ARTEL: Sest godina poslje bombardovanja
1. DA SE NE ZABORAVI: SEST GODINA POSLE AGRESIJE NATO (BEOGRADSKI FORUM)
2. RATNA ŠTETA I DVOSTRUKI ARŠINI (Oskar Kovac)
3. DA LI JE I PAMCENJE BOMBARDOVANO !? (Milos Markovic)
=== 1 ===
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-03-23.html
DA SE NE ZABORAVI: SEST GODINA POSLE AGRESIJE NATO
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRABNIH
Beograd, 23. 03. 2005.g.
Agresija NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, zapoceta 24. marta
1999. godine, bila je dogadjaj sa globalnim i regionalnim posledicama
koje se osecaju danas i koje ce opterecivati region Balkana dugi niz
godina u buducnosti. Napravljen je tezak presedan upotrebe najvece
vojne sile krsenjem Povelje UN, ignorisanjem Saveta bezbednosti i
grubim gazenjem osnovnih principa medjunarodnih odnosa.
U agresiji na SR Jugoslaviju korisceni su najveci moguci vojni
potencijali protiv jedne suverene evropske zemlje. Koriscena su
zabranjena oruzja, kao sto su: kasetne bombe u vecim naseljima,
grafitne bombe za razaranje elektro-mreze i oruzje sa nuklearnim
punjenjem (osiromasenim uranijumom), kojim su, posebno, dugotrajno
kontaminirani pokrajina Kosovo i Metohija i jug Srbije.
Godisnjica pocetka agresije je trenutak kada se svi ljudi mira,
razumevanja i dobre volje s najdubljim pijetetom secaju hiljada
neduznih zrtava te agresije, odajuci im duznu postu, gajeci nadu da se
to nikada i nigde ne ponovi.
Humanizam, kao najvisa vrednost civilizacije, obavezuje da se i ovom
prilikom posebno progovori o ugrozenosti covekove prirodne okoline,
izazvane razaranjem rafinerija (Pancevo, Novi Sad), hemijskih i
industrijskih postrojenja, sto je dovelo do dugotrajne kontaminacije
zemljista i voda. Najvecu opasnost za ljudski rod u ovom delu Evrope
predstavljaju trajne, gotovo neotklonjive posledice koriscenja oruzja
sa osiromasenim uranijumom. Posledice se vec osecaju u najrazlicitijim
deformitetima kod dece, novo-rodjencadi. Posledice su osetili i
pripadnici KFOR-a i UNMIK-a na Kosovu i Metohiji, o cemu stampa na
Zapadu, posebno u Italiji, otvoreno pise. Lanac posledica se nastavlja
i, po svemu, prosiruje.
U Beogradu o svemu tome uglavnom cute. Kao da se to tice nekoga drugog,
a ne prevashodno zitelja Srbije i Crne Gore. Otkuda ta “uranijumska
tisina”! Odgovorna, ozbiljna vlast bi morala da izadje pred javnost sa
celovitim izvestajem o posledicama upotrebe oruzja sa osiromasenim
uranijumom, sa vise-decenijskim, precizno uradjenim planom za
otklanjanje, ili, bar, za smanjivanje rizika po zdravlje stanovnistva
i, konacno – sa zahtevom prema zemljama – ucesnicama u agresiji za
naknadu svih troskova sanacije prirodne okoline. Takav prilaz ne
iskljucuje i siri, legitiman zahtev za nadoknadu ratne stete.
Sadasnja vlast u Beogradu polazi od toga da bi ovakvi prilazi i zahtevi
bili neugodni za vlade zemalja koje su dugotrajn o ugrozile
stanovnistvo Srbije i C rne Gore i cute. One smatraju da ce cutanjme
razvijati saradnju i prijateljske odnose sa tim zemljama, sto je velika
zabluda.
Posledice agresije, izvedene u savezu sa jednom teroristickom
organizacijom, kao sto je bila i ostala OVK, kako god se ona danas
zvala, su nastavljanje terorizma i sirenje organizovanog medjunarodnog
kriminala sa Kosova i Metohije, kao odskocne daske, prema Evropi.
Drasticnu posledicu predstavlja pogrom i etnicko ciscenje Srba i drugih
nealbanaca sa Kosova i Metohije u periodu od 10. juna 1999. godine do
dansnjeg dana. Zato se i dan-danas van Kosova i Metohije, u izbeglistvu
nalazi preko 250 hiljada Srba i drugih nealbanaca, zato nema njihovog
povratka, zato nema rekonstrukcije 150 unistenih i spaljenih crkava i
manstira i vise desetina hiljada srpskih porodicnih kuca i stanova.
Pri svemu tome siri se teza o frustraciji kosovskih Albanaca, ciji je
cilj priprema atmosfere za otcepljenje Kosova i metohije od Srbije.
Niko da se tome suprotstavi, niko da progovori ne o frustriranosti, vec
o direktnoj zivotnoj ugrozenosti Srba na Kosovu i Metohiji i onih koji
su otuda proterani.
Govori se o tzv. konacnom resenju za Kosovo i Metohiju. U beogradskim
medijima se licitira kako bi to resenje trebalo da izgleda. Razni
kvazi-intelektualci, ukljucujuci i visoke predstavnike srpske Vlade,
utrkuju se nudeci javno svoje “koncepte“, samo prividno razlicite, a u
sustini svi vode odricanju od Kosova i Metohije. Sve u ime evropejstva
i “strategije izvodljivost“ i priblizavanja evro-atlantskim
integracijama, - porucuju Srbiji najvisi srpski drzavnici iz Brisela, u
drustvu sa Havijerom Solanom, covekom koji je tacno pre sest godina
naredio pocetak agresije NATO pakta na Jugoslaviju. “Sve“- da li to
znaci i odustajanje od Kosova i Metohije.
Niko da kaze - dajte da se na Kosovo i Metohiju najpre vrati bar
polovina terorizmom proteranih Srba, da im se garantuju bezbednost,
imovina i egzistencija, – pa da onda pocnemo da razgovaramo o sadrzini
resenja.
Sve u svemu – posledice agresije NATO su siroko prisutne, posebno u
svesti naseg naroda, zatim u ekonomiji, kulturi, medijima, obrazovanju,
socijalnoj bedi, razaranju vojske..., ali je verovatno najteze sto nema
politike i politicara koji bi odgovorno radili na otklanjanju tih
posledica.
=== 2 ===
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-03-23_1.html
RATNA ŠTETA I DVOSTRUKI ARŠINI
Beograd, 22. mart 2005. godine
Oskar Kovac
Prošlo je pet godina od NATO agresije na Jugoslaviju. Taj akt je po
svojoj nelegitimnoj prirodi bio akt državnog terorizma. Svaki terorizam
rada novi terorizam, na koji se opet odgovara. Tako je terorizam
zakucao i na vrata SAD, pa one sada ratuju protiv terorizma svuda u
svetu gde postoji sirova nafta, gas ili znacajna geostrateška pozicija.
Posle 11. septembra 2001. godine , kada je u dve porušene zgrade
svetskog trovinskog centra i njegovoj okolini u Njujorku tragicno
poginulo 3000 ljudi, svi normalni ljudi sveta su osecali saucešce.
Razvijene zemlje su angažovale znacajna sredstva za brzo saniranje
situacije. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) odmah je
sabrala sve procene neposredne štete i pokušala da sagleda srednjerocne
posledice ne samo za SAD, nego i za svetsku privredu.
Po metodologiji privrednih bilansa, uništenje zgrada stvorilo je oko 14
milijardi dolara štete privatnoj privredi, 1,5 milijardi $ državi i
lokalnim državnim preduzecima, i 0,7 milijardi $ federalnoj vladi.
Troškovi spasavanja i rašcišcavanja prostora procenjeni su na 11
milijardi dolara. Ukupna neposredna šteta iznosila je 27,2 milijarde $.
Da bi se sprecio raspad finansijskih tržišta, Federalni rezervni sistem
je u privredu pustio ogromnu kolicinu likvidnosti i neprekidno snižavao
eskontnu stopu, što su sledile i centralne banke razvijenih zemalja.
Evropska centralna banka, centralne banke Velike Britanije i Kanade
pomogle su i jednomesecnom podrškom (svop linijama) u iznosu od oko 90
milijardi dolara.
Sve prognoze privrednih kretanja za SAD odmah su revidirane i uglavnom
su ocenjivale da ce BDP SAD biti manji za 0,5% u 2001. i za 1,2% u
2002. godini. Kumulativan gubitak iznosio bi do kraja 2003. godine oko
500 milijardi dolara.
Da podsetimo, u 1999. godini u Srbiji je gubitak BDP zbog NATO agresije
iznosio oko 25%. Poginulo približno isto toliko ljudi kao u SAD.
Medutim žrtva od 3000 ljudi u Srbiji, preracunato na dimenzije SAD,
isto je kao da je u SAD poginulo 87.183 ljudi! Srazmerno gledano, broj
žrtava u Srbiji je blizu trideset puta veci nego u SAD. Ipak je,
direktna i indirektna, šteta u SAD procenjena na pet puta veci iznos od
onog u Srbiji gde je cela teritorija bila pod neljudskim bombardovanjem.
Na osnovu potpune fizicke evidencije su ucinjene preliminarne procene
materijalne štete koje pokazuju da ona prevazilazi iznos od 100
milijardi americkih dolara (Savezno ministarstvo za inostrane poslove,
1999, str. 2.).
Posledice NATO agresije na Jugoslaviju, nažalost, još uvek traju, a sa
njima raste i ratna šteta. To znaci da je zemlja suocena ne samo sa
posledicama šteta nastalih u toku bombardovanja nego i sa nastankom
novih šteta koje se neprekidno nanose njenoj privredi i stanovništvu u
pokrajini Srbije, Kosovu i Metohiji. Zemlje NATO, uz više nego
blagonaklonu podršku potpuno diskreditovanih glavnih prestavnika
Ujedinjenih nacija, svakodnevno pomažu otimanju i uništavanju imovine
preduzeca i gradana od strane albanskih terorista, kao i gradana
Albanije dovedenih na Kosovo zajedno sa medunarodnom mafijom. Pošto se
ove štete nanose u vreme odgovornosti Ujedinjenih nacija na Kosovu,
Srbija i Crna Gora bi za njihovo otklanjanje i dovodenje stvari u
predašnje stanje trebalo da podnese zahtev u odnosu na Ujedinjene
nacije.
Nacin na koji se "medunarodna zajednica" odnosi prema ratnoj šteti koju
je NATO naneo Srbiji najbolje pokazuje postojanje dva aršina. Pritisak
na sadašnji režim u Srbiji da povuce tužbe protiv zemalja NATO kod
Medunarodnog suda pravde pokazuje da su tužbe opravdane.
Jedini nacin da se ratna šteta naplati jeste ostajanje pri tužbama
protiv zemalja NATO pred Medunarodnim sudom pravde, uz neprekidno
ažuriranje i kompletiranje dokumentacije. Pošto je država dužna da
štiti interese gradana i u inostranstvu, svaka agilnija vlada koja
poštuje svoj narod, morala bi da pruži svu potrebnu pomoc svojim
gradanima da i pojedinacno podnose tužbe za nadoknadu štete zbog
povrede svojih materijalnih i drugih prava Sudu za ljudska prava Saveta
Evrope. Kada bi tamo stiglo nekoliko stotina hiljada tužbi, niko se
prema njima ne bi mogao neodgovorno ponašati.
=== 3 ===
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-03-24.html
DA LI JE I PAMCENJE BOMBARDOVANO !?
Beograd, 22. 3. 2005.god.
Milos Markovic
U prolece 1999. u Srbiji je sve bombardovano: deca, ljudi, hrana, voda,
cvece, voce, struja, putevi, mostovi, skole, manastiri, fabrike,
bolnice, jednostavno – sve! Sve ovozemno i vidljivo! Nema potrebe za
nekom klasifikacijom i sistematizacijom, po bilo kojim merilima.
Dovoljno je, a i apsolutno tacno, reci – nema toga sto nije
bombardovano! cak i simboli!
Moglo bi se reci da je, naknadno i na poseban nacin, bombardovano
pamcenje i secanje na samo bombardovanje! Zrtvi je oduzeto pravo da
govori o zlocinu nad sobom, a cutanje o tome nametnuto kao politicka
obaveza prvoga reda. Takav oblik zastite zlocina i zlocinaca kao da
predstavlja novi politicki izum sa kojim se zavrsava 20. a pocinje 21.
vek. Moglo bi se reci da je to prinudno zaboravljanje i cutanje
nametnuto kao osnovna lekcija iz aktuelne demokratije, takozvanih
ljudskih prava i sloboda.
Kakva solidarnost sa zlocinima i zlocincima!
Ipak, iz sveukupnosti bombardovanog, da izdvojimo samo jednu oblast,
onu koja se obicno oznacava kao “elektronski mediji”, ili, metaforicki
receno – oci i usi jednog naroda.
- Petog aprila 1999. bobardovan je i potpuno unisten TV-relej RTS-a na
planini Gucevo.
- U noci izmedju 5. i 6. aprila, bombardovan je i potpuno unisten
TV-relej “Crveni Cot”, na Fruskoj gori.
- U zoru, 8. aprila raketama je dokrajcen, vec ranije bombardovani
repetitor RTS-a na vrhu Tornika, nedaleko od Zlatibora.
- U noci izme|u 9. i 10. aprila unisten repetitor i zgrada RTS-a na
Golecu, nedaleko od Pristine.
- Postanski i tv-repetitor na Gazi-mestanu, nedaleko od Pristine,
unisteni 13. aprila.
- Istog dana (13. 4.) po prvi put bombardovana satelitska stanica
“Jugoslavija”, u selu Prilike, nedaleko od Ivanjice.
- TV predajnik “Ov~ar”, nedaleko od ^a~ka, raketama uni{ten 15. aprila.
- Na planini Jagodnji, 15. aprila unisteni predajnici, zgrade i antene
Telekoma Srbije.
- U noci izmedju 16. i 17. aprila raketiran TV-predajnik i repetitor
Telekoma Srbije na planini Ceru.
- U zoru, 21. aprila bombardovana zgrada palate “Usce” na Novom
Beogradu u kojoj je bilo smesteno nekoliko radio i tv stanica.
- U noci izmedju 22. i 23. aprila bombardovana zgrada RTS-a u Beogradu.
Poginulo 16 zaposlenih. Unistena dragocena tv-dokumentacija.
- Velelepni toranj na Iriskom vencu bombardovan 27. aprila, a sutradan
potpuno unisten. Bio je tu i tv-predajnik velike snage.
- TV-toranj na Avali, jedan od simbola Beograda, bombardovan i potpuno
unisten 29. aprila.
- Zgrada RTS-a u Novom Sadu, bombardovana 4. maja. Istovremeno oboren i
njen veliku rtv-toranj.
- Repetitor PTV Politika, na Rudniku (Gornji Milanovac), srusen 8. maja.
- Na Vrsackom bregu, 11. maja, unisten antenski stub i nova zgrada
emisione tehnike i veza RTS-a.
- Ponovo je, 13. maja, raketirana zgrada RTS-a u Novom Sadu. Skoro sve
je unisteno.
- TV-predajnik na Gobelji (Kopaonik) – potpuno unisten.
- Dana 19. maja bombardovan repetitor Telekoma Srbije na planini Cer.
- Po trc}i put bombardovana i potpuno dokrajcena zgrada RTS-a u Novon
Sadu (29. maj).
- Na planini Besna Kobila (Vranje), 30. maja raketiran repetitor RTS-a.
- Istog dana bombardovan i tv-repetitor RTS-a na brdu Kozarica kod
Dimitrovgrada.
- Takodje 30. maja, u selu Stobline, opstina Obrenovac, sa vise
projektila unisten objekat kratkotalasnog centra Radio-Jugoslavije.
- Cetvrto bombardovanje istoga dana (30.maj), unistilo je predajnik
RTS-a u selu Zvecka kod Obrenovca.
- Treceg juna, sa cetiri rakete, unisten je tv-repetitor RTS-a na mestu
Koji Do (Opstina Trgoviste).
- Istog dana, sa dve rakete, unisten je predajnik RTS-a i uredjaji za
mobilnu telefoniju na Kopaoniku.
- Takodje 3. juna, sa tri projektila, unisten je repetitor RTS-a na
planini Besna Kobila (Vranje).
- Istog dana desilo se i cetvrto NATO bombardovanje radio-
televizijskog sistema Srbije. Na Cvijecevom Vrhu, na planini Rudnik,
rakete “Milosrdnog andjela” unistile su predajnike RTV Politika i
Mobilne telefonije Srbije.
Dakle, desetinama puta, sa stotinama razornih raketa, NATO sile su u
Srbiji unistavale ono sto je po svim medjunarodnim konvencijama –
zabranjeno!
Ovakav zlocin nad informativnim sistemom jedne zemlje istorija nije
zabelezila.Sila je pobedila pravo i pravdu, a laz istinu i
objektivnost. Svi zlocini koje sirom sveta sprovodi Amerika, pa i oni
ucinjeni u genocidnim razmerama nad srpskim narodom, opravdavaju se
lazima! Istu tragicnu sudbinu dozivljava i Irak, posto je razoren na
osnovu laznih tvrdnji da poseduje razorna oruzja. Laz, licemerje,
hipokrizija, neojezuitizam americkog politickog morala, ne mogu sakriti
nikakve parole o demokratiji, slobodi, pravu i pravdi koje ona,
navodno, siri svetom.
Ni bombardovanje, cak ni sama smrt, nisu poslednja kazna koju
Amerikanci priredjuju “novooslobodjenim i demokratizovanim” narodima.
Tamo gde nametnu svoju politiku i politicare, gde narod i drzavu dovedu
u servilni vazalski polozaj, oni odredjuju sta ce se misliti, sta ce se
pisati, sta ce se govoriti. Jednostavno, zrtve moraju obozavati svoje
zlocince.
Za sve zlocine koje je NATO pakt pocinio nad Srbijom, osudjen je samo
jedan covek! Dragoljub Milanovic tadasnji direktor RTS-a mora robijati
10 godina za sve pobrojane zlocine koje je NATO pocinio samo nad
informativnim sistemom Srbije. Novinari koji su preziveli bombardovanje
zgrade RTS-a, naknadno su kaznjeni, ostajuci, vecina njih, bez posla. A
za noc uzasa u zgradi koja se rusi i gori, za vecite postraumatske
posledice, dodeljene su im uvrede i ponizenja koja se nazivaju “naknada
za pretrpljeni dusevni bol”. A kako ta “nadoknada “ izgleda, po
aktuelnom pravu i pravdi, dovoljno je reci da je,prema pisanju stampe,
sadasnji direktor RTS-a, zbog “dusevnog bola” koji je pretrpeo zbog
pogresne informacije da je navodno uhapsen u demokratskoj akciji
“Sablja” , dobio sest puta vece obestecenje od onih koji su preziveli
pakao bombardovanja. On, istina, nikada nije ni jedan novinarski red
napisao protiv NATO bombardovanja.
Prvi direktor posle “oslobodjenja”, odnosno zauzimanja RTS-a, Nenad
Ristic, govoreci na godisnjicu bombardovanja rekao je: “Poginuli su
pravi profesionalci, a nisu poginuli novinari, urednici, komentatori i
propagatori!” Tako je veciti rukovodilac RTS-a, Nenad Ristic, znajuci
kome ce se udvarati, kritikovao (naravno, dobronamerno) NATO pakt, zbog
neefikasnosti, i izrazio osecanje nepravde sto nisu poginuli “novinari,
urednici, komentatori i propagatori”!
O tempora, o mores!
1. DA SE NE ZABORAVI: SEST GODINA POSLE AGRESIJE NATO (BEOGRADSKI FORUM)
2. RATNA ŠTETA I DVOSTRUKI ARŠINI (Oskar Kovac)
3. DA LI JE I PAMCENJE BOMBARDOVANO !? (Milos Markovic)
=== 1 ===
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-03-23.html
DA SE NE ZABORAVI: SEST GODINA POSLE AGRESIJE NATO
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRABNIH
Beograd, 23. 03. 2005.g.
Agresija NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, zapoceta 24. marta
1999. godine, bila je dogadjaj sa globalnim i regionalnim posledicama
koje se osecaju danas i koje ce opterecivati region Balkana dugi niz
godina u buducnosti. Napravljen je tezak presedan upotrebe najvece
vojne sile krsenjem Povelje UN, ignorisanjem Saveta bezbednosti i
grubim gazenjem osnovnih principa medjunarodnih odnosa.
U agresiji na SR Jugoslaviju korisceni su najveci moguci vojni
potencijali protiv jedne suverene evropske zemlje. Koriscena su
zabranjena oruzja, kao sto su: kasetne bombe u vecim naseljima,
grafitne bombe za razaranje elektro-mreze i oruzje sa nuklearnim
punjenjem (osiromasenim uranijumom), kojim su, posebno, dugotrajno
kontaminirani pokrajina Kosovo i Metohija i jug Srbije.
Godisnjica pocetka agresije je trenutak kada se svi ljudi mira,
razumevanja i dobre volje s najdubljim pijetetom secaju hiljada
neduznih zrtava te agresije, odajuci im duznu postu, gajeci nadu da se
to nikada i nigde ne ponovi.
Humanizam, kao najvisa vrednost civilizacije, obavezuje da se i ovom
prilikom posebno progovori o ugrozenosti covekove prirodne okoline,
izazvane razaranjem rafinerija (Pancevo, Novi Sad), hemijskih i
industrijskih postrojenja, sto je dovelo do dugotrajne kontaminacije
zemljista i voda. Najvecu opasnost za ljudski rod u ovom delu Evrope
predstavljaju trajne, gotovo neotklonjive posledice koriscenja oruzja
sa osiromasenim uranijumom. Posledice se vec osecaju u najrazlicitijim
deformitetima kod dece, novo-rodjencadi. Posledice su osetili i
pripadnici KFOR-a i UNMIK-a na Kosovu i Metohiji, o cemu stampa na
Zapadu, posebno u Italiji, otvoreno pise. Lanac posledica se nastavlja
i, po svemu, prosiruje.
U Beogradu o svemu tome uglavnom cute. Kao da se to tice nekoga drugog,
a ne prevashodno zitelja Srbije i Crne Gore. Otkuda ta “uranijumska
tisina”! Odgovorna, ozbiljna vlast bi morala da izadje pred javnost sa
celovitim izvestajem o posledicama upotrebe oruzja sa osiromasenim
uranijumom, sa vise-decenijskim, precizno uradjenim planom za
otklanjanje, ili, bar, za smanjivanje rizika po zdravlje stanovnistva
i, konacno – sa zahtevom prema zemljama – ucesnicama u agresiji za
naknadu svih troskova sanacije prirodne okoline. Takav prilaz ne
iskljucuje i siri, legitiman zahtev za nadoknadu ratne stete.
Sadasnja vlast u Beogradu polazi od toga da bi ovakvi prilazi i zahtevi
bili neugodni za vlade zemalja koje su dugotrajn o ugrozile
stanovnistvo Srbije i C rne Gore i cute. One smatraju da ce cutanjme
razvijati saradnju i prijateljske odnose sa tim zemljama, sto je velika
zabluda.
Posledice agresije, izvedene u savezu sa jednom teroristickom
organizacijom, kao sto je bila i ostala OVK, kako god se ona danas
zvala, su nastavljanje terorizma i sirenje organizovanog medjunarodnog
kriminala sa Kosova i Metohije, kao odskocne daske, prema Evropi.
Drasticnu posledicu predstavlja pogrom i etnicko ciscenje Srba i drugih
nealbanaca sa Kosova i Metohije u periodu od 10. juna 1999. godine do
dansnjeg dana. Zato se i dan-danas van Kosova i Metohije, u izbeglistvu
nalazi preko 250 hiljada Srba i drugih nealbanaca, zato nema njihovog
povratka, zato nema rekonstrukcije 150 unistenih i spaljenih crkava i
manstira i vise desetina hiljada srpskih porodicnih kuca i stanova.
Pri svemu tome siri se teza o frustraciji kosovskih Albanaca, ciji je
cilj priprema atmosfere za otcepljenje Kosova i metohije od Srbije.
Niko da se tome suprotstavi, niko da progovori ne o frustriranosti, vec
o direktnoj zivotnoj ugrozenosti Srba na Kosovu i Metohiji i onih koji
su otuda proterani.
Govori se o tzv. konacnom resenju za Kosovo i Metohiju. U beogradskim
medijima se licitira kako bi to resenje trebalo da izgleda. Razni
kvazi-intelektualci, ukljucujuci i visoke predstavnike srpske Vlade,
utrkuju se nudeci javno svoje “koncepte“, samo prividno razlicite, a u
sustini svi vode odricanju od Kosova i Metohije. Sve u ime evropejstva
i “strategije izvodljivost“ i priblizavanja evro-atlantskim
integracijama, - porucuju Srbiji najvisi srpski drzavnici iz Brisela, u
drustvu sa Havijerom Solanom, covekom koji je tacno pre sest godina
naredio pocetak agresije NATO pakta na Jugoslaviju. “Sve“- da li to
znaci i odustajanje od Kosova i Metohije.
Niko da kaze - dajte da se na Kosovo i Metohiju najpre vrati bar
polovina terorizmom proteranih Srba, da im se garantuju bezbednost,
imovina i egzistencija, – pa da onda pocnemo da razgovaramo o sadrzini
resenja.
Sve u svemu – posledice agresije NATO su siroko prisutne, posebno u
svesti naseg naroda, zatim u ekonomiji, kulturi, medijima, obrazovanju,
socijalnoj bedi, razaranju vojske..., ali je verovatno najteze sto nema
politike i politicara koji bi odgovorno radili na otklanjanju tih
posledica.
=== 2 ===
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-03-23_1.html
RATNA ŠTETA I DVOSTRUKI ARŠINI
Beograd, 22. mart 2005. godine
Oskar Kovac
Prošlo je pet godina od NATO agresije na Jugoslaviju. Taj akt je po
svojoj nelegitimnoj prirodi bio akt državnog terorizma. Svaki terorizam
rada novi terorizam, na koji se opet odgovara. Tako je terorizam
zakucao i na vrata SAD, pa one sada ratuju protiv terorizma svuda u
svetu gde postoji sirova nafta, gas ili znacajna geostrateška pozicija.
Posle 11. septembra 2001. godine , kada je u dve porušene zgrade
svetskog trovinskog centra i njegovoj okolini u Njujorku tragicno
poginulo 3000 ljudi, svi normalni ljudi sveta su osecali saucešce.
Razvijene zemlje su angažovale znacajna sredstva za brzo saniranje
situacije. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) odmah je
sabrala sve procene neposredne štete i pokušala da sagleda srednjerocne
posledice ne samo za SAD, nego i za svetsku privredu.
Po metodologiji privrednih bilansa, uništenje zgrada stvorilo je oko 14
milijardi dolara štete privatnoj privredi, 1,5 milijardi $ državi i
lokalnim državnim preduzecima, i 0,7 milijardi $ federalnoj vladi.
Troškovi spasavanja i rašcišcavanja prostora procenjeni su na 11
milijardi dolara. Ukupna neposredna šteta iznosila je 27,2 milijarde $.
Da bi se sprecio raspad finansijskih tržišta, Federalni rezervni sistem
je u privredu pustio ogromnu kolicinu likvidnosti i neprekidno snižavao
eskontnu stopu, što su sledile i centralne banke razvijenih zemalja.
Evropska centralna banka, centralne banke Velike Britanije i Kanade
pomogle su i jednomesecnom podrškom (svop linijama) u iznosu od oko 90
milijardi dolara.
Sve prognoze privrednih kretanja za SAD odmah su revidirane i uglavnom
su ocenjivale da ce BDP SAD biti manji za 0,5% u 2001. i za 1,2% u
2002. godini. Kumulativan gubitak iznosio bi do kraja 2003. godine oko
500 milijardi dolara.
Da podsetimo, u 1999. godini u Srbiji je gubitak BDP zbog NATO agresije
iznosio oko 25%. Poginulo približno isto toliko ljudi kao u SAD.
Medutim žrtva od 3000 ljudi u Srbiji, preracunato na dimenzije SAD,
isto je kao da je u SAD poginulo 87.183 ljudi! Srazmerno gledano, broj
žrtava u Srbiji je blizu trideset puta veci nego u SAD. Ipak je,
direktna i indirektna, šteta u SAD procenjena na pet puta veci iznos od
onog u Srbiji gde je cela teritorija bila pod neljudskim bombardovanjem.
Na osnovu potpune fizicke evidencije su ucinjene preliminarne procene
materijalne štete koje pokazuju da ona prevazilazi iznos od 100
milijardi americkih dolara (Savezno ministarstvo za inostrane poslove,
1999, str. 2.).
Posledice NATO agresije na Jugoslaviju, nažalost, još uvek traju, a sa
njima raste i ratna šteta. To znaci da je zemlja suocena ne samo sa
posledicama šteta nastalih u toku bombardovanja nego i sa nastankom
novih šteta koje se neprekidno nanose njenoj privredi i stanovništvu u
pokrajini Srbije, Kosovu i Metohiji. Zemlje NATO, uz više nego
blagonaklonu podršku potpuno diskreditovanih glavnih prestavnika
Ujedinjenih nacija, svakodnevno pomažu otimanju i uništavanju imovine
preduzeca i gradana od strane albanskih terorista, kao i gradana
Albanije dovedenih na Kosovo zajedno sa medunarodnom mafijom. Pošto se
ove štete nanose u vreme odgovornosti Ujedinjenih nacija na Kosovu,
Srbija i Crna Gora bi za njihovo otklanjanje i dovodenje stvari u
predašnje stanje trebalo da podnese zahtev u odnosu na Ujedinjene
nacije.
Nacin na koji se "medunarodna zajednica" odnosi prema ratnoj šteti koju
je NATO naneo Srbiji najbolje pokazuje postojanje dva aršina. Pritisak
na sadašnji režim u Srbiji da povuce tužbe protiv zemalja NATO kod
Medunarodnog suda pravde pokazuje da su tužbe opravdane.
Jedini nacin da se ratna šteta naplati jeste ostajanje pri tužbama
protiv zemalja NATO pred Medunarodnim sudom pravde, uz neprekidno
ažuriranje i kompletiranje dokumentacije. Pošto je država dužna da
štiti interese gradana i u inostranstvu, svaka agilnija vlada koja
poštuje svoj narod, morala bi da pruži svu potrebnu pomoc svojim
gradanima da i pojedinacno podnose tužbe za nadoknadu štete zbog
povrede svojih materijalnih i drugih prava Sudu za ljudska prava Saveta
Evrope. Kada bi tamo stiglo nekoliko stotina hiljada tužbi, niko se
prema njima ne bi mogao neodgovorno ponašati.
=== 3 ===
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-03-24.html
DA LI JE I PAMCENJE BOMBARDOVANO !?
Beograd, 22. 3. 2005.god.
Milos Markovic
U prolece 1999. u Srbiji je sve bombardovano: deca, ljudi, hrana, voda,
cvece, voce, struja, putevi, mostovi, skole, manastiri, fabrike,
bolnice, jednostavno – sve! Sve ovozemno i vidljivo! Nema potrebe za
nekom klasifikacijom i sistematizacijom, po bilo kojim merilima.
Dovoljno je, a i apsolutno tacno, reci – nema toga sto nije
bombardovano! cak i simboli!
Moglo bi se reci da je, naknadno i na poseban nacin, bombardovano
pamcenje i secanje na samo bombardovanje! Zrtvi je oduzeto pravo da
govori o zlocinu nad sobom, a cutanje o tome nametnuto kao politicka
obaveza prvoga reda. Takav oblik zastite zlocina i zlocinaca kao da
predstavlja novi politicki izum sa kojim se zavrsava 20. a pocinje 21.
vek. Moglo bi se reci da je to prinudno zaboravljanje i cutanje
nametnuto kao osnovna lekcija iz aktuelne demokratije, takozvanih
ljudskih prava i sloboda.
Kakva solidarnost sa zlocinima i zlocincima!
Ipak, iz sveukupnosti bombardovanog, da izdvojimo samo jednu oblast,
onu koja se obicno oznacava kao “elektronski mediji”, ili, metaforicki
receno – oci i usi jednog naroda.
- Petog aprila 1999. bobardovan je i potpuno unisten TV-relej RTS-a na
planini Gucevo.
- U noci izmedju 5. i 6. aprila, bombardovan je i potpuno unisten
TV-relej “Crveni Cot”, na Fruskoj gori.
- U zoru, 8. aprila raketama je dokrajcen, vec ranije bombardovani
repetitor RTS-a na vrhu Tornika, nedaleko od Zlatibora.
- U noci izme|u 9. i 10. aprila unisten repetitor i zgrada RTS-a na
Golecu, nedaleko od Pristine.
- Postanski i tv-repetitor na Gazi-mestanu, nedaleko od Pristine,
unisteni 13. aprila.
- Istog dana (13. 4.) po prvi put bombardovana satelitska stanica
“Jugoslavija”, u selu Prilike, nedaleko od Ivanjice.
- TV predajnik “Ov~ar”, nedaleko od ^a~ka, raketama uni{ten 15. aprila.
- Na planini Jagodnji, 15. aprila unisteni predajnici, zgrade i antene
Telekoma Srbije.
- U noci izmedju 16. i 17. aprila raketiran TV-predajnik i repetitor
Telekoma Srbije na planini Ceru.
- U zoru, 21. aprila bombardovana zgrada palate “Usce” na Novom
Beogradu u kojoj je bilo smesteno nekoliko radio i tv stanica.
- U noci izmedju 22. i 23. aprila bombardovana zgrada RTS-a u Beogradu.
Poginulo 16 zaposlenih. Unistena dragocena tv-dokumentacija.
- Velelepni toranj na Iriskom vencu bombardovan 27. aprila, a sutradan
potpuno unisten. Bio je tu i tv-predajnik velike snage.
- TV-toranj na Avali, jedan od simbola Beograda, bombardovan i potpuno
unisten 29. aprila.
- Zgrada RTS-a u Novom Sadu, bombardovana 4. maja. Istovremeno oboren i
njen veliku rtv-toranj.
- Repetitor PTV Politika, na Rudniku (Gornji Milanovac), srusen 8. maja.
- Na Vrsackom bregu, 11. maja, unisten antenski stub i nova zgrada
emisione tehnike i veza RTS-a.
- Ponovo je, 13. maja, raketirana zgrada RTS-a u Novom Sadu. Skoro sve
je unisteno.
- TV-predajnik na Gobelji (Kopaonik) – potpuno unisten.
- Dana 19. maja bombardovan repetitor Telekoma Srbije na planini Cer.
- Po trc}i put bombardovana i potpuno dokrajcena zgrada RTS-a u Novon
Sadu (29. maj).
- Na planini Besna Kobila (Vranje), 30. maja raketiran repetitor RTS-a.
- Istog dana bombardovan i tv-repetitor RTS-a na brdu Kozarica kod
Dimitrovgrada.
- Takodje 30. maja, u selu Stobline, opstina Obrenovac, sa vise
projektila unisten objekat kratkotalasnog centra Radio-Jugoslavije.
- Cetvrto bombardovanje istoga dana (30.maj), unistilo je predajnik
RTS-a u selu Zvecka kod Obrenovca.
- Treceg juna, sa cetiri rakete, unisten je tv-repetitor RTS-a na mestu
Koji Do (Opstina Trgoviste).
- Istog dana, sa dve rakete, unisten je predajnik RTS-a i uredjaji za
mobilnu telefoniju na Kopaoniku.
- Takodje 3. juna, sa tri projektila, unisten je repetitor RTS-a na
planini Besna Kobila (Vranje).
- Istog dana desilo se i cetvrto NATO bombardovanje radio-
televizijskog sistema Srbije. Na Cvijecevom Vrhu, na planini Rudnik,
rakete “Milosrdnog andjela” unistile su predajnike RTV Politika i
Mobilne telefonije Srbije.
Dakle, desetinama puta, sa stotinama razornih raketa, NATO sile su u
Srbiji unistavale ono sto je po svim medjunarodnim konvencijama –
zabranjeno!
Ovakav zlocin nad informativnim sistemom jedne zemlje istorija nije
zabelezila.Sila je pobedila pravo i pravdu, a laz istinu i
objektivnost. Svi zlocini koje sirom sveta sprovodi Amerika, pa i oni
ucinjeni u genocidnim razmerama nad srpskim narodom, opravdavaju se
lazima! Istu tragicnu sudbinu dozivljava i Irak, posto je razoren na
osnovu laznih tvrdnji da poseduje razorna oruzja. Laz, licemerje,
hipokrizija, neojezuitizam americkog politickog morala, ne mogu sakriti
nikakve parole o demokratiji, slobodi, pravu i pravdi koje ona,
navodno, siri svetom.
Ni bombardovanje, cak ni sama smrt, nisu poslednja kazna koju
Amerikanci priredjuju “novooslobodjenim i demokratizovanim” narodima.
Tamo gde nametnu svoju politiku i politicare, gde narod i drzavu dovedu
u servilni vazalski polozaj, oni odredjuju sta ce se misliti, sta ce se
pisati, sta ce se govoriti. Jednostavno, zrtve moraju obozavati svoje
zlocince.
Za sve zlocine koje je NATO pakt pocinio nad Srbijom, osudjen je samo
jedan covek! Dragoljub Milanovic tadasnji direktor RTS-a mora robijati
10 godina za sve pobrojane zlocine koje je NATO pocinio samo nad
informativnim sistemom Srbije. Novinari koji su preziveli bombardovanje
zgrade RTS-a, naknadno su kaznjeni, ostajuci, vecina njih, bez posla. A
za noc uzasa u zgradi koja se rusi i gori, za vecite postraumatske
posledice, dodeljene su im uvrede i ponizenja koja se nazivaju “naknada
za pretrpljeni dusevni bol”. A kako ta “nadoknada “ izgleda, po
aktuelnom pravu i pravdi, dovoljno je reci da je,prema pisanju stampe,
sadasnji direktor RTS-a, zbog “dusevnog bola” koji je pretrpeo zbog
pogresne informacije da je navodno uhapsen u demokratskoj akciji
“Sablja” , dobio sest puta vece obestecenje od onih koji su preziveli
pakao bombardovanja. On, istina, nikada nije ni jedan novinarski red
napisao protiv NATO bombardovanja.
Prvi direktor posle “oslobodjenja”, odnosno zauzimanja RTS-a, Nenad
Ristic, govoreci na godisnjicu bombardovanja rekao je: “Poginuli su
pravi profesionalci, a nisu poginuli novinari, urednici, komentatori i
propagatori!” Tako je veciti rukovodilac RTS-a, Nenad Ristic, znajuci
kome ce se udvarati, kritikovao (naravno, dobronamerno) NATO pakt, zbog
neefikasnosti, i izrazio osecanje nepravde sto nisu poginuli “novinari,
urednici, komentatori i propagatori”!
O tempora, o mores!