Prof. dr Dragomir Drašković

1. Ideologija i svest komunista danas - kao rezultat duboke spoznaje
stvarnosti i resursa savremenog sveta
2. Fašizam ante portas - stop hortijevcima i folksdojčerima!


=== 1 ===


http://komunist.free.fr/arhiva/maj2004/draskovic_02.html

KOMUNIST
Arhiva : : Maj 2004.


Ideologija i svest komunista danas - kao rezultat duboke spoznaje
stvarnosti i resursa savremenog sveta


"Samo se prostota i glupost zadovoljavaju svegda pri starinskom ostati"
(Dositej)


Antikomunistička histerija i praksa mogle su imati uspeha ne samo
zasnovane na sili, nego i zbog nesposobnosti komunista i njihovih
organizacija da proniknu u zakonitosti razvoja savremenog sveta. Nije
dilema u tome da li, ili ne ostati na marksističkoj tradiciji. Dilema
je izgleda, što jedan deo komunista misli da je sa Marksom, Engelsom i
Lenjinom marksitičko razumavanje društva završeno i savršeno. Tako se
pokazalo da buržoasko, ili preciznije neoliberalističko razumevanja
savremenog sveta nije superiorno po sistemu vrednosti - ideologiji, jer
ne rešava problem čoveka i njegovu emancipaciju, ali se pokazalo
veštijim u nametanju pitanja zemljama u kojima se vršila socijalistička
vlast ovakvog ili onakvog kvaliteta.

Radnici brodogradilišta "Lenjin" u Gdanjsku, ne samo da su bili akciono
jezgro SOLIDARNOSTI, nego su bili i odlučni borci protiv birokratije.
Uprkos svemu, rezultat njihove akcije bio je u korist dolazećih
vlasnika kapitala, a oni su izbačeni na ulicu. Isto tako radnički
Kragujevac je donedavno imao vlast SPO-a. Da su radnici glasali protiv
te vlasti, verovatno bi "Zastava" danas bila u nešto drukčijoj
situaciji. Mogli bi ređati još mnogo primera pristajanja radnika i
nameštenika na postojeće odnose koji su gotovo potpuno zamaglili
njihovu perspektivu života.

Radnici i nameštenici na primerima o kojima govorimo, videlo se, nisu
imali političkog subjekta, partiju, organizaciju ili pokret koji bi
bili u stanju da objasne suštinu klasnog sukoba u našem vremenu i to ne
samo u ideološkoj ravni, nego u ravni odnosa faktora razvoja i njihovog
socijalnog obličja. To je, izgleda, samo drugi izraz stereotipa svesti
kod pojedinih komunističkih organizacija, partija, ili njihovih
frakcija.

Bilo je dovoljno razloga da se u dokumentima partije Jugoslovenskih
komunista polazi od markstičke tradicije, ali i od marksizma kao
otvorenog sistema razumevanja sveta, istorije i ljudskog mišljenja. Ako
se zna da K. Marks nije znao za sijalicu, onda je logično da je njegova
misao na određen način bila uslovljena i stepenom razvoja proizvodnih
snaga uz svu njegovu genijalnost. Čak ni akteri marksizma kao otvorenog
sistema još uvek nisu detaljno osvetlili raspad sistema vrednosti
socijlisitčkih društva, pa tako ni našeg društva koje je razvijalo
samoupravljanje.

Kako se moglo desiti da više od deceniju i po, pedesitih i šezdesetih
godina prošlog (XX) veka, stopa razvoja naših privrednih potencijala
bude između 8-10%, a da se posle velikog entuzijazma proizvođača dođe u
ekonomsku krizu, pa u raspad sistema. To traži odgovor i na pitanje: da
li su svi motivacioni faktori društvene svojine nad sredstvima za
proizvodnju bili adekvatno razvijeni, ili uopšte da li se o njima
teorijski i operacionalno mislilo?! Da li je istina da je privatna
svojina pokazala superiornost u pogledu motiva proizvodnje u odnosu na
društvene oblike svojine?

Upozorovamo na misao Dositeja na početku ovog teksta. Radi se o tome da
se objašnjenje sveta i istorije misli iz vremena u kome živimo i na tim
osnovama gradi strategija i taktika klasne borbe. Taj pojam je čak i
zaboravljen, iako samo Evropa ima preko 24 miliona nezaposlenih, a naša
zemlja oko 2.000.000 nezaposlenih, ili nedovoljno produk tivno
zaposlenih.

Gruba je revandikacija ekonomskog liberalizma koji se u nas javlja u
vidu tranzicije, što je drugi izraz za uspostavljanje kapitalizma.
Takav društveni odnos čini da u paramparačad uništi sve rezultate
klasne borbe radnika, a radničke sindikate i druge političke subjekte
učini svojom funkcijom. Tako se moglo desiti da su radnički sindikati
svojom praksom i realnom borbom reducirani na uvrijerizam - golo
preživljavanje od danas do sutra bez razvijene i teorijski utemeljene
strategije klasne borbe. Tu borbu je zamenila formula klasnog mira kao
pretpostavka rešavanja ne samo socijalnih konflikata, nego i odnosa
faktora proizvodnje i razvoja. Socijaldemokratske partije kao
funkcioneri kapitala i njegovih vlasnika tzv. socijalnim programima u
tranziciji amortizuju snagu klasnog naboja i "drže stanje socijalne
ravnoteže" kao pretpostavku razvoja kapitalizma i mirne otimačine
stvorenih vrednosti nekoliko generacija radnika i drugih stvaralaca
vrednosti. Stoga je potrebno prepoznati temelje manipulacije sa svetom
rada, odnosno, sa širokim krugom eksploatisanih aktera proizvodnje i
društvenih odnosa.

Ako plediramo za novu svest to znači da se na temeljima marksističke
analize stvarnosti u kojoj živimo konstituišu pretpostavke razvoja
teorije, ili teorijskih pretpostavki savremene klasne borbe koja treba
da prevlada prekid te borbe i da se razvija na novim osnovama.

II.

Ne treba dokazivati da je aktuelnim akterima rada, a to su brojni
socio-profesionalni slojevi i grupe, potrebna politička partija.
Primera radi, kad je Marks inicirao Savez komunista, on ga je teorijski
koncipirao u vremenu tadašnjeg razvoja kapitalističkih odnosa i njihove
stvarnosti.

Svet novih tehnologija, informatičkih, organizacijskih, proizvodnih,
upravljačkih i menadžerskih, pokriva široka i složena polja aktera rada
različitog stepena složenosti. To će reći da savremena podela rada i
njeni zakoni utiču na formiranje savremene strukture društva koja na
određen način izražava svu složenost ne samo tehnologija nego i samog
modernog načina proizvodnje. U tom načinu proizvodnje moderna partija
sa komunističkim predznakom valja da traži oslone tačke svoje
ideologije kao sistema vrednosti aktera rada koji su izloženi
eksploataciji. Šta se može pokazati?

a) da je svest o eksplotaciji pojednih, socio-profesionalnih grupa i
slojeva različita,
b) da datost svog radnog položaja različito doživljavaju,
c) da tako strukturirana, da ne kažemo rascepkana, svest aktera rada
odgvovara vlasnicima kapitala i njhovim funcionerima različitog profila
- od političkog do profesionalno-menadžerskog.

Zato je neophodno da komunistička organizacija u svojim redovima
formira svest sa dve neophodne dimenzije:

a) svest o stvarnosti rada i položaju njegovih aktera u uslovima
modernih proizvodnih snaga i načina proizvodnje, i
b) da tu svest "unosi" među aktere rada.

Tako se može očekivati da partija poveže rascepkanu svest aktera rada,
da ti akteri budući da su nosioci modernog načina proizvodnje "dobiju"
i modernu svest o tom načinu proizvodnje, te tako, naravno,
organizovani u partiju emancipatorskog karaktera predstavljaju novi
levi pokret - pokret ljudske emancipacije koji u istorijskom toku
dovodi u pitanje i oblike političkog organizovanja koje poznaje
građansko društvo pa i društvo prelaznog perioda.

III.

Širenje socijalne osnove komunističke organizacije zahteva promene u
svim oblicima organizovanja aktera rada. Komunistička organizacija, ili
partija samo je jedan oblik političkog organizovanja radništva i drugih
radnih slojeva - aktera rada, o čemu je već ukazano u Komunističkom
manifestu, ali u datom istorijskom kontekstu novog načina proizvodnje
dolazi se do novog odnosa pokreta i organizacije, ili pokreta i
partije. Taj novi kvalitet je sadržan u činjenici što razuđen
demokratski pokret blokira svaki oblik birokratizacije partije ili
organizacije u širem smislu, tj.u svim njenim pojavnim oblicima u
delatnosti aktera rada.

Ako se, čak i letimično, realno ocenjuje politički uticaj i objektivna
snaga oblika partijskog organizovanja ljudi u partijama sa
komunističkim predznakom, a ima ih u našem društvu pet-šest, videće se
da je taj uticaj ne samo mali, nego neplodotvoran. To je pre svega zato
što se dijalektičke kategorije stvarnog i mogućeg ne misle u trendu
novog načina proizvodnje i mogućnosti borbe za emancipaciju. Tome valja
dodati stereotipe stare svesti koja se kreće od bivšeg ideopoklonstva
vođstvu do aktuelnog kritičkog odnosa prema vođstvu u datim uslovima
rada bez obzira na spoznaju teških uslova i realne ograničenosti
emancipatorskog delovanja komunista u sadašnjosti libernog - divljeg
kapitalizma. Pri tome, naravno, ne treba gubiti s uma da je
antikomunistička histerija, nekad najjača od bivših komunista, ostavila
trag u svesti ljudi, nekad strah, a nekad potiranje "bivših" vrednosti
iz više složenih razloga.

Ako apelujemo za potrebu novog kvaliteta svesti to je samo drugi izraz
da ona treba da se konstituiše na temelju svestrane analize stvarnosti
rada i položaja svih aktera rada u datim istorijskim oklnostima. Stoga
kriza, zastoji, napuštanje sistema vrednosti tradicionalnog nasleđa KPJ
i SKJ, faktički stvara kumulaciju saznanja.ali i socijalnih snaga koje
će napraviti nove prodore, naći nove veze, inicirati nove akcije protiv
kapitalističkih odnosa u današnjim obrisima i pojavnim oblicima. To se
dešava u svetskim razmerama jer kapital nema društvenog smisla, ako se
ne rađa ona socijalna snaga koja ga dovodi u pitanje i koja pokazuje da
je moguć drugi način proizvodnje u kojima akteri rada neće biti
eksploatisani, ili će se organizovati u partiju koja će biti svestan
nosilac borbe protiv takvih odnosa koji su aistorijski u uslovima
modernih proizvodnih snaga. Zato ideja emacipacije ljudi, slobode
stvaralaštva i rada, kao i slobode rada, odnosno njegovog oslobađanja
jeste i ostaje jedna od najvećih i najhumanijih ideja dvadest i prvog
veka.


Beograd, maja 2004.

Prof. dr Dragomir Drašković


=== 2 ===


http://komunist.free.fr/arhiva/jun2004/draskovic.html

KOMUNIST
Arhiva : : Jun 2004.

Fašizam ante portas - stop hortijevcima i folksdojčerima!

Najnoviji događaji u Novom Sadu - skup hortijevaca, kako su novine
objavile, u režiji lista "MAĐAR SO" upozoravaju da ideja fašizma nije
mrtva. Pri tome je opasnije za savremenu civilizaciju da se ona danas
javlja u vidu revandikacije. Nije reč o uspomenama, što se želi
nametnuti naivnima, nego o fašizmu koji je ostavio stravične posledice
na našim prostorima, ali i u dušama naših ljudi. To se neda zaboraviti.
Usput da kažemo da su nam neki sadašnji zvaničnici u politici naše
pokrajine, pretili banderama i vešanjem upravo blizu Terazija, gde se
to i desilo za vreme fašističke okupacije naše zemlje. Da li je
slučajno da onaj koji je pretio vešanjem na bandere, da taj današnji
politički časnik na visokoj političkoj funkciji u Vojvodini, upravo
nije ništa uradio da spreči pojavu hortijevaca i folksdojčera?! Ima li
u toj pojavi nekog sistema? Kako su pisale novine, naravno, ako im je
verovati u celu stvar su bili uključeni i neki čelnici partija sa
prostora naše ravne pokrajine. Kako beše ona narodna: držte vuka, a
lisica meso jede! Ako se čak u njihovoj političkoj akciji može naći
neko racionalno jezgro u kritici partija sa izraženijim nacionalnim
predznakom, ili nacionalnom tradicijom, prosto je neverovatno da mlako
reguju na revandikaciju fašizma, i blago rečeno,čak ga i odobravaju.

Naš sused - Mađarska, nedavno je ušla u EU. Srećno, dakle! Ali, treba
očekivati da se taj ULAZAK ne poklapa valjda sa manifestacijom
hortijevaca koji su se "odužili domovini" i masovno ubijali Srbe,
Jevreje i Cigane. Šta je to u samom biću pojave, identičnosti vremena
jednog NACIONALNOG SLAVLJA, ali i nacionalne sramote "služenja
domovini" kao fašističkom prirešku, ili fašističkom savezniku. Za
očekivati je da zvanična Mađarska nešto kaže, pa makar i podržala taj
skup i javi da bar znamo sa kim imamo posla u celosti, te da u toj
celosti još jednom valorizujemo političko i istorijsko iskustvo koje
imamo. Sve to NEĆE PROĆI. Ovo društvo uz sve njegove protivrečnosti i
turbulencije, uvek je sužavalo prostor neslobodi, a naročito fašizmu.
NEĆE PROĆI, naša je poruka sigurna i odlučna.

Maja 2004.

Prof. dr Dragomir Drašković