Doris Pak – ratni huskac na Balkanu

http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-12-19.html

Pise: Oliver Vulovic
oliverv@... : oliver_vulovic@...
Decembar 18, 2003.g. Beograd


U dnevnoj stampi se pojavila informacija da izvestan broj evropskih
parlamentaraca na celu sa sefom delegacije za Jugoistocnu Evropu,
gospodjom Doris Pak, zahteva reviziju Dejtonskog sporazuma u smislu
cvrsce centralizacije vlasti u Bosni i Hercegovini i ukidanje Republike
Srpske. Kao razloge su naveli da “ dvovlasce “ u BiH zajedno sa
protektoratom izaziva stagnaciju, nezaposlenost, opstu ekonomsku
nestabilnost i da medju etnickim grupama vlada duboko nepoverenje.
Pored Doris Pak, pomenuti zahtev su potpisali general Morijon, Tadeus
Mazovjecki, Hans Kosnik i jos nekoliko poznatih clanova Evropskog
parlamenta.

U smislu izazivanja nestabilnosti u regionu, ovaj apel se moze porediti
samo sa nekadasnjim apelima za bombardovanje Republike Srpske i Srbije
koje su nekada potpisivani u Americi kao i sa raznim pisanijima kojima
se pretilo srpskom narodu od pojedinih evropski ministara spoljnih
poslova (za koje je Doris Pak i tada,kao i sada radila) za proteklih
petnaest godina. Doris Pak, takozvana mirotvorka, inace profesionalno i
emocionalno jedna od najzecih antisrpkinja u evropskom establismentu,
koja je svoj antisrpski angazman u poslednjoj deceniji pokrivala
takozvanom “antimilosevickom” politikom, ovim svojim nastupom samo
dodaje jos jedan, za citav niz dokaza da je svoju misiju, funkciju i
uopste politicko bitisanje i zivotnu egzistenciju sve vreme bazirala i
bazira na neprestanom i kontinuiranom delovanju protiv srpskih interesa
na Balkanu. Nijedan njen izvestaj koji je poslala sa ovih prostora nije
prosao a da u njemu, bez obzira na situaciju na terenu, za sve nedace
ili barem nedace koje je u datom izvestaju opsivala, nije generalno bio
optuzen srpski narod i njegovo rukovodstvo. Doris Pak i njeni
istomisljenici znaju da je rat u Bosni i stao samo zato sto je potpisan
Dejtonski sporazum i da bi rat, sa promenljivom ratnom srecom, trajao
jos dugo da tim sporazumom nisu uvazeni opravdani zahtevi srpskog i
hrvatskog naroda u Bosni. Dejtonski sporazum, kakav – takav, poput
Rezolucije 1244 OUN, su de facto i de jure Mirovni ugovori na osnovu
kojih su se zaracene strane sporazumele da obustave ratna dejstva jer
je postignut kompromis i svaka od njih je putem tog ugovora uspela da,
manje ili vise, zastiti svoje vitalne nacionalne interese, osim
muslimanske strane za koju je ovaj ugovor, kao i mnogi drugi prethodni,
privremeni o prekidu vatre, samo u stvari predah za prikupljanje
politicke i vojne snage za nastavk operacije majorizacije i
potcinjavanja drugih naroda u Bosni. Muslimanska strana se jednostavno
ne zadovoljava cinjenicom da Bosna nije samo njihova i nada se da ce uz
pomoc svojih vasingtonskih i evropskih saveznika uspeti da uradi u
miru, ono sto nije mogla ratom. Mirovni ugovor moze da se nadogradjuje
samo u smislu daljeg ucvrscivanja mira i stabilnosti na prostoru gede
je rat trajao i medju stranama koje su ratovale ali njegova eventualna
revizija u smislu uskracivanja vec potvrdjenih prava nekoj od bivsih
ratujucih strana, nije nista drugo do poziv na novi rat i nesrece, sto
je inace kaznjivo i po evropskim zakonima. S'tim u vezi, Doris pak i
njene kolege, zasticene imunitetom evropskih poslanika i sluzbenika,
cine krivicno delo ugrozavanja mira i bezbednost, gradjana Unije Bosne
i Hercegovine i drzava suseda. Oni se takodje polticki nedvosmisleno,
otvoreno lobisticki, stavljaju na samo jednu stranu u politickom
konfliktu pri tome ignorisuci i gazeci medjunarodno pravo te dalje,
direktno deluju u ineteresu izazivanja nestabilnosti u Bosni, i
protivzakonito napadaju njeno ustavno uredjenje i poredak i implicite
Republiku Srpsku kao medjunarodno priznati entitet. Doris Pak se nije
setila da reaguje kada je nezakonito i suprotno opste prihvacenim
demokratskim pravilima i zakona same Unije BiH i Dejtonskog sporazuma,
dekretom smenjen, od naroda izabran predsednik RS, gospodin Poplasen,
kada je histericnom harangom napadana i vredjana, narodnom voljom
najjaca partija u Republici Srpskoj SDS. Nije gospodja Pak ni reagovala
sto se osvedoceni ratni zlocincii Ejub Ganic i Alija Izetbegovic setaju
Sarajevom. Doris pak nije nista uradila da se utvrdi prava i konacna
istina u vezi Srebrenice vec se svom snagom stavila na stranu koalicije
muslimasko-evropskih nacifikatora srpskog naroda. Doris Pak je sramota
i ruglo demokratije, najgora sorta njene zloupotrebe i duhovni
inspirator novih ratova. Njeno mesto je u zatvoru a ne u tzv.
delegacijama za Jugoistocnu Evropu. Ona ne samo da treba da bude
persona non grata na Balkanu, vec sa svojim sapotpisnicima ovog sramnog
zahteva treba i da se javno zigose kao narucilac novih patnji na ovim
prostorima.