Artel Geopolitika - http://www.artel.co.yu - office@...
1. Razapinjanje i izdaja Srbije
(Oliver Vulović)
2. Ko finansira i kako deluju nevladine organizacije
(Rade Drobac)
3. Dijaspora trazi svojih 3,5 miliona euro
(Savet Sabora Dijaspore)
=== 1 ===
Razapinjanje i izdaja Srbije
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-07-30_1.html
Oliver Vulović
Oliverv@...
oliver_vulovic@...
B e o g r a d, 29 / 07 / 2003
Nacija sa kojom su kroz istoriju sve države nasilnice kad-tad morale da
potpišu mirovne ugovore po principu ve viktis, ovih dana je doživela da
joj prvi među jednakima iz redova ileganih uzurpatora izvršne vlasti u
Srbiji, Zoran Živković, iz Amerike poruči da je otvorio širom vrata
Srbije i dao sva ovlašćenja i privilegije američkim obaveštajcima, u
cilju realizacije akcije kidnapovanja i zatamničenja bivšeg generala
odmbrambenih snaga Republike Srpske, gospodina Ratka Mladića, i bivšeg
predsednika Republike Srpske, gospodina Radovana Karadžića. To je ono
što je Zoran Živković smeo i imao obraza da za sada u svom javljanju iz
Amerike prizna naciji a dok ćemo nove klauzule iz ovog modernog pacta
convente, saznati kada se kvazimajstori propagande iz DOS-a i DSS-a
odluče da opet nemušto i traljavo iskreiraju novu političku aferu ili
krizu u Srbiji u cilju očuvanja svoje demokrature čije ćemo posledice
osećati još dugi niz godina unapred.
Poseta Zorana Živkovića Americi, je prirodan sled događaja nakon
iznenadne posete Kolina Pauela Beogradu i naglog pada autoriteta
Vilijema Montogomerija, iznurenog porodičnim skandalima i inače do
skora pravog i jedinog vlastodrsca u Srbiji, koji se čas nalazio u
redakciji NIN-a da smenjuje Bebu Popovića,čas u vladi Srbije da da
instrukcije oko Šljibvančaninovog hapšenja a čas je slao emisare u
Vranje da smenjuje srpske vladike. Ovom posetom je od naroda
«pročitani» DOS, želeo da ispuni više ciljeva, koje su u stilu
nekadašnjih portparola centralnih komiteta i SSRN-a pokušali da
predstave kao vrhunske diplomatske uspehe, no, Živković se vratio punih
usta «savezništva» sa Amerikom a sa rukama iza leđa, punim novih
ultimatuma i naređenja.
«Denacifikacija» Srbije i Srba, jednostavno mora biti po amričkim
shvatanjima do kraja doveden proces čiji kraj mora biti krunisan osudom
Slobodana Miloševića u Hagu, našim potpisom i saglasnošću na projekat
«nezavisnog Kosova», rasturanja naše vojske, priznavanja nezavisnosti
Crnoj Gori, odricanja od Srba u Republici Srpskoj , odustajanje od
insistiranja na ispunjavanju prava povratka Srba na Kosmet i u
Republiku Hrvatsku kao i odustajanje od naše tužbe protiv NATO država,
za koju je jedan gospodin iz redova američke administracije, gospodinu
Zoranu Živkoviću u lice rekao da je idiotska. Dakle, gospodin Živković
je stoički i sa osmehom saslušao od predstavnika administracije koja ne
priznaje međ.sudove osim one koja sama napravi, da je NATO agresija
nešto sasvim u redu i prirodno, čak i sa stanovišta međunarodnog prava
a da je naša tužba zbog te agresije idiotska. Verovatno možemo
očekivati da će jednog dana, ako ikada više u svojstvu premijera poseti
Ameriku, gospodin Živković se vratiti i reći da je i sama ideja
suverene srpske države idiotska, za šta će imati uporište i u ustavu
koji namerava da sa grupom istomišljenika oktriše sledeće godine a u
kojem se Srbi pominju samo u teškoj nužnosti.
Trio koji trenutno razvlači i razapinje Srbiju (DS; DSS; G17+) uz pomoć
par urlača iz vladinih i nevladinih grupa je shvatio da se politički
peščani sat u Strbiji opet okrenuo da meri vreme i da ma kako sporo i
otežano cureo, svakog momenta pokazuje kako je njihovom
eksperimentisanju sa državom i narodom kraj veoma blizu te su zbog toga
sve nervozniji i u svojoj oholosti i nadmenosti, koja je karakterisala
i način njihovog vladanja, i ne pokušavaju tu svoju nervozu i zlovolju
da sakriju. Mnogo je pitanja i računa na koja će morati da odgovore i
da ih plate gospoda iz DOS-a , a nešto kasnije i iz DSS-a, kada narod
bude pitao i naplaćivao. Iskreno se nadam, da će makar tada, u
trenucima svog poraza i narodne osude, izbeći da kopiraju svoje kolege
i nalogodavce iz Amerike i da neće buduće tužbe protiv njihove
štetočinske politike nazvati idiotskim.
=== 2 ===
OGLEDALO nedelje: Jaci od drzave
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/medjunarodne_org/2003-07-29_2.html
Ko finansira i kako deluju nevladine organizacije
Piše: Rade Drobac
Beograd, 23. juli 2003. godine
Džejms Lajon, director kancelarije u Beogradu Medjunarodne krizne grupe
(International Crises Group- ICG) postao je poslednjih dana ličnost o
kojoj se možda najviše govori.
Za njega smo saznali tek nedavno, kada mu je uskraćen, a nakon
intervencija spolja, ipak produžen dalji boravak u našoj zemlji.
Tada smo saznali da je napisao neki izveštaj o stanju u našoj zemlji
koji nije povoljan za vladajuću garnituru zbog čega se ona jako
potresla i želela da ga protera, ali nije uspela.
Neupućenima je sigurno ostalo nejasno zašto bi se jedna vlada toliko
potresala oko izveštaja neke nevladine organizacije. Napravljena je
mala drama oko ovog slučaja, koja još traje, ali je stvar u suštini
komična. Deluje kao da vlada jedne suverene zemlje zazire, i to debelo,
od škrabotina nekog medjunarodnog mastiljara, i to još iz neke
nevladine organizacije, kojih danas ima bezbroj.
Stvar je još čudnija kada se zna koji sve problemi, pre svega
egzistencijalni a potom i nnogi drugi, muče našu napaćenu zemlju, pa se
postavlja logično pitanje otkud takav značaj jednom strancu i njegovim
ocenama stanja u našoj zemlji, koji nije ni predsednik države, ni
vlade, ni OUN-a, ni OEBS-a, ni NATO-a, niti nekakav finansijski magnat,
već običan činovnik jedne nevladine organizacije čije je sedište u
dalekim SAD.
Medjutim, taj značaj, ili bolje rečeno strah od posledica njegovog
izveštaja, iako svakako preuveličan, nije i bezrazložan.
Selektivan pristup
I letimičnim ispitivanjem sadržaja rada grupe vidi se da se očito bavi
odredjenim temama i regionima, vrlo selektivno i fokusiraju}i se upravo
na one koji su istovremeno i predmet inrteresovanja vlada njihovih
zemalja, a pre svega SAD i NATO. Jedna od tačaka njihovog interesovanja
je i naša zemlja.
Ovde se postavlja i jedno suštinsko pitanje: da li je to grupacija koja
svojim radom i aktivnostima utiče na vlade svojih zemalja da promene
politiku, ili naprotiv, ona, na mig vlada i oligarhija koje je
podržavaju, pokreće aktivnosti na destabilizaciji odredjene zemlje,
regiona ili ličnosti sa ciljem da otvori prostor da se u nastalu
situaciju uključe, tobož sa plementim ciljevima i motivima, i državni
organi pojedinih zemalja koje sve ovo orkestriraju.
Tu dilemu ne možemo otkloniti iz prostog razloga što je sprega vlada i
mnogih nevladinih organizacija, politička, interesna, personalna,
finansijska i organizaciona, iako skrivena, tako jaka da, u stvari, one
zajedno predstavljaju jednu funkcionalnu celinu koja radi
sinhronizovano, uz medije pod svojom kontrolom, na ostvarivanju
zajedničkih ciljeva.
Imali smo prilike da na našoj kž`i osetimo njihovo delovanje i njegove
posledice i otuda je strah opravdan.
"Pritisak" javnosti
Kako funkcioniše sistem pritisaka preko nevladinih organizacija? Bogate
oligarhije Zapada sprovode svoje geopolitičke zamisli vrlo jednostavnim
metodom. U poslednjih nekoliko desetina godina, a naročito u poslednjoj
deceniji, te strukture SAD i Zapada su namnožile u svojim zemljama, ali
i po celom svetu, razne medjunarodne institucije, često sa nacionalnim
ograncima, u najvećem broju pod firmom nevladinih organizacija,
fondacija, asocijacija, instituta, foruma i tome slično. Zahvaljujući
činjenici da ih one finansiraju, one im postavljaju i kadrove. Te
institucije predstavljaju , s jedne strane, obaveštajnu mrežu,
delimično i u sopstvenim zemljama, a naročito u stranim, oslanjajući se
u dobroj meri na lokalne kadrove, pri čemu im status nevladinih
organizacija obezbedjuje legalnan boravak i rad. Druga funkcija, ona o
kojoj je ovde prvenstveno reč je da pokreću odredjena pitanja u
sopstvenoj i svetskoj javnosti i javnom mnjenju fokusirane zemlje, na
sopstvenu inicijativu (čitaj u dogovoru sa svojim nalogodavcima) ili na
"inicijativu" svojih mentora, na način koji odgovara njihovim potrebama.
Najčešće se to izražava u vidu napada, kritika, afera i optužbi na
račun odredjenih ličnosti, vlada, država, naroda ili bilo koga i čega
što im zasmeta da ostvare svoje globalne planove. Naravno, te
aktivnosti odmah dobijaju maksimalan prostor u režimskim medijima u
sopstvenoj zemlji i zemljama saveznika i u "nezavisnim" medijima u
drugim zemljama (onima koje oni finansiraju) što im daje propulzivnost
i , napokon značaj i verodostojnost. To sve stvara utisak strašnog
problema koji , opet, zahteva, intervenciju vlada tih zemalja. Koliko
li smo puta čuli od zvaničnika SAD da se "pod pritiskom" javnosti
"nešto mora učiniti", a taj pritisak stvaraju prvenstveno nevladine
organizacije i mediji pod njihovom kontrolom
Obično je to završavalo sankcijama ili bombardovanjem, pri čemu su se
te akcije pokušavale legalizovati kroz OUN, a ako to nije bilo moguće
izvodjene su i bez saglasnosti ovog najvišeg medjunarodnog tela.
Medju nevladinim organizacijama ICG i nije najznačajnija. Navedimo samo
neke poznatije i značajnije od nje ili u njenoj ravni. Ko nije čuo za
Bildemberg grupu, Trilateralnu komisiju, Soroš Fondaciju, Fondaciju
Fridrih Ebert iz Nemačke, Karnež`i fondaciju iz SAD, Kraljevski
institut za strateške studfije iz Londona i mnoge druge. Na regionalnom
planu navedimo, na primer, asocijaciju Alpe-Adria Višegradsku grupu i
mnoge druge širom sveta.
Na našem nacionalnom planu malo je onih koji nisu čuli za Fond za
humanitarno pravo Nataše Kandić, Helsinški odbor za ljudska prava Sonje
Biserko, Centar za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavičević itd. Imena
kao Sonja Liht, Vojin Dimitrijević, Biljana Vučo su svima poznata. Da i
ne govorimo o Grupi 17 plus. Svi su oni u funkciji interesa onih koji
ih finasiraju. Pri tome treba znati da ti načini finasiranja nisu uvek
isti. Često su to indirektni kanali, preko nekakvih drugih
medjunarodnih institucija tipa - za razvoj medija, demokratije i sl.
Naravno, u državama pod njihovom kontrolom, zapadne oligarhije troškove
finansiranja svojih produženih ruku, nevladinih organizacija, teže da
prebace na lokalne izvore, pre svega na budžet marionetskih vlada.
Uštede i za tako moćne grupe, nisu za odbacivanje, a može lakoverne da
zavara da pomisle da te organizacije rade za dobro svoje zemlje.
Naravno, istine radi, ima organizacija i institucija ovog tipa koje su
zaista ono za šta se izdaju i što bi i ostale trebale biti. Ali to je
prava retkost, a najbolji pokazatelj da li su prave je njihov konto u
banci. Takve institucije niko ne podržava niti finansira.
Ima organizacija koje nisu u globalnoj mreži SAD I NATO zemalja, a nisu
ni nezavisne. Njih drže nacionalne oligarhije ili vlade u interesu
svoje politike ili nacionalnih i državnih interesa. To je pokušaj
odbrane od opasnosti koja preti od globalnih nevladinih mreža i sedme
sile, ali jedna letva ne može zaustaviti provaljenu branu.
Jedini spas od ove moderne pošasti je razumevanje njihovih pravih
poslova i ciljeva i uskraćivanje podrške i prostora njihovom radu jer
je on, najčešće, u.funkciji globalne politike velikih sila današnjice.
A ona je krajnje agresivna, militaristička, opresivna i hegemonistička
i usmerena na destabilizaciju malih država i pojedinih regiona,
poništavanje nacionalnih interesa malih i srednjih zemalja,
razjedinjavanje njihovih nacionalnih snaga i stvaranje unutrašnjih
sukoba, poništavanje njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta sa
ciljem njihovog potpunog podredjivanja svojim interesima i potrebama.
Najbolji dokz toga je delovanje najvećeg broja ovih nevladinih
organizacija na našem prostoru.
=== 3 ===
DIJASPORA TRAZI SVOJIH 3,5 MILIONA EURO
http://www.artel.co.yu/sr/glas_dijaspore/2003-07-29_3.html
SAVET SABORA DIJASPORE
Beograd, 29. juli 2003. godine
Tokom i nakon agresije NATO pakta nad Jugoslavijom naši ljudi iz
dijaspore sakupili su, pored ogromne humanitarnwe pomoći u robi, preko
12 miliona DM (6 miliona EURO) u gotovom. Novac je namenjen obnovi,
razvoju i humanitarnoj pomoći, a deponovan je u fond dijaspora za
maticu koji je osnovan i registrovan kod tadašnjih saveznih vlasti SRJ
tokom 1999. Devizni i dinarski računi fonda nalazili su se kod
Beogradske banke. U periodu 1999. i 2000. oko polovine sredstava fonda
investirano je u obnovu i izgradnju porušenih mostova na Dunavu,
Velikoj i Zapadnoj Moravi, zatim bolnica ("Dr Dragiša Mišović" Beograd,
"Ortopedska klinika" Beograd, i dr.), škola (OS "Djura Jakšić"
Ćuprija), kao i za izgradnju i obnovu putne mreže u Šumadiji i
Pomoravlju, ukupne dužine oko 100 km.
Što se tiče polovine investiranih sredstava, o svakoj pojedinačnoj
isplati postoji kompletna dokumentacija u Ministarstvu inostranih
poslova i u Banci. Uz to dokumentacija je objavljena i u knjizi
"Mostovi, dijaspora-matica", na blizu 400 stranica, u izdanju
Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Beograd, 2003.
Što se tice preostale, neutrošene polovine sredstava, nakon promene
vlasti u Beogradu 2000. računi fonda prakticno su blokirani.
Rukovodstvo Beogradske banke nije izvršavalo naloge ovlašćenih lica
Fonda. Medju nalozima koji nisu izvršeni bili su nalozi za isplatu
10,000 DM skupštini opštine Mojkovac koji je upravni odbor fonda
odobrio kao pomoć za izgradnju spomen-hrama Mojkovackoj bitci . Nije
izvršen ni nalog za isplatu oko 200,000 DM komesarijatu za izbeglice
koji je Upravni odbor odobrio za kupovinu napuštenih seoskih kuća i
imanja radi naseljavanja izbeglica .
Suočen sa takvim odnosom tadašnjeg novog rukovodstva Beogradske banke,
upravni odbor je odlučio da sva dinarska i sredstva sa računa
Beogradske banke prebaci na nove račune otvorene kod Raifasen banke
A.D. Beograd. Nalog za transfer sredstava u drugu banku izdat je pre
otpočinjanja likvidacionog postupka Beogradske banke. Ni taj nalog nije
izvršen niti je upravi Fonda dato objašnjenje za nepostupanje. O tome
su obavešteni ministrar finansija i ekonomije u vladi srbije Božidar
Djelić, tadašnji guverner NBJ Mladjan Dinkić, direktor ZOP-a Srbije
Živko Nešić. Obavešteno je i tadašnje najviše državno rukovodstvo: dr
Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, dr Dragoljub Mićunović, predsednik
Veća gradjana Savezne Skupstine SRJ, mr Dragiša Pešic, predsednik
Savezne vlade, dr Zoran Djindjić, predsednik vlade republike Srbije i
dr.
Kasnije je otpočet postupak likvidacije Beogradske banke. Likvidaciono
rukovodstvo, predstavnici agencije za sanaciju i likvidaciju banaka
pismeno su potvrdili upravi fonda da se u času odpočinjanja likvidacije
na računima fonda nalazilo preko 3,000,000 EURO , bez kamate i oko
2,000,000 na dinarskom računu . Sve je to navodno u likvidacionoj masi
o čijoj će deobi odlučiti trgovinski sud u Beogradu.
Paralelno sa blokiranjem sredstava Fonda koje se ne može ničim
opravdati osim politikom koja je loša za odnose izmedju matice i
dijaspore, vlasti su na svoju ruku samoinicijativno donele rešenje o
brisanju fonda dijspora za maticu koji se vodi kod saveznog
ministarstva pravde.
Dakle , najpre blokada sredstava a zatim brisanje Fonda iz registra i
konacno utapanje sredstava u likvidacionu masu. Šta bi mogao biti
razlog za brisanje fonda iz registra nakon što je fond bio zakonito
registrovan i postojao i radio više od 2 godine? Jasno je da se ne mogu
izbrsati mostovi izgradjeni sredstvima Fonda kao što su Varadinska duga
kod Novog Sada ili most na Zapadnoj Moravi kod sela Jasika na ulazu u
Kruševac ili most na Velikoj Moravi kod Varvarina koji čuva uspomenu na
12 poginulih gradjana na Svetu Trojicu 30. maja 1999, medju kojima je
poginula i poznata matematičarka Sanja Milenković. Učinjeno je to
očigledno da bi preostalih 3,5 miliona Eura u gotovom ostali bez
pravnog titulara, bez vlasnika.
Medjutim, vlasnici postoje. To su ljudi iz dijaspore koji su dali svoje
lične priloge u Fond, to je upravni odbor Fonda na čelu sa svojim
predsednikom dr. Milivojem Milićevićem, dobrotvorom i liderom dijaspore
iz berlina. Hiljade i hiljade priložnika sirom Evrope i sveta je
zainteresovano da se njihov novac vrati u fond i da se iskoristi onako
kako su oni odlučili u skladu sa Odlukom Sabora dijaspore. Većina njih
raspolaže potvrdama o iznosima uplaćenih sredstava, a veliki broj i sa
pismenim priznanjima za dobročiniteljski doprinos.
Oni žele da se problem reši ljudski, dogovorom sa predstavnicima vlasti
svoje matice. Ne žele, osim ako ne budu prinudjeni, da rešenje traže
preko vlada zemalja u kojima sticajem okolnost žive i rade. Ne žele da
se to rešava ni pred institucijama Saveta Evrope i Evropske Unije.
Smatraju da za razumne ljude i ozbiljne državne predstavnike to nije
dobar put.
O tome svedoče svi dosadašnji koraci organa Fonda koji su bili usmereni
isključivo prema vlastima matice.
Fond je uputio mnoga pisma interne i javne apele vlastima da izkažu
odgpvoran i razuman odnos prema ovom problemu. Fond žali što do sada
nije dobio zadovoljavajući odgovor, odnosno rešenje. Jedini prihvatljiv
način jeste da vlasti, a pre svega gospoda Ministar Djelić i novi
Guverner NBS Kori Udovički, omoguće da se blokirani novac hitno vrati
Fondu i tako prekine posve nepotrebna rašomonijada. Na toj liniji bili
su zahtevi poslanika u Saveznoj skupštini i Narodnoj skupštini Srbije,
kao što je pitanje poslanika u Veću republika Milutina Mrkonjića na
koje nije dobijen zadovoljavajući odgovor.
Ako su vlasti našle za shodno da izvrše celokupne isplate nekim
komercijalnim deponentima BB, kao na primer Telekomu Srbija kome je
isplaćen iznos od potraživanja Fonda, onda tim pre treba da nadju za
shodno da se sredstva Fonda, kao udruženja gradjana, vrate Fondu.
Čini se da je ministar Djelić shvatio, iako sa zakašnjenjem, ozbiljnost
ovog problema i posledice odugovlačenja koje se izražavaju u
nepoverenju dijaspore zbog manipulacije njenim parama. Naime, na
uskršnjim susretima dijaspore i matice u Domu Vojske Jugoslavije,
Ministar Djelić je izjavio da veruje da će naći rešenje i zamolio tada
prisutne predstavnike dijaspore "za malo strpljenja".
Od tada je prošlo više od tri meseca. Dijaspora veruje da je bilo
dovoljno vremena da se njena sredstva pronadju i da je gospodin
Ministar spremio ispravno rešenje. To znači vraćanje svih deviznih i
dinarskih srestava Fondu i njegovoj upravi. To takodje znači
omogućavanje Fondu da nastavi normalno da radi u skladu sa Statutom i
voljom prilogodavaca.
I djaspora, a pogotovu matica imaju dovoljno drugih teškoća. Ne treba
im još i ova veštačka, birokratska prepreka na putu bolje saradnje,
stvarnog medjusobnog poštovanja .
U ime SAVETA SABORA DIJASPORE
dr. Milivoje Milićević, s.r.
1. Razapinjanje i izdaja Srbije
(Oliver Vulović)
2. Ko finansira i kako deluju nevladine organizacije
(Rade Drobac)
3. Dijaspora trazi svojih 3,5 miliona euro
(Savet Sabora Dijaspore)
=== 1 ===
Razapinjanje i izdaja Srbije
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-07-30_1.html
Oliver Vulović
Oliverv@...
oliver_vulovic@...
B e o g r a d, 29 / 07 / 2003
Nacija sa kojom su kroz istoriju sve države nasilnice kad-tad morale da
potpišu mirovne ugovore po principu ve viktis, ovih dana je doživela da
joj prvi među jednakima iz redova ileganih uzurpatora izvršne vlasti u
Srbiji, Zoran Živković, iz Amerike poruči da je otvorio širom vrata
Srbije i dao sva ovlašćenja i privilegije američkim obaveštajcima, u
cilju realizacije akcije kidnapovanja i zatamničenja bivšeg generala
odmbrambenih snaga Republike Srpske, gospodina Ratka Mladića, i bivšeg
predsednika Republike Srpske, gospodina Radovana Karadžića. To je ono
što je Zoran Živković smeo i imao obraza da za sada u svom javljanju iz
Amerike prizna naciji a dok ćemo nove klauzule iz ovog modernog pacta
convente, saznati kada se kvazimajstori propagande iz DOS-a i DSS-a
odluče da opet nemušto i traljavo iskreiraju novu političku aferu ili
krizu u Srbiji u cilju očuvanja svoje demokrature čije ćemo posledice
osećati još dugi niz godina unapred.
Poseta Zorana Živkovića Americi, je prirodan sled događaja nakon
iznenadne posete Kolina Pauela Beogradu i naglog pada autoriteta
Vilijema Montogomerija, iznurenog porodičnim skandalima i inače do
skora pravog i jedinog vlastodrsca u Srbiji, koji se čas nalazio u
redakciji NIN-a da smenjuje Bebu Popovića,čas u vladi Srbije da da
instrukcije oko Šljibvančaninovog hapšenja a čas je slao emisare u
Vranje da smenjuje srpske vladike. Ovom posetom je od naroda
«pročitani» DOS, želeo da ispuni više ciljeva, koje su u stilu
nekadašnjih portparola centralnih komiteta i SSRN-a pokušali da
predstave kao vrhunske diplomatske uspehe, no, Živković se vratio punih
usta «savezništva» sa Amerikom a sa rukama iza leđa, punim novih
ultimatuma i naređenja.
«Denacifikacija» Srbije i Srba, jednostavno mora biti po amričkim
shvatanjima do kraja doveden proces čiji kraj mora biti krunisan osudom
Slobodana Miloševića u Hagu, našim potpisom i saglasnošću na projekat
«nezavisnog Kosova», rasturanja naše vojske, priznavanja nezavisnosti
Crnoj Gori, odricanja od Srba u Republici Srpskoj , odustajanje od
insistiranja na ispunjavanju prava povratka Srba na Kosmet i u
Republiku Hrvatsku kao i odustajanje od naše tužbe protiv NATO država,
za koju je jedan gospodin iz redova američke administracije, gospodinu
Zoranu Živkoviću u lice rekao da je idiotska. Dakle, gospodin Živković
je stoički i sa osmehom saslušao od predstavnika administracije koja ne
priznaje međ.sudove osim one koja sama napravi, da je NATO agresija
nešto sasvim u redu i prirodno, čak i sa stanovišta međunarodnog prava
a da je naša tužba zbog te agresije idiotska. Verovatno možemo
očekivati da će jednog dana, ako ikada više u svojstvu premijera poseti
Ameriku, gospodin Živković se vratiti i reći da je i sama ideja
suverene srpske države idiotska, za šta će imati uporište i u ustavu
koji namerava da sa grupom istomišljenika oktriše sledeće godine a u
kojem se Srbi pominju samo u teškoj nužnosti.
Trio koji trenutno razvlači i razapinje Srbiju (DS; DSS; G17+) uz pomoć
par urlača iz vladinih i nevladinih grupa je shvatio da se politički
peščani sat u Strbiji opet okrenuo da meri vreme i da ma kako sporo i
otežano cureo, svakog momenta pokazuje kako je njihovom
eksperimentisanju sa državom i narodom kraj veoma blizu te su zbog toga
sve nervozniji i u svojoj oholosti i nadmenosti, koja je karakterisala
i način njihovog vladanja, i ne pokušavaju tu svoju nervozu i zlovolju
da sakriju. Mnogo je pitanja i računa na koja će morati da odgovore i
da ih plate gospoda iz DOS-a , a nešto kasnije i iz DSS-a, kada narod
bude pitao i naplaćivao. Iskreno se nadam, da će makar tada, u
trenucima svog poraza i narodne osude, izbeći da kopiraju svoje kolege
i nalogodavce iz Amerike i da neće buduće tužbe protiv njihove
štetočinske politike nazvati idiotskim.
=== 2 ===
OGLEDALO nedelje: Jaci od drzave
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/medjunarodne_org/2003-07-29_2.html
Ko finansira i kako deluju nevladine organizacije
Piše: Rade Drobac
Beograd, 23. juli 2003. godine
Džejms Lajon, director kancelarije u Beogradu Medjunarodne krizne grupe
(International Crises Group- ICG) postao je poslednjih dana ličnost o
kojoj se možda najviše govori.
Za njega smo saznali tek nedavno, kada mu je uskraćen, a nakon
intervencija spolja, ipak produžen dalji boravak u našoj zemlji.
Tada smo saznali da je napisao neki izveštaj o stanju u našoj zemlji
koji nije povoljan za vladajuću garnituru zbog čega se ona jako
potresla i želela da ga protera, ali nije uspela.
Neupućenima je sigurno ostalo nejasno zašto bi se jedna vlada toliko
potresala oko izveštaja neke nevladine organizacije. Napravljena je
mala drama oko ovog slučaja, koja još traje, ali je stvar u suštini
komična. Deluje kao da vlada jedne suverene zemlje zazire, i to debelo,
od škrabotina nekog medjunarodnog mastiljara, i to još iz neke
nevladine organizacije, kojih danas ima bezbroj.
Stvar je još čudnija kada se zna koji sve problemi, pre svega
egzistencijalni a potom i nnogi drugi, muče našu napaćenu zemlju, pa se
postavlja logično pitanje otkud takav značaj jednom strancu i njegovim
ocenama stanja u našoj zemlji, koji nije ni predsednik države, ni
vlade, ni OUN-a, ni OEBS-a, ni NATO-a, niti nekakav finansijski magnat,
već običan činovnik jedne nevladine organizacije čije je sedište u
dalekim SAD.
Medjutim, taj značaj, ili bolje rečeno strah od posledica njegovog
izveštaja, iako svakako preuveličan, nije i bezrazložan.
Selektivan pristup
I letimičnim ispitivanjem sadržaja rada grupe vidi se da se očito bavi
odredjenim temama i regionima, vrlo selektivno i fokusiraju}i se upravo
na one koji su istovremeno i predmet inrteresovanja vlada njihovih
zemalja, a pre svega SAD i NATO. Jedna od tačaka njihovog interesovanja
je i naša zemlja.
Ovde se postavlja i jedno suštinsko pitanje: da li je to grupacija koja
svojim radom i aktivnostima utiče na vlade svojih zemalja da promene
politiku, ili naprotiv, ona, na mig vlada i oligarhija koje je
podržavaju, pokreće aktivnosti na destabilizaciji odredjene zemlje,
regiona ili ličnosti sa ciljem da otvori prostor da se u nastalu
situaciju uključe, tobož sa plementim ciljevima i motivima, i državni
organi pojedinih zemalja koje sve ovo orkestriraju.
Tu dilemu ne možemo otkloniti iz prostog razloga što je sprega vlada i
mnogih nevladinih organizacija, politička, interesna, personalna,
finansijska i organizaciona, iako skrivena, tako jaka da, u stvari, one
zajedno predstavljaju jednu funkcionalnu celinu koja radi
sinhronizovano, uz medije pod svojom kontrolom, na ostvarivanju
zajedničkih ciljeva.
Imali smo prilike da na našoj kž`i osetimo njihovo delovanje i njegove
posledice i otuda je strah opravdan.
"Pritisak" javnosti
Kako funkcioniše sistem pritisaka preko nevladinih organizacija? Bogate
oligarhije Zapada sprovode svoje geopolitičke zamisli vrlo jednostavnim
metodom. U poslednjih nekoliko desetina godina, a naročito u poslednjoj
deceniji, te strukture SAD i Zapada su namnožile u svojim zemljama, ali
i po celom svetu, razne medjunarodne institucije, često sa nacionalnim
ograncima, u najvećem broju pod firmom nevladinih organizacija,
fondacija, asocijacija, instituta, foruma i tome slično. Zahvaljujući
činjenici da ih one finansiraju, one im postavljaju i kadrove. Te
institucije predstavljaju , s jedne strane, obaveštajnu mrežu,
delimično i u sopstvenim zemljama, a naročito u stranim, oslanjajući se
u dobroj meri na lokalne kadrove, pri čemu im status nevladinih
organizacija obezbedjuje legalnan boravak i rad. Druga funkcija, ona o
kojoj je ovde prvenstveno reč je da pokreću odredjena pitanja u
sopstvenoj i svetskoj javnosti i javnom mnjenju fokusirane zemlje, na
sopstvenu inicijativu (čitaj u dogovoru sa svojim nalogodavcima) ili na
"inicijativu" svojih mentora, na način koji odgovara njihovim potrebama.
Najčešće se to izražava u vidu napada, kritika, afera i optužbi na
račun odredjenih ličnosti, vlada, država, naroda ili bilo koga i čega
što im zasmeta da ostvare svoje globalne planove. Naravno, te
aktivnosti odmah dobijaju maksimalan prostor u režimskim medijima u
sopstvenoj zemlji i zemljama saveznika i u "nezavisnim" medijima u
drugim zemljama (onima koje oni finansiraju) što im daje propulzivnost
i , napokon značaj i verodostojnost. To sve stvara utisak strašnog
problema koji , opet, zahteva, intervenciju vlada tih zemalja. Koliko
li smo puta čuli od zvaničnika SAD da se "pod pritiskom" javnosti
"nešto mora učiniti", a taj pritisak stvaraju prvenstveno nevladine
organizacije i mediji pod njihovom kontrolom
Obično je to završavalo sankcijama ili bombardovanjem, pri čemu su se
te akcije pokušavale legalizovati kroz OUN, a ako to nije bilo moguće
izvodjene su i bez saglasnosti ovog najvišeg medjunarodnog tela.
Medju nevladinim organizacijama ICG i nije najznačajnija. Navedimo samo
neke poznatije i značajnije od nje ili u njenoj ravni. Ko nije čuo za
Bildemberg grupu, Trilateralnu komisiju, Soroš Fondaciju, Fondaciju
Fridrih Ebert iz Nemačke, Karnež`i fondaciju iz SAD, Kraljevski
institut za strateške studfije iz Londona i mnoge druge. Na regionalnom
planu navedimo, na primer, asocijaciju Alpe-Adria Višegradsku grupu i
mnoge druge širom sveta.
Na našem nacionalnom planu malo je onih koji nisu čuli za Fond za
humanitarno pravo Nataše Kandić, Helsinški odbor za ljudska prava Sonje
Biserko, Centar za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavičević itd. Imena
kao Sonja Liht, Vojin Dimitrijević, Biljana Vučo su svima poznata. Da i
ne govorimo o Grupi 17 plus. Svi su oni u funkciji interesa onih koji
ih finasiraju. Pri tome treba znati da ti načini finasiranja nisu uvek
isti. Često su to indirektni kanali, preko nekakvih drugih
medjunarodnih institucija tipa - za razvoj medija, demokratije i sl.
Naravno, u državama pod njihovom kontrolom, zapadne oligarhije troškove
finansiranja svojih produženih ruku, nevladinih organizacija, teže da
prebace na lokalne izvore, pre svega na budžet marionetskih vlada.
Uštede i za tako moćne grupe, nisu za odbacivanje, a može lakoverne da
zavara da pomisle da te organizacije rade za dobro svoje zemlje.
Naravno, istine radi, ima organizacija i institucija ovog tipa koje su
zaista ono za šta se izdaju i što bi i ostale trebale biti. Ali to je
prava retkost, a najbolji pokazatelj da li su prave je njihov konto u
banci. Takve institucije niko ne podržava niti finansira.
Ima organizacija koje nisu u globalnoj mreži SAD I NATO zemalja, a nisu
ni nezavisne. Njih drže nacionalne oligarhije ili vlade u interesu
svoje politike ili nacionalnih i državnih interesa. To je pokušaj
odbrane od opasnosti koja preti od globalnih nevladinih mreža i sedme
sile, ali jedna letva ne može zaustaviti provaljenu branu.
Jedini spas od ove moderne pošasti je razumevanje njihovih pravih
poslova i ciljeva i uskraćivanje podrške i prostora njihovom radu jer
je on, najčešće, u.funkciji globalne politike velikih sila današnjice.
A ona je krajnje agresivna, militaristička, opresivna i hegemonistička
i usmerena na destabilizaciju malih država i pojedinih regiona,
poništavanje nacionalnih interesa malih i srednjih zemalja,
razjedinjavanje njihovih nacionalnih snaga i stvaranje unutrašnjih
sukoba, poništavanje njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta sa
ciljem njihovog potpunog podredjivanja svojim interesima i potrebama.
Najbolji dokz toga je delovanje najvećeg broja ovih nevladinih
organizacija na našem prostoru.
=== 3 ===
DIJASPORA TRAZI SVOJIH 3,5 MILIONA EURO
http://www.artel.co.yu/sr/glas_dijaspore/2003-07-29_3.html
SAVET SABORA DIJASPORE
Beograd, 29. juli 2003. godine
Tokom i nakon agresije NATO pakta nad Jugoslavijom naši ljudi iz
dijaspore sakupili su, pored ogromne humanitarnwe pomoći u robi, preko
12 miliona DM (6 miliona EURO) u gotovom. Novac je namenjen obnovi,
razvoju i humanitarnoj pomoći, a deponovan je u fond dijaspora za
maticu koji je osnovan i registrovan kod tadašnjih saveznih vlasti SRJ
tokom 1999. Devizni i dinarski računi fonda nalazili su se kod
Beogradske banke. U periodu 1999. i 2000. oko polovine sredstava fonda
investirano je u obnovu i izgradnju porušenih mostova na Dunavu,
Velikoj i Zapadnoj Moravi, zatim bolnica ("Dr Dragiša Mišović" Beograd,
"Ortopedska klinika" Beograd, i dr.), škola (OS "Djura Jakšić"
Ćuprija), kao i za izgradnju i obnovu putne mreže u Šumadiji i
Pomoravlju, ukupne dužine oko 100 km.
Što se tiče polovine investiranih sredstava, o svakoj pojedinačnoj
isplati postoji kompletna dokumentacija u Ministarstvu inostranih
poslova i u Banci. Uz to dokumentacija je objavljena i u knjizi
"Mostovi, dijaspora-matica", na blizu 400 stranica, u izdanju
Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Beograd, 2003.
Što se tice preostale, neutrošene polovine sredstava, nakon promene
vlasti u Beogradu 2000. računi fonda prakticno su blokirani.
Rukovodstvo Beogradske banke nije izvršavalo naloge ovlašćenih lica
Fonda. Medju nalozima koji nisu izvršeni bili su nalozi za isplatu
10,000 DM skupštini opštine Mojkovac koji je upravni odbor fonda
odobrio kao pomoć za izgradnju spomen-hrama Mojkovackoj bitci . Nije
izvršen ni nalog za isplatu oko 200,000 DM komesarijatu za izbeglice
koji je Upravni odbor odobrio za kupovinu napuštenih seoskih kuća i
imanja radi naseljavanja izbeglica .
Suočen sa takvim odnosom tadašnjeg novog rukovodstva Beogradske banke,
upravni odbor je odlučio da sva dinarska i sredstva sa računa
Beogradske banke prebaci na nove račune otvorene kod Raifasen banke
A.D. Beograd. Nalog za transfer sredstava u drugu banku izdat je pre
otpočinjanja likvidacionog postupka Beogradske banke. Ni taj nalog nije
izvršen niti je upravi Fonda dato objašnjenje za nepostupanje. O tome
su obavešteni ministrar finansija i ekonomije u vladi srbije Božidar
Djelić, tadašnji guverner NBJ Mladjan Dinkić, direktor ZOP-a Srbije
Živko Nešić. Obavešteno je i tadašnje najviše državno rukovodstvo: dr
Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, dr Dragoljub Mićunović, predsednik
Veća gradjana Savezne Skupstine SRJ, mr Dragiša Pešic, predsednik
Savezne vlade, dr Zoran Djindjić, predsednik vlade republike Srbije i
dr.
Kasnije je otpočet postupak likvidacije Beogradske banke. Likvidaciono
rukovodstvo, predstavnici agencije za sanaciju i likvidaciju banaka
pismeno su potvrdili upravi fonda da se u času odpočinjanja likvidacije
na računima fonda nalazilo preko 3,000,000 EURO , bez kamate i oko
2,000,000 na dinarskom računu . Sve je to navodno u likvidacionoj masi
o čijoj će deobi odlučiti trgovinski sud u Beogradu.
Paralelno sa blokiranjem sredstava Fonda koje se ne može ničim
opravdati osim politikom koja je loša za odnose izmedju matice i
dijaspore, vlasti su na svoju ruku samoinicijativno donele rešenje o
brisanju fonda dijspora za maticu koji se vodi kod saveznog
ministarstva pravde.
Dakle , najpre blokada sredstava a zatim brisanje Fonda iz registra i
konacno utapanje sredstava u likvidacionu masu. Šta bi mogao biti
razlog za brisanje fonda iz registra nakon što je fond bio zakonito
registrovan i postojao i radio više od 2 godine? Jasno je da se ne mogu
izbrsati mostovi izgradjeni sredstvima Fonda kao što su Varadinska duga
kod Novog Sada ili most na Zapadnoj Moravi kod sela Jasika na ulazu u
Kruševac ili most na Velikoj Moravi kod Varvarina koji čuva uspomenu na
12 poginulih gradjana na Svetu Trojicu 30. maja 1999, medju kojima je
poginula i poznata matematičarka Sanja Milenković. Učinjeno je to
očigledno da bi preostalih 3,5 miliona Eura u gotovom ostali bez
pravnog titulara, bez vlasnika.
Medjutim, vlasnici postoje. To su ljudi iz dijaspore koji su dali svoje
lične priloge u Fond, to je upravni odbor Fonda na čelu sa svojim
predsednikom dr. Milivojem Milićevićem, dobrotvorom i liderom dijaspore
iz berlina. Hiljade i hiljade priložnika sirom Evrope i sveta je
zainteresovano da se njihov novac vrati u fond i da se iskoristi onako
kako su oni odlučili u skladu sa Odlukom Sabora dijaspore. Većina njih
raspolaže potvrdama o iznosima uplaćenih sredstava, a veliki broj i sa
pismenim priznanjima za dobročiniteljski doprinos.
Oni žele da se problem reši ljudski, dogovorom sa predstavnicima vlasti
svoje matice. Ne žele, osim ako ne budu prinudjeni, da rešenje traže
preko vlada zemalja u kojima sticajem okolnost žive i rade. Ne žele da
se to rešava ni pred institucijama Saveta Evrope i Evropske Unije.
Smatraju da za razumne ljude i ozbiljne državne predstavnike to nije
dobar put.
O tome svedoče svi dosadašnji koraci organa Fonda koji su bili usmereni
isključivo prema vlastima matice.
Fond je uputio mnoga pisma interne i javne apele vlastima da izkažu
odgpvoran i razuman odnos prema ovom problemu. Fond žali što do sada
nije dobio zadovoljavajući odgovor, odnosno rešenje. Jedini prihvatljiv
način jeste da vlasti, a pre svega gospoda Ministar Djelić i novi
Guverner NBS Kori Udovički, omoguće da se blokirani novac hitno vrati
Fondu i tako prekine posve nepotrebna rašomonijada. Na toj liniji bili
su zahtevi poslanika u Saveznoj skupštini i Narodnoj skupštini Srbije,
kao što je pitanje poslanika u Veću republika Milutina Mrkonjića na
koje nije dobijen zadovoljavajući odgovor.
Ako su vlasti našle za shodno da izvrše celokupne isplate nekim
komercijalnim deponentima BB, kao na primer Telekomu Srbija kome je
isplaćen iznos od potraživanja Fonda, onda tim pre treba da nadju za
shodno da se sredstva Fonda, kao udruženja gradjana, vrate Fondu.
Čini se da je ministar Djelić shvatio, iako sa zakašnjenjem, ozbiljnost
ovog problema i posledice odugovlačenja koje se izražavaju u
nepoverenju dijaspore zbog manipulacije njenim parama. Naime, na
uskršnjim susretima dijaspore i matice u Domu Vojske Jugoslavije,
Ministar Djelić je izjavio da veruje da će naći rešenje i zamolio tada
prisutne predstavnike dijaspore "za malo strpljenja".
Od tada je prošlo više od tri meseca. Dijaspora veruje da je bilo
dovoljno vremena da se njena sredstva pronadju i da je gospodin
Ministar spremio ispravno rešenje. To znači vraćanje svih deviznih i
dinarskih srestava Fondu i njegovoj upravi. To takodje znači
omogućavanje Fondu da nastavi normalno da radi u skladu sa Statutom i
voljom prilogodavaca.
I djaspora, a pogotovu matica imaju dovoljno drugih teškoća. Ne treba
im još i ova veštačka, birokratska prepreka na putu bolje saradnje,
stvarnog medjusobnog poštovanja .
U ime SAVETA SABORA DIJASPORE
dr. Milivoje Milićević, s.r.