Novosti online | 26. oktobar 2013. 09:51 > 13:42 | Komentara: 86
Jovanka Broz sahranjena je u Kući cveća, pored Titovog groba, uz melodiju "O bela ćao", a na ploči od belog venčačkog mermera je, zlatnim slovima, identičnim onim na Titovoj ploči, ispisano "Jovanka Broz 1924-2013"...
B. RADIVOJEVIĆ - V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ | 23. oktobar 2013. 21:21 | Komentara: 25
Organizacioni odbor precizirao detalje sahrane Jovanke Broz: Ispred Kuće cveća u počasnom stroju biće gardisti, a uz nadgrobnu ploču nekadašnji partizani. Najavile se delegacije iz Slovenije, BiH, Hrvatske, Crne Gore
Duboko suosjecanje i poslednji pozdrav drugarici Jovanki Broz. Neka joj je vjecna slava!
CNJ - Jugocoord, Rim
POSVETA DRUGARICI JOVANKI BROZ
Povodom smrti Jovanke Broz Koordinacioni Odbor komunističkih i radničkih partija država s prostora bivše Jugoslavije, izražava duboka suosjećanja s njenom rodbinom i brojnim poštovaocima njenog lika i djela sa ovih prostora i širom svijeta.
Gotovo da nije moguće zamisliti Titov lik i pojavu u brojnim prilikama u kojima smo ga susretali i gledali bez njenog dostojanstvenoga osmjeha i prisustva iz kojeg se iščitavala istovjetnost s Titom i njeno nastojanje da s Titom kao državnikom i oko njega bude sve u najboljem ozračju. No, drugarica Jovanka nije bila samo odana supruga Josipa Broza, već prije svega mlada SKOJ-evka, antifašistički borac za oslobođenje i bolji život svoga i svih južnoslavenskih naroda, s ratnim činovima i priznanjima u čemu je ostala dosljedna do zadnjega časa svoga života. S njom nas najdublje povezuje ljubav prema Titu i svemu onome što su zajedno simbolizirali, a to je konvencionalnim jezikom rečeno – NOB, revolucija i poslijeratna socijalistička izgradnja, a prozaički – naša sretna djetinjstva, roditeljstva, stvaralaštvo u slobodi, sveopćoj sigurnosti i napretku, a što je, na našu veliku žalost, sve prekinuto secesijom 90-ih godina prošlog stoljeća. Jovanki Broz izražavamo veliku zahvalnost za sva njena dobra i plemenita djela koja je učinila tokom svog revolucionarnog života i žal što njena životna pregnuća pred kraj života nisu bila uzvraćena.
Neka joj je vječna slava i hvala.
Koordinacioni Odbor komunističkih i radničkih partija.
- Socijalistička radnička partija Hrvatske SRP
- Komunisti Srbije KS
- Savez komunista Bosne i Hercegovine SK BiH
- Komunistička partija Makedonije KPM
- Jugoslavenska komunistička partija Crne Gore JKP CG
- Kulturno društvo komunist Slovenija KDK
Beograd: Sahranjena Jovanka Broz
Sub, 26/10/2013Uz vojne počasti i plotun jedinice Garde Vojske Srbije u Beogradu je sahranjena Jovanka Broz, udovica predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, potpukovnik JNA i nosilac Partizanske spomenice 1941. Jovanka Broz je sahranjena u Kući cveća, pored Titovog groba, a na ploči od belog mermera, zlatnim slovima, identičnim onim na Titovoj ploči, ispisano je "Jovanka Broz 1924-2013". Uz predstavnike državnog vrha, sahrani su prisustvovali članovi diplomatskog kora i stranih delegacija, a pored premijera Ivice Dačića, od Jovanke Broz oprostili su se u ime porodice njen sestrić Goran Aleksić i predsednik SUBNOR-a Miodrag Zečević. Jovanka Broz je preminula u nedelju 20. oktobra u Beogradu, u 89. godini.
(Izvor: Međunarodni radio Srbija)
Belgrado: funerali di Jovanka Broz
26. 10. 2013.Jovanka Broz è morta domenica 20 ottobre a Belgrado all’età di 89 anni.
su www.ilpiccolo.it 22 ottobre 2013
Il dado è tratto, il suo ultimo desiderio doveva assolutamente essere soddisfatto. La vedova di Tito, Jovanka Broz, sarà sepolta vicino al Maresciallo. Così ha stabilito ieri il governo serbo, che ha specificato che la salma dell’anziana ex compagna del leader jugoslavo, morta domenica a Belgrado, sarà inumata «nella Casa dei Fiori, parte del complesso del Museo della storia della Jugoslavia», dove da trenta e più anni riposano le spoglie di Tito.
I dettagli della cerimonia e la logistica sono stati delegati a un comitato organizzativo, istituito ad hoc dall’esecutivo serbo e guidato dal ministro Rasim Ljajic, assieme al primo ministro, Ivica Dacic, uno dei politici più vicini alla defunta. Comitato, riunitosi ieri pomeriggio, che ha deciso che i funerali di Jovanka – a cui saranno tributati gli onori militari, poiché Jovanka si fregiava del grado di maggiore grazie al coraggio dimostrato da partigiana durante la guerra di Liberazione – si terranno sabato prossimo, a mezzogiorno.
Il corpo di Jovanka dovrebbe essere tumulato in una delle grandi stanze accanto alla tomba di marmo che custodisce i resti di Tito, magari quella dove oggi sono esposti i “testimoni” più belli delle Staffette della gioventù dedicate a Tito. Impossibile, per motivi tecnici, legali e non solo, sistemare Jovanka nello stesso mausoleo edificato a uso esclusivo del leader jugoslavo, protetto da una lapide pesante quasi dieci tonnellate, visitato in 30 anni da 17 milioni di persone. In ogni caso, il desiderio di Jovanka e dei familiari a lei più vicini è stato appagato.
Familiari che, tuttavia, anche nel momento del lutto si sono dimostrati almeno in apparenza piuttosto divisi, come già accaduto nel caso ancora aperto e scottante dell’eredità di Tito. Nada Budisavljevic, provata dalla morte della sorella più anziana, ha respinto ogni tentativo di approccio da parte della stampa. Più loquace invece un altro dei nipoti di Tito, Joška Broz, fondatore del minuscolo Partito comunista serbo, super jugonostalgico, che ha affermato ieri al “Telegraf” di Belgrado che, malgrado tutto, Jovanka «è stata fino alla fine la moglie legittima» di Tito e per questo «ha diritto a essere sepolta vicino a lui».
Molto critica, invece, un’altra nipote del Maresciallo, Saša Broz, che via Facebook ha esordito spiegando per prima cosa che Tito dovrebbe essere in una tomba «a Zagabria», città che amava tanto. «Era un cittadino del mondo», l’imbeccata polemica, «ma prima di tutto era un croato». E Jovanka? Dopo la separazione «mio nonno non la menzionava mai», fate voi.
Riferimenti a go-go sui giornali serbi invece alla figura di Jovanka. Perché trent’anni d’isolamento? Chi aveva paura di lei? Impossibile rispondere, illustra l’analista Zoran Dragišic. Certo «è che era molto vicina a Tito», tutto fa pensare «che fosse un grande amore, il loro». E che Jovanka, da first lady e «alto ufficiale dell’esercito, conoscesse molte cose segrete sulla guerra», la Seconda mondiale, e sui processi interni alla Jugoslavia titina. «Aveva le chance per fare male a persone molto importanti», Dragišic suggerisce una spiegazione realistica alla sua caduta nel fango.
Certamente, conclude l’analista, «cosa accadde fra lei e Tito nessuno potrà mai veramente saperlo». Cosa accadde fra i due sembra però non interessare ai nostalgici che arriveranno a Belgrado sabato, difficile ancora prevedere in quanti. «Ci saremo, è tutto organizzato», promette al telefono da Bihac, in Bosnia, Hakija Abdic, presidente della Lega degli Antifascisti dell’Europa sudorientale. Ci saranno perché, assicura Abdic, i funerali della «moglie del Maresciallo» e soprattutto «di una coraggiosa partigiana», ultimo simbolo della Jugoslavia, devono essere celebrati come si deve.
ПАРТИЗАНКА, ХРАБРА ЈОВАНКА
Београд, 26. октобар 2013. Дедиње, Кућа цвећа, тик из Музеј историје Југославије. И много, много народа. Опроштај од партизанке, храбре Јованке Будисављевић Броз. Супруге, верног сапутника председника оне чувене и поштоване земље и маршала Тита.
На сахрани су говорили председник Владе Србије Ивица Дачић, председник СУБНОР-а Србије проф.др Миодраг Зечевић и Горан Алексић у име породице.
Сахрани су присуствовали и многобројни борци, ратни другови из Шесте личке, припадници Пратећег батаљона, представници организација из многих крајева Србије а и и бивших република.
Дошли су да се поклоне и амбасадори Русије, Белорусије и више афричких држава из негдашњег корпуса несврстаних.
На опроштају од Јованке Броз били су и потпредседник Владе Расим Љајић, министри Славица Ђукић Дејановић и Александар Антић, генерални секратар Владе Вељко Одаловић, као и представници Војске и многе истакнуте личности из јавног, друштвеног, политичког и културног живота наше државе.
Сахрани је присуствовала и супруга Председника Републике Србије, Драгица Николић.
ГРЕХ ПРЕМА ИСТОРИЈИ И АНТИФАШИЗМУ
Опраштајући се од Јованке Броз, председник Владе Ивица Дачић је рекао:
”Прилика је да признамо себи да смо починили грех и према Јованки Броз и према сопственој историји, историји у којој нације и народи граде свој идентитет. Јованка Броз била је и наша прва дама, понос и представник државе. Заборављајући Јованку, заборавили смо нас.
Однос који смо имали према њој, на жалост, имамо према свему што радимо, а то је до оног тренуткакад се нека епоха заврши брже боље све, и лоше и добро, препуштамо забораву. Често смо се понашали као да се никад није догодило. Србија се односила према Јованки као да није била жена која је упознала светске политичаре и свуда дочекивана са достојанством.
Јованка Броз је била поносни представник наше државе и постала жргтва политичког обрачуна и борбе око Тита.
Неправда је почела да се исправља пред крај њеног живота, а кад сам јој, пре неку годину, уручио пасош и личну карту, рекла је да неће нигде да путује.
Опроштај од Јованке је још један опроштај од Титове епохе и прилика и да се подсетимо наше антифашистичке борбе – тог највећег изгубљеног блага.
Тога се данас неки одричу, опреоштају не присуствује ни један представник владе држава насталих на тлу бивше Југославије.
Ово је одлазак последње иконе бивше Југославије. Почивај у миру поред човека коме си посветила живот и од којег си силом и неправдом била раздвојена” – рекао је председник Владе Србије Ивица Дачић.
ВЕЧНО ЋЕМО БРАНИТИ ИДЕЈЕ И ДЕЛО НАШЕ МЛАДОСТИ
Други говорник на сахрани био је председник Републичког одбора СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић:
”Другарице Јованка Будисављевић Броз! Рат си почела и завршила у легендарној Шестој личкој. Била си храбар ратник. Међу најхрабријима. Два ордена за храброст, што је ретко и за хероје. Била си борац војске и покрета који је победио фашистичког окупатора и југословенску издају. У 16. години, 1941. године постала си партизанка. Два пута те куршуми непријатеља нису мимоишли.
После рата си уз Тита који је обележио антифашистичку борбу против фашизма и политички цео XX век. У вашој вези има симболике из песме личке ратне бригаде „Шеста личка, спасила Маршала“ – песме која је постала култна не само личких већ југословенских партизана.
У целом периоду била си наша другарица Јованка, и ми твоји. СУБНОР ти је доделио признања која је имао и пажњу која је била несебична. Твој живот поред историјске громаде, без обзира на спољне ефекте, није био ни мало лак и једноставан. Такву личност могао је да прати само човек посебног кова, искован у револуцији.
Кад си остала сама, живот ти тек није био лагодан. Једно мало одужење дуга државе је сахрана поред вољеног човека, коме си поклонила младост и посветила живот.
Почивај у миру. Била си и бићеш део нас. Кад не буде више наших ратних другова остаје за будућа времена СУБНОР који ће носити, чувати и бранити вечне идеје и дело наше младости.
Хвала ти, другарице Јованка Броз. за учињено и опрости све и свима” – рекао је у опроштајном говору проф.др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије.
ИСПУЊЕНА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА
Јованка Броз имала је последњу жељу – да буде сахрањена у Кући цвећа, крај свог супруга, председника Тита.
Сестрић Јованке, дипломата Горан Алексић, потврдио је на испраћају да је Влада Србије испунила ту једноставну људску молбу.
”Почиваће поред свог животног сапутника кога је неизмерно волела, коме је била одана до краја. Њен живот био је несвакидашња прича, од ратних вихора, преко општег благостања обележеног и вером и надом у још боље сутра, до необјашњиве одбачености. Била је усамљена, 36 година је гордо, поносно, и пркосно, посвећена чувању части, угледа, идеала једног времена, једне велике земље и једног човека”.
Јованка Броз је сахрањена у кругу породице и у присуству чланова Владе Србије и СУБНОР-а. Уз почасни плотун и звуке војничке трубе, после скидања државне тробојке са ковчега.
Поред вечне куће Јованке Броз Будисављевић, тик уз гробницу председника СФРЈ маршала Јосипа Броза Тита, у невеликој згради подно негдашње резиденције у Ужичкој улици на Дедињу, у Београду, више часова текле су колоне људи у жељи да одају последњу пошту и искажу поштовање храброј жени- партизанки.
За испраћај је, иначе, било акредитовано и око 300 медијских екипа из 35 домаћих и 40 редакција из иностранства.