[Notizie sul prossimo Festival Internazionale della Gioventu' e degli
Studenti che si terra' in Venezuela dal 7 al 25 agosto 2005]
http://komunist.free.fr/arhiva/mar2005/festival.html
Arhiva : : Mart 2005.
XVI Svetski festival omladine i studenata
Venecuela, 7.-15. avgust 2005.
Za mir i solidarnsost - borimo se protiv rata i imperijalizma!
Svakih pet godina, desetine hiljada mladih iz čitavog sveta okupe se
pod zastavom mira, prijateljstva, međunarodne solidarnosti na Svetkom
festivalu omladine i studenata.
Na festivalu mladi učestvuju u forumima i diskusijama o svim pitanjima
koji se tiču svih generacija. Festival je mesto razmene ideja i
iskustava iz borbe protiv rata, rasizma, seksizma, privatizacije,
globalizacije, napada na pravo radničkog organizovanja i uništenja
životne sredine. Mi ćemo dokazati naše pravo na obrazovanje,
zaposlenje, rasnu, polnu i ekonomsku jednakost, agrarne reforme,
nezavisnost i samoopredeljenje.
Kao prostor za dijalog i razumevanje festival odražava različitost i
bogatstvo međunarodnih omladinskih i studenskih pokreta i njihovih
zahteva.
Festival je izrastao na temeljima Drugog svetskog rata kada se hiljade
mladih okupilo u Pragu, u Čehoslovačkoj, 1948. godine i izglasalo
zahtev mladih da svet više nikad ne zadese strahote fašizma. Od tada
festival je prerastao u forum koji je u toku ,za progresivne mlade iz
cijelog svijeta.
Delegati na festivalu učestvuju u velikom broju aktivnosti - panel
diskusijama, sportskim i umetničkim aktivnostima, itd.
Svaki Festival nudi priliku da se upozna istorija i borbe zemlje gosta
i regije. Ovog leta u Karakasu mi ćemo pokušati da upoznamo dostignuća
i pobede naroda Venecuele, koji je izložen otvorenim ekonomskim i
političkim napadima SAD i mešanju u sosptvenu borbu za ostvarivanje
socijalnih i ekonomskih prava. Mi ćemo imati priliku da izrazimo našu
solidarnsot sa narodom i omladinom Venecuele u njihovoj borbi za svoje
opredeljenje.
Autor teksta:
YCLUSA
* * *
Organizator Festivala je Svetska federacija demokratske (komunističke)
omladine čije je svetsko sedište u Budimpešti, a Evropsko u Lisabonu.
Svetska federacija demokratske omladine naslednik je nekadašnje
revolucionarne Komunističke omladinske internacionale (KOI). SFDO
okuplja veliki broj komunističkih i drugih progresivnih omladinskih
organizacija iz čitavog sveta. Jedini clan SFDO sa prostora nekadašnje
SFRJ je podmladak NKPJ - Savez komunističke omaldine Jugoslavije (SKOJ).
----------
http://komunist.free.fr/arhiva/mar2005/herrera.html
Arhiva : : Mart 2005.
Solidarnost sa Revolucijom u Venecueli!
Veoma je lako odgovoriti na pitanje zašto vladajuća štampa grmi protiv
Čavesa i njegove vlade : zadojeni idealima Simona Bolivara oni
predvode Revoluciju u Venecueli. Koliko je jako njeno uporište u
narodu mogli smo se uveriti i sami prilikom Internacionalnih Susreta
za Opstanak Čovečanstva, održanih početkom decembra 2004. u Karakasu.
Od 1998. narod nesmanjenim poletom istrajava na revolucionarnom putu.
Navedimo samo prelomne trenutke tog puta: izbor Čavesa za predsednika,
reforma Ustava, ponovno izglasavanje na referendumu avgusta 2004. kada
je osujećen pokušaj svrgavanja zakonito izabranog predsednika, pobeda
na oktobarskim lokalnim izborima iste godine... sredinom aprila 2002.
ustanak protiv pučisticke fašisoidne oligarhije i stojičko prkošenje
opštoj nestašici nastaloj decembra iste godine usled pokušaja
buržoazije da izazove privredni kolaps. Reakciji su nosioci Revolucije
izbili iz ruku svaki argument, jer su detaljno razradili i pravno
osmislili u narodu duboko usađeno hrišćansko poimanje pravde i
pravičnosti. Glavno geslo glasi da od Ustava nema odstupanjana. Jasno,
društvena pravda ne postoji ako "se o svemu narod ne pita" .
To je ono čemu stremi Čaves, taj izvanredno nadareni revolucionarni
vođ. U ovim smutnim vremenima kada idejno izdajstvo i malodušnost
uzimaju sve više maha kod "levičarskih" vođa, kako u Latinskoj Americi
tako širom sveta, gotovo da iznenađuje njegov nepokolebljivi
antiimperijalizam. Cilja pravo u metu: Čovečanstvo je ugroženo i
neizostavno mora smoći snage da pronađe izlaz iz kapitalizma i utaba
puteve buduće socijalističke izgradnje. Nije slučajno što Sjedinjene
Američke Države smatraju da u čitavoj carevini od Čavesa nemaju ljućeg
neprijatelja. Utoliko pre što je bliskost sa Kubom sve izraženija. No,
ma koliko Revolucija bila nenasilna, ne znači da je goloruka. Nedavno
je prilično oružja nabavljeno "jer je narod čvrsto rešen da brani i
teritoriju i Revoluciju". Uzvišeni su to politički ideali i zasad se
Čaves drži uprkos agresivnosti još uvek moćne lokalne buržoazije. Na
internacionalnom planu, uporno insistira na hitnom stvaranju
jedinstvenog antiimperijalističkog fronta Latino-Američkih država.
Konkretno predlaže udruživanje u ofanzivni kontinentalni front svih
nacionalnih petrolejskih kompanija i stvaranje jedinstvene mreže
televizijskih kanala koja bi bila u službi naroda. Dodajmo svemu tome
da su retki državnici poput njega koji drže stranu herojskog i gordog
Iračkog naroda.
Venezuela obiluje prirodnim bogatstvima, naročito naftom, no, unatoč
tome dve trećine stanovništva živi u siromaštvu a trećina čak u bedi.
Poslednjih nekoliko meseci stvari, međutim, počinju da se menjaju na
bolje zahvaljujući revolucionarnim programima započetim mahom u drugom
tromesečju 2003. Boljitak je zabeležen u školstvu, zdravstvu, ishrani,
povećana je stopa zaposlenosti i uopšte u smislu istinski neotuđivih
prava širokih društvenih slojeva. U okviru revolucionarnog programa
100 000 što civilnih što vojnih učitelja opismenilo je za samo godinu
dana 2.2 miliona nepismenih. Oko 770.000 mladih je u okviru posebnog
programa steklo diplomu srednjeg školskog obrazovanja. Svi ti programi
nose šifrovane nazive i veoma su prilagođeni potrebama. Programom
šifrovanim "Šećer" omogućeno je da pola miliona mladih stekne
stipendije za univerzitsko obrazovanje. Zdravstvena zaštita je osetno
poboljšana blagodareći kubanskim lekarima. Njih 18.500 trenutno radi u
najzabitijim delovima Karakasa i unutrašnjosti zemlje, lečeći
sirotinju u selima Anda na Zapadu, u šumama Amazonije na Jugu, i
ravničarskim predelima na Istoku. Ovim programom potpuno besplatnu
zdravstvenu zaštitu lekara opšte prakse i specijalista steklo je 17
miliona siromašnih kojima su dostupne bolnice i zdravstveni narodni
dispanzeri sa stomatolozima i oftamolozima. Stopa smrtnosti kod dece
je bezmalo u čitavoj zemlji oborena ispod 20%. Napomenimo da u Brazilu
iznosi 35%. Zaslužuje pažnju i revolucionarni program koji je omogućio
da preko 10.700 pacijenata potpuno besplatno bude izlečeno od
katarakte u bolnicama na Kubi. Programom borbe protiv gladi obuhvaćeno
je 10 miliona lica. Omogućeno im je snabdevanje osnovnim potrepštinama
u nekih 11.000 subvencionisanih državnih prodavnica po veoma povoljnim
cenama. Pored toga oko pola miliona dobija besplatan obrok u narodnim
menzama, i ne samo obrok već i svaku drugu pomoć u smislu lične
higijene, saveta, zabave i razonode, pa i krov nad glavom, kad
zatreba. Za samo nekoliko meseci prepolovljen je broj onih kojima ni
pitka voda nije bila dostupna. I to je jedna od tekovina Revolucije. U
Karakasu polako rešavaju i problem kriminala. Veoma je mnogo programa
za otvaranje novih radnih mesta, otvaraju se banke za sirotinju,
podižu zadruge. Revolucija polako prodire u sve privredne sektore.
Preko 10.000 oskudnih seoskih domaćinstava dobilo je do tada
neobrađivane zemljišne posede. U urbanim sredinama siromašni su dobili
parcele za ličnu stambenu izgradnju. Posebnim programom obuhvaćeno je
stanovništvo starosedelaca Indiosa. Preko 20%, preciznije preko 5
miliona Venecuelanaca, steklo je državljanstvo, odnosno lične isprave
koje im pružaju pravo do tada uskraćenog glasa na izborima.
Jasno, svako bi mogao da kaže da ostvareni rezultati nisu dovoljni i
da bi valjalo sve to ubrzati. Svakako je ostalo mnogo toga još da se
uradi da bi Venecuela bila zemlja dostojna života. Moraju se međutim
uvažiti postojeće okolnosti, neizvesni odnosi snaga u zemlji i izvan
zemlje. Svakog dana svaka od navedenih tekovina predstavlja veliko
ohrabrenje za sve napredne ljude širom sveta. Dalji napredak
Revolucije zavisiće u prvom redu od unutrašnjih faktora i borbenog
elana bez koga nosioci Revolucije neće moći da osvoje institucije,
sredstva informisanja, strukture koje raspolažu sredstvima za
proizvodnju. Zavisiće od obuke kadrova, stepena opšte mobilisanosti.
Zavisiće takođe i od presudne uloge Armije u odnosu na narod sa kojim
je sklopila savez. Lokalna buržoazija je krajnje reakcionarna i
izvesno se neće tek tako predati. Spremna je za obračun kao i njene
gazde u Vašingtonu.
U nedostatku pouzdanih izvora, Marx nije raspolagao elementima na
osnovu kojih bi mogao da sagleda veličinu Simona Bolivara i njegovog
suštinski revolucionarnog dela. Međutim, nama, savremenim marksistima
XXI veka ona ne može promaći. Borac za slobodu i jedinstvo naroda,
Simon Bolivar, oličenje je opštevažećeg revolucionarnog obrasca. Za
svakoga od nas solidarnost sa narodom Venecuele i njegovom vladom
sveta je dužnost, bezuslovna i neodložna.
Rémy HERRERA
(Remi Erera)
Studenti che si terra' in Venezuela dal 7 al 25 agosto 2005]
http://komunist.free.fr/arhiva/mar2005/festival.html
Arhiva : : Mart 2005.
XVI Svetski festival omladine i studenata
Venecuela, 7.-15. avgust 2005.
Za mir i solidarnsost - borimo se protiv rata i imperijalizma!
Svakih pet godina, desetine hiljada mladih iz čitavog sveta okupe se
pod zastavom mira, prijateljstva, međunarodne solidarnosti na Svetkom
festivalu omladine i studenata.
Na festivalu mladi učestvuju u forumima i diskusijama o svim pitanjima
koji se tiču svih generacija. Festival je mesto razmene ideja i
iskustava iz borbe protiv rata, rasizma, seksizma, privatizacije,
globalizacije, napada na pravo radničkog organizovanja i uništenja
životne sredine. Mi ćemo dokazati naše pravo na obrazovanje,
zaposlenje, rasnu, polnu i ekonomsku jednakost, agrarne reforme,
nezavisnost i samoopredeljenje.
Kao prostor za dijalog i razumevanje festival odražava različitost i
bogatstvo međunarodnih omladinskih i studenskih pokreta i njihovih
zahteva.
Festival je izrastao na temeljima Drugog svetskog rata kada se hiljade
mladih okupilo u Pragu, u Čehoslovačkoj, 1948. godine i izglasalo
zahtev mladih da svet više nikad ne zadese strahote fašizma. Od tada
festival je prerastao u forum koji je u toku ,za progresivne mlade iz
cijelog svijeta.
Delegati na festivalu učestvuju u velikom broju aktivnosti - panel
diskusijama, sportskim i umetničkim aktivnostima, itd.
Svaki Festival nudi priliku da se upozna istorija i borbe zemlje gosta
i regije. Ovog leta u Karakasu mi ćemo pokušati da upoznamo dostignuća
i pobede naroda Venecuele, koji je izložen otvorenim ekonomskim i
političkim napadima SAD i mešanju u sosptvenu borbu za ostvarivanje
socijalnih i ekonomskih prava. Mi ćemo imati priliku da izrazimo našu
solidarnsot sa narodom i omladinom Venecuele u njihovoj borbi za svoje
opredeljenje.
Autor teksta:
YCLUSA
* * *
Organizator Festivala je Svetska federacija demokratske (komunističke)
omladine čije je svetsko sedište u Budimpešti, a Evropsko u Lisabonu.
Svetska federacija demokratske omladine naslednik je nekadašnje
revolucionarne Komunističke omladinske internacionale (KOI). SFDO
okuplja veliki broj komunističkih i drugih progresivnih omladinskih
organizacija iz čitavog sveta. Jedini clan SFDO sa prostora nekadašnje
SFRJ je podmladak NKPJ - Savez komunističke omaldine Jugoslavije (SKOJ).
----------
http://komunist.free.fr/arhiva/mar2005/herrera.html
Arhiva : : Mart 2005.
Solidarnost sa Revolucijom u Venecueli!
Veoma je lako odgovoriti na pitanje zašto vladajuća štampa grmi protiv
Čavesa i njegove vlade : zadojeni idealima Simona Bolivara oni
predvode Revoluciju u Venecueli. Koliko je jako njeno uporište u
narodu mogli smo se uveriti i sami prilikom Internacionalnih Susreta
za Opstanak Čovečanstva, održanih početkom decembra 2004. u Karakasu.
Od 1998. narod nesmanjenim poletom istrajava na revolucionarnom putu.
Navedimo samo prelomne trenutke tog puta: izbor Čavesa za predsednika,
reforma Ustava, ponovno izglasavanje na referendumu avgusta 2004. kada
je osujećen pokušaj svrgavanja zakonito izabranog predsednika, pobeda
na oktobarskim lokalnim izborima iste godine... sredinom aprila 2002.
ustanak protiv pučisticke fašisoidne oligarhije i stojičko prkošenje
opštoj nestašici nastaloj decembra iste godine usled pokušaja
buržoazije da izazove privredni kolaps. Reakciji su nosioci Revolucije
izbili iz ruku svaki argument, jer su detaljno razradili i pravno
osmislili u narodu duboko usađeno hrišćansko poimanje pravde i
pravičnosti. Glavno geslo glasi da od Ustava nema odstupanjana. Jasno,
društvena pravda ne postoji ako "se o svemu narod ne pita" .
To je ono čemu stremi Čaves, taj izvanredno nadareni revolucionarni
vođ. U ovim smutnim vremenima kada idejno izdajstvo i malodušnost
uzimaju sve više maha kod "levičarskih" vođa, kako u Latinskoj Americi
tako širom sveta, gotovo da iznenađuje njegov nepokolebljivi
antiimperijalizam. Cilja pravo u metu: Čovečanstvo je ugroženo i
neizostavno mora smoći snage da pronađe izlaz iz kapitalizma i utaba
puteve buduće socijalističke izgradnje. Nije slučajno što Sjedinjene
Američke Države smatraju da u čitavoj carevini od Čavesa nemaju ljućeg
neprijatelja. Utoliko pre što je bliskost sa Kubom sve izraženija. No,
ma koliko Revolucija bila nenasilna, ne znači da je goloruka. Nedavno
je prilično oružja nabavljeno "jer je narod čvrsto rešen da brani i
teritoriju i Revoluciju". Uzvišeni su to politički ideali i zasad se
Čaves drži uprkos agresivnosti još uvek moćne lokalne buržoazije. Na
internacionalnom planu, uporno insistira na hitnom stvaranju
jedinstvenog antiimperijalističkog fronta Latino-Američkih država.
Konkretno predlaže udruživanje u ofanzivni kontinentalni front svih
nacionalnih petrolejskih kompanija i stvaranje jedinstvene mreže
televizijskih kanala koja bi bila u službi naroda. Dodajmo svemu tome
da su retki državnici poput njega koji drže stranu herojskog i gordog
Iračkog naroda.
Venezuela obiluje prirodnim bogatstvima, naročito naftom, no, unatoč
tome dve trećine stanovništva živi u siromaštvu a trećina čak u bedi.
Poslednjih nekoliko meseci stvari, međutim, počinju da se menjaju na
bolje zahvaljujući revolucionarnim programima započetim mahom u drugom
tromesečju 2003. Boljitak je zabeležen u školstvu, zdravstvu, ishrani,
povećana je stopa zaposlenosti i uopšte u smislu istinski neotuđivih
prava širokih društvenih slojeva. U okviru revolucionarnog programa
100 000 što civilnih što vojnih učitelja opismenilo je za samo godinu
dana 2.2 miliona nepismenih. Oko 770.000 mladih je u okviru posebnog
programa steklo diplomu srednjeg školskog obrazovanja. Svi ti programi
nose šifrovane nazive i veoma su prilagođeni potrebama. Programom
šifrovanim "Šećer" omogućeno je da pola miliona mladih stekne
stipendije za univerzitsko obrazovanje. Zdravstvena zaštita je osetno
poboljšana blagodareći kubanskim lekarima. Njih 18.500 trenutno radi u
najzabitijim delovima Karakasa i unutrašnjosti zemlje, lečeći
sirotinju u selima Anda na Zapadu, u šumama Amazonije na Jugu, i
ravničarskim predelima na Istoku. Ovim programom potpuno besplatnu
zdravstvenu zaštitu lekara opšte prakse i specijalista steklo je 17
miliona siromašnih kojima su dostupne bolnice i zdravstveni narodni
dispanzeri sa stomatolozima i oftamolozima. Stopa smrtnosti kod dece
je bezmalo u čitavoj zemlji oborena ispod 20%. Napomenimo da u Brazilu
iznosi 35%. Zaslužuje pažnju i revolucionarni program koji je omogućio
da preko 10.700 pacijenata potpuno besplatno bude izlečeno od
katarakte u bolnicama na Kubi. Programom borbe protiv gladi obuhvaćeno
je 10 miliona lica. Omogućeno im je snabdevanje osnovnim potrepštinama
u nekih 11.000 subvencionisanih državnih prodavnica po veoma povoljnim
cenama. Pored toga oko pola miliona dobija besplatan obrok u narodnim
menzama, i ne samo obrok već i svaku drugu pomoć u smislu lične
higijene, saveta, zabave i razonode, pa i krov nad glavom, kad
zatreba. Za samo nekoliko meseci prepolovljen je broj onih kojima ni
pitka voda nije bila dostupna. I to je jedna od tekovina Revolucije. U
Karakasu polako rešavaju i problem kriminala. Veoma je mnogo programa
za otvaranje novih radnih mesta, otvaraju se banke za sirotinju,
podižu zadruge. Revolucija polako prodire u sve privredne sektore.
Preko 10.000 oskudnih seoskih domaćinstava dobilo je do tada
neobrađivane zemljišne posede. U urbanim sredinama siromašni su dobili
parcele za ličnu stambenu izgradnju. Posebnim programom obuhvaćeno je
stanovništvo starosedelaca Indiosa. Preko 20%, preciznije preko 5
miliona Venecuelanaca, steklo je državljanstvo, odnosno lične isprave
koje im pružaju pravo do tada uskraćenog glasa na izborima.
Jasno, svako bi mogao da kaže da ostvareni rezultati nisu dovoljni i
da bi valjalo sve to ubrzati. Svakako je ostalo mnogo toga još da se
uradi da bi Venecuela bila zemlja dostojna života. Moraju se međutim
uvažiti postojeće okolnosti, neizvesni odnosi snaga u zemlji i izvan
zemlje. Svakog dana svaka od navedenih tekovina predstavlja veliko
ohrabrenje za sve napredne ljude širom sveta. Dalji napredak
Revolucije zavisiće u prvom redu od unutrašnjih faktora i borbenog
elana bez koga nosioci Revolucije neće moći da osvoje institucije,
sredstva informisanja, strukture koje raspolažu sredstvima za
proizvodnju. Zavisiće od obuke kadrova, stepena opšte mobilisanosti.
Zavisiće takođe i od presudne uloge Armije u odnosu na narod sa kojim
je sklopila savez. Lokalna buržoazija je krajnje reakcionarna i
izvesno se neće tek tako predati. Spremna je za obračun kao i njene
gazde u Vašingtonu.
U nedostatku pouzdanih izvora, Marx nije raspolagao elementima na
osnovu kojih bi mogao da sagleda veličinu Simona Bolivara i njegovog
suštinski revolucionarnog dela. Međutim, nama, savremenim marksistima
XXI veka ona ne može promaći. Borac za slobodu i jedinstvo naroda,
Simon Bolivar, oličenje je opštevažećeg revolucionarnog obrasca. Za
svakoga od nas solidarnost sa narodom Venecuele i njegovom vladom
sveta je dužnost, bezuslovna i neodložna.
Rémy HERRERA
(Remi Erera)