakt pledira i
ulogu “islednika”. A imali smo priliku da desetak puta vidimo tog
“islednika” na delu, narocito u Bosni, ali i u Milosevicevom slucaju,
kakvim se prljavim metodama sluzi.
Dogadjalo se da prilikom otmice “osumnjicenog” ubiju a da u Hagu
pritvoreni Srbi poreklom iz Bosne, toboze izvrsavaju samoubistvo ili
umiru od infarkta.
Haski tribunal je sistematicno odbijao da uvazi sve dokumentovane
tuzbe podnete protiv Nato pakta za pocinjene ratne zlocine, ma odakle
te tuzbe stizale. Kolika je nesrazmera izmedju osudjenih Srba i
ostalih, Hrvata, muslimana i Albanaca, odgovornih za teske zlocine,
vidi se po brojkama. (20) Jos vise pada u oci sto od svih “optuzenih”
jedino Srbe terete za politicku odgovornost (Milutinovic, Milosevic,
Karadzic) dok su bez razlike “postedjene”sve vodje secesionistickih
frakcija uprkos, primerice, cinjenici da su krivicno vec gonjeni. (21)
Ne ostaje nam nista drugo, dakle, nego zakljucak da u Hagu jedna strana
u sporu, drugoj kroji pravdu prema sopstvenom arsinu, sto je u sustoj
suprotnosti sa principom “super partes.”
“Ad hoc Tribunal” ima funkciju politickog orudja pod punom kontrolom
pobednicke strane, zapravo vinovnika agresije, razaranja i
podjarmljivanja Jugoslavije i u tome potpuno lici na nas ozloglaseni
Specijalni sud iz dvadesetih godina.
Ugledni pravnici su objasnili na koji nacin Haski tribunal u praksi
krsi sve osnovne principe Medjunarodnog prava. Sazeto receno, gazi
princip nedopustivosti preklapanja ovlascenja, princip jednakosti
odbrane i tuzbe i princip po kome je optuzeni nevin dok se ne dokaze
suprotno: njegov propis 92. kaze da su svedocenja verodostojna sve dok
ih optuzeni ne opovrgne dokazima, dok je nasuprot takvoj praksi, u
svakom drugom sudu bilo gde u svetu, optuzeni nevin dok se ne dokaze
da je kriv. (22)
Haski tribunal tumaci svoje propise i menja ih po nalogu Predsednika
ili Tuzioca, dajuci im po potrebi retroaktivnu ulogu: na osnovu krajnje
smesnog postupka, Predsednik je ovlascen da unosi izmene po vlastitom
nahodjenju ili da ih ratifikuje faksom ih prosledjujuci ostalim
sudijama (propis 6.)! Pravilnikom nije predvidjen sudija u
preliminarnom istraznom postupku kojim bi se proverili navodi
optuznice. “Tribunal” se sluzi svedocenjima incognito cime izbegava
suocavanje svedoka sa odbranom.
Cuva u tajnosti izvore i poreklo dokaznog materijala pa postoji
mogucnost da pokriva tajne sluzbe zemalja upletenih u dela u pretresu.
Taji i zapocete postupke. (propis 53.) Odbacuje po sopstvenom
nahodjenju advokate odbrane (propis 46.) po uzoru na sudove
Inkvizicije. Moze da uskrati sudijama uvid u dokazni materijal (propis
66.) Moze osumnjicene da drzi u pritvoru devedeset dana pre
objavljivanja optuznice, s ociglednim ciljem da iskamci priznanje. I,
kao vrhunac svega, sto je sebi nedavno priustio “sudija Mej” uz
saglasnost “drzavnog javnog tuzioca” Najsa, moze da vrsi reviziju
transkripcije pretresa, da je cenzurise te tim putem onemoguci oticanje
u javnost onih segmenata Milosevicevih izlaganja koja mogu imati
“eksternu” namenu , dakle, izlisnih ili nepodobnih za tok samog
“procesa”.
Optuznicu protiv tadasnjeg predsednika Federativne Republike
Jugoslavije Slobodana Milosevica podigla je pod pritiskom Madlin
Olbrajt “tuzilac” po imenu Arbur upravo u jeku agresije Nato pakta, u
prolece 1999. a u okviru medijske kampanje kriminalizovanja
Jugoslavije i njenog rukovodstva. Ukratko, bio je to samo jedan stub
sire kampanje strateskog
dezinformisanja i psiholoskog rata (23). Za samo hapsenje Milosevica,
medjutim, trebalo je da se steknu odgovarajuci politicki uslovi. Takvi
uslovi su se stekli ujesen 2000. kada na vlast bivaju postavljene
Zapadu naklonjene marionete. Ishitreno i krajnje pustolovno hapsenje
usledice posle nekoliko meseci, 31. marta 2001: kao nagradu nova vlada
dobija od Amerike obecanih 50 miliona dolara. Beogradska vrhuska je
grubo krsila vazece zkone da bi uslisila sve ucenjivacke prohteve SAD,
Nato pakta i Haskog tribunala, kako na ekonomskom, tako i na vojnom
planu. Milosevic je bio pritvoren tri meseca a da niko od vise stotina
saslusanih svedoka nije bio u stanju da dokazima potkrepi optuzbu o
“zloupotrebi vlasti” koja je posluzila kao izgovor. Hagu ce kao izgovor
posluziti “ratni zlocini”. Trebalo je da posle dva produzavanja
preventivnog pritvora Milosevic bude oslobodjen, medjutim, njegovo
“izrucenje” izvedeno munjevitom protivzakonitom i protivustavnom
akcijom snaga naklonjenijih Americi nego sto je i sam Zoran Djindjic,
bice jos jedan krupni skandal. (24) Otmica i prebacivanje iz Beograda u
Hag Britanskom Kraljevskom Avijacijom izvedeni su samo na osnovu
dekreta koji su potpisali premijer i ministar unutrasnjih poslova u
uslovima kada je vlada bila prepolovljena zbog povlacenja crnogorskih
ministara.
Tim dekretom pogazeni su Ustav Jugoslavije i Srbije (25), volja
delegata Savezne skupstine, pa i partnera vladajuce koalicije i samog
predsednika Kostunice. Sutradan po izrucenju, vrhuska biva opet
nagradjena obecanjem da ce dobiti 360 miliona dolara od “Konferencije
donatora” ali pod uslovom da listom privatizuje nacionalnu privredu.
Milosevic je u Hagu od samog pocetka zauzeo cvrst i jasan stav:
tvrdeci da sebe drzi za politickog zatvorenika, da ne priznaje “Ad hoc
tribunal”, odbio je asistenciju advokata, pa i onih koji mu sleduju po
redovnom postupku i koje imenuje sam “Tribunal” (26) Prva zasedanja su
bila posvecena proceduralnim pitanjima, /od jula 2001. do januara
2002./ medjutim, Milosevic nije propustio da se izjasni svaki put kada
mu je bilo dozvoljeno da govori i kada nije bio osujecen u tome,
neocekivanim iskljucivanjem mikrofona. Na primer, 29. oktobra 2001.
nakon citanja “optuznice za Hrvatsku”, rekao je : << apsurd je
osudjivati Srbe i Srbiju za oruzanu secesiju Hrvatske, koja je
prouzrokovala gradjanski rat, sukobe i stradanje civila>>. Sutradan,
osvrcuci se na “navode optuznice za Kosmet”, primetio je da se ona
<<odnosi samo na period pocev od 24. marta zakljucno sa prvom sedmicom
juna 1999. uprkos tome sto ceo svet zna da je to period zlocinacke
Nato agresije na Jugoslaviju (....) Ako sud ne zeli da uvazi te
cinjenice, onda je ocigledno da to i nije sud, vec deo zlocinacke
masinerije uperene protiv moje zemlje i mog naroda. Pa, ako je tako
(.....) dakle, ako je sud deo takve masinerije, onda, molim da odmah
procitate presudu koju od vas zahtevaju, a mene ostavite na miru>>.
Evo njegovog komentara posle citanja navoda “optuznice za BiH” :
<<Ovaj mizerni tekst koji smo ovde culi, vrhunac je apsurda. Treba da
me nagrade za mir u BiH a ne da mi sude za rat. Za rat u BiH,
odgovorne su sile koje su unistile Jugoslaviju zajedno sa njihovim
satrapima u Jugoslaviji, a ne Srbija i njeni gradjani ili njena
politika... Ovde je rec o pokusaju ...>> Mikrofon je tu iskljucen.
Milosevic ce se u decembru osvrnuti na najaktuelnija medjunarodna
zbivanja: <<Meni je sasvim jasno zasto ovo lazno tuzilastvo insistira
na objedinjavanju “triju optuznica.” Razlog je 11. septembar. Oni
hoce da potisnu u drugi plan optuzbe protiv mene koje se odnose na
Kosmet, zato sto te optuzbe neizbezno otvaraju pitanje surovanja
Klintonovog rezima sa teroristima na Kosmetu, pa i sa organizacijom Ben
Ladena. (....) Ono sto se krije pod skramom tih “navoda optuzenice”
nije nista drugo do blatnjavi talog desetogodisnjeg medijskog rata
sracunatog sa ciljem da se demonizuju kako Srbija i njen narod, tako i
njeno rukovodstvo, ja licno, pa cak i moja porodica. Zato je medijski
rat prethodio stvarnom ratu, da bi javnost na Zapadu poverovala da smo
zlocinci iako nikada nismo za to dali povoda. Vi ste ovde procitali da
je 6. aprila 1992. Evropska Unija priznala Bosnu i Hercegovinu. To je
ucinjeno pod uticajem tadasnjeg ministra spoljnih poslova Nemacke,
Hansa Ditriha Gensera, zbog toga sto je na dan 6. aprila 1941. Hitler
napao Jugoslaviju bombardovanjem Beograda. Ima u tome zelje da se
simbolicno obelezi menjanje rezultata II svetskog rata>>.
Fus-note:
(16) "Tribunal ad hoc" ne treba brkati sa daleko legitimnijim i
odranije postojecim Medjunarodnim Sudom nadleznim za medjudrzavne
sporove takodje sa sedistem u Hagu.
(17) Predsednica Tribunala, Gabrielle Kirk McDonald, 5. aprila 1999.
biva ovencana ordenom Vrhovnog suda SAD i tom zgodom bez dlake na
jeziku daje sledece objasnjenje: <<Veliku pomoc smo dobili od
zainteresovanih vlada, ali mnogo dugujemo i licnom zauzimanju
Olbrajtove. [napominjem da je proteklo tek desetak dana od pocetka
bombardovanja] Kao stalni predstavnik u OUN , ona je priljezno radila
na formiranju Tribunala. Zapravo, kada mi kazemo ‘majka Tribunala’,
sto cinimo cesto, to se onda odnosi na Olbrajtovu...>> Dakle "mamma
Tribunala” nije Ema Bonino!
(18) U saopstenju za stampu objavljenom u Hagu 19. aprila 1999.
(JL/PIU/397-E) citamo sledece: <<U ime Medjunarodnog Tribunala za
zlocine sa prostora bivse Jugoslavije, predsednik tog Tribunala,
sudija Gabriel Kirk Mak Donald, duboko se zahvalila vladi SAD na
dodeljenim sredstvima za realizaciju Programa doskociti (outreach) u
iznosu od 500 hiljada americkih dolara. Harold Koh, podpredsednik
Odbora za demokratiju, prava coveka i rad, objavio je ovu odluku
americke vlade 16. aprila 1999. na konferenciji za novinare u sedistu
TPI. ”Ovako izdasan dar, preko trecine budzeta pomenutog Programa
doskociti, omoguci ce Tribunalu ne samo da poruku o nepristrasnosti
pravde uputi vladama i zakonitim predstavnicima bivse Jugoslavije, vec
pre svega porodicama stradalih”, kaza Koh .>> Kakva srceparajuca
izjava, pogotovo iz usta funkcionera americke vlade koja u tom istom
casu bombama seje smrt medju tim istim porodicama!
(19) Konferencija za stampu, 17. maja 1999.
(20) Nedavne poternice i hapsenje nesto sitne ribe UCK-a niukoliko ne
moze uticati na opstu sliku; isto vazi i za Nasira Orica, muslimana iz
Bosne koji je iz Srebrenice, ‘zasticene enklave’ sa svojim hordama
palio i zario po okolnim srpskim selima 1992 i 1993. Dakle mnogo pre
1995. i dogadjaja o kojima nas je svetska stampa tako uporno
obavestavala, mada tek treba da se precizno utvde i njihov tok i
njihove razmere. (upucujemo opet na knjigu Jurgena Elzasera) Sto se
Hrvata tice, Hag nijednog politicara nije “optuzio”. Doduse, hrvatska
drzava je dosad uporno odbijala svaki vid saradnje pa cak i kada je
rec o vojnim licima odgovornim za ubistvo Srba iz Krajine i Slavonije.
(21) Pokojni Franjo Tudjman je autor nesumnjivo revizionistickih radova
o nacizmu; Alija Izetbegovic, autor ‘Islamske deklaracije’ povezan je
sa Saudiskom Arabijom, Iranom, Pakistanom i Ben Ladenom, a postoji i
uverenje da je u II svetskom ratu bio pripadnik nacistofila, Mladih
muslimana; vodji OVK, pa i oni u Makedoniji, na poternicama su sirom
sveta zbog veza sa kriminalom. Svi su oni bili osudjivani, a pojedini
i kazne zatvora izdrzavali u SFRJ zbog potstrekivanja na
medjunacionalnu mrznju.
(22) Strana 11467 zapisa, relativna za pretres na dan 10. oktobra
2002. ostace trajno upamcena kao presedan. Dogodilo se da jedan sudija
(Ricard Mej) javno u sudnici izjavi da Tribunal prihvata
rekla-kazala kao dokazni materijal.
(23) Da je “neophodno” sprovesti istragu protiv Milosevica objavile su
na zajednickoj konferenciji za stampu, takozvana “mama tribunala ad
hoc’’ Olbrajtova i predhodnica Karle Del Ponte na mestu “tuzioca” Luiz
Arbur u Vasingtonu 30. aprila 1999. Zvanicni dokument kancelarije
predstavnika Stejt Departmenta moze se pogledati na donjoj adresi:
http://secretary.state.gov/www/statements/1999/990430a.html .
(24) Da bi se sagledao u punoj meri udarac koji su zemlji, njenom
dostojanstvu i njenoj istoriji zadali placenici Nato pakta u srpskoj
vladi, dovoljno je reci da je za izvrsenje otmice izabran 28. juni,
simbolican datum za srpski narod. Na taj dan 1389. zavsen je cuveni boj
protiv Turaka, godine 1914. u Sarajevu je izvrsen atentat, a Milosevic
1989. drzi svoj cuveni govor u Kosovu Polju isticuci da narodi
neizbezno moraju ziveti u zajedno i biti ravnopravni. Tekst govora na
donjoj adresi:
http://it.groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/message/1112 ).
Ne iznenadjuje stoga sto je Komitet Sloboda za 28. jun zakazao
internacionalnu protestnu akciju ispred “tribunala”.
(25) Oprecno misljenje Ustavni sud ce izreci 6. novembra 2001. Tekst te
odluke objavljen je 28. novembra u Sluzbenom listu FR Jugoslavije
br. 70/01.
(26) Takozvani "prijatelji suda" su odmah pokazali koliko su
ozbiljni tako sto je jedan od njih za stampu izjavio da je ubedjen da
ce Milosevic biti osudjen, te biva smenjen po Milosevicevoj zalbi.