Brisanje Jugoslavije / 5
https://www.cnj.it/documentazione/brisanje.htm
[ Questo testo in lingua italiana:
LA RIMOZIONE DELLA JUGOSLAVIA
https://www.cnj.it/documentazione/rimozione.htm
oppure al sito: http://www.lernesto.it/ ]
BRISANJE JUGOSLAVIJE
Andrea Martocchia - Prevod: O. Juric
"L'Ernesto", broj 3 (maj-juni) i 4 (juli-avgust) 2003
Mnostvo protektorata i gusta mreza kanala
Danas u Evropi Jugoslovenski narodi snose najveci teret geopolitickog
prestojavanja koje se odvija mimo njihovog znanja i mimo njihove
voglie. Od priznavanja secesionistickih republika Zapad igra dvolicnu
igru u odnosu na njihovu zemlju: dok na jednoj strani toboze gasi
pozar, dotle na drugoj jos zesce raspiruje vatru. Tom dvolicnom igrom
izazvao je neizrecive tragedije, prekrajajuci Balkan i stvarajuci
kolonijalne protektorate iz doba nacifasisticke okupacije. Citave
oblasti su vojno porobljene i pod upravom Zapada. Svugde prisutno
otimanje prirodnih bogastava i gruba eksploatacija radne snage narusili
su drustvene temelje miroljubive koegzistecije i jedinstva kultura tih
naroda. Nijedan od naroda nije na dobitku od rasturanja Jugoslavije
posto svi oni danas zive rasejani po malim drzavicama koje su ostale
bez suvereniteta u pogledu na buduca opredeljenja. Tu i tamo poneka od
ovih drzavica pod svakojakim pritiscima i ucenama biva primljena u «
medjunarodnu zajednicu »: to je slucaj Slovenije, koja je krajem marta
2003. primljena u Nato pakt i EU na osnovu cisto formalnog referenduma
koji je jos jednom pokazao otsustvo entuzijazma (opredeljenost za EU je
veca nego za Nato pakt). Situacija na Balkanu i ne samo u Srbiji,
upecatljiv je dokaz licemernosti velikh sila. « Humanitarni razlozi »
koje su SAD i evropski saveznici uvek isticali u prvi plan kada bi se
spremali da jurnu u napad, samo su paravan za nemilosrdo
podjarmljivanje i kolonizaciju. Isticali su « nacionalne netrpeljivosti
» a zapravo su primenjivali stari princip divide et impera. Za svoj
rusilacki poduhvat primenili su svaki moguci i nemoguci metod,
ukljucivsi i najnovije, "postmoderne": od temeljne dezinformacije koja
obuhvata najsavremenije metode manipulisanja javnim mnjenjem, do
infiltracije pod plastom « nevladinih » organizacija i kulturne
saradnje, po uzoru na nekadasnje misionare. Sluzili su se i
«uobicajenijom » podrskom reakcionarnim politickim krugovima,
fasistima, ili kriminalcima. Pribegavali su vojnoj vazdusnoj agreiji,
okupaciji, strategiji terora... Medjutim filozofija je uvek bila jedna
te ista, kolonijalisticka, kao ljustenje pomorandje, da biste je lakse
pojeli, krisku po krisku, a ako bi se neka kriska prelomila, onda bi se
ruke zaprljale – krvlju. Vecno izlozeni apetitima velikih sila,
stanovnici Balkana su danas suoceni sa sukobljenim interesima Evrope i
SAD i u nemogucnosti da se oslone bilo na jedne ili na druge :
prinudjeni su da ispunjavaju svaki zahtev i ucenu SAD i snose posledice
politicke slabosti Evrope. Fakticki, nemaju koristi ni od Evrope, ni od
SAD, ni koristi ni izgleda za bolje sutra.
Glasanje u Saveznoj Skupstini 4. februara simbolicna je zavrsnica
planskog rasturanja Jugoslavije. Taj plan su za racun zapadnih sila
ispunili domaci izdajnici – predstavnici reakcionarnih slojeva drustva,
veciti protivnici Jugoslavije, tog ovaplocenog ideala mira i napretka.
(31). Rasturili su Jugoslaviju a porodili kratkovecni "Savez Srbija i
Crna Gora“ o cijem Ustavu treba za tri godine ponovo da se raspravlja.
Pritom, novi predsednik Crne Gore, Filip Vujanovic - ultraliberalista
i mafijas kao uostalom i celokupan crnogorski rezim od 1996. - obecava
raspisivanje referenduma za nezavisnost. (32) Pristalica otcepljenja
dveju republika ima cak i u samoj vladi Zajednice i tom krilu pripada
njen predsednik, “Ministar za medjunarodne ekonomske odnose” Lukovac.
Izmedju ostalog i to je razlog sto je ishod glasanja u Skupstini tog 4.
februara s odusevljenjem pozdravio Ksavijer Solana poznati “sponzor”
programskog rasturanja Jugoslavije. Gradjani su ga dobro upamtili po
tome sto je izdao naredbu za pocetak vazdusne agresije. Sa istim tim
odusevljenjem i podrskom pozdravljena je vladajuca klasa Srbije u casu
zavodjenja “vanrednog stanja” marta 2003. : stavise novi prelazni
“Savez” primljen je na precac u Savet Evrope upravo u casu kada
desetine hiljada gradjana biva saslusavano i pozatvarano a glasila
opozicije zabranjena. 30. marzo, u jeku agresije na Irak, americki
drzavni sekretar Kolin Pauel dolazi u Beograd da odusevljeno pozdravi i
ohrabri novi represivni zokret rezima koji u svemu lici na vojne hunte
latinske Amerike a koji je Srbiji stavio robovsku omcu oko vrata.
Srpski pemijer Zivkovic je uzvratio poduzom posetom SAD krajem jula. U
isto vreme njegov ministar odbrane potpisuje sporazum o vojnoj saradnji
sa Izraelom.
Neumitan je zakljucak : neko u takozvanoj “medjunarodnoj zajednici” jos
uvek, uporno i neumorno protiskuje programsko rasturanje regiona...
Kosovo i Metohija je u celosti postalo "lager". U junu smo bili svedoci
jos jednog zlocina koji se tamo odigrao. Citava jedna porodica
nemilosrdno je iskasapljena samo zato sto nije htela da proda svoj dom
u Obilicu i pobegne po uzoru na 300 000 Srba koji su to vec ucinili
bezeci glavom bez obzira. U tom “lageru” nedaleko od Gnjilana nalaze
se americke vojne baze Kamp Montejt i Kamp “Bondstil”, nedaleko od
Urosevca. Kosmetske etnicki ciste “institucije” svakom zgodom
najavljuju blisku nezavisnost a zapadni namesnici u nedogled ponavljaju
da protektorat “vise nikada nece biti u Srbiji” pri cemu ih zdusno i
drsko bodri americki albanski lobi (Bajdn, Diogardi, Dzillman, Santos,
Bob Dole, Ricard Holbruk i... Dzerdj Soros) (33).
Celokupan taj lobi se zalaze ne samo za otcepljenje Kosmeta, vec i za
otcepljenje Crne Gore. U Srbiji iz dana u dan sve vise uzima maha i
madjarski separatizam u Vojvodini uz punu podrsku DOS-a. Ista je stvar
sa Sandjakom, koji spaja Kosmet i Bosnu a prostire se duz
administrativne granice Srbije i Crne Gore. Na Sandzaku zivi veliki
broj muslimana, “bosnjaka”, pa je stoga “prirodna” dopuna balkanskoj
“zelenoj trazversali”, odnosno muslimanskoj, o kojoj je Izetbegoviz
mastao.
Medjutim, posle 11. settembra, taj islamski ideal Alije Izetbegovica,
autora zastrasujuce “Islamske deklaracije“, naizgled je tesko
ostvarljiv, osim jasno, u “njegovoj” Bosni i Hercegovini, takodje
srozanoj na protektorat Nato pakta. S druge strane, gotovo da je
nemoguce zamisliti bilo kakvo suvereno jedinstvo na tom prostoru, s
obzirom da su duboko potkopani temelji jugoslovenstva. Zato Bosna i
Hercegovina danas potseca na avet, a posmatrana iz krace i srednje
perspektive, ona ne obecava nista drugo osim i nadalje, hronicni
razdor, odnosno, hronicnu paralizu na svakom planu: drustvenom,
politickom, ekonomskom i idejnom, kao rezultat, prvo, bratoubilackog
rata, a potom, ropskog polozaja u odnosu na Zapad. Takvo stanje,
naravno, koristi iredentistickim snagama. Na primer, hrvatskim. Poslo
im je eto za rukom da 22. juna 2003. u sredistu srpske Bosne, u Banja
Luci, prirede Papu. Bio je to simbolicni udarac i svojevrsna pogrda,
imajuci u vidu ustaski genocid nad Srbima u periodu 1942-1944, genocid
koji Papa nikad ni spomenuo nije.
Razaranje Bivse Jugoslovenske Republike Makedonije ne prestaje (34):
Nato-pakt je i u ovoj republici, nekada clanici Federativne
Jugoslavije, raspirio veliko-albanski mikronacionalizam. Godine 2001.
najvise se razbuktao u urbanim sredinama sa najizrazenijom
visenacionalnom strukturom, kao sto je Kumanovo, drugi po velicini grad
prakticno pod opsadom. Bila je to kazna za tolerantne i vredne gradjane
ovog grada, a narocito za srpski deo stanovnistva koje se zamerilo
antiratnim demonstracijama za vrema Nato-agresije 1999. Svako
razbuktavanje terorizma samo opravdava dalje vojno prisustvo zapadnih
sila u citavom regionu koji su one filigranski isparcelisale na
protektorate. One kontrolisu sve puteve u Makedoniji kao i na Kosovu,
gde je zapoceta izgradnja 8. koridora na potezu Albanija- Bugarska
(35). Pocetkom septembra 2002. cim su se prilike u BJRM koliko-toliko
« smirile », zvanicno je zapoceta izgradnja novog naftovoda izmedju
Skoplja i Pristine. Radove izvodi Hellenic Petroleum A. D. (36).
Sporazum su potpisali ministri zainteresovani zemalja 9. septembra u
Bariju a zatim je brze-bolje prosledjen EZ-ci: « Celokupan projekat
predvidja izgradnju luka, aerodroma, puteva, pruga i pratecih objekata
koji ce uzejamno povezivati Crno, Jadransko i Jonsko more i Balkan
(...) ''Ovim sporazumom- izjavio je ministar Lunardi – konacno je
ispunjen prvobitni idejni projekat o izgradnji deset koridora kroz
Evropu nastao 1991. na Konferenciji u Pragu i doradjen na dvema
konferencijama, na Kritu 1994. i u Helsinkiju 1997. o prosirenju
evropske mreze kako bi bile obuhvacene balkanske i istocnoevropske
zemlje ». Dodao je zatim, da je put bio '' dug i mukotrpan izmedju
ostalog i zbog kriznih zarista koja su postojala u pojedinim zonama,
zbog cega se u jednom trenutku cak postavljalo pitanje odustajanja od
koridora''. Ove godine, medjutim – prema njegovim recima – stekli su se
povoljni uslovi, kako kada je rec o 5.koridoru (Madjarska, Slovenija,
Trst) tako i kada je rec o 8. » Neophodna sredstva za Italiju iznose
2.106 miliona evra. (37).
Medjutim, razdor sa SAD izbija na videlo tek u jeku « velike
petrolejske krize » (38). Na Balkanu, kao uostalom na svim prostorima,
anglo-americki lanac (BP-Amoko-ARCO, Sevron i Texaco) suceljen je sa
evropskim Total-Fina-Elf, kome bi italijanska ENI trebalo da pripada
(medjutim, Italija je poseban slucaj i zahteva zasebno poglavlje). To
je razlog sto anglo-amerikanci vode glavnu rec u vojnoj agresiji i
spijunazi na Balkanu, ni najmanje se pritom ne ustrucavajuci
manipulisanja islamskih i proturskih terorista, drzeci tako u saci
celokupno poluostrvo (39). Uostalom isti je slucaj sa Kavkazom (uzmimo
Ceceniju). Konkretno kada je rec o Osmom koridoru, treba naglasiti da
je angloamericki energetski kolos 1996 osnovao prikladan konzorcijum
pod nazivom AMBO i potpisao brze bolje sporazume kojima je potpuno
potisnuo u stranu evropske partnere (40). Povrh toga bas u isto vreme,
u septembru 2002. Amerikanci su kumovali potpisivanju jos jednog
nacelnog sporazuma. Tog puta se radilo o 10. koridoru, odnosno
podunavskoj trasi koja se od Crnog mora proteze do nadomak Rijeke,
tacnije Omisalja. Taj je potez tada jos uvek bio neostvariv, neposredno
nakon bombardovanja, ali od strateskog znacaja u Sredisnjoj Evropi.
Hrvatska, Rumunija i Srbija je trebalo da se dogovore oko pratecih
objekata. Medjutim potrebna su ogromna sredstva (pogotovo za Serbiju,
gde je vlada po obicaju mahala tim sporazumom iz cisto propagandnih
interesa). Navodno, sredstva je trebalo da obezbede SAD (41). Uprkos
tome i vremenu koje je proteklo, prevagu su odnela preganjanja izmedju
Srbije i Hrvatske , a ponajvise interes SAD da balkanski naftovod cusne
u drugi plan ... Zapravo Irak je okupiran a na vidiku se ukazalo nesto
za SAD mnogo probitacnije i, gle slucaja, bas u septembru 2002.! Bio je
to naftovod od Bakua, preko Turske do Sredozemnog mora. Balkan je
zaobidjen a sa njim i Evropa.
Fus-note:
(31) Brisanje Jugoslavije, dosledan je sastavni deo programske politike
DOS-a , sa svim svojim reakcionarnim konotacijama. Potkrepicu to sa dva
iz niza primera: U svom prvom javnom govoru u svojstvu jugoslovenskog
predsednika u Beogradu za vreme puca 2000. Kostunici ce omakao lapsus:
on se nije obratio « slobodnoj Jugoslaviji », vec, « slobodnoj Srbiji »
a jedna od prvih mera Djindjiceve vlade nesumnjivog simbolicnog
znacenja, bila je dodela pasosa i « Belog Dvora » « prestolonasledniku
» porodice Karadjordjevic koji nikad nije ziveo u Jugoslaviji.
(32) Beta/Tanjug: 4. maja 2003. Vujanovic izjavljuje da ce 11. maja
biti raspisan referendum u Crnoj Gori. Biva izabran, ali, referendumu
se nije odazvala ni polovina biraca. Opozicija je referendum
bojkotovala. Ipak, osnovni razlog slabog odziva treba traziti u
rasprostranjenom nezadovoljstvu i rezignaciji javnog mnjenja. Uprkos
raznim smicalicama, u Italiji je i dalje u postupku istraga o mafiji i
krijumcarenju cigareta . U mafijaske radnje su prema svim saznanjima
bili upleteni izmedju ostalih, bivsi predsednik, Djukanovic,takodje
secesionisra, i kamorista, F. Prudentino, nastanjen u Crnoj Gori.
Pocetkom jula, Istrazni sud za Napulj trazi Djukanovicevo hapsenje po
osnovu “organizovanog kriminala i sverca cigareta strane proizvodnje
(clan 416 e 291 quater; ANSA 4/7/2003). Pomenuti istrazni postupak
mozemo shvatiti i kao siru akciju EZ protiv americkih multinacionalnih
kompanija, recimo Filip Morisa i RJ Rejnoldsa koje su na
najcelishodniji moguci nacin iskoristile sverc (videti: IWPR's Balkan
Crisis Report, No. 446). Dakle, ipak se moze nazreti kakav-takav sukob
izmedju SAD i EZ u toj stvari, kao uostalom i u stvari nagovestenog
razvod braka Srbije i Crne Gore.
(33) Grof (sic) Nikolaus Graf Lambsdorf, sef odeljenja bivseg
specijalnog izaslanika OUN za Kosmet Michael Steiner, izjavljuje 9.
maja 2003. na konferenciji u Becu da “Kosovo vise nikada nece biti u
sastavu Srbije” (Beta, 11/5/2003); zvanicni Stajnerov zastupnik
precizira: “Kosovo nije pokrajina u sastavu Srbije” (Beta, 11/5/2003).
Bogatas George Soros – inace povezan sa National Endowdment for
Democracy, tacnije sa Cia-om, veoma uticajan na Balkanskom poluostrvu
blagodareci gustoj mrezi nevladinih organizacija i medijima koji su
gotovo u potpunosti u njegovom vlasnistvu, ukljucujuci b-92 cije ime
potseca na zloglasne americke bombardere B-52e - ”objasnio je sta valja
ciniti na Balkanu (sic) u clanku objavljenom u Financial Times-u 23.
maja 2003. uoci konferencije na vrhu u Solunu: na prvo mesto istice
“nezavisnost” Kosova i Metohije i raspustanje Zajednice Srbija i Crna
Gora. Ricard Holbruk deli u potpunosti njegovo misljenje i to jasno
kaze u intervjuu za “Kohe Ditore”.12/07/2003.
(34) O politickoj situaciji u bivsoj Jugoslovenskoj republici
Makedoniji preporucijem clanak iz br.5/2003 ovog mesecnika (“Ernesto”)
Nista se bitno nije promenilo, sem sto je izvrsena “smena na vlasti”
velikoalbanskih secesionistickih stranaka. Ahmetijevi bojovnici su u
vladi, a “demokrate” Dzaferija traze nezaobilazno cepanje po “etnickim”
savovima.
(35) Da primetim da u Bugarskoj, uprkos pro-zapadnjackom rezimu, kao
sto je slucaj i sa Makedonijom, prisustvo manjinskog, Turskog zivlja,
za Nato-pakt predstavlja korisno sredstvo koje bi se lako dalo
iskoristiti cim se za to ukaze prilika.
(36) Grcka je uz puno halabuke kupila vecinu akcija Rafinerije Okta iz
Skoplja . Hellenik Petroleum sa pretezno ruskim ucescem u kapitalu,
vlasnik je Crnogorskog Jugopetrola. (Tanjug 11/10/2002).
(37) Dnevne vesti: AP 7/9/2002, ANSA 9/9/2002.
(38) O petrolejskoj krizi kao uzroku « novih ratova » citaoca upucujem
na autora: A. Di Fazio, "Contro le nuove guerre", (Protiv novih ratova)
Odradek 2000. (http://www.scienzaepace.it); O sukobima interesa unutar
imperijalistickog bloka u opstoj « trci » da svako za sebe prigrabi sto
vise naftnih rezrvi predlazem Misela Cosudovskog (M. Chossudovsky)
http://www.globalresearch.ca. Proteklih godina Evropljani su dospeli na
prostor Centralne Azije, na primer u Kazakistan, zahvaljujuci izmedju
ostalog i politici priblizavanja u odnosima sa Rusijom, medjutim, kada
je rec o Balkanu, Evropljani su se opredelili za politiku suprotnu
sopstvenim interesima. Bombardovanje 1999. bilo je pogubno zbog toga
sto je unistena gotovo celokupna infrastruktura Dunavskog stozera. (10.
Koridor) Americki « Rat bez granica » proglasen vec 11. septembra, u
potpunosti je izmenio politicku kartu naftom bogatih oblasti. Nedavnom
angloamerickom agresijom na Irak, pogodjeni su interesi Rusije i
Francuske, a Evropljani su istisnuti cak i sa naizgled zauvek stecenih
pozicija.
(39) Obratimo paznju na sledeci redosled dogadjajai: Pocetkom 2000.
Evropska Komisija zapocinje sa Albanijom, Bugarskom i sa BJR
Makedonijom pregovore o pristupanju Zajednici; aprila 2001.BJRM postaje
prva zemlja na Balkanu potpisnica « sporazum o stabilizaciji i
udruzivanju » Upravo u tom casu, rasplamsava se u nevidjenim razmerama
teroristicka delatnost albanskih separatista koje naoruzavaju i
obucavaju Englezi i Amerikanci, sto za uzvrat izaziva opstu
destabilizaciju, te Makedonija neminovno biva unazadjena u svom
stremljenju ka Evropskoj Zajednici. Sef misije OEBS u Makedoniji,
Amerikanac Robert Frovik uzdize teroriste u rang ravnopravnih partnera
i ucenjuje BJR Makedoniju; Ako je verovati posmatracima, odnosi
makedonskih iredentista i Evropljana, a narocito Nemaca, vise nisu u
toj meri idilicni.
(40) Sa sedistem u SAD, konzorcijum AMBO ("Albenien, Makedonien,
Bulgerien Oil") u direktnoj je sprezi sa americkim vojno-politickim
sistemom, sa firmom Hallibuton i zamenikom predsednika SAD, Dikom
Cenijem, koji se vec procuo po tome sto je prigrabio sve radove na
izgradnji vojne baze Kemp Bondstil za racun svog preduzeca Braun & Rut,
a sada i celokupni iracki kolac.
(41) Tacnije, investicije je u julu obecala Americka Agencija za
Trgovinu i Razvoj (Tanjug 22. e 23/7/2002) a protokol izmedju Hrvatske,
Rumunije i Srbije potpisan je 10. septembra.
https://www.cnj.it/documentazione/brisanje.htm
[ Questo testo in lingua italiana:
LA RIMOZIONE DELLA JUGOSLAVIA
https://www.cnj.it/documentazione/rimozione.htm
oppure al sito: http://www.lernesto.it/ ]
BRISANJE JUGOSLAVIJE
Andrea Martocchia - Prevod: O. Juric
"L'Ernesto", broj 3 (maj-juni) i 4 (juli-avgust) 2003
Mnostvo protektorata i gusta mreza kanala
Danas u Evropi Jugoslovenski narodi snose najveci teret geopolitickog
prestojavanja koje se odvija mimo njihovog znanja i mimo njihove
voglie. Od priznavanja secesionistickih republika Zapad igra dvolicnu
igru u odnosu na njihovu zemlju: dok na jednoj strani toboze gasi
pozar, dotle na drugoj jos zesce raspiruje vatru. Tom dvolicnom igrom
izazvao je neizrecive tragedije, prekrajajuci Balkan i stvarajuci
kolonijalne protektorate iz doba nacifasisticke okupacije. Citave
oblasti su vojno porobljene i pod upravom Zapada. Svugde prisutno
otimanje prirodnih bogastava i gruba eksploatacija radne snage narusili
su drustvene temelje miroljubive koegzistecije i jedinstva kultura tih
naroda. Nijedan od naroda nije na dobitku od rasturanja Jugoslavije
posto svi oni danas zive rasejani po malim drzavicama koje su ostale
bez suvereniteta u pogledu na buduca opredeljenja. Tu i tamo poneka od
ovih drzavica pod svakojakim pritiscima i ucenama biva primljena u «
medjunarodnu zajednicu »: to je slucaj Slovenije, koja je krajem marta
2003. primljena u Nato pakt i EU na osnovu cisto formalnog referenduma
koji je jos jednom pokazao otsustvo entuzijazma (opredeljenost za EU je
veca nego za Nato pakt). Situacija na Balkanu i ne samo u Srbiji,
upecatljiv je dokaz licemernosti velikh sila. « Humanitarni razlozi »
koje su SAD i evropski saveznici uvek isticali u prvi plan kada bi se
spremali da jurnu u napad, samo su paravan za nemilosrdo
podjarmljivanje i kolonizaciju. Isticali su « nacionalne netrpeljivosti
» a zapravo su primenjivali stari princip divide et impera. Za svoj
rusilacki poduhvat primenili su svaki moguci i nemoguci metod,
ukljucivsi i najnovije, "postmoderne": od temeljne dezinformacije koja
obuhvata najsavremenije metode manipulisanja javnim mnjenjem, do
infiltracije pod plastom « nevladinih » organizacija i kulturne
saradnje, po uzoru na nekadasnje misionare. Sluzili su se i
«uobicajenijom » podrskom reakcionarnim politickim krugovima,
fasistima, ili kriminalcima. Pribegavali su vojnoj vazdusnoj agreiji,
okupaciji, strategiji terora... Medjutim filozofija je uvek bila jedna
te ista, kolonijalisticka, kao ljustenje pomorandje, da biste je lakse
pojeli, krisku po krisku, a ako bi se neka kriska prelomila, onda bi se
ruke zaprljale – krvlju. Vecno izlozeni apetitima velikih sila,
stanovnici Balkana su danas suoceni sa sukobljenim interesima Evrope i
SAD i u nemogucnosti da se oslone bilo na jedne ili na druge :
prinudjeni su da ispunjavaju svaki zahtev i ucenu SAD i snose posledice
politicke slabosti Evrope. Fakticki, nemaju koristi ni od Evrope, ni od
SAD, ni koristi ni izgleda za bolje sutra.
Glasanje u Saveznoj Skupstini 4. februara simbolicna je zavrsnica
planskog rasturanja Jugoslavije. Taj plan su za racun zapadnih sila
ispunili domaci izdajnici – predstavnici reakcionarnih slojeva drustva,
veciti protivnici Jugoslavije, tog ovaplocenog ideala mira i napretka.
(31). Rasturili su Jugoslaviju a porodili kratkovecni "Savez Srbija i
Crna Gora“ o cijem Ustavu treba za tri godine ponovo da se raspravlja.
Pritom, novi predsednik Crne Gore, Filip Vujanovic - ultraliberalista
i mafijas kao uostalom i celokupan crnogorski rezim od 1996. - obecava
raspisivanje referenduma za nezavisnost. (32) Pristalica otcepljenja
dveju republika ima cak i u samoj vladi Zajednice i tom krilu pripada
njen predsednik, “Ministar za medjunarodne ekonomske odnose” Lukovac.
Izmedju ostalog i to je razlog sto je ishod glasanja u Skupstini tog 4.
februara s odusevljenjem pozdravio Ksavijer Solana poznati “sponzor”
programskog rasturanja Jugoslavije. Gradjani su ga dobro upamtili po
tome sto je izdao naredbu za pocetak vazdusne agresije. Sa istim tim
odusevljenjem i podrskom pozdravljena je vladajuca klasa Srbije u casu
zavodjenja “vanrednog stanja” marta 2003. : stavise novi prelazni
“Savez” primljen je na precac u Savet Evrope upravo u casu kada
desetine hiljada gradjana biva saslusavano i pozatvarano a glasila
opozicije zabranjena. 30. marzo, u jeku agresije na Irak, americki
drzavni sekretar Kolin Pauel dolazi u Beograd da odusevljeno pozdravi i
ohrabri novi represivni zokret rezima koji u svemu lici na vojne hunte
latinske Amerike a koji je Srbiji stavio robovsku omcu oko vrata.
Srpski pemijer Zivkovic je uzvratio poduzom posetom SAD krajem jula. U
isto vreme njegov ministar odbrane potpisuje sporazum o vojnoj saradnji
sa Izraelom.
Neumitan je zakljucak : neko u takozvanoj “medjunarodnoj zajednici” jos
uvek, uporno i neumorno protiskuje programsko rasturanje regiona...
Kosovo i Metohija je u celosti postalo "lager". U junu smo bili svedoci
jos jednog zlocina koji se tamo odigrao. Citava jedna porodica
nemilosrdno je iskasapljena samo zato sto nije htela da proda svoj dom
u Obilicu i pobegne po uzoru na 300 000 Srba koji su to vec ucinili
bezeci glavom bez obzira. U tom “lageru” nedaleko od Gnjilana nalaze
se americke vojne baze Kamp Montejt i Kamp “Bondstil”, nedaleko od
Urosevca. Kosmetske etnicki ciste “institucije” svakom zgodom
najavljuju blisku nezavisnost a zapadni namesnici u nedogled ponavljaju
da protektorat “vise nikada nece biti u Srbiji” pri cemu ih zdusno i
drsko bodri americki albanski lobi (Bajdn, Diogardi, Dzillman, Santos,
Bob Dole, Ricard Holbruk i... Dzerdj Soros) (33).
Celokupan taj lobi se zalaze ne samo za otcepljenje Kosmeta, vec i za
otcepljenje Crne Gore. U Srbiji iz dana u dan sve vise uzima maha i
madjarski separatizam u Vojvodini uz punu podrsku DOS-a. Ista je stvar
sa Sandjakom, koji spaja Kosmet i Bosnu a prostire se duz
administrativne granice Srbije i Crne Gore. Na Sandzaku zivi veliki
broj muslimana, “bosnjaka”, pa je stoga “prirodna” dopuna balkanskoj
“zelenoj trazversali”, odnosno muslimanskoj, o kojoj je Izetbegoviz
mastao.
Medjutim, posle 11. settembra, taj islamski ideal Alije Izetbegovica,
autora zastrasujuce “Islamske deklaracije“, naizgled je tesko
ostvarljiv, osim jasno, u “njegovoj” Bosni i Hercegovini, takodje
srozanoj na protektorat Nato pakta. S druge strane, gotovo da je
nemoguce zamisliti bilo kakvo suvereno jedinstvo na tom prostoru, s
obzirom da su duboko potkopani temelji jugoslovenstva. Zato Bosna i
Hercegovina danas potseca na avet, a posmatrana iz krace i srednje
perspektive, ona ne obecava nista drugo osim i nadalje, hronicni
razdor, odnosno, hronicnu paralizu na svakom planu: drustvenom,
politickom, ekonomskom i idejnom, kao rezultat, prvo, bratoubilackog
rata, a potom, ropskog polozaja u odnosu na Zapad. Takvo stanje,
naravno, koristi iredentistickim snagama. Na primer, hrvatskim. Poslo
im je eto za rukom da 22. juna 2003. u sredistu srpske Bosne, u Banja
Luci, prirede Papu. Bio je to simbolicni udarac i svojevrsna pogrda,
imajuci u vidu ustaski genocid nad Srbima u periodu 1942-1944, genocid
koji Papa nikad ni spomenuo nije.
Razaranje Bivse Jugoslovenske Republike Makedonije ne prestaje (34):
Nato-pakt je i u ovoj republici, nekada clanici Federativne
Jugoslavije, raspirio veliko-albanski mikronacionalizam. Godine 2001.
najvise se razbuktao u urbanim sredinama sa najizrazenijom
visenacionalnom strukturom, kao sto je Kumanovo, drugi po velicini grad
prakticno pod opsadom. Bila je to kazna za tolerantne i vredne gradjane
ovog grada, a narocito za srpski deo stanovnistva koje se zamerilo
antiratnim demonstracijama za vrema Nato-agresije 1999. Svako
razbuktavanje terorizma samo opravdava dalje vojno prisustvo zapadnih
sila u citavom regionu koji su one filigranski isparcelisale na
protektorate. One kontrolisu sve puteve u Makedoniji kao i na Kosovu,
gde je zapoceta izgradnja 8. koridora na potezu Albanija- Bugarska
(35). Pocetkom septembra 2002. cim su se prilike u BJRM koliko-toliko
« smirile », zvanicno je zapoceta izgradnja novog naftovoda izmedju
Skoplja i Pristine. Radove izvodi Hellenic Petroleum A. D. (36).
Sporazum su potpisali ministri zainteresovani zemalja 9. septembra u
Bariju a zatim je brze-bolje prosledjen EZ-ci: « Celokupan projekat
predvidja izgradnju luka, aerodroma, puteva, pruga i pratecih objekata
koji ce uzejamno povezivati Crno, Jadransko i Jonsko more i Balkan
(...) ''Ovim sporazumom- izjavio je ministar Lunardi – konacno je
ispunjen prvobitni idejni projekat o izgradnji deset koridora kroz
Evropu nastao 1991. na Konferenciji u Pragu i doradjen na dvema
konferencijama, na Kritu 1994. i u Helsinkiju 1997. o prosirenju
evropske mreze kako bi bile obuhvacene balkanske i istocnoevropske
zemlje ». Dodao je zatim, da je put bio '' dug i mukotrpan izmedju
ostalog i zbog kriznih zarista koja su postojala u pojedinim zonama,
zbog cega se u jednom trenutku cak postavljalo pitanje odustajanja od
koridora''. Ove godine, medjutim – prema njegovim recima – stekli su se
povoljni uslovi, kako kada je rec o 5.koridoru (Madjarska, Slovenija,
Trst) tako i kada je rec o 8. » Neophodna sredstva za Italiju iznose
2.106 miliona evra. (37).
Medjutim, razdor sa SAD izbija na videlo tek u jeku « velike
petrolejske krize » (38). Na Balkanu, kao uostalom na svim prostorima,
anglo-americki lanac (BP-Amoko-ARCO, Sevron i Texaco) suceljen je sa
evropskim Total-Fina-Elf, kome bi italijanska ENI trebalo da pripada
(medjutim, Italija je poseban slucaj i zahteva zasebno poglavlje). To
je razlog sto anglo-amerikanci vode glavnu rec u vojnoj agresiji i
spijunazi na Balkanu, ni najmanje se pritom ne ustrucavajuci
manipulisanja islamskih i proturskih terorista, drzeci tako u saci
celokupno poluostrvo (39). Uostalom isti je slucaj sa Kavkazom (uzmimo
Ceceniju). Konkretno kada je rec o Osmom koridoru, treba naglasiti da
je angloamericki energetski kolos 1996 osnovao prikladan konzorcijum
pod nazivom AMBO i potpisao brze bolje sporazume kojima je potpuno
potisnuo u stranu evropske partnere (40). Povrh toga bas u isto vreme,
u septembru 2002. Amerikanci su kumovali potpisivanju jos jednog
nacelnog sporazuma. Tog puta se radilo o 10. koridoru, odnosno
podunavskoj trasi koja se od Crnog mora proteze do nadomak Rijeke,
tacnije Omisalja. Taj je potez tada jos uvek bio neostvariv, neposredno
nakon bombardovanja, ali od strateskog znacaja u Sredisnjoj Evropi.
Hrvatska, Rumunija i Srbija je trebalo da se dogovore oko pratecih
objekata. Medjutim potrebna su ogromna sredstva (pogotovo za Serbiju,
gde je vlada po obicaju mahala tim sporazumom iz cisto propagandnih
interesa). Navodno, sredstva je trebalo da obezbede SAD (41). Uprkos
tome i vremenu koje je proteklo, prevagu su odnela preganjanja izmedju
Srbije i Hrvatske , a ponajvise interes SAD da balkanski naftovod cusne
u drugi plan ... Zapravo Irak je okupiran a na vidiku se ukazalo nesto
za SAD mnogo probitacnije i, gle slucaja, bas u septembru 2002.! Bio je
to naftovod od Bakua, preko Turske do Sredozemnog mora. Balkan je
zaobidjen a sa njim i Evropa.
Fus-note:
(31) Brisanje Jugoslavije, dosledan je sastavni deo programske politike
DOS-a , sa svim svojim reakcionarnim konotacijama. Potkrepicu to sa dva
iz niza primera: U svom prvom javnom govoru u svojstvu jugoslovenskog
predsednika u Beogradu za vreme puca 2000. Kostunici ce omakao lapsus:
on se nije obratio « slobodnoj Jugoslaviji », vec, « slobodnoj Srbiji »
a jedna od prvih mera Djindjiceve vlade nesumnjivog simbolicnog
znacenja, bila je dodela pasosa i « Belog Dvora » « prestolonasledniku
» porodice Karadjordjevic koji nikad nije ziveo u Jugoslaviji.
(32) Beta/Tanjug: 4. maja 2003. Vujanovic izjavljuje da ce 11. maja
biti raspisan referendum u Crnoj Gori. Biva izabran, ali, referendumu
se nije odazvala ni polovina biraca. Opozicija je referendum
bojkotovala. Ipak, osnovni razlog slabog odziva treba traziti u
rasprostranjenom nezadovoljstvu i rezignaciji javnog mnjenja. Uprkos
raznim smicalicama, u Italiji je i dalje u postupku istraga o mafiji i
krijumcarenju cigareta . U mafijaske radnje su prema svim saznanjima
bili upleteni izmedju ostalih, bivsi predsednik, Djukanovic,takodje
secesionisra, i kamorista, F. Prudentino, nastanjen u Crnoj Gori.
Pocetkom jula, Istrazni sud za Napulj trazi Djukanovicevo hapsenje po
osnovu “organizovanog kriminala i sverca cigareta strane proizvodnje
(clan 416 e 291 quater; ANSA 4/7/2003). Pomenuti istrazni postupak
mozemo shvatiti i kao siru akciju EZ protiv americkih multinacionalnih
kompanija, recimo Filip Morisa i RJ Rejnoldsa koje su na
najcelishodniji moguci nacin iskoristile sverc (videti: IWPR's Balkan
Crisis Report, No. 446). Dakle, ipak se moze nazreti kakav-takav sukob
izmedju SAD i EZ u toj stvari, kao uostalom i u stvari nagovestenog
razvod braka Srbije i Crne Gore.
(33) Grof (sic) Nikolaus Graf Lambsdorf, sef odeljenja bivseg
specijalnog izaslanika OUN za Kosmet Michael Steiner, izjavljuje 9.
maja 2003. na konferenciji u Becu da “Kosovo vise nikada nece biti u
sastavu Srbije” (Beta, 11/5/2003); zvanicni Stajnerov zastupnik
precizira: “Kosovo nije pokrajina u sastavu Srbije” (Beta, 11/5/2003).
Bogatas George Soros – inace povezan sa National Endowdment for
Democracy, tacnije sa Cia-om, veoma uticajan na Balkanskom poluostrvu
blagodareci gustoj mrezi nevladinih organizacija i medijima koji su
gotovo u potpunosti u njegovom vlasnistvu, ukljucujuci b-92 cije ime
potseca na zloglasne americke bombardere B-52e - ”objasnio je sta valja
ciniti na Balkanu (sic) u clanku objavljenom u Financial Times-u 23.
maja 2003. uoci konferencije na vrhu u Solunu: na prvo mesto istice
“nezavisnost” Kosova i Metohije i raspustanje Zajednice Srbija i Crna
Gora. Ricard Holbruk deli u potpunosti njegovo misljenje i to jasno
kaze u intervjuu za “Kohe Ditore”.12/07/2003.
(34) O politickoj situaciji u bivsoj Jugoslovenskoj republici
Makedoniji preporucijem clanak iz br.5/2003 ovog mesecnika (“Ernesto”)
Nista se bitno nije promenilo, sem sto je izvrsena “smena na vlasti”
velikoalbanskih secesionistickih stranaka. Ahmetijevi bojovnici su u
vladi, a “demokrate” Dzaferija traze nezaobilazno cepanje po “etnickim”
savovima.
(35) Da primetim da u Bugarskoj, uprkos pro-zapadnjackom rezimu, kao
sto je slucaj i sa Makedonijom, prisustvo manjinskog, Turskog zivlja,
za Nato-pakt predstavlja korisno sredstvo koje bi se lako dalo
iskoristiti cim se za to ukaze prilika.
(36) Grcka je uz puno halabuke kupila vecinu akcija Rafinerije Okta iz
Skoplja . Hellenik Petroleum sa pretezno ruskim ucescem u kapitalu,
vlasnik je Crnogorskog Jugopetrola. (Tanjug 11/10/2002).
(37) Dnevne vesti: AP 7/9/2002, ANSA 9/9/2002.
(38) O petrolejskoj krizi kao uzroku « novih ratova » citaoca upucujem
na autora: A. Di Fazio, "Contro le nuove guerre", (Protiv novih ratova)
Odradek 2000. (http://www.scienzaepace.it); O sukobima interesa unutar
imperijalistickog bloka u opstoj « trci » da svako za sebe prigrabi sto
vise naftnih rezrvi predlazem Misela Cosudovskog (M. Chossudovsky)
http://www.globalresearch.ca. Proteklih godina Evropljani su dospeli na
prostor Centralne Azije, na primer u Kazakistan, zahvaljujuci izmedju
ostalog i politici priblizavanja u odnosima sa Rusijom, medjutim, kada
je rec o Balkanu, Evropljani su se opredelili za politiku suprotnu
sopstvenim interesima. Bombardovanje 1999. bilo je pogubno zbog toga
sto je unistena gotovo celokupna infrastruktura Dunavskog stozera. (10.
Koridor) Americki « Rat bez granica » proglasen vec 11. septembra, u
potpunosti je izmenio politicku kartu naftom bogatih oblasti. Nedavnom
angloamerickom agresijom na Irak, pogodjeni su interesi Rusije i
Francuske, a Evropljani su istisnuti cak i sa naizgled zauvek stecenih
pozicija.
(39) Obratimo paznju na sledeci redosled dogadjajai: Pocetkom 2000.
Evropska Komisija zapocinje sa Albanijom, Bugarskom i sa BJR
Makedonijom pregovore o pristupanju Zajednici; aprila 2001.BJRM postaje
prva zemlja na Balkanu potpisnica « sporazum o stabilizaciji i
udruzivanju » Upravo u tom casu, rasplamsava se u nevidjenim razmerama
teroristicka delatnost albanskih separatista koje naoruzavaju i
obucavaju Englezi i Amerikanci, sto za uzvrat izaziva opstu
destabilizaciju, te Makedonija neminovno biva unazadjena u svom
stremljenju ka Evropskoj Zajednici. Sef misije OEBS u Makedoniji,
Amerikanac Robert Frovik uzdize teroriste u rang ravnopravnih partnera
i ucenjuje BJR Makedoniju; Ako je verovati posmatracima, odnosi
makedonskih iredentista i Evropljana, a narocito Nemaca, vise nisu u
toj meri idilicni.
(40) Sa sedistem u SAD, konzorcijum AMBO ("Albenien, Makedonien,
Bulgerien Oil") u direktnoj je sprezi sa americkim vojno-politickim
sistemom, sa firmom Hallibuton i zamenikom predsednika SAD, Dikom
Cenijem, koji se vec procuo po tome sto je prigrabio sve radove na
izgradnji vojne baze Kemp Bondstil za racun svog preduzeca Braun & Rut,
a sada i celokupni iracki kolac.
(41) Tacnije, investicije je u julu obecala Americka Agencija za
Trgovinu i Razvoj (Tanjug 22. e 23/7/2002) a protokol izmedju Hrvatske,
Rumunije i Srbije potpisan je 10. septembra.