http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2005-04-13.html
AGRESIJA IZVOR BEZAKONJA
"SOVJETSKAJA RUSIJA" br. 39 (12663)
cetvrtak, 24. marta 2005. godine
Pre sest godina pocela je intervencija NATO protiv Jugoslavije
Borislav MILOSEVIC, ambasador Jugoslavije u Rusiji
(1998 2001. g.)
(S ruskog prevela: Sava Rosic)
24. marta o.g. navrsava se sest godina od pocetka agresije NATO protiv
Savezne Republike Jugoslavije. Ta je agresija izazvala velike zrtve i teske
patnje naseg naroda, kolosalna razaranja, ogromnu materijalnu stetu. Nanet
je razoran udarac medjunarodnom pravnom poretku, duboko su podrivene norme
Povelje OUN, koje su prakticna posledica velike Pobede ciju sezdesetogodisnjicu
sada obelezavamo.
Zbivanja na prostorima Jugoslavije tokom poslednje decenije XX veka, sve
do agresije NATO na SRJ 1999. godine, su viseznacna. Jugoslovenska kriza
je bila nova etapa ne samo geopolitickog prekrajanja Evrope, nego i preispitivanja
sistema medjunarodnih odnosa i medjunarodnog prava. To je etapa koriscenja
terorizma kao instrumenta za postizanje geopolitickih ciljeva. Navescemo
prvo nekoliko cinjenica.
Severnoatlantska Alijansa, ciji je vojni potencijal po proceni strucnjaka
2.000 puta premasivao jugoslovenski, prvi put je izvrsila agresiju izvan
granica zone svoje odgovornosti. Takvog rata u istoriji jos nije bilo. NATO
je prakticno nekaznjeno i varvarski bombardovala zemlju (500-700 aviona
dnevno i raketni udari sa 20 brodova), bacivsi preko 22.000 tona bombi na
Jugoslaviju tokom 78 dana. Odgovarajuci na pitanje Sekretarijata OUN, generalni
sekretar NATO je pismeno potvrdio da je u ratu protiv nase zemlje NATO lansirala
31.000 projektila s osiromasenim uranom. Koriscene su kasetne bombe cija
je upotreba zabranjena.
Posledice svega toga ne mogu se izmeriti ni u prostoru ni u vremenu. Zagadjeni
su tle i voda na sirokim prostorima Srbije i Crne Gore i, narocito, Kosova
i Metohije. Bombardovali su zgradu RTS-a u Beogradu, ubivsi 16 ljudi, i
mnoge mostove na severu zemlje, koji nisu ni mogli biti korisceni u vojne
svrhe, razorili putnu i zeleznicku mrezu, gadjali kolone izbeglica, ljude
u vozovima, na pijacama, prouzrokujuci mnogobrojne zrtve. I to se u NATO-u
naziva "kolateralna steta". Poprilicno cinicno zvuci, zar ne?
Samo tokom prve godine "medjunarodnog" prisustva na Kosovu i Metohiji iz
pokrajine je proterano oko 300 hiljada zitelja nealbanaca, uglavnom Srba.
Hiljade njih su ubijene, ranjene, nestale. Sruseno je 150 pravoslavnih crkava,
medju kojima remek-dela srednjovekovne srpsko-vizantijske arhitekture 13,
14, 15 veka koja su pod zastitom UNESKO kao bastina svetske kulture. S.
Milosevic je u svom izlaganju, na pocetku zastitnog dela sudskog procesa
u Hagu, rekao: "Gospodo, da je negde sruseno 150 dzamija, 150 katolickih
crkava ili 150 sinagoga, sav bi svet samo o tome govorio".
Pre godinu dana, 17. marta 2004. godine, albanski su ekstremisti, pod laznim
izgovorom, dociscavali Srbe iz Kosova i Metohije naocigled administracije
OUN u pokrajini. Proterano je oko 5.000 ljudi. Rusija je to otvoreno nazvala
etnickim ciscenjem. Danas je u juznoj srpskoj pokrajini, pod administracijom
OUN (to treba ponoviti), ostalo nekoliko srpskih geta! To je neprihvatljivo
i sramno!
Agresivna dejstva NATO na prostorima bivse Jugoslavije, razume se, nisu
bila prvi slucaj primene sile bez odobrenja OUN. Ali su natovska bombardovanja
Republike Srpske 1995. godine, agresija na SRJ marta 1999. g. prouzrokovala
vrlo opasne i dalekosezne posledice po svu svetsku zajednicu, siroko otvorivsi
put za jednostranu primenu sile u medjunarodnim odnosima. O tome svedoci
makar samo agresija SAD i njihovih bliskih saveznika na Irak s potonjom
okupacijom zemlje od strane koalicionih snaga. Nije uzalud Predsednik Putin,
pre otprilike godinu dana, izjavio: "da je medjunarodna zajednica svojevremeno
imala hrabrosti i snage da spreci bombardovanje Jugoslavije, danas ne bi
bilo ovako teske situacije u irackoj krizi. Ona bi imala sasvim drugi karakter".
U Jugoslaviji je stvoren izuzetno opasan presedan. Regionalna organizacija
NATO prvi put je izasla izvan granica svoje odgovornosti i nadleznosti,
uzurpiravsi pravo da napadne suverenu drzavu i prikaze sirenje svoje vojne
vlasti i geopoliticke kontrole kao mirotvoracku meru, toboze zasnovanu na
medjunarodnom pravu. Ne govore sada uzalud o mogucnosti angazovanja NATO
i na Bliskom Istoku, a SAD uvode pojam "Velikog Bliskog Istoka", kao regiona
koji se prostire od atlantskih obala Severne Afrike sve do Pakistana i Indije.
OUN, kao svetska organizacija, danas je potisnuta u stranu i, u politickoj
praksi, osim humanitarne delatnosti, od Povelje OUN i principa medjunarodnog
pravnog poretka malo je ostalo, iako formalno niko nije nista ukidao. Ona
je, u slucaju Jugoslavije, iskoriscena kao instrument i, posle donosenja
rezolucije Saveta Bezbednosti OUN 1244 (1999 g.) o Kosovu, de-fakto pretvorena
u "pokrice" natovske vojne ekspanzije i geopoliticke kontrole. Zato delovanje
velesila na prostorima bivse Jugoslavije treba smatrati novom etapom revizije
medjunarodnog pravnog poretka.
Alijansa je 1999. godine, u cilju dislociranja trupa NATO na teritoriji
SRJ, paktirala s teroristickom "Oslobodilackom vojskom Kosova". OVK je,
prema pisanju pojedinih publicista, prakticno bila "pesadija NATO". Po recima
Ramusa Haradinaja, jednog od prvih albanskih terorista, sve donedavno predsednika
vlade Kosova, u njegovoj ispovesti "Mir generala", NATO i OVK su bili "kao
jedna vojska". General Leonid Ivasov je, svedoceci u Hagu kao svedok odbrane
Slobodana Milosevica, saopstio da je "... srpska sluzba bezbednosti presretala
telefonske razgovore teroriste Tacija (Hasim Taci - rukovodilac OVK, B.M.),
i ispostavilo se da su u toj mrezi i gospodja Olbrajt i drugi zvanicnici".
Posledice tog saveza NATO i OVK osecaju se i danas kroz nastavljanje terora
protiv srpskog zivlja Kosova i Metohije, rusenje pravoslavnih crkava i drugih
spomenika srpske kulture.
Mora se konstatovati da je na raznim tackama zemljine kugle terorizam koriscen
kao instrument za postizanje geopolitickih ciljeva. Takvu ocenu deli niz
analiticara i ona se, ocigledno, u punoj meri odnosi i na Balkan. Posle
tragicnog 11. septembra 2001. godine zapocela je nova spirala politike svetske
dominacije. Formulisana je doktrina borbe protiv "globalnog terorizma".
Afirmise se "suvereno pravo" SAD da silom uklanja svaki politicki rezim
koji "podrzava teroriste". Proglaseno je pravo "preventivnog udara". U
stvari, odigrava se "prekrajanje sveta" i sfera interesa i uticaja. Svugde
gde su prirodni, sirovinski resursi i magistralni svetski putevi, tamo su
interesne sfere SAD i EU.
Treba istaci da je SR Jugoslavija, 29. aprila 1999. godine, podnela Medjunarodnom
sudu (pravde) OUN u Hagu tuzbu protiv deset zemalja-clanica NATO zbog njihovog
krsenja medjunarodnih obaveza nekoriscenja sile protiv drugih drzava, nemesanja
u unutrasnje stvari, povrede suvereniteta druge drzave, zastite civilnog
stanovnistva, prirodne sredine, navigacije na medjunarodnim rekama, osnovnih
ljudskih prava i sloboda, koriscenja zabranjenog oruzja itd. Jugoslovenska
vlada je zatrazila uvodjenje privremenih mera protiv tih drzava (Belgija,
Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemacka, Italija, Holandija, Portugal,
Spanija i SAD), pozivajuci se na jurisdikciju Suda na osnovu Clana 36 Statuta
Suda (1946. g.) i Konvencije OUN o genocidu (1948. g.). Jugoslavija je podnela
tuzbu zahtevajuci naknadu stete.
Sud je, juna 1999. godine, iz tog spiska iskljucio Spaniju i SAD zato sto
te drzave nisu potpisale Konvenciju OUN o genodicu. Posle svrgavanja S.
Milosevica krajem 2000. g. zapadne sile su zahtevale od jugoslovenskih vlasti
da povuku tu tuzbu. Vlasti, premda i prozapadne, nisu se odvazile na to
zato sto su protiv povlacenja tuzbe bili siroki krugovi javnosti, intiligencija,
opozicione politicke stranke, to bi bio vrlo nepopularan korak koji se kosi
s raspolozenjem ljudi. Ali je, decembra 2004. godine, sam Medjunarodni Sud
OUN "odbranio" NATO proglasivsi da tuzba SR Jugoslavije (sada Srbije i Crne
Gore) nije u njegovoj nadleznosti zato sto, je l` te, Jugoslavija u trenutku
podnosenja tuzbe nije bila formalno clan OUN (iako je zemlja tamo i imala
svog ambasadora itd.). Uzgred, tuzba Bosne i Hercegovine protiv SRJ (SCG)
za genocid, podneta Medjunarodnom sudu OUN, nije ni odbijena nit povucena.
Sve ostaje na snazi kao poluga za pritisak i ucenjivanje srpskog naroda.
Haski tribunal za bivsu Jugoslaviju (MTBJ) koji sudi Slobodanu Milosevicu
i drugima, uglavnom srpskim drzavnim i vojnim rukovodiocima, nema mandat
da razmatra "zlocine protiv mira", oni ne ulaze u njegovu nadleznost. Znaci,
taj "tribunal" ne moze da isledjuje agresiju NATO. Premda, kao sto je poznato,
osnivac tribunala Savet Bezbednosti OUN snosi "osnovnu odgovornost za ocuvanje
medjunarodnog mira i bezbednosti" (Povelja OUN, clan 24). A Povelja OUN
je agresijom NATO bila ocito pogazena, prekrsene Zenevske i druge medjunarodne
konvencije, medju kojima i Osnivacki akt same NATO.
Tribunal ne sudi vodjama secesionistickih republika bivse Jugoslavije i
njihovim inostranim pokroviteljima, koji su zajedno isprovocirali ratove
za otcepljenje od SFRJ. Tribunal ne sudi drzavama vec samo pojedincima.
No, rukovodioci zemalja NATO su, jednako kao i natovski organizatori i konkretni
izvrsioci agresija na Balkanu, ne podlezu sudu. Tema odgovornosti NATO zabranjena
je u MTBJ. Ako S. Milosevic zausti o tome, smesta mu iskljucuju mikrofon.
Treba istaci da su ruski drzavni i politicki funkcioneri i organi cesto
i ostro kritikovali delatnost tribunala. Kritikovana je politizovanost tribunala,
njegova ocito antisrpska orijentacija, pokusaji da se kolektivna odgovornost
svali na srpski narod. Komisija za Jugoslaviju Drzavne Dume obratila se
1999. g. tribunalu sa zahtevom da se istraze zlocini NATO u Jugoslaviji.
Zvanicni predstavnici Ruske Federacije, na sednicama Saveta Bezbednosti
i Generalne Skupstine OUN, cesto su, pored ostalog, iznosili ocekivanja
Rusije da ce se tuzilac MTBJ, najzad, pozabaviti mnogobrojnim slucajevima
ubijanja civilnog stanovnistva i rusenja civilnih objekata u udarima NATO
na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ali, avaj.
NATO je vojni instrument politike koji ima za cilj globalnu kontrolu svetskih
procesa i neoimperijalnu dominaciju Amerike i njenih saveznika. NATO moze
postati sredstvo globalnog vojnog mesanja. Ta se organizacija i dalje siri
na Istok i citav niz vlada, ukljucujuci i one na Balkanu, mastaju o clanstvu
svojih zemalja u NATO-u i Evropskoj Uniji, videci u tome maltene panaceju
od svih nevolja. Istorija ce pokazati...
Za autora ovih redova dileme nema: medjunarodna stabilnost nece biti na
dobitku od globalnog mesanja. Pre ce biti suprotno. Politika svetske dominacije
dovodi do teznji niza zemalja da sebi obezbede pristup razlicitim sredstvima,
pa i nuklearnim, za odvracanje samih SAD. Bombardovanje, pravo na "preventivan
rat", agresija protiv "zemalja-parija" ne mogu svet spasti od terorizma.
Svetsku i regionalnu stabilnost, znaci, i na Balkanu, moze obezbediti samo
medjunarodna saradnja, ekonomski rast, resavanje socijalnih problema, nacionalna
ravnopravnost, slobodan unutrasnji razvoj, bez nametanja tudjih pravila
i "demokratskih vrednosti". Takve su pouke seste godisnjice agresije NATO
na Jugoslaviju.
---
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2005-04-03.html
?EST GODINA POSLE...
OGLEDALO
Beograd, 17. mart 2005. godine
Dr Mirjana Andelkovic Lukic
Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, koje je pocelo pre ?est godina,
24 marta 1999 godine i trajalo neprekidno 78 dana, uz velike ljudske ?rtve
i velika razaranja zemlje, nanelo je ogromne, neprocenjive i nepopravljive
?tete na?em eko- sistemu, koji je va?io za jedan od najcistijih u Evropi.
Naru?eno je buduce zdravlje na?eg stanovni?tva sa nesagledivim posledicama
po zdravlje i na?eg potomstava.
NATO agresija na SR Jugoslaviju predstavlja jednu od najsramnijih stranica
u istoriji medunarodnih odnosa i sunovrat savremene civilizacije u drugoj
polovini HH veka. Brutalna agresija najmocnije vojne alijanse na svetu predvodene
SAD nije bila samo nasrtaj na teritorijalni integritet i suverenost jedne
nezavisne dr?ave, vec je predstavljala najveci udarac Ujedinjenim Nacijama
i Savetu Bezbednosti kao najvi?im autoritetima za ocuvanje mira i bezbednosti
u svetu.
Treba jasno i nedvosmisleno istaci da je NATO alijansa na na?im prostorima
izvr?ila eksperiment in vivo, kako bi ispitala ru?ilacko dejstvo svog (novog)
oru?ja i njegov uticaj na zdravstveno stanje ljudi u toku i posle bombardovanja.
Protiv nas je voden specijalni hemijski i radiolo?ki rat koji je imao za
cilj uni?tenje ljudi i njihovih dobara. Municija sa osiroma?enim uranom
zaprljanim plutonijumom, kori?cena je na prostorima gde ?ivi uglavnom srpski
narod.
Kori?cenjem municije od osiroma?enog urana, niskoenergetskog nuklearnog
otpada, ugro?eno je zdravlje ne samo pripadnika MUP-a i Vojske Jugoslavije,
(SCG) vec i stanovni?tva u neposrednoj okolini operacija dejstva i trajno
je kontaminirana ?ivotna sredina. U svemu tome nisu zanemarljivi ni efekti
psiholo?kog pritiska koji je u javnosti uvek prisutan kada se radi o nuklearnom
zracenju. Posle ratnih dejstava ovakva nastala situacija se mo?e deklarisati
kao radiolo?ki udes.
Povecanje broja obolelih od raznih malignih bolesti, te?koce u zacecu, povecanje
broja spontanih pobacaja, povecan broj dece astmaticara, ali i starijih
osoba, dramaticno su svedocanstvo ''humanitarnog'' delovanja bombarderske
NATO misije, ''Milosrdnog andela'' posle 6 godina.
Armija SAD razvila je municiju sa osiroma?enim uranom (OU) za top 25 mm
(85 grama urana), avionski top 30 mm (298 grama urana) i tenkovske topove
105 i 120 mm ( od 2,2 do 4,9 kilograma urana). Pri udaru uranskog projektila
u cvrstu prepreku stvara se visoka temperatura i oko 10% urana sagoreva
u uranoksid, a 70% prelazi u stanje aerozola. Velicina aerozolnih cestica
urana je oko 5µm. Ove cestice kontaminiraju okolnu sredinu, mogu se uneti
u organizam udisanjem ili hranom, a zavisno od meteorolo?kih uslova, mogu
se raznositi na vece udaljenosti (do 40 km). Oksidi urana su delimicno rastvorljivi
u vodi, pa mogu da kontaminiraju podzemne vode, a preko biljaka da dospeju
u lanac ishrane ljudi.
Municija sa osiroma?enim uranom ima trajne posledice po stanovni?tvo i posle
prestanka ratnih dejstava, jer vreme poluraspada nukleida (radioaktivnih
produkata sagorevanja osiroma?enog urana) na terenu iznosi 4 milijarde godina.
Otuda je ova municija zabranjena rezolucijom Podkomisije za prevenciju diskriminacije
i za?titu manjina pri Komisiji UN za ljudska prava iz 1996 i 1997 godine.
Kada je 2001. godine razmatran predlog u Ujedinjenim nacijama da se municija
sa osiroma?enim uranom zabrani za kori?cenje, na? ambasador pri UN, gospodin
?ahovic bio je uzdr?an i naravno nije ni rec prozborio o u?asnim posledicama
takve municije po narod zemlje koju predstavlja.
Komandant NATO snaga, D?ord? Robertson je izjavio 2000 god. da je na Kosmetu,
na lokacijama prema Albaniji gadano 112 lokacija, a van Kosmeta 89 lokacija.
Po lokaciji je palo 15 - 396 kilograma urana.
Na jugu Srbije prema podacima vojske Jugoslavije, koje je potvrdio i ekolo?ki
tim Ujedinjenih nacija, postoji ?est zona uranske radioaktivnosti koje su
raketirane tokom NATO bombardovanja. Na podrucju bujanovacke op?tine registrovane
su cetiri takve zone, a u op?tinama Vranje i Pre?evo po jedna.
Dekontaminacija tla je mukotrpan, spor i skup posao, ?to sprovode ABHO specijalizovane
jedinice VJ (SCG), uz saradnju sa Institutom iz Vince. Dekontaminacija tla
je pored velikog napora izuzetno skup posao. Za ci?cenje zemlji?ta na koje
je baceno preko 30 tona osiroma?enog urana potrebno je 4 do 5 milijarde
dolara. Za dekontaminaciju cetiri lokaliteta oko Vranja potrebno je obezbediti
oko milijardu dolara.
Prvo se detektuje tle i proverava se da li je kontaminirano. Zatim se pa?ljivo
sakupljaju delovi od metaka: ko?uljice, koje su od duraluminijuma, ostaci
penetratora, ili pak ceo neo?tecen metak, ako je probio meku podlogu i zadr?ao
se na dubini do 1 metra. Sav izvadeni radioaktivni materijal se bri?ljivo
sakuplja, kao i zemlja oko njega, stavlja u burad specijalno napravljenu
za tu namenu i odla?e se na za to predvideno mesto (u ovom slucaju u Vinci).
Medutim, zapa?eno je da je metak izuzetno podlo?an koroziji, mrvi se i njegovi
delovi prodiru duboko u zemlju cime opasno ugro?ava podzemne vode. Ukoliko
udari u tvrdu podlogu, dolazi do fragmentacije, paljenja penetratora, nastajanja
aerozola i vece kontaminacije.
Pljackovica, brdo iznad Vranja na kome se nalazi repetitor, gadano je velikim
brojem metaka sa OU. Podloga na brdu je kamenita i omogucavala je paljenje
metka u kontaktu sa cvrstom povr?inom i raspr?avanje radioaktivnog aerosola
na velike udaljenosti. Obradeno je 1500m2 prostora, na kome je izmerena
radioaktivnost iznad 200Bq/kg. Ispod 200Bq/kg se smatra da tlo nije kontaminirano.
U blizini Vranja je gadano Bratoselce i Borovac blizu Bujanovca. Na ovom
prostoru kontaminacija je iznosila 1800 do 24300 Bq/kg. U toku leta 2004.
godine, na ovom podrucju je vojska SCG u saradnji sa strucnjacima iz Vince
otpocela dekontaminaciju tla. Iz okoline Bratoselca, koje je imalo veliku
kontaminaciju, uklonjeno je 324 penetratora, 304 ko?uljice; ukupno oko 40
kilograma materijala i prikupljeno je 2800 kilograma kontaminirane zemlje,
?to je sve odlo?eno u deponiju u Vinci. Oci?ceno je takode i brdo Pljackovica
kod Vranja i uklonjeni su svi potencijalni izvori opasnosti od zracenja
i moguceg zagadenja zemlji?ta i podzemnih voda.
Potpuno je oci?cen rt Arza u Crnoj Gori, gde je kontaminiranost na oci?cenih
7800 m2 iznosila 2350 Bq/kg. Na Lu?tici, vojnom poligonu, izmerena je radioaktivnost
7000 Bq/kg. Sa Lu?tice je otklonjeno 258 penetratora, 78 ko?uljica, i 75
kilograma zemlje.
Prilikom kontrole posle bombardovanja, kod 29 ljudi iz sela Bratoselce pronadeno
je nekoliko stotina puta veca koncentracija urana u organizmu od normale.
U 90% kontrolisanog stanovni?tva primecene su promene na genetskom materijalu
s tim ?to se ne mogu sa sigurno?cu pripisati posledicama urana.
Na ispitivanju biolo?kih aspekata delovanja uranske municije, na Vojnomedicinskoj
akademiji u Beogradu, radi se sistematski (prakticno od zavr?etka bombardovanja
do danas). Cinjenice su eksperimentalno i naucno potvrdene, ali je vreme
od kontaminacije i broj obolelih od malignih bolesti jo? uvek nedovoljno
za statisticku obradu podataka, s obzirom na to da se radi o bolestima sa
dugotrajnim vremenom razvoja. Ipak, primecen je porast broja obolelih od
raznih vrsta karcinoma. Ni strucnjaci iz SAD ne znaju ?ta tacno izaziva
u ?ivim bicima municija od osiroma?enog urana. Posle akcije na Irak konstatovano
je da je oru?je od osiroma?enog urana vojnicki gledano, efikasno, ali opasno.
Ne mogu da se do kraja defini?u ?tetni efekti osiroma?enog urana, odnosno
da se svrstaju - ili u samo hemotoksicne ili samo radiotoksicne, jer je
uran, pored radioaktivnosti, i veoma toksican, narocito njegova ?estovalentna
jedinjenja. Cestice urana su a emiteri, ?to je, ukoliko dospeju u organizam,
veoma ?tetno i opasno po zdravlje. Izvori kontaminacije posle delovanja
municije sa OU su : iz podzemnih voda, iz vazduha, jer vetar prenosi cestice
aerosola posle paljenja, ali ih takode ima i u pra?ini na gadanim prostorima.
Jedinjenja urana mogu dospeti u organizam coveka inhalacijom i digestivno.
Ranjavanje vojnika sa U238 izaziva kontaminaciju preko rane. Ingestijom
(gutanjem) manje od 5% unetih cestica aerosola se resorbuje, a 95% se elimini?e
kroz bubrege. Ukoliko se cestice radioaktivnog aerosola udahnu, dospevaju
u pluca, vezuju se za krv, deo se izluci preko bubrega, a deo se talo?i
u bubrezima, kostima, jetri. Uran se nikad ne elimini?e u potpunosti iz
organizma. Ostaje u organizmu veoma dugo, a kod dece se sporije elimini?e
i time je mnogo ?tetniji. Delovanje urana u organizmu izaziva bubre?nu insuficijenciju.
Posle veoma dugog perioda (20-25 godina), nastaju kasne posledice- maligne
promene, najce?ce karcinomi bronha, osteosarkomi, leukoze, tumori jetre.
Efekti primene i delovanja na ?ivu silu i civilno stanovni?tvo su fatalni,
jer dolazi do dugogodi?njih genetskih i kancerogenih promena prouzrokovanih
radioaktivnom kontaminacijom. U kontaktu sa ostacima projektila od strane
neupucenog staovni?tva, usled prisutne radioaktivnosti, promene na ko?i
vidno se manifestuju za manje od 80 sati. U Republici Srpskoj je posle bombardovanja
osiroma?enim uranom do?lo do povecanja broja obolelih od kancera, o cemu
postoje zvanicni medicinski podaci iz UN misija.
Vazdu?ne snage SAD zajedno sa drugim NATO clanicama su koristile osiroma?eni
uran protiv srpskih vojnika u Republici Srpskoj u avgustu i septembru 1995.
godine. Prema NATO izvorima od 5-11 septembra 1995. godine njihovi avioni
su ispalili 5 800 granata sa osiroma?enim uranom u blizini Han Pijeska i
Had?ica. Vi?e od 90% ukupne takve municije ispaljeno je po srpkim polo?ajima.
NATO alijansa je ispalila 2400 metaka sa osiroma?enim uranom na vojne baze
u Han Pijesku i njegovoj bli?oj okolini, a 1500 komada ispaljeno na tenkove
blizu Grivca .
Merenjem kontaminiranosti tla, istra?ivaci pri Ujedinjenim nacijama ekolo?kog
programa (UNEP), su konstatovali prisustvo osiroma?enog urana u uzorcima
vode, vazduha i zemlje uzetih iz Had?ica i Han Pijeska 2002. godine. Nadena
je pra?ina od osiroma?enog urana, kao i zaostala municija sa OU, koja se
nalazila u pogodenim kucama u Had?icima. U Had?icima su takode nadena 2
bunara cija je voda sadr?avala male kolicine OU i to 10 godina posle konflikta.
U Han Pijesku u kasarnama vojske RS nadena je pra?inu OU u zgradama i tenkovima,
kao i na ostaloj vojnoj opremi. Ovo znaci da je zagadenje i dalje prisutno
i da je trajno, ukoliko se ima u vidu period poluraspada urana i njegovih
izotopa. Na ovim prostorima je povecan broj malignih oboljenja.
Nezvanicno se saznaje da je i kod nas zabele?en porast broja obolelih od
leukemije kod mladih ljudi, ?to se dovodi u vezu sa bombardovanjem osiroma?enim
uranom. Posebno zabrinjavajuci porast je na teritoriji vranjske op?tine,
gde je oboljevanje povecano Konacnu rec o tome imace medicinski strucnjaci,
koji rade na obradi podataka o oboljenjima prouzrokovanim radioaktivnim
projektilima.
Razlozi bombardovanja SRJ ne mogu se smatrati ''humanim'', niti radi ''spasa''
albanskog stanovni?tva. Jer da je tako, ne bi se ?estoko bombardovale osiroma?enim
uranom ba? one teritorije na Kosmetu na kojima najvi?e ?ive Albanci, i rejoni
Bujanovca i Podujeva, gde takode ?ivi veliki broj albanskog stanovni?tva.
Ovo izaziva sumnju za poku?aj sistematskog uni?tenja buducih generacija
albanskog stanovni?tva, ciji je prira?taj medu najvecim u svetu. Pogubne
posledice ovakvog nauma (ukoliko je i postojao), vec su vidljive: veliki
broj albanskog stanovni?tva je oboleo od karcinoma, a potomstvo se rada
sa velikim deformitetima. Svaka cetvrta ?ena na Kosmetu je primorana da
izvr?i pobacaj, zbog sumnji na deformitet ploda, ?to je do sada bilo nezabele?eno.
Podrucje Srbije je pre bombardovanja spadalo u cista stani?ta, nezagadene
prirode i cistih i nezagadenih izvora vode. Tokom ratnih dejstava NATO alijanse,
ekolo?ka slika u Srbiji se promenila na gore.
Biodiverzitet u Srbiji je tokom ratnih dejstava bio posredno i neposredno
izlo?en vi?estrukim negativnim fizickim radiolo?kim i hemijskim efektima.
Vr?ena je obimna i kontinuirana destrukcija kopnenih i vodenih stani?ta.
Gadani su pored ostalih delova Srbije i njeni nacionalni parkovi i za?ticeni
prirodni lokaliteti.
U njima su jedinke, delovi populacije i delovi stani?ta, masovno uni?tavani.
Ugro?ene su retke vrste ptica, jer je bombardovanje bilo u vreme njihovog
izleganja, ?umskim po?arima izazvanim bombardovanjem ugro?ene su ?umske
zajednice, jer na takvim mestima nestaju slo?enije vrste i ustupaju mesto
jednostavnijim, prostijim oblicima. Neposrednim ratnim efektima poremecena
je populaciona struktura vrsta (biljaka, retkih ptica, ?umskih ?ivotinjskih
vrsta). Biodiverzitet kao fenomen ukljucuje raznovrsnost ekolo?kih interakcija
koji su se u dugogodi?njoj evoluciji uspostavljale izmedu razlicitih organskih
vrsta i koje cine osnovu postojanja slo?enosti, stabilnosti i funkcionisanja,
kako svakog pojedinacnog eko-sistema, tako i opstanka buducnosti i evolucije
svake organske vrste, pa i homo sapiensa. Efekti ratnih dejstava na ekosistemskom
biodiverzitetu Srbije su napravili veliku ?tetu, cije ce posledice dugo
da se ispoljavaju na sav ?ivi svet na na?im prostorima.
Svet se nije uznemirio zbog ucestalih oboljenja stanovni?tva cija je teritorija
bombardovana osiroma?enim uranom, ali se veoma uznemirio na vest da je medu
francuskim i italijanskim vojnicima koji su boravili na teritoriji Republike
Srpske i Kosmeta posle dolaska snaga Kfora, mnogo obolelih od leukemije,
hod?kinovog sindromaa, malignih tumora.
Bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva 1994 i 1995 godine u Republici Srpskoj
i 1999. godine u Srbiji osiroma?enim uranom, prouzrokovalo je smrt 34 vojnika
oru?anih snaga Italije i 38 francuskih vojnika kao i stotine umrlih civila,
Srba, Muslimana i Albanaca. Oboleli su i vojnici iz Holandije i Nemacke.
Amerikanci su svoje trupe smestili na najmanje zagadenu teritoriju, jer
su znali tacno koja su mesta gadana municijom od OU.
Medutim, u Italiji i Francuskoj ovaj zdravstveni skandal se zata?kava. U
Francuskoj je najveci broj umrlih vojnika, ali se o tome ne govori u medijiima
jer je Francuska jedina zemlja u EU koja proizvodi municiju od osiroma?enog
urana i to kalibre za topovsku municiju, od 105 do 155 mm.
U odnosu na period od pre deset godina i kod nas je registrovan porast malignih
oboljenja kao i veci procenat dece koja se radaju sa urodeim anomalijama.
Da li je to poosledica delovanja osiroma?enog urana te?ko je dokazati jer
u na?oj zemlji ne postoje fini i precizni uredaji koji mogu da detektuju
veoma male doze zracenja ni da utvrde vrstu radioaktivnog zracenja: alfa,
gama, ili beta.
U Vojvodini se takode bele?i rast malignih bolesti, ali kako isticu lekari
Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici, u ocekivanim razmerama. Situacija
nije alarmantna, ka?u lekari iz ovog Instituta. Poredenjem rezultata od
1989 do 2001. godine, tim koji vodi akademik dr Vojin ?ulovic potvrdio je
da je reproduktivno zdravlje u Srbiji zaista ugro?eeno. U anketi od 38 velikih
centara sa porodili?tima u Srbiji ucestvovalo je 30 ustanova. Registrovano
je povecanje zapaljenskih procesa, malignih bolesti grlica i tela materice,
vi?e dobrocudnih tumora materice i jajnika. Takode je zapa?eno da opada
broj porodaja, a sve ucestaliji su spontani pobacai ili radanje dece sa malformacijama
Upotreba municije sa osiroma?enim uranom predstavlja povredu osnovnih principa
medunarodnog humanitarnog prava. Ti principi se odnose na zabranu kori?cenja
oru?ja kojim se nanose nepotrebna razaranja ili suvi?ne patnje stanovni?tva,
koja izazivaju neselektivna dejstva, odnosno dejstva protiv lica koja ne
ucestvuju u ratnim operacijama, ugro?avanje teritorija neutralnih zemalja,
koje nisu u sukobu. Takode je zabranjena upotreba zagu?ljivih, otrovnih,
i slicnih supstanci, ukljucujuci i biolo?ka sredstva i onu municiju koja
prouzrokuje opse?na, dugotrajna i ozbiljna o?tecenja prirodne okoline. Ovi
principi medunarodnog humanitarnog prava su definisana pocetkom HIX i XX
veka sledecim dokumentima: Ha?kim konvencijama iz 1899. i 1907., ?enevskim
konvencijama iz 1923, 1925 i 1945. godine i Statutom Medunarodnog vojnog
suda u Nirnbergu. Kasnije su ove konvencije dopunjene zabranom kori?cenja
nagaznih mina, (?enevska konvencija 1998. god.) kao i zabranom upotrebe
kasetnih bombi.
Bombardovanjem na?e zemlje koje je izvr?io NATO savez kome tako zdu?no stremimo,
svi navedeni principi su poga?eni. Na na?oj teritoriji se odvijao monstruozni
ratni zlocin i eksperiment u kome su, pored bombi sa osiroma?enim uranom,
kori?ceni po?ari na hemijskim postrojenjima, usled kojih su nastajala otrovna
hemijska jedinjenja slicna bojnim otrovima, ali sa produ?enim dejstvom.
Pogubne posledice eksperimenta "in vivo" civilizovanog evroatlantskog pakta
bice na?alost sve prisutnije i sve te?e po zdravlje na?eg stanovni?tva.
__________________________________________________________________
TISCALI ADSL 1.25 MEGA a soli 19.95 euro/mese
Solo con Tiscali Adsl navighi senza limiti di tempo
a meno di 20 euro al mese e in piu' telefoni senza
pagare il canone Telecom. Scopri come
http://abbonati.tiscali.it/adsl/sa/1e25flat_tc/
AGRESIJA IZVOR BEZAKONJA
"SOVJETSKAJA RUSIJA" br. 39 (12663)
cetvrtak, 24. marta 2005. godine
Pre sest godina pocela je intervencija NATO protiv Jugoslavije
Borislav MILOSEVIC, ambasador Jugoslavije u Rusiji
(1998 2001. g.)
(S ruskog prevela: Sava Rosic)
24. marta o.g. navrsava se sest godina od pocetka agresije NATO protiv
Savezne Republike Jugoslavije. Ta je agresija izazvala velike zrtve i teske
patnje naseg naroda, kolosalna razaranja, ogromnu materijalnu stetu. Nanet
je razoran udarac medjunarodnom pravnom poretku, duboko su podrivene norme
Povelje OUN, koje su prakticna posledica velike Pobede ciju sezdesetogodisnjicu
sada obelezavamo.
Zbivanja na prostorima Jugoslavije tokom poslednje decenije XX veka, sve
do agresije NATO na SRJ 1999. godine, su viseznacna. Jugoslovenska kriza
je bila nova etapa ne samo geopolitickog prekrajanja Evrope, nego i preispitivanja
sistema medjunarodnih odnosa i medjunarodnog prava. To je etapa koriscenja
terorizma kao instrumenta za postizanje geopolitickih ciljeva. Navescemo
prvo nekoliko cinjenica.
Severnoatlantska Alijansa, ciji je vojni potencijal po proceni strucnjaka
2.000 puta premasivao jugoslovenski, prvi put je izvrsila agresiju izvan
granica zone svoje odgovornosti. Takvog rata u istoriji jos nije bilo. NATO
je prakticno nekaznjeno i varvarski bombardovala zemlju (500-700 aviona
dnevno i raketni udari sa 20 brodova), bacivsi preko 22.000 tona bombi na
Jugoslaviju tokom 78 dana. Odgovarajuci na pitanje Sekretarijata OUN, generalni
sekretar NATO je pismeno potvrdio da je u ratu protiv nase zemlje NATO lansirala
31.000 projektila s osiromasenim uranom. Koriscene su kasetne bombe cija
je upotreba zabranjena.
Posledice svega toga ne mogu se izmeriti ni u prostoru ni u vremenu. Zagadjeni
su tle i voda na sirokim prostorima Srbije i Crne Gore i, narocito, Kosova
i Metohije. Bombardovali su zgradu RTS-a u Beogradu, ubivsi 16 ljudi, i
mnoge mostove na severu zemlje, koji nisu ni mogli biti korisceni u vojne
svrhe, razorili putnu i zeleznicku mrezu, gadjali kolone izbeglica, ljude
u vozovima, na pijacama, prouzrokujuci mnogobrojne zrtve. I to se u NATO-u
naziva "kolateralna steta". Poprilicno cinicno zvuci, zar ne?
Samo tokom prve godine "medjunarodnog" prisustva na Kosovu i Metohiji iz
pokrajine je proterano oko 300 hiljada zitelja nealbanaca, uglavnom Srba.
Hiljade njih su ubijene, ranjene, nestale. Sruseno je 150 pravoslavnih crkava,
medju kojima remek-dela srednjovekovne srpsko-vizantijske arhitekture 13,
14, 15 veka koja su pod zastitom UNESKO kao bastina svetske kulture. S.
Milosevic je u svom izlaganju, na pocetku zastitnog dela sudskog procesa
u Hagu, rekao: "Gospodo, da je negde sruseno 150 dzamija, 150 katolickih
crkava ili 150 sinagoga, sav bi svet samo o tome govorio".
Pre godinu dana, 17. marta 2004. godine, albanski su ekstremisti, pod laznim
izgovorom, dociscavali Srbe iz Kosova i Metohije naocigled administracije
OUN u pokrajini. Proterano je oko 5.000 ljudi. Rusija je to otvoreno nazvala
etnickim ciscenjem. Danas je u juznoj srpskoj pokrajini, pod administracijom
OUN (to treba ponoviti), ostalo nekoliko srpskih geta! To je neprihvatljivo
i sramno!
Agresivna dejstva NATO na prostorima bivse Jugoslavije, razume se, nisu
bila prvi slucaj primene sile bez odobrenja OUN. Ali su natovska bombardovanja
Republike Srpske 1995. godine, agresija na SRJ marta 1999. g. prouzrokovala
vrlo opasne i dalekosezne posledice po svu svetsku zajednicu, siroko otvorivsi
put za jednostranu primenu sile u medjunarodnim odnosima. O tome svedoci
makar samo agresija SAD i njihovih bliskih saveznika na Irak s potonjom
okupacijom zemlje od strane koalicionih snaga. Nije uzalud Predsednik Putin,
pre otprilike godinu dana, izjavio: "da je medjunarodna zajednica svojevremeno
imala hrabrosti i snage da spreci bombardovanje Jugoslavije, danas ne bi
bilo ovako teske situacije u irackoj krizi. Ona bi imala sasvim drugi karakter".
U Jugoslaviji je stvoren izuzetno opasan presedan. Regionalna organizacija
NATO prvi put je izasla izvan granica svoje odgovornosti i nadleznosti,
uzurpiravsi pravo da napadne suverenu drzavu i prikaze sirenje svoje vojne
vlasti i geopoliticke kontrole kao mirotvoracku meru, toboze zasnovanu na
medjunarodnom pravu. Ne govore sada uzalud o mogucnosti angazovanja NATO
i na Bliskom Istoku, a SAD uvode pojam "Velikog Bliskog Istoka", kao regiona
koji se prostire od atlantskih obala Severne Afrike sve do Pakistana i Indije.
OUN, kao svetska organizacija, danas je potisnuta u stranu i, u politickoj
praksi, osim humanitarne delatnosti, od Povelje OUN i principa medjunarodnog
pravnog poretka malo je ostalo, iako formalno niko nije nista ukidao. Ona
je, u slucaju Jugoslavije, iskoriscena kao instrument i, posle donosenja
rezolucije Saveta Bezbednosti OUN 1244 (1999 g.) o Kosovu, de-fakto pretvorena
u "pokrice" natovske vojne ekspanzije i geopoliticke kontrole. Zato delovanje
velesila na prostorima bivse Jugoslavije treba smatrati novom etapom revizije
medjunarodnog pravnog poretka.
Alijansa je 1999. godine, u cilju dislociranja trupa NATO na teritoriji
SRJ, paktirala s teroristickom "Oslobodilackom vojskom Kosova". OVK je,
prema pisanju pojedinih publicista, prakticno bila "pesadija NATO". Po recima
Ramusa Haradinaja, jednog od prvih albanskih terorista, sve donedavno predsednika
vlade Kosova, u njegovoj ispovesti "Mir generala", NATO i OVK su bili "kao
jedna vojska". General Leonid Ivasov je, svedoceci u Hagu kao svedok odbrane
Slobodana Milosevica, saopstio da je "... srpska sluzba bezbednosti presretala
telefonske razgovore teroriste Tacija (Hasim Taci - rukovodilac OVK, B.M.),
i ispostavilo se da su u toj mrezi i gospodja Olbrajt i drugi zvanicnici".
Posledice tog saveza NATO i OVK osecaju se i danas kroz nastavljanje terora
protiv srpskog zivlja Kosova i Metohije, rusenje pravoslavnih crkava i drugih
spomenika srpske kulture.
Mora se konstatovati da je na raznim tackama zemljine kugle terorizam koriscen
kao instrument za postizanje geopolitickih ciljeva. Takvu ocenu deli niz
analiticara i ona se, ocigledno, u punoj meri odnosi i na Balkan. Posle
tragicnog 11. septembra 2001. godine zapocela je nova spirala politike svetske
dominacije. Formulisana je doktrina borbe protiv "globalnog terorizma".
Afirmise se "suvereno pravo" SAD da silom uklanja svaki politicki rezim
koji "podrzava teroriste". Proglaseno je pravo "preventivnog udara". U
stvari, odigrava se "prekrajanje sveta" i sfera interesa i uticaja. Svugde
gde su prirodni, sirovinski resursi i magistralni svetski putevi, tamo su
interesne sfere SAD i EU.
Treba istaci da je SR Jugoslavija, 29. aprila 1999. godine, podnela Medjunarodnom
sudu (pravde) OUN u Hagu tuzbu protiv deset zemalja-clanica NATO zbog njihovog
krsenja medjunarodnih obaveza nekoriscenja sile protiv drugih drzava, nemesanja
u unutrasnje stvari, povrede suvereniteta druge drzave, zastite civilnog
stanovnistva, prirodne sredine, navigacije na medjunarodnim rekama, osnovnih
ljudskih prava i sloboda, koriscenja zabranjenog oruzja itd. Jugoslovenska
vlada je zatrazila uvodjenje privremenih mera protiv tih drzava (Belgija,
Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemacka, Italija, Holandija, Portugal,
Spanija i SAD), pozivajuci se na jurisdikciju Suda na osnovu Clana 36 Statuta
Suda (1946. g.) i Konvencije OUN o genocidu (1948. g.). Jugoslavija je podnela
tuzbu zahtevajuci naknadu stete.
Sud je, juna 1999. godine, iz tog spiska iskljucio Spaniju i SAD zato sto
te drzave nisu potpisale Konvenciju OUN o genodicu. Posle svrgavanja S.
Milosevica krajem 2000. g. zapadne sile su zahtevale od jugoslovenskih vlasti
da povuku tu tuzbu. Vlasti, premda i prozapadne, nisu se odvazile na to
zato sto su protiv povlacenja tuzbe bili siroki krugovi javnosti, intiligencija,
opozicione politicke stranke, to bi bio vrlo nepopularan korak koji se kosi
s raspolozenjem ljudi. Ali je, decembra 2004. godine, sam Medjunarodni Sud
OUN "odbranio" NATO proglasivsi da tuzba SR Jugoslavije (sada Srbije i Crne
Gore) nije u njegovoj nadleznosti zato sto, je l` te, Jugoslavija u trenutku
podnosenja tuzbe nije bila formalno clan OUN (iako je zemlja tamo i imala
svog ambasadora itd.). Uzgred, tuzba Bosne i Hercegovine protiv SRJ (SCG)
za genocid, podneta Medjunarodnom sudu OUN, nije ni odbijena nit povucena.
Sve ostaje na snazi kao poluga za pritisak i ucenjivanje srpskog naroda.
Haski tribunal za bivsu Jugoslaviju (MTBJ) koji sudi Slobodanu Milosevicu
i drugima, uglavnom srpskim drzavnim i vojnim rukovodiocima, nema mandat
da razmatra "zlocine protiv mira", oni ne ulaze u njegovu nadleznost. Znaci,
taj "tribunal" ne moze da isledjuje agresiju NATO. Premda, kao sto je poznato,
osnivac tribunala Savet Bezbednosti OUN snosi "osnovnu odgovornost za ocuvanje
medjunarodnog mira i bezbednosti" (Povelja OUN, clan 24). A Povelja OUN
je agresijom NATO bila ocito pogazena, prekrsene Zenevske i druge medjunarodne
konvencije, medju kojima i Osnivacki akt same NATO.
Tribunal ne sudi vodjama secesionistickih republika bivse Jugoslavije i
njihovim inostranim pokroviteljima, koji su zajedno isprovocirali ratove
za otcepljenje od SFRJ. Tribunal ne sudi drzavama vec samo pojedincima.
No, rukovodioci zemalja NATO su, jednako kao i natovski organizatori i konkretni
izvrsioci agresija na Balkanu, ne podlezu sudu. Tema odgovornosti NATO zabranjena
je u MTBJ. Ako S. Milosevic zausti o tome, smesta mu iskljucuju mikrofon.
Treba istaci da su ruski drzavni i politicki funkcioneri i organi cesto
i ostro kritikovali delatnost tribunala. Kritikovana je politizovanost tribunala,
njegova ocito antisrpska orijentacija, pokusaji da se kolektivna odgovornost
svali na srpski narod. Komisija za Jugoslaviju Drzavne Dume obratila se
1999. g. tribunalu sa zahtevom da se istraze zlocini NATO u Jugoslaviji.
Zvanicni predstavnici Ruske Federacije, na sednicama Saveta Bezbednosti
i Generalne Skupstine OUN, cesto su, pored ostalog, iznosili ocekivanja
Rusije da ce se tuzilac MTBJ, najzad, pozabaviti mnogobrojnim slucajevima
ubijanja civilnog stanovnistva i rusenja civilnih objekata u udarima NATO
na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ali, avaj.
NATO je vojni instrument politike koji ima za cilj globalnu kontrolu svetskih
procesa i neoimperijalnu dominaciju Amerike i njenih saveznika. NATO moze
postati sredstvo globalnog vojnog mesanja. Ta se organizacija i dalje siri
na Istok i citav niz vlada, ukljucujuci i one na Balkanu, mastaju o clanstvu
svojih zemalja u NATO-u i Evropskoj Uniji, videci u tome maltene panaceju
od svih nevolja. Istorija ce pokazati...
Za autora ovih redova dileme nema: medjunarodna stabilnost nece biti na
dobitku od globalnog mesanja. Pre ce biti suprotno. Politika svetske dominacije
dovodi do teznji niza zemalja da sebi obezbede pristup razlicitim sredstvima,
pa i nuklearnim, za odvracanje samih SAD. Bombardovanje, pravo na "preventivan
rat", agresija protiv "zemalja-parija" ne mogu svet spasti od terorizma.
Svetsku i regionalnu stabilnost, znaci, i na Balkanu, moze obezbediti samo
medjunarodna saradnja, ekonomski rast, resavanje socijalnih problema, nacionalna
ravnopravnost, slobodan unutrasnji razvoj, bez nametanja tudjih pravila
i "demokratskih vrednosti". Takve su pouke seste godisnjice agresije NATO
na Jugoslaviju.
---
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2005-04-03.html
?EST GODINA POSLE...
OGLEDALO
Beograd, 17. mart 2005. godine
Dr Mirjana Andelkovic Lukic
Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, koje je pocelo pre ?est godina,
24 marta 1999 godine i trajalo neprekidno 78 dana, uz velike ljudske ?rtve
i velika razaranja zemlje, nanelo je ogromne, neprocenjive i nepopravljive
?tete na?em eko- sistemu, koji je va?io za jedan od najcistijih u Evropi.
Naru?eno je buduce zdravlje na?eg stanovni?tva sa nesagledivim posledicama
po zdravlje i na?eg potomstava.
NATO agresija na SR Jugoslaviju predstavlja jednu od najsramnijih stranica
u istoriji medunarodnih odnosa i sunovrat savremene civilizacije u drugoj
polovini HH veka. Brutalna agresija najmocnije vojne alijanse na svetu predvodene
SAD nije bila samo nasrtaj na teritorijalni integritet i suverenost jedne
nezavisne dr?ave, vec je predstavljala najveci udarac Ujedinjenim Nacijama
i Savetu Bezbednosti kao najvi?im autoritetima za ocuvanje mira i bezbednosti
u svetu.
Treba jasno i nedvosmisleno istaci da je NATO alijansa na na?im prostorima
izvr?ila eksperiment in vivo, kako bi ispitala ru?ilacko dejstvo svog (novog)
oru?ja i njegov uticaj na zdravstveno stanje ljudi u toku i posle bombardovanja.
Protiv nas je voden specijalni hemijski i radiolo?ki rat koji je imao za
cilj uni?tenje ljudi i njihovih dobara. Municija sa osiroma?enim uranom
zaprljanim plutonijumom, kori?cena je na prostorima gde ?ivi uglavnom srpski
narod.
Kori?cenjem municije od osiroma?enog urana, niskoenergetskog nuklearnog
otpada, ugro?eno je zdravlje ne samo pripadnika MUP-a i Vojske Jugoslavije,
(SCG) vec i stanovni?tva u neposrednoj okolini operacija dejstva i trajno
je kontaminirana ?ivotna sredina. U svemu tome nisu zanemarljivi ni efekti
psiholo?kog pritiska koji je u javnosti uvek prisutan kada se radi o nuklearnom
zracenju. Posle ratnih dejstava ovakva nastala situacija se mo?e deklarisati
kao radiolo?ki udes.
Povecanje broja obolelih od raznih malignih bolesti, te?koce u zacecu, povecanje
broja spontanih pobacaja, povecan broj dece astmaticara, ali i starijih
osoba, dramaticno su svedocanstvo ''humanitarnog'' delovanja bombarderske
NATO misije, ''Milosrdnog andela'' posle 6 godina.
Armija SAD razvila je municiju sa osiroma?enim uranom (OU) za top 25 mm
(85 grama urana), avionski top 30 mm (298 grama urana) i tenkovske topove
105 i 120 mm ( od 2,2 do 4,9 kilograma urana). Pri udaru uranskog projektila
u cvrstu prepreku stvara se visoka temperatura i oko 10% urana sagoreva
u uranoksid, a 70% prelazi u stanje aerozola. Velicina aerozolnih cestica
urana je oko 5µm. Ove cestice kontaminiraju okolnu sredinu, mogu se uneti
u organizam udisanjem ili hranom, a zavisno od meteorolo?kih uslova, mogu
se raznositi na vece udaljenosti (do 40 km). Oksidi urana su delimicno rastvorljivi
u vodi, pa mogu da kontaminiraju podzemne vode, a preko biljaka da dospeju
u lanac ishrane ljudi.
Municija sa osiroma?enim uranom ima trajne posledice po stanovni?tvo i posle
prestanka ratnih dejstava, jer vreme poluraspada nukleida (radioaktivnih
produkata sagorevanja osiroma?enog urana) na terenu iznosi 4 milijarde godina.
Otuda je ova municija zabranjena rezolucijom Podkomisije za prevenciju diskriminacije
i za?titu manjina pri Komisiji UN za ljudska prava iz 1996 i 1997 godine.
Kada je 2001. godine razmatran predlog u Ujedinjenim nacijama da se municija
sa osiroma?enim uranom zabrani za kori?cenje, na? ambasador pri UN, gospodin
?ahovic bio je uzdr?an i naravno nije ni rec prozborio o u?asnim posledicama
takve municije po narod zemlje koju predstavlja.
Komandant NATO snaga, D?ord? Robertson je izjavio 2000 god. da je na Kosmetu,
na lokacijama prema Albaniji gadano 112 lokacija, a van Kosmeta 89 lokacija.
Po lokaciji je palo 15 - 396 kilograma urana.
Na jugu Srbije prema podacima vojske Jugoslavije, koje je potvrdio i ekolo?ki
tim Ujedinjenih nacija, postoji ?est zona uranske radioaktivnosti koje su
raketirane tokom NATO bombardovanja. Na podrucju bujanovacke op?tine registrovane
su cetiri takve zone, a u op?tinama Vranje i Pre?evo po jedna.
Dekontaminacija tla je mukotrpan, spor i skup posao, ?to sprovode ABHO specijalizovane
jedinice VJ (SCG), uz saradnju sa Institutom iz Vince. Dekontaminacija tla
je pored velikog napora izuzetno skup posao. Za ci?cenje zemlji?ta na koje
je baceno preko 30 tona osiroma?enog urana potrebno je 4 do 5 milijarde
dolara. Za dekontaminaciju cetiri lokaliteta oko Vranja potrebno je obezbediti
oko milijardu dolara.
Prvo se detektuje tle i proverava se da li je kontaminirano. Zatim se pa?ljivo
sakupljaju delovi od metaka: ko?uljice, koje su od duraluminijuma, ostaci
penetratora, ili pak ceo neo?tecen metak, ako je probio meku podlogu i zadr?ao
se na dubini do 1 metra. Sav izvadeni radioaktivni materijal se bri?ljivo
sakuplja, kao i zemlja oko njega, stavlja u burad specijalno napravljenu
za tu namenu i odla?e se na za to predvideno mesto (u ovom slucaju u Vinci).
Medutim, zapa?eno je da je metak izuzetno podlo?an koroziji, mrvi se i njegovi
delovi prodiru duboko u zemlju cime opasno ugro?ava podzemne vode. Ukoliko
udari u tvrdu podlogu, dolazi do fragmentacije, paljenja penetratora, nastajanja
aerozola i vece kontaminacije.
Pljackovica, brdo iznad Vranja na kome se nalazi repetitor, gadano je velikim
brojem metaka sa OU. Podloga na brdu je kamenita i omogucavala je paljenje
metka u kontaktu sa cvrstom povr?inom i raspr?avanje radioaktivnog aerosola
na velike udaljenosti. Obradeno je 1500m2 prostora, na kome je izmerena
radioaktivnost iznad 200Bq/kg. Ispod 200Bq/kg se smatra da tlo nije kontaminirano.
U blizini Vranja je gadano Bratoselce i Borovac blizu Bujanovca. Na ovom
prostoru kontaminacija je iznosila 1800 do 24300 Bq/kg. U toku leta 2004.
godine, na ovom podrucju je vojska SCG u saradnji sa strucnjacima iz Vince
otpocela dekontaminaciju tla. Iz okoline Bratoselca, koje je imalo veliku
kontaminaciju, uklonjeno je 324 penetratora, 304 ko?uljice; ukupno oko 40
kilograma materijala i prikupljeno je 2800 kilograma kontaminirane zemlje,
?to je sve odlo?eno u deponiju u Vinci. Oci?ceno je takode i brdo Pljackovica
kod Vranja i uklonjeni su svi potencijalni izvori opasnosti od zracenja
i moguceg zagadenja zemlji?ta i podzemnih voda.
Potpuno je oci?cen rt Arza u Crnoj Gori, gde je kontaminiranost na oci?cenih
7800 m2 iznosila 2350 Bq/kg. Na Lu?tici, vojnom poligonu, izmerena je radioaktivnost
7000 Bq/kg. Sa Lu?tice je otklonjeno 258 penetratora, 78 ko?uljica, i 75
kilograma zemlje.
Prilikom kontrole posle bombardovanja, kod 29 ljudi iz sela Bratoselce pronadeno
je nekoliko stotina puta veca koncentracija urana u organizmu od normale.
U 90% kontrolisanog stanovni?tva primecene su promene na genetskom materijalu
s tim ?to se ne mogu sa sigurno?cu pripisati posledicama urana.
Na ispitivanju biolo?kih aspekata delovanja uranske municije, na Vojnomedicinskoj
akademiji u Beogradu, radi se sistematski (prakticno od zavr?etka bombardovanja
do danas). Cinjenice su eksperimentalno i naucno potvrdene, ali je vreme
od kontaminacije i broj obolelih od malignih bolesti jo? uvek nedovoljno
za statisticku obradu podataka, s obzirom na to da se radi o bolestima sa
dugotrajnim vremenom razvoja. Ipak, primecen je porast broja obolelih od
raznih vrsta karcinoma. Ni strucnjaci iz SAD ne znaju ?ta tacno izaziva
u ?ivim bicima municija od osiroma?enog urana. Posle akcije na Irak konstatovano
je da je oru?je od osiroma?enog urana vojnicki gledano, efikasno, ali opasno.
Ne mogu da se do kraja defini?u ?tetni efekti osiroma?enog urana, odnosno
da se svrstaju - ili u samo hemotoksicne ili samo radiotoksicne, jer je
uran, pored radioaktivnosti, i veoma toksican, narocito njegova ?estovalentna
jedinjenja. Cestice urana su a emiteri, ?to je, ukoliko dospeju u organizam,
veoma ?tetno i opasno po zdravlje. Izvori kontaminacije posle delovanja
municije sa OU su : iz podzemnih voda, iz vazduha, jer vetar prenosi cestice
aerosola posle paljenja, ali ih takode ima i u pra?ini na gadanim prostorima.
Jedinjenja urana mogu dospeti u organizam coveka inhalacijom i digestivno.
Ranjavanje vojnika sa U238 izaziva kontaminaciju preko rane. Ingestijom
(gutanjem) manje od 5% unetih cestica aerosola se resorbuje, a 95% se elimini?e
kroz bubrege. Ukoliko se cestice radioaktivnog aerosola udahnu, dospevaju
u pluca, vezuju se za krv, deo se izluci preko bubrega, a deo se talo?i
u bubrezima, kostima, jetri. Uran se nikad ne elimini?e u potpunosti iz
organizma. Ostaje u organizmu veoma dugo, a kod dece se sporije elimini?e
i time je mnogo ?tetniji. Delovanje urana u organizmu izaziva bubre?nu insuficijenciju.
Posle veoma dugog perioda (20-25 godina), nastaju kasne posledice- maligne
promene, najce?ce karcinomi bronha, osteosarkomi, leukoze, tumori jetre.
Efekti primene i delovanja na ?ivu silu i civilno stanovni?tvo su fatalni,
jer dolazi do dugogodi?njih genetskih i kancerogenih promena prouzrokovanih
radioaktivnom kontaminacijom. U kontaktu sa ostacima projektila od strane
neupucenog staovni?tva, usled prisutne radioaktivnosti, promene na ko?i
vidno se manifestuju za manje od 80 sati. U Republici Srpskoj je posle bombardovanja
osiroma?enim uranom do?lo do povecanja broja obolelih od kancera, o cemu
postoje zvanicni medicinski podaci iz UN misija.
Vazdu?ne snage SAD zajedno sa drugim NATO clanicama su koristile osiroma?eni
uran protiv srpskih vojnika u Republici Srpskoj u avgustu i septembru 1995.
godine. Prema NATO izvorima od 5-11 septembra 1995. godine njihovi avioni
su ispalili 5 800 granata sa osiroma?enim uranom u blizini Han Pijeska i
Had?ica. Vi?e od 90% ukupne takve municije ispaljeno je po srpkim polo?ajima.
NATO alijansa je ispalila 2400 metaka sa osiroma?enim uranom na vojne baze
u Han Pijesku i njegovoj bli?oj okolini, a 1500 komada ispaljeno na tenkove
blizu Grivca .
Merenjem kontaminiranosti tla, istra?ivaci pri Ujedinjenim nacijama ekolo?kog
programa (UNEP), su konstatovali prisustvo osiroma?enog urana u uzorcima
vode, vazduha i zemlje uzetih iz Had?ica i Han Pijeska 2002. godine. Nadena
je pra?ina od osiroma?enog urana, kao i zaostala municija sa OU, koja se
nalazila u pogodenim kucama u Had?icima. U Had?icima su takode nadena 2
bunara cija je voda sadr?avala male kolicine OU i to 10 godina posle konflikta.
U Han Pijesku u kasarnama vojske RS nadena je pra?inu OU u zgradama i tenkovima,
kao i na ostaloj vojnoj opremi. Ovo znaci da je zagadenje i dalje prisutno
i da je trajno, ukoliko se ima u vidu period poluraspada urana i njegovih
izotopa. Na ovim prostorima je povecan broj malignih oboljenja.
Nezvanicno se saznaje da je i kod nas zabele?en porast broja obolelih od
leukemije kod mladih ljudi, ?to se dovodi u vezu sa bombardovanjem osiroma?enim
uranom. Posebno zabrinjavajuci porast je na teritoriji vranjske op?tine,
gde je oboljevanje povecano Konacnu rec o tome imace medicinski strucnjaci,
koji rade na obradi podataka o oboljenjima prouzrokovanim radioaktivnim
projektilima.
Razlozi bombardovanja SRJ ne mogu se smatrati ''humanim'', niti radi ''spasa''
albanskog stanovni?tva. Jer da je tako, ne bi se ?estoko bombardovale osiroma?enim
uranom ba? one teritorije na Kosmetu na kojima najvi?e ?ive Albanci, i rejoni
Bujanovca i Podujeva, gde takode ?ivi veliki broj albanskog stanovni?tva.
Ovo izaziva sumnju za poku?aj sistematskog uni?tenja buducih generacija
albanskog stanovni?tva, ciji je prira?taj medu najvecim u svetu. Pogubne
posledice ovakvog nauma (ukoliko je i postojao), vec su vidljive: veliki
broj albanskog stanovni?tva je oboleo od karcinoma, a potomstvo se rada
sa velikim deformitetima. Svaka cetvrta ?ena na Kosmetu je primorana da
izvr?i pobacaj, zbog sumnji na deformitet ploda, ?to je do sada bilo nezabele?eno.
Podrucje Srbije je pre bombardovanja spadalo u cista stani?ta, nezagadene
prirode i cistih i nezagadenih izvora vode. Tokom ratnih dejstava NATO alijanse,
ekolo?ka slika u Srbiji se promenila na gore.
Biodiverzitet u Srbiji je tokom ratnih dejstava bio posredno i neposredno
izlo?en vi?estrukim negativnim fizickim radiolo?kim i hemijskim efektima.
Vr?ena je obimna i kontinuirana destrukcija kopnenih i vodenih stani?ta.
Gadani su pored ostalih delova Srbije i njeni nacionalni parkovi i za?ticeni
prirodni lokaliteti.
U njima su jedinke, delovi populacije i delovi stani?ta, masovno uni?tavani.
Ugro?ene su retke vrste ptica, jer je bombardovanje bilo u vreme njihovog
izleganja, ?umskim po?arima izazvanim bombardovanjem ugro?ene su ?umske
zajednice, jer na takvim mestima nestaju slo?enije vrste i ustupaju mesto
jednostavnijim, prostijim oblicima. Neposrednim ratnim efektima poremecena
je populaciona struktura vrsta (biljaka, retkih ptica, ?umskih ?ivotinjskih
vrsta). Biodiverzitet kao fenomen ukljucuje raznovrsnost ekolo?kih interakcija
koji su se u dugogodi?njoj evoluciji uspostavljale izmedu razlicitih organskih
vrsta i koje cine osnovu postojanja slo?enosti, stabilnosti i funkcionisanja,
kako svakog pojedinacnog eko-sistema, tako i opstanka buducnosti i evolucije
svake organske vrste, pa i homo sapiensa. Efekti ratnih dejstava na ekosistemskom
biodiverzitetu Srbije su napravili veliku ?tetu, cije ce posledice dugo
da se ispoljavaju na sav ?ivi svet na na?im prostorima.
Svet se nije uznemirio zbog ucestalih oboljenja stanovni?tva cija je teritorija
bombardovana osiroma?enim uranom, ali se veoma uznemirio na vest da je medu
francuskim i italijanskim vojnicima koji su boravili na teritoriji Republike
Srpske i Kosmeta posle dolaska snaga Kfora, mnogo obolelih od leukemije,
hod?kinovog sindromaa, malignih tumora.
Bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva 1994 i 1995 godine u Republici Srpskoj
i 1999. godine u Srbiji osiroma?enim uranom, prouzrokovalo je smrt 34 vojnika
oru?anih snaga Italije i 38 francuskih vojnika kao i stotine umrlih civila,
Srba, Muslimana i Albanaca. Oboleli su i vojnici iz Holandije i Nemacke.
Amerikanci su svoje trupe smestili na najmanje zagadenu teritoriju, jer
su znali tacno koja su mesta gadana municijom od OU.
Medutim, u Italiji i Francuskoj ovaj zdravstveni skandal se zata?kava. U
Francuskoj je najveci broj umrlih vojnika, ali se o tome ne govori u medijiima
jer je Francuska jedina zemlja u EU koja proizvodi municiju od osiroma?enog
urana i to kalibre za topovsku municiju, od 105 do 155 mm.
U odnosu na period od pre deset godina i kod nas je registrovan porast malignih
oboljenja kao i veci procenat dece koja se radaju sa urodeim anomalijama.
Da li je to poosledica delovanja osiroma?enog urana te?ko je dokazati jer
u na?oj zemlji ne postoje fini i precizni uredaji koji mogu da detektuju
veoma male doze zracenja ni da utvrde vrstu radioaktivnog zracenja: alfa,
gama, ili beta.
U Vojvodini se takode bele?i rast malignih bolesti, ali kako isticu lekari
Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici, u ocekivanim razmerama. Situacija
nije alarmantna, ka?u lekari iz ovog Instituta. Poredenjem rezultata od
1989 do 2001. godine, tim koji vodi akademik dr Vojin ?ulovic potvrdio je
da je reproduktivno zdravlje u Srbiji zaista ugro?eeno. U anketi od 38 velikih
centara sa porodili?tima u Srbiji ucestvovalo je 30 ustanova. Registrovano
je povecanje zapaljenskih procesa, malignih bolesti grlica i tela materice,
vi?e dobrocudnih tumora materice i jajnika. Takode je zapa?eno da opada
broj porodaja, a sve ucestaliji su spontani pobacai ili radanje dece sa malformacijama
Upotreba municije sa osiroma?enim uranom predstavlja povredu osnovnih principa
medunarodnog humanitarnog prava. Ti principi se odnose na zabranu kori?cenja
oru?ja kojim se nanose nepotrebna razaranja ili suvi?ne patnje stanovni?tva,
koja izazivaju neselektivna dejstva, odnosno dejstva protiv lica koja ne
ucestvuju u ratnim operacijama, ugro?avanje teritorija neutralnih zemalja,
koje nisu u sukobu. Takode je zabranjena upotreba zagu?ljivih, otrovnih,
i slicnih supstanci, ukljucujuci i biolo?ka sredstva i onu municiju koja
prouzrokuje opse?na, dugotrajna i ozbiljna o?tecenja prirodne okoline. Ovi
principi medunarodnog humanitarnog prava su definisana pocetkom HIX i XX
veka sledecim dokumentima: Ha?kim konvencijama iz 1899. i 1907., ?enevskim
konvencijama iz 1923, 1925 i 1945. godine i Statutom Medunarodnog vojnog
suda u Nirnbergu. Kasnije su ove konvencije dopunjene zabranom kori?cenja
nagaznih mina, (?enevska konvencija 1998. god.) kao i zabranom upotrebe
kasetnih bombi.
Bombardovanjem na?e zemlje koje je izvr?io NATO savez kome tako zdu?no stremimo,
svi navedeni principi su poga?eni. Na na?oj teritoriji se odvijao monstruozni
ratni zlocin i eksperiment u kome su, pored bombi sa osiroma?enim uranom,
kori?ceni po?ari na hemijskim postrojenjima, usled kojih su nastajala otrovna
hemijska jedinjenja slicna bojnim otrovima, ali sa produ?enim dejstvom.
Pogubne posledice eksperimenta "in vivo" civilizovanog evroatlantskog pakta
bice na?alost sve prisutnije i sve te?e po zdravlje na?eg stanovni?tva.
__________________________________________________________________
TISCALI ADSL 1.25 MEGA a soli 19.95 euro/mese
Solo con Tiscali Adsl navighi senza limiti di tempo
a meno di 20 euro al mese e in piu' telefoni senza
pagare il canone Telecom. Scopri come
http://abbonati.tiscali.it/adsl/sa/1e25flat_tc/