Logo Jugocoord
COORDINAMENTO NAZIONALE PER LA JUGOSLAVIA - ONLUS

ITALIJANSKA KOORDINACIJA ZA JUGOSLAVIJU






Articles by Dr Mirjana Andjelković Lukić



 
rright10.gif (248 byte) dokumenti
rright10.gif (248 byte) inicijative

rright10.gif (248 byte) solidarnost
rright10.gif (248 byte) informacija
rright10.gif (248 byte) kultura
rright10.gif (248 byte) politika
rright10.gif (248 byte) prijateljstvo
rright10.gif (248 byte) vrijednosti


EKOLOŠKE POSLEDICE NATO BOMBARDOVANjA NAŠE ZEMLjE


Dr Mirjana Andjelković Lukić


Beograd, 04. oktobar 2004. god.

(izvor)

Tokom agresije NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju korišcena je municija sa osiromašenim uranom. Upotreba zapaljive municije sa osiromašenim uranom 238 je vid vodenja radiološkog, nuklearnog rata sa svim njegovim posledicama po živi svet naše zemlje. Bombardovanje u toku agresije NATO alijanse izazvalo je požare na hemijskim postrojenjima, rezervoarima sa naftom i rafinerijama. Produkti sagorevanja su izuzetno otrovni sa osobinama bojnih otrova, kao što je fozgen ili hlorovodonik. Pored ovog, oslobadaju se gasoviti oksidi ugljenika, azota i cijano-jedinjenja, kao i velika kolicina cadi. Tako je voden hemijski rat protiv SRJ.Prilikom sagorevanja, a posebno detonacije energetskih materijala eksploziva i baruta nekontrolisano se oslobada velika kolicina gasova - produkata sagorevanja i detonacije. Imajuci u vidu da je na SRJ baceno preko 40 000 tona raznih razornih projektila, bombi i raketa, oslobodena kolicina gasova na relativno malom prostoru je ogromna i štetna U radu su prikazane reakcije sagorevanja pri kojima se oslobadaju navedeni otrovni produkti i njihov negativan uticaj po covekovu okolinu, kao i rezultati proracuna gasovitih produkata za rakete i bombe korišcene tokom bombardovanja SRJ.

Srbija je pre NATO bombardovanja bila jedna od najcistijih zelenih oaza Evrope. Dobro, postojale su odredene crne tacke, ali je u velikoj vecini Srbija bila cista sredina, sa mogucnošcu proizvodnje zdrave hrane. Posle bombardovanja, ostale su zuagadene velike površine oko industrijskih zona, kao što su Pancevo, Novi Sad, Kragujevac, Beograd, i druga mesta širom Srbije u kojima su bombe NATO alijanse pogadale naftne rezervoare, elektricne transformatore, rezervoare sa hemijskim jedinjenjima koja su bila sirovine za hemijsku industriju, kao što su razne organske i neorganske kiseline, monomeri za proizvodnju plasticnih masa, živa i živina jedinjenja, sirovine za proizvodnju pesticida i fungicida, itd. Namernim bombardovanjem ovih rezervoara NATO alijansa je Srbiji nanela ogromne štete po njen eko-sistem.

U Srbiji postoji više staništa koja su zašticena na nivou Evrope. To su Fruška gora, planina Tara, Zlatibor, Deliblatska pešcara, koja je redak endemski primer pustinje u Evropi. Na ovim podrucjima, ali ne samo na njima, žive retke vrste ptica, životinja i biljaka, kojima je pretilo nestajanje za vreme agresije. Svaki rat svojim destruktivnim delovanjem narušava covekovu sredinu i prirodna staništa biljaka i životinja.

Moram nerado da priznam da ne spadamo u društva koja se sa posebnom brigom stara o prirodi i svojim rekama. Danas se pojedini entuzijasti okupljaju u ekološka udruženja i deluju uglavnom lokalno u svojoj užoj sredini. Jedno od takvih je i udruženje ''Vlasina'' koje se bori sa surovim profiterima i pljackašima prirodnih bogatstava eko-sistema jedinstvenog Vlasinskog jezera.

Navešcu i primer reke Lepenice, koja protice kroz Kragujevac, reke i u pesmi opevane, a u ovom našem vremenu obojene, cas plavo, cas crveno ili crno, u zavisnosti šta se tog dana u nju ispušta. Mene kao inženjera tehnologije ovakav odnos prema našim rekama i okolini dovodi do ocajanja i pokušavam da se zajedno sa ostalim entuzijastima borim protiv toga. Ali, ukoliko ne postoji osmišljena, organizovana, materijalno obezbedena i pre svega nezavisna organizacija, ne može nešto bitnije da se ucini.

Bombardovanje je mnogo oštetilo naše ciste ekološke sisteme i narušilo krhku ravnotežu koja se godinama i godinama uspostavljala. Posebno su osetljiva vodena staništa i šume, one reaguju na svako zagadenje tako što umiru. Na njihovom mestu izrastaju druge, prostije zajednice drveca, a one koje su nestale, nikad se više ne obnavljaju.

Municija sa osiromašenim uranom najviše se koristila na Kosmetu, što je vrlo perfidno, jer se na toj teritoriji nalaze izvorišta reka koje su pritoke Zapadne i Južne Morave, te je agresor tako želeo da dugorocno zagadi naše vodotokove preko Velike Morave sve do Save i Dunava, dakle kroz celu Srbiju. To je eklatantan primer genocida i radiološkog rata protiv naše zemlje. Sva korišcena municija sa osiromašenim uranom na našim prostorima je americkog porekla, a neka novija saznanja ukazuju da su se proizvodnje municije sa osiromašenim uranom, vecih kalibara, (120 milimetara), latili i Francuzi. I oni imaju ogromne kolicine radioaktivnog otpada.

NATO alijansa je na našim prostorima izvršila eksperiment in vivo kako bi ispitala rušilacko dejstvo svog oružja i njegov uticaj na zdravstveno stanje ljudi u toku i posle bombardovanja. Protiv nas je voden specijalni rat koji je imao za cilj uništenje ljudi i njihovih dobara i prikaz efikasnosti, pre svega americkog naoružanja, kako bi njihovo oružje imalo prednost pri prodaji u svetu. Cela naša zemlja je za vreme sedamdesetosmodnevnog bombardovanja bila poligon za ispitivanje efikasnosti najsavremenije elektronske tehnike i novog oružja; neko je prvi put upotrebljeno nad našim prostorima.

Na teritoriju SR Jugoslavije tokom 78 dana agresije baceno je više od 40 000 tona razlicitog eksploziva. Baceni su najsavremeniji projektili, ali i oni ciji je rok upotrebe davno istekao, pa je naš prostor iskorišcen i kao svojevrsno smetlište.

Bombardovanjem projektilima ciji je vek upotrebe davno prošao, pražnjena su skladišta municije, koja bi inace morala da se uništava na nekom za to posebno izgradenom poligonu , što košta i pri tom zagaduje zemlju i vazduh.

Rizikujuci cak i živote svojih pilota, NATO agresori bacali su projektile stare i po trideset godina. Projektili koji nisu delovali usled starosti, padali su na zemlju i obicno se lomili na dva ili više delova, pri cemu je ispadao eksploziv iz metalne obloge i zagadivao vodu i tlo. Uništenje ovakve ''ranjene'' municije veoma je opasno i neretko odnosi i ljudske žrtve.

Svi projektili koji su baceni na našu zemlju tokom agresije NATO alijanse, po svojoj razornosti i nameni, mogu se svrstati u tri opšte grupe:

" razorni, vodeni i nevodeni, razlicitih kalibara, (rakete, bombe, kasetne bombe)
" protivoklopni i protiv betonskih utvrdenja, punjeni osiromašenim uranom, i
" razne vrste takozvanih ''mekih'' bombi, koje ne deluju razorno, ali prave velike štete.

Tokom agresije NATO saveznika ( njih devetnaest najrazvijenijih zemalja Evrope i Amerike, SAD) na SR Jugoslaviju bacane su i zabranjene kasetne bombe. Kasetne bombe su smeštene u veliki kontejner u vidu rakete, koji nosi avion bombarder. U svakom kontejneru se nalazi oko 200 manjih bombi, tzv. kasetnih, (jer su smeštene u kontejneru, odnosno kaseti). Kada se kontejner sa kasetnim bombama približi cilju, on se na poseban nacin otvara kao kišobran i izbacuje svoj smrtonosni teret u krugu od više kilometara, zavisno od visine na kojoj se kontejner otvorio. Kasetnih bombi, koje se na zemlju spuštaju uz pomoc padobrana ima dve vrste: a) za probijanje metalnih oklopa (protivtenkovske), sa kumulativnim dejstvom, i b) razorne, sa parcadnim dejstvom; koje imaju ugradene metalne kuglice u metalnoj oblozi bojne glave, i deluju protiv žive sile, kako se uz vojnicku terminološku anesteziju, naziva ubijanje ljudi.

Kasetne bombe koje nisu odmah pri prizemljenju eksplodirale, veoma su opasne jer imaju upaljace koji mogu da se aktiviraju usled nagle promene osvetljenosti (senka prolaznika, napr.) ili pri pomeranju i nagazu na njih. Takode mogu i same da se aktiviraju posle odredenog vremenskog perioda, koji može da varira izmedu par sati do par dana i meseci. Od ovakvih izuzetno nehumanih projektila stradala su uglavnom radoznala deca. Eksplozije ovih bombi, ukoliko dete ne bi usmrtile na licu mesta, ostavljaju teške povrede na njegovom telu, cime ga cine doživotnim teškim invalidom. Poneka vest u novinama nas opomene da još uvek postoje aktivne kasetne bombe A upotreba kasetnih bombi je zabranjena Ženevskom konvencijom. Da li to nešto znaci svetskim mocnicima i proizvodacima smrti, posebno SAD?

U toku agresije NATO-a na naše elektricne sisteme i dalekovode bacane su i takozvane '''meke bombe''. Prvi put su isprobane na našim prostorima. To su kasetni projektili tipa CBU-102 (V) 2/B, u kojima se nalaze kasete napunjene kalemovima sa namotanim staklenim nitima presvucenim molekulskim slojem aluminijuma. Debljina pojedinacnih niti je oko 30 µm.

Pri padu na visokonaponske vodove elektroenergetskog sistema ti kalemovi ispadaju iz kaseta, razmotavaju se i obrazuju džinovske, superprovodljive ''paucine'', koje prekrivaju strujne vodove i izazivaju kratke spojeve uz ogromna, munjama slicna elektricna pražnjenja. Razmotane niti imaju dužinu oko 150 metara. Pri padu dolazi do raspredanja osnovne niti na veci broj tanjih i pri tom se na mestu udara stvara mreža koja pokriva velike površine i ima vecu cvrstocu od pojedinacnih niti.

Dejstvujuci na visokonaponske vodove elektroenergetske mreže, ova vlakna dovode do kratkih spojeva i do raspada elektroenergetskog sistema. Posle takvih dejstava citava Srbija je bila u mraku. Uništavanje elektricnih postrojenja direktno je uticalo na povecanje patnji civilnog stanovništva, jer je sa nestankom struje , nestajalo i vode u pojedinim delovima gradova. Kada su naši strucnjaci brzo i uspešno rešili problem ''paucine'', ostrašceni agresori su poceli da gadaju elektricne transformatore razornim projektilima. Goreli su transformatori, curelo je transformatorsko ulje - piralen- polihlorovani bifenil sa 54% hlora, sinteticki proizvod, koji traje koliko i transformator. Takode su bacani projektili sa osiromašenim uranom.

NATO alijansa je priznala da je na SRJ baceno 30 000 projektila sa osiromašenim uranom Imajuci u vidu njihovu sklonost ka izbegavanju tacnih podataka, sumnja se da je taj broj mnogo veci. (Vojska ima podatke da je baceno oko 50 000 projektila). Bacanjem projektila sa osiromašenim uranom protiv SRJ se vodio pored hemijskog i specijalni radiološki (nuklearni rat), uz dugorocno zagadivanje eko- sistema, i pokušaj zatiranja života na ovim prostorima, koje ce imati nesagledive posledice po sav živi svet, ne samo kod nas, vec i u Evropi.

Uran spada u teške metale, koji je u periodnom sistemu elemenata svrstan u grupu aktinoida, sa rednim brojem 92 i atomskom masom 238. Radioaktivni je elment i koristi se u nuklearnim reaktorima za proizvodnju atomske energije. Odlikuje se izuzetnom lepotom, srebrnim sjajem i da nije radioaktivan verovatno bi se koristio kao nakit. Otuda se ponegde naziva i ''srebrni metak''. Osiromašeni uran je ustvari ''izradeni'', energetski osiromašeni ali i dalje radioaktivni metal U238 iz koga je utrošen izotop U235, koji predstavlja nuklearno gorivo u reaktorima. Osiromašeni uran je ustvari nuklearni otpad. Naravno, otpad predstavlja veliki problem razvijenih zemalja, jer je njegovo odlaganje veoma skupo, ali i neizvesno, jer se nikad sa sigurnošcu ne može tvrditi da neki od kontejnera nece da ''procuri'' i ispusti radioaktivni gas u okolinu. SAD su našle ''idealno rešenje'' za svoj nuklearni otpad: strpali su ga u protivtenkovsku municiju i rešili na vrlo ''koristan i ekonomican'' nacin pitanje njgovog odlaganja.

Procenjuje se da samo SAD imaju najmanje 500 000 tona osiromašenog urana, odnosno radioaktivnog otpada. Uran 238 emituje alfa cestice i gama zracenje. Zbog velike gustine, koristi se za izradu jezgra protivoklopnih projektila. Armija SAD razvila je municiju sa osiromašenim uranom za top 25 mm (85 grama urana), avionski top 30 mm (272 grama urana) i tenkovske topove 105 i 120 mm ( od 2,2 do 4,9 kilograma urana). Pri udaru uranskog projektila u cvrstu prepreku stvara se visoka temperatura i oko 10% urana sagoreva u uranoksid, a 70% prelazi u stanje aerozola . Velicina aerozolnih cestica urana je oko 5µm. Ove cestice kontaminiraju okolnu sredinu mogu se uneti u organizam udisanjem ili hranom, a zavisno od meteoroloških uslova, mogu se raznositi na vece udaljenosti (do 40 km). Oksidi urana su delimicno rastvorljivi u vodi, pa mogu kontaminirati podzemne vode, i dospeti u lanac ishrane ljudi.

Osiromašeni uran se uglavnom koristi u protivtenkovskoj municiji kalibra 30 milimetara, koja se ispaljuje sa aviona A-10. Prvi put je korišcena u Vijetnamu, zatim u Zalivskom ratu protiv Iraka, (gde je ispaljeno približno milion projektila), potom u Republici Srpskoj i u toku agresije na SRJ, posebno na Kosmetu. U poslednjoj agresiji na Irak, SAD su priznale da je baceno preko 500 000 komada ovih projektila. Postoje indikcije da se osiromašeni uran nalazio i u bojnim glavama raketa velikih kalibara, namenjenih za uništavanje armiranih betonskih utvrdenja i bunkera kojim je dejstvovano po našim prostorima.

Municija sa osiromašenim uranom ima trajne posledice po stanovništvo i posle prestanka ratnih dejstava, jer vreme poluraspada nukleida (radioaktivnih produkata sagorevanja osiromašenog urana) na terenu iznosi 4,5 milijarde godina. Otuda je ova municija zabranjena rezolucijom Podkomisije za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za ljudska prava iz 1996 i 1997 godine.

Koliko je osiromašeni uran opasan po ljudsko zdravlje, govori i podatak da je u februaru 1980 godine sudskim nalogom države Njujork, zabranjen rad fabrike za proizvodnju penetratora od osiromašenog urana National Lead Industries jer je emitovana radioaktivnost bila iznad 150 µCi. Ova vrednost odgovara kolicini od 387 grama osiromašenog urana. Bez obzira na ovu zabranu, vlada SAD i dalje tvrdi da osiromašeni uran nije štetan po ljudsko zdravlje i dozvoljava njegovu primenu prilikom ratnih dejstava. Medutim, po propisima nuklearne komisije u SAD, vojska mora da prijavi svoja skladišta sa municijom od osiromašenog urana, kao zone sa radioaktivnim materijalom.

U izveštaju Instituta za nuklearne nauke Vinca, nalazi se sledeca konstatacija:
''Imajuci u vidu brzinu kojom se municija ispaljuje, odnosno procenjene kolicine pri dejstvima, visoku verovatnocu samozapaljenja, kao i izmerene aktivnosti koje su nekoliko stotina puta vece nego kod prirodnog sadržaja urana u zemljištu (10-50 Bq/kg), može se zakljuciti da primena navedene municije dovodi do kontaminacije životne sredine sa dugorocnim posledicama po životnu sredinu i lokalno stanovništvo'' što ukazuje na opasnost od radijacijske bolesti i od mogucnosti povecanog rizika za kancerogena oboljenja. Deca su posebno osetljiva na zracenje jer se njihove celije vrlo brzo dele u toku rasta.

Osiromašeni uran, a posebno njegovi oksidi, su hemijski i radiološki veoma toksicna jedinjenja, koja bitno narušavaju ekološku ravnotežu na terenima pogodenim radioaktivnom municijom. Merenjem je utvrdeno da je gama zracenje koje se emituje pri udaru projektila od osiromašenog urana 0,1 mGy/h. Ova velicina ukazuje da je takav materijal radioaktivan i da se može primenjivati samo uz posebne mere zaštite, kako je regulisano propisom Medunarodne agencije za atomsku energiju iz Beca od 1996 godine.

Upotrebom osiromašenog urana u municiji, NATO alijansa je ugrozila civilno stanovništvo i njegovo potomstvo. Ugroženo je i zemljište, koje je zagadeno hiljadama godina unapred. Ovo nisu nepoznate cinjenice ratnim stratezima, što jasno ukazuje da je NATO namerno koristio osiromašeni uran kako bi dugorocno zagadio životnu sredinu u našoj zemlji. Medutim, sa sigurnošcu se može tvrditi da se zagadenje životne sredine nije lokalizovalo samo na našim prostorima, vec je došlo do zagadenja sredine na širem podrucju jugoistocne Evrope.

Pored direktnih šteta izazvanih eksplozijama bacenih bombi i raketa, na teritoriji SRJ se vodio specijalan rat, koji po svojim efektima spada u hemijske ratove. NATO alijansa nije direktno koristila hemijska sredstva (bojne otrove) u napadu na našu zemlju, ali je bombardovanjem ciljanih meta - industrijskih postrojenja i skladišta hemijskih sirovina, kao i paljenjem naftnih rezervoara i naftnih postrojenja, posredno izazivala efekte po posledicama veoma bliske efektima hemijskog rata.

Planski i smišljeno su gadana postrojenja i skladišta hemijske industrije. Bombardovani su objekti u Pancevu, Novom Sadu, Lucanima, Prahovu, Boru, Baricu. Usled eksplozije i požara u vazduh, zemljište i vodotokove dospele su ogromne kolicine vrlo otrovnih i po zdravlje opasnih materija : hlorovodonicna i sumporna kiselina, azotna kiselina, hlor, monomer vinilhlorid, etilendihlorid, živa, piralen, amonijak, i mnogi drugi, takode otrovni.

Tako je namerno, u pancevackoj ''Petrohemiji'' gadan rezervoar sa monomerom vinilhloridom, jedinjenjem koje se koristi za izradu plasticnih masa i koje je vrlo otrovno i kancerogeno. Sagorevanjem vinilhlorida u vazduhu, uz nepotpunu oksidaciju, osim oksida ugljenika, i cadi, nastaje hlorovodonicna kiselina i veoma opasno jedinjenje hlora , fozgen, poznato kao bojni otrov. Medusobnim reagovanjem ovih produkata, a u manjku kiseonika i pod uticajem svetlosti, nastaje fozgenoksim, takode vrsta bojnog otrova, ali još otrovnijeg od fozgena. Nad Pancevom se tri dana vio gust oblak zagušljivog i otrovnog cadavog dima, sve dok vetar nije promenio pravac i poterao oblak preko cele srednje Evrope, cak do Švedske i Norveške, o cemu su obavestili ruski izvori.

Ekološku katastrofu je izazvalo gorenje rezervoara sa naftom u Pancevu , Novom Sadu, na Cukarici u Beogradu. Gorenje nafte oslobada razlicita ciklicna jedinjenja, koja su takode veoma štetna, a pod dejstvom sunceve svetlosti i drugih faktora, oslobadaju se i dioksini, koji su kancerogeni. Posle tih požara nad Srbijom su padale ''biblijske'' kiše pracene neobicnim elektricnim pražnjenjem u atmosferi, a padao je i grad neuobicajene velicine, veoma cudnih, coškastih oblika, koji se teško topio, što je izazvalo sumnju da se koristilo neko sredstvo za uticaj na klimu. Naravno, koristila su se halogena jedinjenja, srebrojodid i hlorid, kako bi se nebo nad Srbijom razvedrilo zbog bolje vidljivosti. Bilo kako bilo, kiše koje su padale posle tih požara , bile su kisele, crne, muljevite, ostavljale su mastan crn talog pun cadi i raznih kiselih otrovnih produkata gorenja.

NATO je agresijom na našu zemlju i namerno izazivajuci ekološku katastrofu, ugrozio podrucje sa izvorima nezagadene vode, (Srbija je podrucje sa najvecim brojem mineralnih lekovitih izvora u Evropi) i zdrave hrane, cime je direktno ugroženo podrucje celog Balkana, ali i Evrope.
Velika kolicina oslobodenog ugljendioksida i ugljenika u atmosferi izaziva efekat lokalnog zagrevanja, poremecaj mikroklime regije i pojacavanje efekta staklene bašte. Oslobodeni azotni oksidi tokom bombardovanja, pod uticajem uv zracenja reaguju sa kiseonikom stvarajuci ozon koji u nižim slojevima atmosfere deluje kao jako oksidaciono sredstvo. Reakcija je katalizovana prisustvom azotovih oksida koji sa atmosferskom vlagom obrazuju oblake kiselih kiša. One predstavljaju veliki problem, ne samo na našim prostorima; od njih sve više šuma umire po celoj Evropi. Posle bombardovanja, kiseli oblaci su prekrivali našu zemlju, i izrucivali kisele kiše na naše ali i na prostore Evrope od kojih se menja kvalitet zemljišta. Usled pogubnih posledica bombardovanja, ali i hiljada i hiljada preleta i naleta aviona u toku bombarderskih akcija, alarmantno je istanjen ozonski omotac nad Evropom. Nestaje koristan ozon u stratosferi (na 12 000 metara baš na visini leta aviona NATO), ali se istovremeno povecavala koncentracija štetnog ozona u nižim delovima atmosfere, kao direktna posledica zagadivanja raznim gasovima nastalim sagorevanjem i eksplozijom. Ozon nastaje delovanjem sunceve svetlosti na odredene okside i prilikom velikih elektricnih pražnjenja u atmosferi. On je u malim kolicinama koristan, ali u velikim štetan - korozivan i eksplozivan. Cela zapadna Evropa ubire plodove svojih bombarderskih akcija na Srbiju, njeno stanovništvo udiše velike koncentracije štetnog ozona koji je nastao od onog što su nam bacali, ali se i razboljeva, mada manje nego naš narod na koji su zdušno bacali smrtonosni i otrovni bombaški tovar.

Istovremeno se u višim slojevima atmosfere (stratosfera) smanjuje debljina ozonskog sloja zbog ogromne potrošnje kiseonika u toku preleta velikog broja aviona. Dnevno je preko teritorije SRJ za vreme 78 dana agresije preletalo prosecno 500 aviona, što cini ukupno 39 000 preleta aviona na visinama stratosfere, izmedu 12 i 20 kilometara.

Postoje odredene indikacije, u javnosti nedovoljno precizne, da postoji procenat povecanja teških oboljenja, posebno karcinomskih. Naravno, sva ta istraživanja su još uvek nedovoljno pouzdana zbog navodno kratkoce vremena, prošlo je samo cetiri godine, a to je kratak period da bi se dobili pouzdani pokazatelji. Medutim, iz zemalja NATO pakta, Italije i Belgije stižu alarmantne vesti o primetnom porastu karcinomskih oboljenja (rec je o leukemiji) medu vojnicima koji su bili na položajima u vreme bombardovanja, ali i u blizini radioaktivne municije.

Priroda ima svoje mehanizme kojim se brani od otrova. Biljke su veoma izbirljive, ne prihvataju iz zemlje jedinjenja urana; neka otrovna jedinjenja se pod dejstvom vlage i sunceve svetloati razlažu i vremenom postaju bezopasna. Ali ni priroda nije svemoguca. Postoje jedinjenja koja trajno ostaju u tlu i trajno ga zagaduju. To su pre svega radionukleidi, hlorovani polifenoli, piralen, dioksini, jedinjenja teških metala, žive, arsena, olova, koji prodiru do podzemnih voda i zagaduju ih, kao i druga organska jedinjenja koja se teško razlažu. Dekontaminacija tla je skup postupak i mukotrpan posao. Zbog toga se ne sme povuci tužba protiv NATO pakta, za koju su njegovi celnici nadmeno rekli da ih ne interesuje. (Pa kad ih ne interesuje, zbog cega im smeta?)

Teren se istražuje, po tlu se traže i skupljaju ostaci košuljica municije sa osiromašenim uranom, kontaminirana zemlja se uklanja i odlaže u zašticene kontejnere. Kod nas je detaljno ocišceno poluostrvo Arza na Luštici, ostali lokaliteti cekaju bolja vremena, ali su oznaceni i ogradeni. Podrucja oko Vranja, Borovac kod Bujanovca, Pljackovica, brdo iznad Vranja, Bratoselce, su markirana kao kontaminirana podrucja sa konstatovanom radijacijom (radijacija iznad 200 Bq/kg je uzeta kao granica kontaminacije) od 1800-24 000 Bq/kg.

Ocigledno je da je minuli rat imao više ciljeva za agresora jednakih po važnosti, ali je za nas najstravicniji onaj koji se odnosi na uništenje citavog jednog naroda na ovim prostorima. Bombardovanje SRJ, divljacko, surovo i nehumano, prouzrikovalo je velike patnje i pogibelj naroda, rušenje i uništavanje materijalnih i kulturnih dobara i proizvelo jednu od najvecih ekoloških katastrofa dvadesetog veka na prostorima Evrope, cije ce posledice osecati i sledece generacije.

Sve što smo doživeli za vreme 78 dana besomucnog bombardovanja i divljanja tzv civilizovanih i demokratskih država nad našim prostorima, ne može da stane na dve stranice jednog iontervjua. Tema je tek naceta. A inicijalna kapisla ove agresije, bila je dr Ranta, patolog, koja je zarad svog kukavicluka i sebicne brige za svojim malim životom, sakrila istinu da u Racku nije bilo masakra i osudila citav narod na stravicnog ''Milosrdnog andela''. Bešcašce ''civilizovanog sveta'' je zaista beskrajno.


ARTEL GEOPOLITIKA je privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko  vam se informacije koje ARTEL GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz reklamiranje na našem web site-u. Vaša pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija, njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653
Za devizne uplate:  Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2
Postanske uputnice slati na : Rade Drobac, Siva stena 9, 11010 Beograd, SCG

Preuzimanje teksta, bilo u celosti ili delimicno, dozvoljeno je pod uslovom da izvor bude citko naveden.


The total or partial reproduction of this text is allowed only if the source is mentioned fully.






Dr Mirjana Andjelković Lukić

ŠEST GODINA  POSLE...

OGLEDALO, Beograd,  17. mart 2005. godine


(izvor)

Bombardovanje  Savezne Republike Jugoslavije, koje je pocelo pre šest godina, 24 marta 1999 godine  i trajalo neprekidno 78 dana, uz velike ljudske žrtve i velika razaranja zemlje,  nanelo je ogromne, neprocenjive i nepopravljive štete našem eko- sistemu, koji  je važio za jedan od najcistijih u Evropi. Narušeno je buduce zdravlje našeg stanovništva  sa nesagledivim posledicama po zdravlje i našeg potomstava.
NATO agresija  na SR Jugoslaviju predstavlja jednu od najsramnijih stranica u istoriji medunarodnih  odnosa i sunovrat savremene civilizacije u drugoj polovini HH veka. Brutalna agresija  najmocnije vojne alijanse na svetu predvodene SAD nije bila samo nasrtaj na teritorijalni  integritet i suverenost jedne nezavisne države, vec je predstavljala najveci udarac  Ujedinjenim Nacijama i Savetu Bezbednosti kao najvišim autoritetima za ocuvanje  mira i bezbednosti u svetu.
Treba jasno i nedvosmisleno istaci da je NATO  alijansa na našim prostorima izvršila eksperiment in vivo, kako bi ispitala rušilacko  dejstvo svog (novog) oružja i njegov uticaj na zdravstveno stanje ljudi u toku  i posle bombardovanja. Protiv nas je voden specijalni hemijski i radiološki rat  koji je imao za cilj uništenje ljudi i njihovih dobara. Municija sa osiromašenim  uranom zaprljanim plutonijumom, korišcena je na prostorima gde živi uglavnom srpski  narod.

Korišcenjem municije od osiromašenog urana,  niskoenergetskog nuklearnog otpada, ugroženo je zdravlje ne samo pripadnika MUP-a  i Vojske Jugoslavije, (SCG) vec i stanovništva u neposrednoj okolini operacija  dejstva i trajno je kontaminirana životna sredina. U svemu tome nisu zanemarljivi  ni efekti psihološkog pritiska koji je u javnosti uvek prisutan kada se radi o  nuklearnom zracenju. Posle ratnih dejstava ovakva nastala situacija se može deklarisati  kao radiološki udes.

Povecanje broja obolelih od  raznih malignih bolesti, teškoce u zacecu, povecanje broja spontanih pobacaja,  povecan broj dece astmaticara, ali i starijih osoba, dramaticno su svedocanstvo  ''humanitarnog'' delovanja bombarderske NATO misije, ''Milosrdnog andela'' posle  6 godina.

Armija SAD razvila je municiju sa osiromašenim  uranom (OU) za top 25 mm (85 grama urana), avionski top 30 mm (298 grama urana)  i tenkovske topove 105 i 120 mm ( od 2,2 do 4,9 kilograma urana). Pri udaru uranskog  projektila u cvrstu prepreku stvara se visoka temperatura i oko 10% urana sagoreva  u uranoksid, a 70% prelazi u stanje aerozola. Velicina aerozolnih cestica urana  je oko 5µm. Ove cestice kontaminiraju okolnu sredinu, mogu se uneti u organizam  udisanjem ili hranom, a zavisno od meteoroloških uslova, mogu se raznositi na  vece udaljenosti (do 40 km). Oksidi urana su delimicno rastvorljivi u vodi, pa  mogu da kontaminiraju podzemne vode, a preko biljaka da dospeju u lanac ishrane  ljudi.

Municija sa osiromašenim uranom ima trajne  posledice po stanovništvo i posle prestanka ratnih dejstava, jer vreme poluraspada  nukleida (radioaktivnih produkata sagorevanja osiromašenog urana) na terenu iznosi  4 milijarde godina. Otuda je ova municija zabranjena rezolucijom Podkomisije za  prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina pri Komisiji UN za ljudska prava iz  1996 i 1997 godine. Kada je 2001. godine razmatran predlog u Ujedinjenim nacijama  da se municija sa osiromašenim uranom zabrani za korišcenje, naš ambasador pri  UN, gospodin Šahovic bio je uzdržan i naravno nije ni rec prozborio o užasnim  posledicama takve municije po narod zemlje koju predstavlja.

Komandant  NATO snaga, Džordž Robertson je izjavio 2000 god. da je na Kosmetu, na lokacijama  prema Albaniji gadano 112 lokacija, a van Kosmeta 89 lokacija. Po lokaciji je  palo 15 - 396 kilograma urana.

Na jugu Srbije prema  podacima vojske Jugoslavije, koje je potvrdio i ekološki tim Ujedinjenih nacija,  postoji šest zona uranske radioaktivnosti koje su raketirane tokom NATO bombardovanja.  Na podrucju bujanovacke opštine registrovane su cetiri takve zone, a u opštinama  Vranje i Preševo po jedna.

Dekontaminacija tla je  mukotrpan, spor i skup posao, što sprovode ABHO specijalizovane jedinice VJ (SCG),  uz saradnju sa Institutom iz Vince. Dekontaminacija tla je pored velikog napora  izuzetno skup posao. Za cišcenje zemljišta na koje je baceno preko 30 tona osiromašenog  urana potrebno je 4 do 5 milijarde dolara. Za dekontaminaciju cetiri lokaliteta  oko Vranja potrebno je obezbediti oko milijardu dolara.

  Prvo se detektuje tle i proverava se da li je kontaminirano. Zatim se pažljivo  sakupljaju delovi od metaka: košuljice, koje su od duraluminijuma, ostaci penetratora,  ili pak ceo neoštecen metak, ako je probio meku podlogu i zadržao se na dubini  do 1 metra. Sav izvadeni radioaktivni materijal se brižljivo sakuplja, kao i zemlja  oko njega, stavlja u burad specijalno napravljenu za tu namenu i odlaže se na  za to predvideno mesto (u ovom slucaju u Vinci). Medutim, zapaženo je da je metak  izuzetno podložan koroziji, mrvi se i njegovi delovi prodiru duboko u zemlju cime  opasno ugrožava podzemne vode. Ukoliko udari u tvrdu podlogu, dolazi do fragmentacije,  paljenja penetratora, nastajanja aerozola i vece kontaminacije.

Pljackovica,  brdo iznad Vranja na kome se nalazi repetitor, gadano je velikim brojem metaka  sa OU. Podloga na brdu je kamenita i omogucavala je paljenje metka u kontaktu  sa cvrstom površinom i raspršavanje radioaktivnog aerosola na velike udaljenosti.  Obradeno je 1500m2 prostora, na kome je izmerena radioaktivnost iznad 200Bq/kg.  Ispod 200Bq/kg se smatra da tlo nije kontaminirano. U blizini Vranja je gadano  Bratoselce i Borovac blizu Bujanovca. Na ovom prostoru kontaminacija je iznosila  1800 do 24300 Bq/kg. U toku leta 2004. godine, na ovom podrucju je vojska SCG  u saradnji sa strucnjacima iz Vince otpocela dekontaminaciju tla. Iz okoline Bratoselca,  koje je imalo veliku kontaminaciju, uklonjeno je 324 penetratora, 304 košuljice;  ukupno oko 40 kilograma materijala i prikupljeno je 2800 kilograma kontaminirane  zemlje, što je sve odloženo u deponiju u Vinci. Ocišceno je takode i brdo Pljackovica  kod Vranja i uklonjeni su svi potencijalni izvori opasnosti od zracenja i moguceg  zagadenja zemljišta i podzemnih voda.

Potpuno je  ocišcen rt Arza u Crnoj Gori, gde je kontaminiranost na ocišcenih 7800 m2 iznosila  2350 Bq/kg. Na Luštici, vojnom poligonu, izmerena je radioaktivnost 7000 Bq/kg.  Sa Luštice je otklonjeno 258 penetratora, 78 košuljica, i 75 kilograma zemlje.

Prilikom kontrole posle bombardovanja, kod 29 ljudi  iz sela Bratoselce pronadeno je nekoliko stotina puta veca koncentracija urana  u organizmu od normale. U 90% kontrolisanog stanovništva primecene su promene  na genetskom materijalu s tim što se ne mogu sa sigurnošcu pripisati posledicama  urana.

Na ispitivanju bioloških aspekata delovanja  uranske municije, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, radi se sistematski  (prakticno od završetka bombardovanja do danas). Cinjenice su eksperimentalno  i naucno potvrdene, ali je vreme od kontaminacije i broj obolelih od malignih  bolesti još uvek nedovoljno za statisticku obradu podataka, s obzirom na to da  se radi o bolestima sa dugotrajnim vremenom razvoja. Ipak, primecen je porast  broja obolelih od raznih vrsta karcinoma. Ni strucnjaci iz SAD ne znaju šta tacno  izaziva u živim bicima municija od osiromašenog urana. Posle akcije na Irak konstatovano  je da je oružje od osiromašenog urana vojnicki gledano, efikasno, ali opasno.  Ne mogu da se do kraja definišu štetni efekti osiromašenog urana, odnosno da se  svrstaju - ili u samo hemotoksicne ili samo radiotoksicne, jer je uran, pored  radioaktivnosti, i veoma toksican, narocito njegova šestovalentna jedinjenja.  Cestice urana su a emiteri, što je, ukoliko dospeju u organizam, veoma štetno  i opasno po zdravlje. Izvori kontaminacije posle delovanja municije sa OU su :  iz podzemnih voda, iz vazduha, jer vetar prenosi cestice aerosola posle paljenja,  ali ih takode ima i u prašini na gadanim prostorima.

Jedinjenja  urana mogu dospeti u organizam coveka inhalacijom i digestivno. Ranjavanje vojnika  sa U238 izaziva kontaminaciju preko rane. Ingestijom (gutanjem) manje od 5% unetih  cestica aerosola se resorbuje, a 95% se eliminiše kroz bubrege. Ukoliko se cestice  radioaktivnog aerosola udahnu, dospevaju u pluca, vezuju se za krv, deo se izluci  preko bubrega, a deo se taloži u bubrezima, kostima, jetri. Uran se nikad ne eliminiše  u potpunosti iz organizma. Ostaje u organizmu veoma dugo, a kod dece se sporije  eliminiše i time je mnogo štetniji. Delovanje urana u organizmu izaziva bubrežnu  insuficijenciju. Posle veoma dugog perioda (20-25 godina), nastaju kasne posledice-  maligne promene, najcešce karcinomi bronha, osteosarkomi, leukoze, tumori jetre.

Efekti primene i delovanja na živu silu i civilno  stanovništvo su fatalni, jer dolazi do dugogodišnjih genetskih i kancerogenih  promena prouzrokovanih radioaktivnom kontaminacijom. U kontaktu sa ostacima projektila  od strane neupucenog staovništva, usled prisutne radioaktivnosti, promene na koži  vidno se manifestuju za manje od 80 sati. U Republici Srpskoj je posle bombardovanja  osiromašenim uranom došlo do povecanja broja obolelih od kancera, o cemu postoje  zvanicni medicinski podaci iz UN misija.

Vazdušne  snage SAD zajedno sa drugim NATO clanicama su koristile osiromašeni uran protiv  srpskih vojnika u Republici Srpskoj u avgustu i septembru 1995. godine. Prema  NATO izvorima od 5-11 septembra 1995. godine njihovi avioni su ispalili 5 800  granata sa osiromašenim uranom u blizini Han Pijeska i Hadžica. Više od 90% ukupne  takve municije ispaljeno je po srpkim položajima. NATO alijansa je ispalila 2400  metaka sa osiromašenim uranom na vojne baze u Han Pijesku i njegovoj bližoj okolini,  a 1500 komada ispaljeno na tenkove blizu Grivca .

Merenjem  kontaminiranosti tla, istraživaci pri Ujedinjenim nacijama ekološkog programa  (UNEP), su konstatovali prisustvo osiromašenog urana u uzorcima vode, vazduha  i zemlje uzetih iz Hadžica i Han Pijeska 2002. godine. Nadena je prašina od osiromašenog  urana, kao i zaostala municija sa OU, koja se nalazila u pogodenim kucama u Hadžicima.  U Hadžicima su takode nadena 2 bunara cija je voda sadržavala male kolicine OU  i to 10 godina posle konflikta. U Han Pijesku u kasarnama vojske RS nadena je  prašinu OU u zgradama i tenkovima, kao i na ostaloj vojnoj opremi. Ovo znaci da  je zagadenje i dalje prisutno i da je trajno, ukoliko se ima u vidu period poluraspada  urana i njegovih izotopa. Na ovim prostorima je povecan broj malignih oboljenja.

Nezvanicno  se saznaje da je i kod nas zabeležen porast broja obolelih od leukemije kod mladih  ljudi, što se dovodi u vezu sa bombardovanjem osiromašenim uranom. Posebno zabrinjavajuci  porast je na teritoriji vranjske opštine, gde je oboljevanje povecano Konacnu  rec o tome imace medicinski strucnjaci, koji rade na obradi podataka o oboljenjima  prouzrokovanim radioaktivnim projektilima.

Razlozi  bombardovanja SRJ ne mogu se smatrati ''humanim'', niti radi ''spasa'' albanskog  stanovništva. Jer da je tako, ne bi se žestoko bombardovale osiromašenim uranom  baš one teritorije na Kosmetu na kojima najviše žive Albanci, i rejoni Bujanovca  i Podujeva, gde takode živi veliki broj albanskog stanovništva. Ovo izaziva sumnju  za pokušaj sistematskog uništenja buducih generacija albanskog stanovništva, ciji  je priraštaj medu najvecim u svetu. Pogubne posledice ovakvog nauma (ukoliko je  i postojao), vec su vidljive: veliki broj albanskog stanovništva je oboleo od  karcinoma, a potomstvo se rada sa velikim deformitetima. Svaka cetvrta žena na  Kosmetu je primorana da izvrši pobacaj, zbog sumnji na deformitet ploda, što je  do sada bilo nezabeleženo.

Podrucje Srbije je pre  bombardovanja spadalo u cista staništa, nezagadene prirode i cistih i nezagadenih  izvora vode. Tokom ratnih dejstava NATO alijanse, ekološka slika u Srbiji se promenila  na gore.

Biodiverzitet u Srbiji je tokom ratnih dejstava bio posredno  i neposredno izložen višestrukim negativnim fizickim radiološkim i hemijskim efektima.  Vršena je obimna i kontinuirana destrukcija kopnenih i vodenih staništa. Gadani  su pored ostalih delova Srbije i njeni nacionalni parkovi i zašticeni prirodni  lokaliteti.

U njima su jedinke, delovi populacije  i delovi staništa, masovno uništavani. Ugrožene su retke vrste ptica, jer je bombardovanje  bilo u vreme njihovog izleganja, šumskim požarima izazvanim bombardovanjem ugrožene  su šumske zajednice, jer na takvim mestima nestaju složenije vrste i ustupaju  mesto jednostavnijim, prostijim oblicima. Neposrednim ratnim efektima poremecena  je populaciona struktura vrsta (biljaka, retkih ptica, šumskih životinjskih vrsta).  Biodiverzitet kao fenomen ukljucuje raznovrsnost ekoloških interakcija koji su  se u dugogodišnjoj evoluciji uspostavljale izmedu razlicitih organskih vrsta i  koje cine osnovu postojanja složenosti, stabilnosti i funkcionisanja, kako svakog  pojedinacnog eko-sistema, tako i opstanka buducnosti i evolucije svake organske  vrste, pa i homo sapiensa. Efekti ratnih dejstava na ekosistemskom biodiverzitetu  Srbije su napravili veliku štetu, cije ce posledice dugo da se ispoljavaju na  sav živi svet na našim prostorima.

Svet se nije uznemirio  zbog ucestalih oboljenja stanovništva cija je teritorija bombardovana osiromašenim  uranom, ali se veoma uznemirio na vest da je medu francuskim i italijanskim vojnicima  koji su boravili na teritoriji Republike Srpske i Kosmeta posle dolaska snaga  Kfora, mnogo obolelih od leukemije, hodžkinovog sindromaa, malignih tumora.

Bombardovanje  vojnih i civilnih ciljeva 1994 i 1995 godine u Republici Srpskoj i 1999. godine  u Srbiji osiromašenim uranom, prouzrokovalo je smrt 34 vojnika oružanih snaga  Italije i 38 francuskih vojnika kao i stotine umrlih civila, Srba, Muslimana i  Albanaca. Oboleli su i vojnici iz Holandije i Nemacke. Amerikanci su svoje trupe  smestili na najmanje zagadenu teritoriju, jer su znali tacno koja su mesta gadana  municijom od OU.

Medutim, u Italiji i Francuskoj  ovaj zdravstveni skandal se zataškava. U Francuskoj je najveci broj umrlih vojnika,  ali se o tome ne govori u medijiima jer je Francuska jedina zemlja u EU koja proizvodi  municiju od osiromašenog urana i to kalibre za topovsku municiju, od 105 do 155  mm.

U odnosu na period od pre deset godina i kod  nas je registrovan porast malignih oboljenja kao i veci procenat dece koja se  radaju sa urodeim anomalijama. Da li je to poosledica delovanja osiromašenog urana  teško je dokazati jer u našoj zemlji ne postoje fini i precizni uredaji koji mogu  da detektuju veoma male doze zracenja ni da utvrde vrstu radioaktivnog zracenja:  alfa, gama, ili beta.

U Vojvodini se takode beleži  rast malignih bolesti, ali kako isticu lekari Instituta za onkologiju u Sremskoj  Kamenici, u ocekivanim razmerama. Situacija nije alarmantna, kažu lekari iz ovog  Instituta. Poredenjem rezultata od 1989 do 2001. godine, tim koji vodi akademik  dr Vojin Šulovic potvrdio je da je reproduktivno zdravlje u Srbiji zaista ugrožeeno.  U anketi od 38 velikih centara sa porodilištima u Srbiji ucestvovalo je 30 ustanova.  Registrovano je povecanje zapaljenskih procesa, malignih bolesti grlica i tela  materice, više dobrocudnih tumora materice i jajnika. Takode je zapaženo da opada  broj porodaja, a sve ucestaliji su spontani pobacai ili radanje dece sa malformacijama

Upotreba  municije sa osiromašenim uranom predstavlja povredu osnovnih principa medunarodnog  humanitarnog prava. Ti principi se odnose na zabranu korišcenja oružja kojim se  nanose nepotrebna razaranja ili suvišne patnje stanovništva, koja izazivaju neselektivna  dejstva, odnosno dejstva protiv lica koja ne ucestvuju u ratnim operacijama, ugrožavanje  teritorija neutralnih zemalja, koje nisu u sukobu. Takode je zabranjena upotreba  zagušljivih, otrovnih, i slicnih supstanci, ukljucujuci i biološka sredstva i  onu municiju koja prouzrokuje opsežna, dugotrajna i ozbiljna oštecenja prirodne  okoline. Ovi principi medunarodnog humanitarnog prava su definisana pocetkom HIX  i XX veka sledecim dokumentima: Haškim konvencijama iz 1899. i 1907., Ženevskim  konvencijama iz 1923, 1925 i 1945. godine i Statutom Medunarodnog vojnog suda  u Nirnbergu. Kasnije su ove konvencije dopunjene zabranom korišcenja nagaznih  mina, (Ženevska konvencija 1998. god.) kao i zabranom upotrebe kasetnih bombi.

Bombardovanjem naše zemlje koje je izvršio NATO  savez kome tako zdušno stremimo, svi navedeni principi su pogaženi. Na našoj teritoriji  se odvijao monstruozni ratni zlocin i eksperiment u kome su, pored bombi sa osiromašenim  uranom, korišceni požari na hemijskim postrojenjima, usled kojih su nastajala  otrovna hemijska jedinjenja slicna bojnim otrovima, ali sa produženim dejstvom.  Pogubne posledice eksperimenta "in vivo" civilizovanog evroatlantskog  pakta bice nažalost sve prisutnije i sve teže po zdravlje našeg stanovništva.




Serbia – past and present

by Mirjana Andjelkovic Lukic


You cannot talk about Serbia without mentioning the recent bombings, which are the cause of all our current problems.
Exactly 13 years ago, on 24 March 1999 at 8:45 pm the bombing of Serbia began. The first return of the NATO aircraft to Aviano in Italy was accompanied by a festive mood in Europe. The pilots were praised for having hit their targets with surgical precision. Pictures of villages and towns full of smoke, destroyed homes and crying people as the first victims of war were shown.

Germany’s role

In the twentieth century, the Serbs have been attacked 3 times. Enormous human suffering and material damage was inflicted to them. As in 1941, when on 6 April Germany bombed Belgrade without any declaration of war very early in the morning, the forces of the North Atlantic Treaty Organization attacked Serbia again without prior notice. This time there were Germans among the ranks of NATO forces. Once again they flew over the land, which they knew well from two previous world wars. Belgrade is the only capital that has been bombed more than 40 times since it came into existence.
The reason for the war was worked out under the government of Schröder, Fischer and Scharping in Germany. Lacking the real reasons for an attack, they made use of big lies, such as a massacre of civilians in Racak. Another one was the supposedly massive expulsion of the Albanian population, which was actually on the run, because they had been informed by the Western countries about the attack on our country.
In order to justify the longed-for war, Scharping claimed the Serbs had turned the soccer stadium in Pristina into a concentration camp. This allegation has never proven right.
Apart from these lies, they also spoke about the alleged plan of the Serbs to torture the Albanian population and expulse them. Scharping was handed out this plan in Serbian language. He ignored, however, that this document with the name “Horseshoe Plan” was written in the Croatian language. In Serbia, the document was known to nobody. Moreover, a Serb never writes in Croatian. The reports of German officers, and many witnesses who tried to tell that this was a lie, were also ignored.
Helena Ranta, the Finnish member of the commission investigating the events in Racak, was also involved in the network of lies. In her biography she later admitted to having worked under great pressure from the Finnish foreign ministry and the then head of the Kosovo mission, William Walker. They searched and ordered hard-hitting facts about Serbian crimes. Since Walker was not satisfied with her coverage, he broke a pencil and threw it at Mrs Ranta, from whom he demanded a more convincing account of the Serbian crimes which they needed to be able to start the war.

“It started with a lie”

Only a few years later, German media revealed that story about the alleged crimes was false. “It started with a lie” was the title of the TV program in which Scharping was confronted with his lies. He played the innocent ignorant.
Another one who has also spoken, but too late, was Carla del Ponte in her book “The Hunt” in which she revealed the awful truth that during the KFOR occupation organs of kidnapped Serbs and other non-Albanians were harvested and sold in Europe. There are indications that this is still being carried out today. The Italian journalist Marilina Veca also wrote about these facts. The entire Italian public was therefore in a state of turmoil.
Dick Marty, politician in Switzerland, member of the Council of Europe and member of the Commission on Human Rights in the OSCE, also reported on this issue.
On 14 December 2010, he published a report for the Council of Europe in which he confirmed that Hashim Taci and other leaders of the UÇK were involved in the sale of organs of Serb prisoners, in many contract killings as well as in various other crimes.

Everything was too late for the Serbian people

None of the people responsible for this manipulation and war propaganda was made liable for the crimes that have cost thousands of lives. For all this, a culprit was needed. They found it in Miloševic, the democratically elected president of Serbia, who had been the only serious interlocutor for the West for a long time. With the change of Western targets, he became the worst dictator in Europe overnight. These methods were also used for other statesmen.
The fruitful fantasy of the West reached its peak in denouncing this personality. He was compared to Hitler – it was even claimed that he was worse than this and that he had created a new Auschwitz. So the Germans succeeded in removing their Auschwitz to Serbia. In the Western media we could only hear the respective country’s own comments, not the original words of Miloševic, by which all people would have been able to make their own judgment.
The trial in The Hague was to bring the truth to light. But even there all the news came from only one direction. The indictment was presented by Carla del Ponte, who had collected a lot of evidence. What really happened in court was not shown – not in the Western media – for example, that she could not prove one single charge. Usually, the Serbian politicians and generals lost their lives in this situation. However, nobody cared about this.

Audiatur et altera pars – listen to the other side as well

In every conflict there are at least two sides. To get to know the truth – which would be essential with damage of such magnitude – you must listen to both sides. This is the only prerequisite for the understanding among the peoples, and the only way to peace.
A source of Serbian crimes was created from many constructed lies. These lies shook the whole world. NATO had long been ready for action. The aircraft engines were already running. The war had to be started.
With their aggression on Serbia, all NATO countries violated many international conventions, protocols and resolutions of the UN, among others against:
•    the United Nations Framework Convention on Climate Change from 1997 [Kyoto Protocol],
•    the “Convention Concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage” from 1972 (World Heritage Convention),
•    the “Protocol Additional to the Geneva Conventions of 12 August 1949, and relating to the Protection of Victims of International Armed Conflicts (Protocol I), 8 June 1977”
•    the “Convention on Prohibitions or Restrictions on the Use of Certain Conventional Weapons” from 1980 (UN weapons ban convention)
•    the UN Human Rights Commission’s resolutions for the prevention of discrimination and the protection of minorities from 1996 to 1997 and many others.
By ignoring many international conventions, the NATO alliance has committed the greatest crime against peace in the area of Europe. The bombing of Serbia with depleted uranium, but also with newly developed weapons, has contaminated the areas on Serbian territory forever, because the half life of DU [depleted uranium] is 4.5 billion years. The increasingly larger number of people with cancer nowadays bears witness to this fact.
Despite all these findings, the German Chancellor Angela Merkel recently said on television that she was happy that there have been no more wars in Europe since the Second World War. The processes in Serbia used to be called a “humanitarian intervention” by the mainstream.
Whatever the future of Serbia will be, no one will ever be able to justify NATO’s war against this small country and the participation of Germany, Ralph Hartmann wrote.
Alastair Campbell on the other hand, the second most powerful man in the UK and the first press secretary to Tony Blair, stated the following in an interview for the newspaper “Novosti” in Belgrade: He did not feel sorry that NATO had bombed the Federal Republic of Yugoslavia. Without batting an eyelid, he admitted to having been one of the strategists of the propaganda war against Serbia. (Source: “Vecernje novosti” dated 01/21/2011)

Gifts of the Good Angel

As they “have endowed us from a humanitarian point of view with bombs, I called my book in which all aspects of the bombing and its aftermath are published, “Gifts of the Good Angel”.
In the US, this operation was known as “Operation Noble Anvil” whereas in Serbia it was called “Merciful Angel”.
The bombing of Serbia lasted for 78 days, from 24 March to 10 June 1999. In this act of aggression 1,031 soldiers were killed, 5,173 soldiers and policemen were wounded, 2,500 civilians were killed, including 78 children, and more than 6,000 civilians were wounded. Particularly memorable is the tragic fate of the three year old Milica Rakic from Batajnica. She was hit by a NATO bomb on 14 April 1999 at 21:45 in the bathroom while she was sitting on her potty.
At the beginning of the bombings 370 planes flew over Serbia daily. In the end, the number rose to 1,200 a day.
Apart from the projectiles with depleted uranium on the territory of Serbia, other explosive combinations and rocket fuels with certain chemical compounds have been used in the bombings, whose explosive effects are very toxic and cause cancer.



NATO has admitted 30,000 bullets; the military of Serbia speaks of 50,000, the Russians of 90,000. About 200 targets were hit, mainly in Kosovo. Against us a very special chemical and radiological war was waged with the aim of destroying both the people and their property.
Although no chemical weapons were used, the NATO war against Serbia has also chemical aspects. They refer to the bombing of transformer stations, electric power plants, chemical factories, oil refineries and their oil depot. This way the combustion products, various cyclic compounds, cancerous dioxins, but also phosgenes were blown into the atmosphere.
The transformer station that had been hit released the toxic Pyralene [French trade name for polychlorinated biphenyls]. The Pyralen oils are genotoxic and should not come into contact with the environment. They are highly carcinogenic and mutagenic. Since 2001, these oils have been prohibited in Europe.
My husband and his team visited the destroyed objects during the war to study the effect of explosive projectiles in laboratories. He has also studied the effect of the electrically conductive fibers, which were thrown on electrical systems, substations and transmission lines. These fibers have caused a short circuit that led to power failure in all districts and knocked them out. These systems were applied in our country for the first time ever.
They are commonly called “soft” or “graphite bombs”, although they are not. They were part of the so-called CBUs, i.e. cluster bombs produced in the US. A CBU contains 202 clusters with a mass of electro-permeable fibers of 1 kg each. During the fall, these fibers wound on bobbins unfold like a spider’s web, cover power lines and cause short circuits making them useless.
The fibers are very light and the wind blows them in all directions. If they fall off the lines, they often rise up and cause damage once again. The professionals in my husband’s team managed to neutralize them, so they stuck to the ground and could not rise again. Therefore, our transformer stations were later attacked with real bombs, which was much more difficult to repair. My husband paid for such actions and the desire to help his people with his life. 36 young people paid with their lives in similar actions.
In addition to these objects, hospitals, TV stations, bridges, children’s nursery homes and many neighborhoods were attacked, in which innocent civilians lived. Even travelers were not spared: trains were bombed, in which not a single soldier but only civilians were traveling. The entire war damage was estimated at 120 billion dollars.

Environmental and health effects of war

It is hard to describe what we have witnessed during these 78 days. Only after several years we have become aware of the environmental, health and political consequences. The use of uranium 238 and other weapons tells us that a radioactive and nuclear war has been waged with terrible aftermaths for people and nature.
In Kosovo the watershed of three river sources was also bombed – although there were neither soldiers nor civilians:
•  Sitnica – Ibar – Morava – Danube – Black Sea
•  Pinja – Vardar – Aegean Sea
•  Crni and Beli Drim – Skadarsko Jezero [Lake Skadar] – Bojana – Adriatic Sea.
The goal was the contamination of rivers and the people on their banks.
The Geneva Convention has also been obviously violated by the use of cluster bombs. They were dropped twice on Nis – on the market and the hospital – on Valjevo, Kraljevo, on the oil refineries in Novi Sad and other cities such as Pancevo, Pe and Prizren in Kosovo and Metohija and many more areas. 93 targets on the territory of Serbia were hit by cluster bombs where they have caused great damage among the population. Besides many deaths there is an even greater number of wounded with dilacerated body parts who are now invalids. People are still dying today from leftover bombs.
Before the bombing Serbia was a green oasis in Europe, famous for the production of organic products that were exported to large parts of Europe. Many places were protected, the mountains of Fruska Gora, Tara, Zlatibor, as well as the Deliblatska Pescara [Banat Sand Desert], a rare example of a dry landscape in Europe. Large areas around industrial zones such as Pancevo, Novi Sad and Kragujevac, Nis, Belgrade and other cities are contaminated.
In the south of Serbia, alongside Kosovo and Metohija, where yet no decontamination has taken place, mainly the areas around Vranje, Bujanovac and Presevo were attacked. In his film “Deadly Dust”, Frieder Wagner described similar situations, with precise explanations by Dr Günther. The number of cancer patients is growing from year to year.
The aftermath of the bombing is best seen in the newborn. According to doctors from the hospital in Vranje, 21 children were brought there with deformities in 1998. With a constant birth rate of between 800 and 1,000 births per year, the number rose to 73 children in 2008 [an increase of 248%].
The physician Dr. Nebojsa Srbljak from Kosovska Mitrovica stated that by 1998 one out of 1,000 children suffered from leukemia. By 2008 this number had risen to 10 to 15 children. In Vranje, it is impossible to buy the expensive equipment needed for the blood test to identify the traces of uranium. The doctors from Vranje hope to be able to use the experience of Japanese experts after the bombing of Hiroshima and Nagasaki.
In addition to the increase of cancer patients, the number of malformed newborns is also growing. The father of one child was involved in the decontamination of DU near Vranje. It is not only in children but also in animals that an increase in deformities is being observed.
The tragic aftermath of this war is clearly visible in Nikola Jovi, a 10-year boy from Kosovska Mitrovica. As a baby he had cancer of the eyes. The eyes were then removed and replaced with artificial eyes. For a time he attended the school for the blind in the Belgrade suburb of Zemun. Since his parents live in Kosovska Mitrovica, Nikola was very unhappy. Later he was in a normal fourth grade class in Kosovska Mitrovica and was greatly helped by his school friends. He uses Braille.



The Petkovic family, which survived all the bombing in Kosovo, fled to Bor in northeastern Serbia. A few years later, her daughter Nikolina was born without eyes. Later, she received artificial eyes. The parents are very poor and cannot help her much. We do not have institutions that can take care of such children.
The town of Leposavi in Kosovo was also bombed heavily during the war. Kristina Milutinovic lives with her parents in Leposavi. [we reported about Kristina 6 February].
In Serbia, more than 33,000 cancer cases are registered every year, with about 21,000 people dying each year. In the last 10 years the number of patients has increased constantly (see charts below). Serbia has now the largest cancer rate in Europe.

Serbia today

Serbia has now changed from a socialist system to liberal capitalism, suffering economic, moral, cultural and every other form of damage. In Serbia today, there is poverty, and the social culture of its people is getting worse.
10,000 companies have been closed, and 60,000 are blocked or face extinction. The closed companies include mainly crafts, trades, dental and veterinary offices and agencies for various purposes. The most important companies in the country are being sold to foreign companies. Some of them work well, thanks to cheap labour from Serbia, because the products are sold at high prices abroad.
Other companies were bought and then closed to prevent competition with the buyer’s own products on the market. That was the case with the Zastava car factory in Kragujevac, which before the war employed 50,000 workers, and was bought by Fiat. Today, only a small part of the plant is working, where our politicians like to be photographed and thereby deceive the people about the productivity of this factory. Fiat cars are available on the market in Serbia, but only available to a small proportion of the population.
Sugar factories, brick plants, breweries and cement plants have been sold. Our cigarette factory in Nis was bought by Philip Morris. In five years they transferred about 10 billion euro out of Serbia, but paid hardly any taxes to the Serbian budget! A large number of workers became unemployed. All these companies have been sold to foreign investors at a price far below their value.
The number of unemployed in Serbia has reached a historic high. According to the national employment office, there are 730,000 people unemployed. According to unofficial sources in Serbia more than 1 million people are unemployed.
According to the Statistical Office, the number of people living below the poverty line in Serbia grew to 700,000, i.e. 9.2% of the population, between 2008 and 2010. In 2010 the minimum salary was 8500 dinars or 85 euro.
The number of soup kitchens has increased. Every day 30,000 people queue up for a loaf of bread and a hot meal in Serbia, which in itself represents an increase of 50% over the past year. According to alarming data from the Red Cross, 6,000 children need these meals, 2500 of them younger than 10.
For 2012, a minimum income of 19,500 dinars is predicted (195 euro), but prices have already reached the level of European countries, where salaries are much higher.
The territory of Serbia is rich in water, medicinal herbs and spas. As far as the amount of water is concerned, we are in 40th place in the world.
Today, we do not even own all the springs. The best known mineral springs are in the hands of foreign companies. The Knjaz Milos mineral water and juice factory in Arandjelovac has been bought by the Dutch company Clates Holding.
The Rosa natural mineral water spring is at 1550 meters above sea level in the pristine nature reserve of Vlasina. The water is bottled at optimum temperature while maintaining natural properties directly by the spring. Because of its low mineral content, especially sodium, it is good for daily use. It is owned entirely by Coca-Cola.
Mivela mineral water is owned by the Croatian Agrokor company. The spring is located in the village of Veluce near Trstenik. The Mivela mineral water contains about 330 mg of magnesium per litre, which covers the body’s daily requirements.

The banks

Of the Serbian banks only three are still existing, the Serbian Bank, the Komercijalna banka and the Postbank. There is talk that these banks are to be sold as well.

Kosovo – Serbia deprived of a part of his country

The greatest injustice, however, was afflicted on Serbia in Kosovo. There is talk of many aspects, here are only two of them:
The robbery began with the greatest mine Trepca, situated in the North and the South of Kosovska Mitrovica. It had contributed to Serbian export with a major part before and had employed 23,000 workers. In late 2008 the lead  reserves alone had been estimated to b e 425,000 tons, those of cink 415,000 tons, of silver 800 tons, of nickel 185,000 tons and of cobalt 6,500 tons. In the mine Grbenik, also situated in Kosovo, there are reserves of one million and 700,000 tons of bauxite, from which about 425,000 tons of aluminum could be produced. The export of ore is growing steadily. Only in the period between 2009 and 2010 it rose to an amount worth 557 million dollar. Almost the complete Serbian area covers brown coal, the value of which has been estimated to be 1000 billion dollar. No wonder, Soros visited Kosovo several times and tried to buy all of that for just 300 million dollar.
The Hashim Taci government promised US state secretary Hilary Clinton, US companies were to be the main buyers of these riches. Bill Clinton, former US president, was the initiator of the Kosovo war. The depletion is worked with Serbian infra-structure for which we are still paying off the debts, today.

Camp Bondsteel: Little Guantánamo?

It is not by accident that Camp Bondsteel, the biggest American military base outside the USA is situated in Kosovo. That is a town of its own. The food is taken there from the USA, the water is, too, and everything that might protect the soldiers from contamination. All the same the West is pretending that the poisons that they threw onto our country are not dangerous. You need not talk about the importance of strategic aims either. They are well-known.
Alvaro Gil-Robles, former Commissioner for Human Rights in the Council of Europe visited the prison of Camp Bondsteel in 2002, but he talked about it only in 2005. In an interview with the Spanish newspaper “El País” he said that he had seen a miniature Guantánamo there. He had found that KFOR had been authorized to arrest people without any previous judicial examination in court before.
The Serbs would never have agreed to that, under no circumstances. Neither would they admit that their property was robbed. Therefore reasons were invented to expel them. Here is but one of them: German sources pretended that the Serbs were massively expelling Albanian people. In reality the following happened: during the Second World War 10,000 Serbs were killed in Kosovo although no essential fights against the occupying forces (Germany, Italy, who were supporting the Albanians) had taken place. Between the Second World War and 1999 in total 200,000 Serbs were expelled several times. Their houses were used to lodge Albanian people coming in from Albania.
The biggest expulsion took place in 1999, when Kosovo became a protectorate of UNO (KFOR). Around 300,000 Serbs and inhabitants of Montenegro left their territory. So you see very well who expelled whom. The West knew all this, it is for that reason that they had to use lies.
As in many other European countries, more people die in Serbia than are born. According to a census there were 300,000 less people living in Serbia. This amounts to the size of a town as Cacak.
Since in Serbia people cannot find any work because of the ruined economy our young people go to the USA, to Canada or to European countries after finishing their studies.
A great number of medical students, of IT specialists, of electric engineers and other very highly qualified people are leaving Serbia after Serbia has given them education and instruction. They are in search of a better life.
On 1st March Serbia gained the status of a candidate to EU access. The commitment of Serbia with respect to their candidate status is considerable.
Nobody has made his people believe more seriously that Kosovo is still a part of their country, i.e. Serbia’s integrity than the present government with Boric Tadic. The Serbian leaders did not focus on the integrity of Serbia which has been destroyed just by its deprivation of Kosovo. Today both are orienting themselves towards Europe, are going in that direction, but as two separate states. Serbia is expected to maintain peaceful relations with her neighbors. It is only on this basis that they will be able to fly the blue flag with the little stars.
The Serbs will remember President Tadic as a person who served everyone except his own people. The EU promised Serbia payments totaling 60 million euro, which need not be given back. Serbia could easily earn this amount through her own mineral resources which have been taken away from her. The amount of 60 million does not even cover part of the interests on all the treasures which have been taken away.
After they have renounced everything so carelessly, not only me, but many Serbs are afraid that the future Serbia will look as the one shown in a commercial by the US firm Calgon on our TV channels: the Vojvodina is lacking.     •
(Translation Current Concerns)

Mirjana Andjelkovic Lukic studied in Belgrade at the faculty of technology and metallurgy, where she met her husband Mirko Lukic. After he finished his studies at the Army High School in Paris both received their doctorate in the field of technology applied to explosives and later became research assistants at the institute of military technology for research and processing of explosives.
During the war professor Mirko Lukic visited some of the bombed areas in Belgrade and its surroundings. As a result he developed cancer and died in 2003.
Mirjana Lukic paid particular attention to the ecological affects of the bombings. After her husband had died she continued the activities she had previously shared with him which were the investigation of the bombings’ chemical and radiological effects on the citizens of Serbia. Besides numerous publications about politics and ecology she worked as judicial consultant in the field of technology applied to explosives. She also published a book which deals with her investigations into the ramifications of the Nato-war: “The presence of the merciful angle” (Serbian: Darovi milosrdnog andjela).

---

“Emotional Charge“ – “a great bluff“

The campaign, which Ruder Finn set in motion in August 1992, had particularly grave consequences on the perception and assessment not only of the Bosnian war, but later on the conflict in Kosovo, when first Western media reports about prisoner camps in Bosnia were published. According to James Harff the PR agency then succeeded in engaging Jewish circles in the United States for the Bosnian issue, and thus brought about the comparison of events in the Bosnian war with the Holocaust against the Jews.

James Harff described as his greatest PR success that during the war in Bosnia he had succeeded “masterfully […]. We outwitted three Jewish organizations” (quoted according to Merlino 1999, 155). And in fact, three of the largest Jewish organizations in the US published a full-page protest ad in the “New York Times” in August 1992, in which the Serbs were equated with the Nazis and the Bosnians with the Jews. According to Harff, the following happened after that:
“That was a tremendous coup. When the Jewish organizations entered the game on the side of the [Muslim] Bosnians we could promptly equate the Serbs with the Nazis in the public mind. […] Almost immediately there was a clear change of language in the press, with the use of words with high emotional content such as ethnic cleansing, concentration camps, etc, which evoke images of Nazi Germany and the gas chambers of Auschwitz. The emotional charge was so powerful that no one risked to contradict, to avoid of being accused of revisionism. We had hit the mark.”


Source: Jörg Becker/Mira Beham. Operation Balkan: Werbung für Krieg und Tod. ISBN 978-3-8329-3591-7.
(English quotation see: http://www.antipasministries.co/html/file0000059.htm)

---

Charter of the United Nations

Preamble

We the peoples of the United Nations determined

to save succeeding generations from the scourge of war, which twice in our lifetime has brought untold sorrow to mankind, and

to reaffirm faith in fundamental human rights, in the dignity and worth of the human person, in the equal rights of men and women and of nations large and small, and

to establish conditions under which justice and respect for the obligations arising from treaties and other sources of international law can be maintained, and

to promote social progress and better standards of life in larger freedom,
and for these ends

to practice tolerance and live together in peace with one another as good neighbours, and

to unite our strength to maintain international peace and security, and

to ensure, by the acceptance of principles and the institution of methods, that armed force shall not be used, save in the common interest, and

to employ international machinery for the promotion of the economic and social advancement of all peoples,

have resolved to combine our efforts to accomplish these aims [...].


Extracts from the Charter of the United Nations

Article 41

The Security Council may decide what measures not involving the use of armed force are to be employed to give effect to its decisions, and it may call upon the Members of the United Nations to apply such measures. These may include complete or partial interruption of economic relations and of rail, sea, air, postal, telegraphic, radio, and other means of communication, and the severance of diplomatic relations.

Article 51

Nothing in the present Charter shall impair the inherent right of individual or collective self-defence if an armed attack occurs against a Member of the United Nations, until the Security Council has taken measures necessary to maintain international peace and security. Measures taken by Members in the exercise of this right of self-defence shall be immediately reported to the Security Council and shall not in any way affect the authority and responsibility of the Security Council under the present Charter to take at any time such action as it deems necessary in order to maintain or restore international peace and security.

Source: www.un.org/en/documents/charter/index.shtml

---

“Nuremberg Principles”

1. Principles of International Law Recognized in the Charter of the Nuremberg Tribunal and in the Judgment of the Tribunal, adopted by the International Law Commission, 29 July 1950:

Nuremberg Principles

Principle I. Any person who commits an act which constitutes a crime under international law is responsible therefor and liable to punishment.

Principle II. The fact that internal law does not impose a penalty for an act which constitutes a crime under international law does not relieve the person who committed the act from responsibility under international law.

Principle III. The fact that a person who committed an act which constitutes a crime under international law acted as Head of State or responsible Government official does not relieve him from responsibility under international law.

Principle IV. The fact that a person acted pursuant to order of his Government or of a superior does not relieve him from responsibility under international law, provided a moral choice was in fact possible to him.

Principle V. Any person charged with a crime under international law has the right to a fair trial on the facts and law.

Principle VI. The crimes hereinafter set out are punishable as crimes under international law:

(a) Crimes against peace:

– Planning, preparation, initiation or waging of a war of aggression or a war in violation of international treaties, agreements or assurances;

– Participation in a common plan or conspiracy for the accomplishment of any of the acts mentioned under (i).

(b) War crimes:

Violations of the laws or customs of war which include, but are not limited to, murder, ill-treatment or deportation to slave-labour of for any other purpose of civilian population of or in occupied territory; murder or ill-treatment of prisoners of war, of persons on the Seas, killing of hostages, plunder of public or private property, wanton destruction of cities, towns, or villages, or devastation not justified by military necessity.

(c) Crimes against humanity:

Murder, extermination, enslavement, deportation and other inhuman acts done against any civilian population, or persecutions on political, racial or religious grounds, when such acts are done or such persecutions are carried on in execution of or in connection with any crime against peace or any war crime.
Principle VII. Complicity in the commission of a crime against peace, a war crime, or a crime against humanity as set forth in Principle VI is a crime under international law.



2012  © Current Concerns. All rights reserved




ЛЕТ ''МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА''
четрнаест година после



понедељак, 18 март 2013

Др Мирјана Лукић АнђелковићСПЕЦИЈАЛНО ЗА БЕОФОРУМ



И овог пролећа 2013. године сећамо се једног другог, самртног, из 1999. године кад је на наше просторе са својим отровним даровима слетео ''милосрдни анђео''. Од тог кобног 24. марта те 1999. године, за нас годишњица бомбардовања траје непрекидно, и тако ће трајати све док постојимо и ми и наши будући потомци.

Током 78 дана бомбардовања, у Србији су страдали многи градови и села. По броју страдалих у односу на укупан број становника, највише је страдала варошица на југоистоку Србије, мој завичајни град, Сурдулица, место са десетак хиљада становника. По броју жртава то је наша Герника. Прве бомбе на Сурдулицу су пале 30 марта после поноћи. У нападима авијације 5, 25 и 27 априла 1999. године, разорена је и оштећена четвртина стамбених објеката у граду. У подруму породичне куће Милића тражећи заклон од НАТО бомбардера, 27. априла у подне страдало је деветоро људи, од тога троје деце. Поводом тог страшног злочина италијански дневник „Манифесто“ изашао је 29. априла 1999. године са потпуно белом насловном страном у знак протеста због масакра који су учинили НАТО злочинци у Сурдулици. У ноћи између 30 и 31 маја 1999. године, НАТО авијација је гађала Специјалну болницу за плућне болести „Санаторијум“, павиљон у коме су биле смештене избеглице из Републике Хрватске и старачки дом. Погинуло је тринаесторо људи, 5 се воде као нестало, а рањено је 35 људи. У бомбардовању Сурдулице у периоду од 30 марта до 31 маја 1999. године, на овај градић је пало 62 пројектила, a на шире подручје око 200 веома разорних пројектила, од којих је погинуло 33 цивила, од тога дванаесторо деце. На ратишту на просторима Косова и Метохије убијена су четворица младих војних лица из Сурдулице.

НАТО се правдао да је морао да бомбардује Сурдулицу јер је у њој смештена значајна војна формација. Бомбардовали су празне касарне, знали су да се војска склонила, али циљ им је био да убију што више цивила. Цивили су били њихове „колатералне“ штете.

Трагови крвавих стопа НАТО алијансе видљиви су још увек у селу Биновце у близини Сурдулице. У дворишту једног сељака, Трифуна Митића и данас постоји дубоко заривена у земљи разорна НАТО бомба која није експлодирала. Тражио је старина да неко дође да извади бомбу из његовог дворишта, али нико не долази јер је вађење бомбе скупо. „Од 29 маја 1999. године живим као у паклу. И ја и моје комшије. Тада је НАТО испалио две бомбе на наше село. Једна је експлодирала, а друга је ова око које ја помало „мајсторишем“ сваког дана. Изем ти живот, ако нико не сме да прекорачи мој праг!“ жали се овај времешни човек. Његово „мајсторисање“ је уствари копање око бомбе не би ли је некако откопао и позвао надлежне да је изнесу из његовог дворишта. А она и даље, ево већ четрнаест година лежи у његовом дворишту и мирује, питање је докле. Плаши околне сељане и не дозвољава никоме да му уђе у двориште. Снимљен је чак и филм о њему, Трифуну бомбашу.

Време пролази, сазидале су се и поправиле разрушене куће у Сурдулици, али изгубљене животе, поготову дечје, нико не може да врати. Српска Герника сваког пролећа са пијететом и тугом сећа се својих жртава, чији животи нису морали да се на тако суров начин угасе.

У овом ненајављеном рату против СР Југославије, погинуло је 3799 људи, од тога 1031 војник, и 78 деце. Рањено и повређено је 5173 војника и полицајаца, око 6000 цивила је рањено.

''Милосрдни анђео'', затровао нас је стотинама година унапред, погађајући наша хемијска постројења, наше резервоаре нафте и бензина, наше трафостанице, гађајући нас осиромашеним ураном, мини атомским бомбама пуњеним плутонијумом, смећем из својих нуклеарних постројења.

Бомбардовање наших простора муницијом са осиромашеним ураном допринело је повећању радиоактивности не само код нас већ и у свим земљама Југоисточне Европе. Повећање радиоактивности на територији Србије, Црне Горе, Македоније, а поготову Косова и Метохије, настало је услед деловања крилатих ракета ''Томахавк'' и пројектила од 30 милиметара, који улазе у комплет наоружања америчких јуришних авиона А-10. У пробојним главама крилатих ракета ''Томахавк'' налази се око 3 килограма осиромашеног урана. Против-оклопна језгра крилате ракете и метка од 30 милиметара састоје се од отпада нуклеарног горива које садржи осиромашени уран -238 (96-99%), уран-235 (3,5-0,71%), а негде се налази и плутонијум. Кад удари у чврсту подлогу, пирофорни уран сагорева и 80% прелази у облак аеросола и прашине ураноксида, који се могу ширити десетинама километара унаоколо. Врло отровне паре аеросола и прашине урановог оксида изазивају неповратна оштећења унутрашњих органа и доводе до настајања рака. Професор др Слободан Чикарић упозорава да су леукемије и лимфоми, који чине пет одсто свих тумора, у драстичном повећању: „Од 2001. до 2010. године њихова учесталост је повећана за 110 одсто, а смртност од ових болести чак за 118 одсто. То значи да годишње бележимо пораст оболевања од леукемија и лимфома за 11 одсто, а пораст морталитета за 12 одсто. Њихова експанзија је почела 2006. године, значи седам и по година после бомбардовања, а пораст оболевања се и даље бележи. До ових података нисмо дошли напамет, већ на основу озбиљног истраживања на узорку од 5,5 милиона становника централне Србије“.

Овако велики проценат оболевања од разних врста карцинома упозорава да нас НАТО бомбардери нису гађали само муницијом са осиромашеним ураном већ и нечим много прљавијим, као плутонијум или према тврдњи немачког професора из Хајделберга др Габријела, и мини атомским бомбама.

У овим данима подсећања увек се треба сетити и оних који су својим директним учешћем и помагањем у агресији на нашу земљу допринели овако драматичном погоршању здравља наших људи и пре свега наше деце. То су Белгија, Холандија, Данска, Чешка, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и Сједињене Америчке Државе.

Бомбардовањем Југославије проузрокована је еколошка катастрофа великих размера, која се прелила преко граница наше земље. Радиоактивно загађење нашег тла трајаће вековима.

Употреба муниције са осиромашеним ураном представља повреду основних принципа међународног хуманитарног права. Ти принципи се односе на забрану коришћења оружја којим се наносе непотребна разарања или сувишне патње становништва, која изазивају неселективна дејства, односно дејства против лица која не учествују у ратним операцијама, угрожавање територија неутралних земаља, које нису у сукобу. Такође је забрањена употреба загушљивих, отровних, и сличних супстанци, укључујући и биолошка средства и ону муницију која проузрокује опсежна, дуготрајна и озбиљна оштећења природне околине. Ови принципи међународног хуманитарног права су дефинисана почетком ХIX и XX века следећим документима: Хашким конвенцијама из 1899. и 1907., Женевским конвенцијама из 1923, 1925 и 1945. године и Статутом Међународног војног суда у Нирнбергу. Касније су ове конвенције допуњене забраном коришћења нагазних мина, (Женевска конвенција 1998. год.) као и забраном употребе касетних бомби.

Бомбардовањем Југославије САД су испробале своје ново прецизно оружје. Показало се на нашем тлу да је ово оружје способно да изазове техногене катастрофе великих размера погађајући одређене објекте који су еколошки опасни. У такве објекте спадају сви типови електричних централа, постројења за производњу нуклеарног горива и атомске муниције, хемијска, петрохемијска, металуршка и биотехнолошка постројења, рафинерије, складишта за њихове сировине и производе, цевоводи за транспорт нафте, гаса и амонијака, као и војни објекти који садрже опасне материје.

Систем прецизног оружја представља офанзивни систем наоружања развијене државе (или коалиције НАТО) намењеног за оружано решавање конфликтне ситуације између ривалских држава. Агресија НАТО на Југославију, према мишљењу руског војног стручњака Малишева, професора на руској Војној академији, имала је за циљ, прво, да нанесе економску, социјалну и еколошку штету непослушној држави Југославији, и друго, да да психолошку лекцију другим сувереним државама шта ће им се десити уколико се не потчине диктату силе САД.

После завршетка агресије, много људи је оболело и напрасно умирало. Тако сам сазнала да је 36 младих радника елекродистрибуције, који су механички, метлама, чистили мрежу од електропроводљивих влакана са наших далековода, умрло врло брзо после престанка бомбардовања. Овај податак ми је дао тадашњи директор српских електрана. Случај који лично знам је и мој комшија из Сурдулице, заставник у пензији, који је одмах после бомбардовања стамбене куће у Сурдулици у којој је погинуло тринаесторо људи, сишао у кратер и нашао метални део од стабилизатора ракете. Лечен је на ВМА, умро је септембра 2001. године од карцинома плућа. Мој супруг пуковник др Мирко Лукић је све време бомбардовања био на терену, извиђао бомбардована места у околини Београда и умро је од карцинома плућа 2003. године. Његова двојица колега инжењери, су такође били на истим задацима али на различитим локацијама у широј околини Београда и они су преминули од злоћудих болести; један од галопирајуће леукемије а други од неуролошке болести такође 2003. године.

Свако од нас сигурно познаје бар две младе жене које имају проблема са изношењем трудноће до краја. Све више је младих људи који тешко долазе до потомства. И то је један од дарова ''милосрдног анђела''.

Узроци разних болести и здравствених тегоба код нашег становништва нису искључиво последица радиолошке болести, које се повезују са осиромашеним ураном. Великог удела у погоршању здравља имају и хемијски продукти сагоревања, који су се ослобађали у атмосферу услед великих пожара у хемијским складиштима и нафтним резервоарима, од којих многи спадају у кумулативне отрове. Таложе се у организму и то најчешће у јетри.

Бомбардовањем СР Југославије НАТО алијанса је прекршила све међународне конвенције и без одобрења Савета безбедности УН и без најаве рата отпочела у пролеће 1999. године агресију на СРЈ. Ову бомбардерску акцију челници
НАТО савеза назвали су "хуманитарном кампањом'' с циљем заштите албанског становништва на Косову и Метохији код нас познату под именом ''Милосрдни анђео''.
Наш геостратешки војни стручњк, генерал др Радиновић сматра да је та агресија 19 најразвијенијих земаља Запада на једну малу земљу, која није била претња ниједној од њих, имала све карактеристике свеобухватног терористичког насиља у основи кога је било кажњавање и одмазда према једном малом слободоумном народу, промовисање доктрине новог интервенционизма изван граница НАТО земаља и рушење међународног правног и политичког система.

Ратни губици Алијансе у људству и техници никад до краја неће бити обелодањени, али се зна да су материјални губици били велики и да су имали и људске жртве. После завршетка агресије, 10 јуна 1999. године, Србија је постала тек једна од 130 земаља у свету на чијој се територији налазе амерички војници.

Бомбардовањем наше земље на нашој територији се одвијао монструозни ратни злочин и експеримент у коме су, поред бомби са осиромашеним ураном, коришћени пожари на хемијским постројењима, услед којих су настајала отровна хемијска једињења слична бојним отровима, али са продуженим дејством. Погубне последице експеримента “in vivo” цивилизованог евро-атлантског пакта биће нажалост све присутније и све теже по здравље нашег становништва. Директни кривци за то су сви они који су нас бомбардовали. Ми немамо право да им то заборавимо, нити било ко из ове земље има права да им то опрости.

Београд
08. март 2013.
др Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни сарадник





Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia - onlus
 
sito internet: https://www.cnj.it/
posta elettronica: jugocoord(a)tiscali.it
notiziario telematico JUGOINFO:
http://groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/messages