RASTURANJE VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE

1. Iz ARTEL-a:
- O REFORMI SISTEMA ODBRANE DZ SCG (Intervju: Prof. dr Zoran Vucinic, 25.
maj 2004)
- O STRATEGIJI ODBRANE DZ SCG (Prof. dr Zoran Vucinic, 29. septembar 2004.)
- RASTURANJE VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE (Dr Mirjana Andelkovic Lukic, 18.
oktobar 2004.)
- SRBIJA I NOVI SVETSKI POREDAK (Dr Mirjana Andjelkovic Lukic, OGLEDALO,
br. 51. OD 8.06.2005.god.)

2. ZA KUPOVINU KASARNI NAJZAINTERESOVANIJI KUPCI IZ SAD, IZRAELA I AUSTRIJE
(USA, Israele e Austria in lizza per la grande liquidazione : armi + immobili
dell'Esercito)
Dan (Podgorica), 16-11-2004


=== 1 ===

http://www.artel.co.yu/sr/gost/2004-06-04.html

O REFORMI SISTEMA ODBRANE DZ SCG

Prof. dr Zoran Vucinic
Beograd, 25. maj 2004. godine
Fakultet civilne odbrane u Beogradu

Reforma vojske SCG i strategija odbrane su dve teme od izuzetnog znacaja
za bezbednost zemlje i njenu buducnost. Zbog aktuelnost navedenih tema ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje ekskluzivni intervju sa prof. dr Zoranom Vucinicem.

ARTEL: Za?to se ovoliko kasni sa strategijom odbrane?

Po mom mi?ljenju, razloga za to ima vi?e i oni se ne mogu svesti samo na
nedostatak finansijskih sredstava. Ja ih vidim, pre svega, u nepovoljnom
karakteru DZ SCG koja je, kao ?to je poznato, vremenski orocena tvorevina
koja se odr?ava prevashodno pod pritiskom stranog faktora. Uostalom, poslednjih
dana iz Crne Gore imamo novu ekspanziju stavova o nu?nosti osamostaljenja,
a iz Evropske unije upozorenja da samo zajedno mo?emo racunati na clanstvo
u ovoj integraciji. U takvom ambijentu je zaista te?ko definisati bilo kakve
zajednicke interese, pa i po pitanju odbrane. Zato bi najavljena strategija
imala smisla jedino ako bi se odnosi izmedu Srbije i Crne Gore preokrenuli
u korist stabilne i dugotrajne zajednicke dr?ave. Za sada smo daleko od toga.

ARTEL: Ustavna povelja ipak govori o zajednickoj odbrani.

To je tacno, ali njena pa?ljiva analiza pokazuje da ona neprimereno favorizuje
suverenitet dr?ava clanica u sferi odbrane, dajuci im pravo da u slucaju
kolizije interesa blokiraju njeno funkcionisanje. To znaci da odbrana i ne
mora da se prihvata kao jedinstveni, tj. zajednicki problem, ?to mo?e da
bude veoma opasno. ?ta tu onda vredi strategija ako postoji pravna mogucnost
da se ona obezvredi, a pri tome ona treba da poslu?i kao platforma za zakonsko
oblikovanje sistema odbrane. Dakle, ne postoji ni povoljan ustavno-pravni
okvir za reformu ovog sistema, pa tako ni Vojske kao njegovog va?nog elementa.

ARTEL: Ministar odbrane upravo potencira reformu Vojske.

Potreba reforme Vojske nacelno nije sporna, ali je problem u njenoj svrsishodnosti
ako se imaju u vidu navedene politicke i ustavno-pravne okolnosti. Ove poslednje
cak namecu dilemu da li je Vojska zaista zajednicka oru?ana sila i dovode
u pitanje mogucnost njene upotrebe. Zatim, reforma ne mo?e da se svede samo
na oru?anu silu, vec na odbranu u celini jer je ona veliki i slo?en sistem.

ARTEL: Prema Ustavnoj povelji ona jeste zajednicka oru?ana sila.

Tako to deluje jer prema ovom aktu DZ SCG ima Vojsku (cl.54.) ciji je zadatak
da je brani SCG (cl.55.). Medutim, stav da regruti slu?e vojni rok na teritoriji
dr?ave clanice, a samo ako to ?ele i na teritoriji druge (cl.57.), kao i
stav o prelasku nadle?nosti vojnih tu?ila?tava i sudova na organe dr?ava
clanica (cl.66.) namece sumnju da je rec o necem drugom. Sve to deluje kao
trasiranje puta ka stvaranju zasebnih oru?anih snaga. Ovu dilemu pojacava
i cinjenica da se Vojska do sada finansirala iskljucivo iz bud?eta Srbije,
?to je bio primaran razlog da se za novog ministra odbrane ponovo izabere
njen kandidat. U medijima se pojavila i vest da ce uskoro biti penzionisan
nacelnik G? general Branko Krga i da na njegovo mesto reflektira nekoliko
crnogorskh kadrova, ?to navodi na zakljucak da u praksi vec postoji podela
oficirske strukture po nacionalnoj, tj. dr?avnoj osnovi. Kada sve ovo imamo
u vidu, onda se cini logicnim i pitanje ko treba da obezbedi ogromna finansijska
sredstva za reformu Vojske o kojim govori ministar odbrane, odnosno da li
ce i taj teret pasti na leda Srbije kao i do sada. Na sva ova pitanja mora
se urgentno i rezolutno odgovoriti. Tu ne sme da bude nikakvih tajni niti
zakulisnih radnji, vec se javnosti mora predociti pravo stanje stvari, jer
cemu onda prica o principima civilne kontrole i javnosti u ovom segmentu
dr?ave i njene politike.

ARTEL: Spomenuli ste i problem upotrebe Vojske.

Taj problem je veoma ozbiljan jer treba imati u vidu da prema Ustavnoj povelji
Vrhovni savet odbrane kao vrhovni komandant odluke donosi konsensusom. To
konkretno znaci da je uvedeno pravo veta i da je upotreba Vojske moguca samo
ako Beograd i Podgorica nemaju oprecno mi?ljenje o njenoj opravdanosti. Ko
mo?e da garantuje da se u odsudnim situacijama nece desiti suprotno, tim
pre kada znamo aktuelnu su?tinu oficijelnih srpsko-crnogorskih odnosa? Zato
mo?e biti fatalan i stav Ustavne povelje po kome Skup?tina DZ SCG ne mo?e
proglasiti ratno stanje jer nije dobila saglasnost skup?tine jedne ili druge
dr?ave clanice, a Savet ministara nema nikakva ovla?cenja u takvim situacijama.
I konacno, nedostatak ovog akta je i u tome ?to ne poznaje meru progla?enja
vanrednog stanja, ?to formalno li?ava mogucnost anga?ovanja Vojske u situacijama
zbog kojih se takvo stanje uvodi a gde je njena upotreba nu?na, npr. zbog
teroristickih aktivnosti vecih razmera. A problem terorizma se posebno potencira
od strane novog ministra odbrane i stavlja u kontekst reforme Vojske.

ARTEL: Smatrate da samo reforma Vojske nije dovoljna.

Sticem utisak da je reforma oru?anih snaga pitanje na kome se najvi?e insistira.
Medutim, reformski zahvati moraju obuhvatiti odbranu u celini jer je ona
svugde veoma slo?en sistem sastavljen iz vi?e, takode slo?enih i meduzavisnih
strukturalnih elemenata, tj. podsistema. Kao takav, on u sebe ukljucuje citav
odbrambeni potencijal dr?ave, odnosno brojne politicke, ekonomske, dru?tvene,
vojne i druge faktore. Zato se intervencije samo u jednom segmentu ovog kompleksnog
sistema nisu dovoljne, ma kako one bile potrebne. Opet ponavljam da je takav
pristup reformi odbrane moguc samo u dr?avi cija buducnost nije neizvesna.

ARTEL: ?ta znaci savremena odbrana iz ugla drugih zemalja?

To znaci da se ona bazira ne samo na vojnoj, nego i na civilnoj i ekonomskoj
komponenti. Pojedine dr?ave, kao npr. ?vedska i Slovenija, znacaj pridaju
i tzv. psiholo?koj komponenti odbrane. Sve one su funkcionalno povezane u
jedan sistem u kome svaka od njih ima svoje va?no mesto i posebno je zakonski
uredena. U stratigijama npr. skandinavskih zemalja, to se naziva sistemom
totalne odbrane. Po svojoj su?tini on predstavlja oblik odbrambeno-bezbednosnog
organizovanja ne samo dr?ave u u?em smislu, nego i dru?tva u celini. To prakticno
znaci da je odbrana briga kako nadle?nih dr?avnih organa, tako i drugih brojnih
dru?tvenih subjekata, ali i svakog punoletnog gradanina. Zato nije slucajno
?to se u ustavima velikog broja dr?ava, narocito na evropskom tlu, potencira
pravo i obaveza gradana da brane zemlju. Karakteriticno je da ovakav pristup
odbrani imaju i zemlje koje su u bezbedonosnom smislu u daleko povoljnijem
polo?aju od nas, ukljucujuci i one koje su pristupile evro-atlantskim integracijama
ili su vec odavno deo njih.

ARTEL: Mo?ete li pojasniti smisao ekonomsko-psiholo?ke i civilne odbrane?

Smisao ove prve je u stavljanju celokupnog privrednog i ekonomskog potencijala
zemlje u funkciju odbrane, odnosno u informativno-propagandnoj delatnosti
za potrebe odbrane u kojoj posebnu ulogu imaju sredstva javnog informisanja.?to
se tice civilne odbrane, njena osnovna funkcija je odbrana, za?tita i spasavanje
stanovni?tva i materijalnih dobara od posledica rata, elementarnih nepogoda
i industrijskih katastrofa. Mnoge zemlje joj vec decenijama pridaju visok
strate?ki znacaj iz uverenja da je ona nezamenljiv deo ukupnog sistema odbrane
kako zbog radikalnih promena u fizionomiji rata, tako i zbog brojnih realnih
opasnosti po bezbednost dr?ave u mirnodopskim uslovima. Zato civilna odbrana
ima veliki broj obveznika od dr?avnih organa do lokalne samouprave, preduzeca,
humanitarnih institucija i organizacija, naucnih instituta, medija itd. Dakle,
mnogi su na vreme shvatili njen znacaj, locirali je u ?iroki dru?tveni prostor
i kontinuirano ulagali u njen razvoj kako bi je osposobili da se suprotstavi
razlicitim bezbednosnim izazovima.

ARTEL: Kako se kod nas gleda na ove segmente odbrane?

Zakon o odbrani sadr?i odredbe o civilnoj odbrani, ali je on donet jo? u
vreme postojanja SRJ koje danas vi?e nema. Medutim, ona ni tada nije bila
uredena kao potpun sistem, a da bi to danas bila potrebno je strate?ko opredelenje
u tom smislu. Problem je i u neverovatnoj marginalizaciji brojnih strucnih
kadrova u ovoj oblasti koji svoju egzistenciju obezbeduju na poslovima za
koje se nisu spremali. Razume se da je i civilna odbrana skup sistem jer
podrazumeva i savremenu tehnolo?ku podr?ku, ali je i preko potreban i zato
se na njegovom razvoju mora dugotrajno delovati i ulagati. O tome mora postojati
svest, pre svega, kod onih koji "kroje" odbranu zemlje jer se njen problem
ne re?ava samo reformom Vojske i ulaskom u medunarodne odbrambene integracije.
U drugim zemljama civilna odbrana se ureduje posebnim zakonima i postoje
posebni dr?avni organi nadle?ni za njeno funkcionisanje. Tako, na primer,
Bugarska ima Dr?avnu agenciju za civilnu odbranu, Danska Agenciju za upravljanje
vanrednim situacijama, Portugalija Nacionalnu komisiju za civilnu odbranu,
Rusija Ministarstvo za vanredne situacije, Grcka Generalni sekretarijat za
civilnu odbranu, Italija Nacionalnu slu?bu za civilnu odbranu itd. Manje
va?no je pitanje da li su ovakve institucije samostalne u pogledu nadle?nosti
ili su pod ingerencijom ministarstva odbrane, odnosno ministarstva unutra?njih
poslova. Bitno je da one postoje i da deluju.
?to se tice tzv. ekonomske odbrane, njene mogucnosti su u korelaciji sa stanjem
ukupnih ekonomskih prilika u zemlji, a one su svima dobro poznate. Tu se
javlja i problem mogucih reprekusija procesa privatizacije na funkcionisanje
sistema odbrane, jer u njemu znacajno uce?ce imaju i strana fizicka i pravna
lica. Primera radi, kako cemo u sistem odbrane "uvezati" strate?ki va?ne
industrijske komplekse ako su oni strano vlasni?tvo i ako u ugovorima o njihovoj
prodaji nema klauzula "odbrambenog" karaktera? ?ta ce biti ako smo u sukobu
za zemljom ciji gradani su vlasnici takvih kompleksa? Mo?da se i varam, ali
utisak mi je da o ovom krupnom problemu niko ne razmi?lja i da se proces
privatizacije odvija izvan politike odbrane iako se zna da je odbrana, tj.
njena mogucnost direktno zavisna od podr?ke privrede u celini. Zato ovaj
aspekt, odnosno ekonomska odbrana, zauzima va?no mesto u strategijama i zakonima
o odbrani onih zemalja koje na nju gledaju saglasno njenom dru?tvenom znacaju.

ARTEL: Danas se potencira opasnost od terorizma, a ne od agresije.

Tacno je da je terorizam u sada?njem trenutku ozbiljan bezbednosni problem,
odnosno da je znacajno smanjena mogucnost ratnih sukoba, bar na evropskom
tlu. Ta cinjenica se nagla?ava u strate?kim dokumentima mnogih evropskih
zemalja koje vojnu odbranu smatraju samo jednim segmentom sistema bezbednosti.
To znaci da i mi moramo prihvatiti terorizam kao realnost, tim pre ?to i
sami imamo veoma lo?a iskustva sa njim. Medutim, taj problem mora biti obuhvacen
strategijom i politikom bezbednosti zemlje u celini, odnosno re?avati se
posredstvom institucija i mehanizama sistema bezbednosti, u kome je sistem
odbrane samo strukturalni deo. Jer, ako citate zakone o odbrani drugih zemalja,
videcete da je i dalje primarna funkcija sistema odbrane ocuvanje njihovog
suvereniteta, nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka
od agresije. Zanimljivo je da se, na primer, Zakonom o osnovama nacionalne
bezbednosti Litvanije iz 1997. propisuje i obaveza gradanskog otpora agresoru
kao i gerilski nacin vodenja rata (Glava 7.), dok se Zakonom o odbrani Slovenije
iz 1994. daje pravo gradanima da se samoorganizuju u suprotstavljanju agresoru
(cl.7.) i propisuju oblici nevojnog otpora istom (cl.80.). I jedna i druga
su male zemlje i od nedavno clanice NATO. Mislim da dalji komentar nije potreban.
ARTEL: ?ta na kraju mo?ete reci?
Ono ?to i na pocetku. Moramo imati, pre svega, definisanu, uredenu i politicki
stabilnu dr?avu da bi i odbrana mogla da bude na nivou koji zahtevaju savremene
potrebe. Razume se, ekonomski aspekt je takode kljucan, ali taj problem nije
samo nama svojstven. Zato se bojim da u nedostatku ovih pretpostavki bilo
kako napisana strategija odbrane nece imati narocitog smisla. S druge strane,
nerazumem ni ?urbu prema evroatlantskim integracijama u situaciji kada nismo
u mogucnosti da sistemski oblikujemo ni sopstveni sistem odbrane, a ?elimo
da budemo deo medunarodnog.

---

http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-10-01.html

O STRATEGIJI ODBRANE DZ SCG

Prof. dr Zoran Vucinic
(Autor je profesor medunarodnog prava na Fakultetu civilne odbrane u Beogradu)
Beograd, 29. septembar 2004. g.

Strategija odbrane ponovo nije u?la u dnevni red Skup?tine DZ SCG jer ni
njena druga verzija nije obezbedila konsenzus dr?ava clanica. Op?ti i konkretni
razlozi za to su dobro poznati i o njima je dosta komentarisano. Ono ?to
ipak zaslu?uje pa?nju jeste stav o opasnostima i pretnjama koje predstavljaju
kljucne determinante njenih bazicnih opredelenja. U tom smislu, akcenat je
stavljen na terorizam "kao najvecu i najrasprostranjeniju bezbednosnu pretnju",
dok je agresija procenjena kao malo verovatna i zbog toga "nije osnov za
utvrdivanje temeljnih opredelenja Strategije odbrane". Ovakav stav nije nepoznat
jer su ga javno iznosile i najodgovornije licnosti iz domena odbrane prilikom
obrazlaganja razloga za reformu Vojske DZ SCG.

Tako je terorizam dobio kvalitet najbitnijeg razloga za redefinisanje sistema
odbrane i reformu oru?anih snaga kao njegovog najva?nijeg stuba. S druge
strane, opasnost od agresije je minimizirana do mere da joj se vi?e ne pridaje
dosada?nji znacaj zbog pretpostavke da sada?nje prilike u svetu znacajno
smanjuju mogucnost da budemo izlo?eni ovakvoj opasnosti. Sudeci po tome,
koncepcija na?ih oru?anih snaga i odbrambenog sistema morala bi da pretrpi
radikalne promene jer borba protiv terorizma nije isto ?to i borba sa agresorom
u klasicnom smislu.

Ovakva procena s razlogom otvara mnoga pitanja, a posebno da li je rec o
zabludi, naivnosti, nestudioznom prilazu problemu, politickom udvaranju ili
o necem trecem. Da li se strategija odbrane mo?e zasnivati na ovakvim pretpostavkama
i da li smemo tek tako i toliko da redukujemo funkciju sistema odbrane ma
koliko terorizam bio aktuelan bezbednosni problem, a mogucnost ratnih sukoba
do te mere smanjena? Zar se svet zaista toliko promenio da je agresija toliko
minimizirana kao mogucnost? Da li oru?ane snage smeju, mogu i treba da budu
prvi e?alon u borbi protiv ove po?asti ako je poznato da ta uloga tradicionalno
pripada institucijama bezbednosti? Za?to odustajati od njihovih standardnih
zadataka kao ?to su odbrana i za?tita teritorijalnog integriteta, suvereniteta,
nezavisnosti i ustavnog poretka od agresije samo na osnovu iznete pretpostavke?
?ta ako se u neko dogledno vreme poka?e da ona nije tacna? Kako cemo se onda
braniti ako nam sistem odbrane nije pripremljen za takvu situaciju i da li
se mo?emo osloniti na saveznike, pod uslovom da ih budemo imali. Ako ostanemo
na ovom kursu zar time objektivno necemo podsticati potencijalnog agresora?

Istorijska iskustva upozoravaju da je orijentacija ka savezni?tvu cesto bila
odsudno nu?na, ali i da su savezni?tva sa velikim silama cesto izneveravala
ocekivanja manjih i slabijih dr?ava. S toga su mnoge od njih pribegavale
i strategiji oslonca na sopstvene snage, a uverenje da je to nu?no prisutno
je i danas bez obzira na clanstvo u NATO i drugim odbrambeno-bezbednosnim
integracijama. Zato nijedna nije promenila stav o primarnoj funkciji svojih
oru?anih snaga, tako da je mogucnost agresije, makar ona danas bila bitno
smanjena, i dalje ostala najva?nija determinanta njihovog postojanja.

Karakteriticno je da ovakav pristup odbrani imaju i dr?ave koje su u bezbedonosnom
smislu u daleko povoljnijem polo?aju od nas. To samo pokazuje koliko one
ozbiljno shvataju njen znacaj i potrebu da kao sistem bude dugorocno u stanju
da se odupre svim mogucim rizicima i opasnostima, bez obzira na to koji je
od njih trenutno aktuelan i da li ce u tome dobiti podr?ku saveznika.

Da se studioznije pristupilo analizi strate?kih i normativnih dokumenata
o odbrani posebno manjih evropskih zemalja, do?lo bi se do saznanja koja
bi nas podsetila na neka na?a ranija strategijska opredelenja. Rec je, pre
svega, o op?tenarodnom otporu koji je bio okosnica na?e odbrambene doktrine
i strategije u ranijim periodima, a koji se sada smatra prevazidenim modelom
odbrane. Da to nije ba? tako pokazuju neki strani primeri.

Tako Zakon o osnovama nacionalne bezbednosti Litvanije iz 1997. godine uvodi
koncept totalne i bezuslovne odbrane agresoru koji se ostvaruje i putem gradanskog
otpora, tj. "odbrambenim naporima naroda i svakog gradanina svim mogucim
sredstvima.". Koliki se znacaj pridaje ovakvom konceptu odbrane potvrduje
i odredba prema kojoj "uzgajanje patriotizma i obucavanje u ve?tinama otpora"
moraju biti deo obaveznog nastavnog programa u ?kolama. Zbog toga je formiran
Dr?avni centar za pripremu gradanskog otpora koji je pod direktnom ingerencijom
litvanske vlade. Kuriozitet ovog zakona je u tome ?to svoje gradane obavezuje
i na neoru?ano pru?anje otpora agresoru (tzv. civilna neposlu?nost) i ?to
predvida gerilski nacin vodenja rata koji je posebno potvrden Zakonom o organizaciji
sistema narodne odbrane i vojne slu?be iz 1999. godine. U njemu se ka?e da
sistem nacionalne odbrane cine i "gradani organizovani u partizanske jedinice
(pokret otpora)". Ovo sve nije bila prepreka zakonodavcu da propi?e da ce
Litvanija saradivati sa NATO u planiranju odbrane i integrisanja u transatlantski
sistem kolektivne bezbednosti, odnosno obavezu demokratske civilne kontrole
nad sistemom odbrane.

Neka od ovih re?enja poznaju i zakonodavstva drugih zemalja Evrope. Zakon
o odbrani Slovenije iz 1994. godine takode sadr?i ustanovu gradanskog otpora
agresoru i propisuje njegove oblike ispoljavanja, dok se u Strategiji odbrane
Slovacke ka?e da se u pripremanju gradana za odbranu "naglasak mora staviti
na jacanje svesti o njihovoj odgovornosti za odbranu dr?ave i njihove licne
spremnosti da u njoj ucestvuju", kao i da ce "u tom cilju gradani biti pripremljeni
da se suoce sa konsekvencama rizika i pretnji kroz mehanizam obrazovnog sistema".
Zakonom o nacionalnoj odbrani i oru?anim snagama Portugalije iz 1982. godine
je propisana obaveza gradana da aktivan i pasivan otpor agresoru. Ustav Madarske
obavezuje sve gradane da brane dr?avu kroz uce?ce u vojnim i civilnim slu?bama.
Prema ustavnim odredbama Bugarske, odbrana zemlje je obaveza i cast svih
gradana, pri cemu se izdaja ove obaveze smatra "zlocinom najveceg stepena
ozbiljnosti".

Kod nas se transformacija sistema odbrane svodi iskljucivo na reformu Vojske,
a razlozi za to su motivisani prevashodno interesima njenog spoljnjeg anga?ovanja.
Sve ostalo kao da nije bitno, a iz ?kolskih programa odavno je izbacena materija
odbrane. Ceo taj "reformski kurs" deluje prilicno tajnovito, ali samo kada
je rec o domacoj javnosti. Kako stvari stoje, princip transparentnosti odbrane
izgleda da mnogo vi?e pogoduje stranim vojnim savetnicima. Kako drugi na
to gledaju mo?da najbolje ilustruje Zakon o nacionalnoj bezbednosti Letonije
iz 2001. godine u kome se ka?e da "samo gradani Letonije imaju pravo da ucestvuju
u pripremi planova o nacionalnoj bezbednosti i odbrani".

---

http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2004-10-19.html

RASTURANJE VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE

Dr Mirjana Andelkovic Lukic
Beograd, 18. oktobar 2004. godine

I. UNI?TAVANjE NAMENSKE INDUSTRIJE

Namenska industrija bilo koje razvijene zemlje, se bazira na savremenim materijalima
i tehnologijama, koji se svakodnevno razvijaju u mocnim naucnim vojnim institutima
?irom razvijenih zemalja u kojima se izucavaju i istra?uju novi materijali
i tehnologije. Kada osvojeni materijali i tehnologije zastare u odnosu na
vojne potrebe, prepu?taju se civilnoj upotrebi. Otuda se najsavremenije tehnologije
i materijali sa posebnim karakteristikama (primer stelt-tehnologija, nevidljivih
materijala za radare) razvijaju upravo u vojnim institutima i pre svega za
vojne potrebe.

Imali smo jaku namensku, vojnu industriju, koja je bila jedna od najboljih
u svetu. Po nekim procenama, nalazila se po rangiranju kvaliteta i kvantiteta
proizvedenog naoru?anja na ?estom mestu u svetskim razmerama, a na trecem
u Evropi. Nekada je na?a namenska industrija bila veoma prisutna na svetskom
tr?i?tu naoru?anja, posebno u zemljama tzv, treceg sveta, ali su neke komponente
prodavane i zemaljama Evrope. Snaga na?e nekada?nje namenske (vojne) industrije
je bila u skladu sa razvijenom industrijskom bazom., odnosno, privredom zemlje.
Uspe?na namenska proizvodnja mo?e da se razvija i da postoji samo u zemlji
u kojoj je jaka privreda.

Ukoliko je namenska industrija jaka, jaka je i privreda, jer mora da proizvede
veoma kvalitetan proizvod koji podle?e riguroznoj vojnoj kontroli. Izvoz
naoru?anja je znacajna stavka u ekonomiji zemlje izvoznika i donosi veliki
profit. Uostalom, iz istorije je poznato da su se ratovi pokretali kada su
velike sile upadale u ekonomske krize. Proizvodnja oru?ja anga?uje metalnu,
te?ku, hemijsku , tekstilnu, ali i prehrambenu, laku industriju. Jednom recju,
pored redovnih potreba za civilne potrebe, industrija se anga?uje i na drugim
specificnim poslovima za vojne potrebe, ciji se proizvod odlikuje velikim
kvalitetom. Tako je u svim zemljama proizvodacima i izvoznicima naoru?anja.
Mi u tom nismo bili izuzetak.

Snaga namenske industrije neke zemlje ogleda se u opremljenosti njene vojske
ili armije, i u kolicini izvoza. Namenska industrija SFRJ, (vojna industrija),
spadala je u red najmocijih u zemlji, ali i u svetu. Nisu daleko iza nas
vremena kad je namenska industrija onoj SFRJ obezbedivala prihode od 5 do
7 milijardi dolara godi?nje samo od izvoza proizvoda namenske industrije.

Na?a vojna industrija je prvobitno bila licencno oslonjena vi?e na ruske
proizvode, ali i na americke. Tradicionalno kvalitetno jugoslovensko vazduhoplovstvo
i industrija vazduhoplova obezbedili su tada?njoj Jugoslaviji nekoliko tipova
aviona, prilagodenih na?im teritorijalnim uslovima: borbeni juri?ni avion
Jastreb, ?kolski borbeni tip Galeb 1 i Galeb 2, zatim Kraguj J-20, izuzetno
dobrih karakteristika, prilagodenih brdskim terenima, i veoma uspela varijanta
?kolsko-borbenog aviona Galeba G-4. Na izlo?bi vazduhoplova na aerodromima
Bur?e blizu Pariza i Fanboro blizu Londona, Galeb 2 je pokazao visoke letne
kvalitete i dobre akrobatske karakteristike, na osnovu cega je dobio laskava
priznanja stranih strucnjaka. Galeb i Jastreb su se izvozili. Serijska proizvodnja
ovih aviona pocela je 1964 godine. Desetak godina kasnije, razvijen je avion
u kooperaciji sa Rumunijom, poznati Orao. Poleteo je 1976 godine. Ovakvom
razvoju vazduhoplova bila je potrebna i eksperimentalna aerodinamika na modelima
letilica u aerotunelu. Veoma mali broj zemalja, ima ovakav izuzetno skup
tunel sa sistemom za upravljanje rada tunela, kao i sistemom za prikupljanje
i obradu podataka.

Pored domace proizvodnje aviona, na?a vojna industrija je proizvodila borbena
vozila, tenkove, mini podmornice, te?ke kamione, topove, artiljerijsku municiju,
razne vrste vrste malokalibarnog oru?ja. Uspe?no su proizvodena i sredstva
za elektronsku podr?ku, sistemi za upravljanje vatrom, radio stanice, optoelektronika,
osmatracki radari, telekomunikacioni sistemi.. Naoru?anje je ispitivano u
specijalizovanim visoko strucnim opitnim centrima: vazduhoplovnim, mornarickim
i kopnenim, na izuzetno sofisticiranim poligonima, nabrojimo samo one najvece:
Krivolak u Makedoniji, koji spada u najbolje poligone u Evropi, ( sada njime,
da li treba reci, komanduju NATO vojnici i koriste ga kao svoj, kao da su
ga oni izgradili ), Kalinovik u Republici Srpskoj, Nikinci u Srbiji, kao
i poligoni na moru: Prevlaka, na granici Hrvatske i Crne Gore i Lu?tica u
Crnoj Gori. Sve ove poligone izgradila je vojska, odnosno tada?nja JNA. Danas
su u upotrebi vojske SCG poligoni Nikinci i Lu?tica

Zalivski rat 1991. godine je pokazao da je na pustinjskom terenu najbolje
performanse imao na? tenk M-84, koji je zahvaljujuci domacim materijalima,
domacoj pameti i tehnickim re?enjima na menjacu, bio na drugom mestu, iza
americkog. Sa izuzetno dobrom pokretljivo?cu, niskom siluetom i jakom vatrenom
moci, (snabdeven je tenkovskim topom 125 mm), dospeo je u sam svetski vrh
po kvalitetu. Da je imao protivoklopnu za?titu, (koja je nekoliko godina
kasnije kod nas osvojena), bez sumnje bi zauzeo prvo mesto. Kuvajt u svom
naoru?anju ima oko 300 tenkova M84, na?e proizvodnje. Kuvajcani su potra?ivali,
posle zalivskog rata, jo? 700 tenkova da im se isporuci. Ovaj tenk kao veoma
skupo orude, doneo bi veliki prihod zemlji, a pritom je na njegovoj proizvodnji
anga?ovano oko 3000 jugoslovenskih kooperanata. Ova velika isporuka bi dala
jo? veci zamah na?oj namenskoj industriji, a celoj zemlji bi donela veliki
profit. Da li zbog namenske industrije, ili zbog strate?kog polo?aja SFRJ,
ili neceg treceg, ba? 1991 godine kod nas je pocelo nasilno cepanje SFRJ
uz izbijanje gradanskog rata u otcepljenim republikama.

Na?a namenska industrija je bila osposobljena za proizvodnju najslo?enijih
borbenih sredstva: vozila, aviona, mini-podmornica, artiljertijskih sistema
tipa Oganj, Plamen, Orkan. Takode smo bili u stanju da proizvodimo PVO sisteme
poput sistema Strela 10. Proizvodili smo artiljerijsku municiju velikih i
manjih kalibara, protivavionska sredstva, poput strele 2M (1500 komada je
uni?teno na pologonu Nikinci, uz asistenciju biv?eg ministra vojnog Tadica
a uz prisustvo ambasadora SAD Mongomerija, a svaki komplet je ko?tao oko
7000 evra), i protivoklopna, poput ose, zolje, bumbara i sl. Zadnji veliki,
izuzetno znacajan projekat koji je razvio VTI, odnosio se na modernizaciju
tenkova, po pitanju elektronike, ali i njihovo opremanje sa protivoklopnom
za?titom, kutijama aktivnog oklopa, kakvu ima malo zemalja u svetu. Ne treba
zaboraviti ni streljacku municiju, pu?ke, pi?tolje, koji su medu najpoznatijim
u svetu. Pi?tolj iz kragujevacke Crvene zastave CZ 99 po svojim performansama
nema ni jednog takmaca u svetu. Ovaj pi?tolj deluje u najrazlicitijim uslovima:
kada je blatnjav, mokar, a mo?e da deluje i pod vodom.

Na?a poznata fabrika vojnih eksploziva, Prva iskra, iz Barica, po kvalitetu
proizvoda pre rata stajala je ravnopravno rame uz rame sa poznatim svetskim
proizvodacima brizantnih eksploziva, iz ?vedske ili Francuske. Proizvodi
''Prve iskre -Namenska'' , bili su osnova za na?u proizvodnju razlicitih
tipova municije, od razorne do kumulativne, razlicitih minsko - eksplozivnih
sredstva, kao i privrednih eksploziva. Posle uvedenih sankcija i ona je tavorila,
borila se za pre?ivljavanje, i uz ranije zalihe, nekako uspevala da koliko
toliko odr?i proizvodnju.

U Lucanima se proizvodio barut, tako da smo mogli da pokrijemo potrebe vojske
i da odr?imo neophodnu vatrenu moc. Pri tom smo morali da osvojimo proizvodnju
inicijalnih eksploziva, (koja je ostala u Gora?du), i proizvodnju crnog baruta,
(koja je ostala u Kranju).

U Srbiji je posle nasilnog komadanja SFRJ ostao jak naucni i strucni potencijal,
u Vojnotehnickom institutu, Tehnickom opitnom centru i razvoju u samim fabrikama
namenske industrije. Glavni pokretaci razvoja novih sredstava u uslovima
izuzetno ote?anim sankcijama i siroma?tvom vojske, ali i dru?tva u celini,
bio je VTI sa pratecim strukturama u namenskoj industriji. Kad se razbila
SFRJ u Srbiji je ostala hemijska proizvodnja klasicnih eksploziva, baruta,
artiljerijske i PVO municije, uz sredstva koja su zaostala posle raspada,
PVO sistemi KUB, Neva, Strela 10, borbeni avioni MIG 21 i MIG 29 i artiljerijska
oruda vecih kalibara, Plamen, Oganj.

Na?a namenska ndustrija je sistematski uni?tavana, posebno uvodenjem sankcija.
Analize iz CIA instituta za Balkan su pokazivale da je Srbija od svih biv?ih
jugoslovenskih republika, zemlja sa najvecim kadrovskim, tehnicko-tehnolo?kim
i sirovinskim potencijalom i da ce najbr?e da se razvije na svim privrednim
podrucjima. Zbog toga su name?teni razlozi za uvodenje sankcija. Tacnije,
opsade zemlje. Kao u vreme srednjovekovnih opsada gradova. Nije moglo ni?ta
ni da se uveze, ni da se izveze. Cak ni bebama kiseonik. Sa ove vremenske
distance jasno je da se sve to planski i namerno radilo kako bi se Srbija
?to vi?e iscrpela, osiroma?ila i ?to jeftinije prodala.

II. NA?A NAMENSKA INDUSTRIJA DANAS

Posle nasilnog rasturanja SFRJ, namenska industrija se svela na ne?to manji
obim proizvodnje u SRJ. Veoma surove sankcije su onemogucile nabavljanje
sirovina za proizvodnju, ali su takode onemogucavale i izvoz. Medutim, uz
jo? postojece rezerve, proizvodnja se odvijala i proizvodilo se najbitnije
?to je bilo neophodno za ocuvanje minimuma borbene gotovosti za SRJ. Mnogo
se pa?nje poklanjalo remontu i ocuvanju vatrene moci za ono malo oruda koja
su nam preostala od velike SFRJ, ?to se pokazalo opravdanim u vreme NATO
agresije na na?u zemlju. Najte?e je bilo sa avionima. Na?i piloti su najvi?e
osetili sankcije, jer su imali mali broj letova, zbog nedostatka goriva.

Jedan od razloga za razbijanje SFRJ je, izmedu ostalog i na?a namenska industrija,
koja je po obimu i kvalitetu naoru?anja, bila na ?estom mestu u svetu. Izvozom
na?eg naoru?anja zemlje uvoznice nisu politicki, ni na bilo koji drugi nacin
uslovljavane, tako da su mnoge zemlje treceg sveta najradije kupovale na?e
naoru?anje. Prodavanje naoru?anja ovim zemljama nije bilo ''iskljucivo prodavanje
smrti'', kako neki ''mirotvorci'' pretstavljaju takav vid proizvoda. Ono
je odigralo veliku ulogu u oslobadanju tih zemalja od kolonijalnog ropstva.

Posle Dejtonskog sporazuma, morali smo da prihvatimo smanjenje vojske, pa
smanjenje naoru?anja, tako da je uni?ten veliki broj komada te?kog oruda,
artiljerijskog i tenkova, ali i aviona. Po na?im magacinima su poceli da
vr?ljaju strani vojni posmatraci, prebrojavali su svaki magacin i svaki komad
naoru?anja i municije u njemu i zapisivali. Ukoliko bi pri sledecoj (nenajavljenoj)
inspekciji na?li vi?e ili manje samo i jedan metak, sve se uni?tavalo, (da
li treba reci), na na? racun.

Nije moglo da se proizvodi u onom obimu ili da se prave velika oruda, ali
se proizvodila artiljerijska municija za haubice, tenkovske i avionske topove,
za protivoklopna i protivavionsaka sredstva. Smanjena je proizvodnja, (ali
je postojala) artiljerijske municije u ''Kru?iku'' u Valjevu i ''Slobodi''
u Cacku. Remontovani su i modernizovani tenkovi.

Zahvaljujuci entuzijazmu na?ih strucnjaka, uspevalo se da se osvoji i neka
nova proizvodnja, razvijana su nova sredstva i u vreme naj?e?cih sankcija
(1994/95), uvedena je u naoru?anje veoma znacajna protivoklopna za?tita tenkova,
(kutija aktivnog oklopa), koja je u potpunosti proizvod domace pameti, a
mali broj zemalja poseduje takvu proizvodnju. Ovom za?titom su vec snabdeveni
neki na?i tenkovi. Takode, u vreme sankcija, je proizvedeno protivoklopno
sredstvo bumbar sa tandem punjenjem i pu?ka M 21, popularna Crna strela,
koja je ujedno i bacac granata. Ona je sada na? najva?niji izvozni artikal.

Krajem devedesetih godina na?a privredna proizvodnja (a sa njom i namenska)
pocela je da pokazuje izvesne znake oporavka. Ovo je pokazala i studija Balkanolo?kog
instituta CIA za na?u zemlju. Da bi se to sprecilo, pokrenuta je pobuna na
Kosmetu, posle cega je usledilo bombardovanje NATO alijanse, pod izgovorom
da se sru?i Milo?eviceva diktatura, kako bi se do kraja razorila na?a namenska
ali i celokupna privreda, i oteo deo zemlje sa najbogatijim rudnim i vodenim
bogatstvima. (Slicno se desilo sa Kuvajtom 1912 godine, kad su ga Britanci
nasilno izvukli iz Iraka).

Tokom NATO agresije, bombardovana su sva na?a preduzeca namenske industrije.
Da li ih treba nabrajati: Sloboda, Kru?ik, Crvena zastava, Prva iskra, Lucani,
Trajal-vojni deo, ali i fabrike te?ke industrije, Kraljevo, Industrija ma?ina,
itd. Posle bombardovanja, koje je trajalo tri meseca, na?i ljudi su rascistili
ru?evine i nekako organizovali proizvodnju. Ali nije vi?e bilo moguce ispuniti
stroge vojne zahteve kontrole proizvoda, jer se radilo bukvalno pomocu ?tapa
i kanapa. Malo po malo zamirala je proizvodnja. Pogotovu ?to je zemlja ponovo
upala u krizu, novac se nije isplacivao vojsci, koja je najveci korisnik
i narucilac proizvoda namenske proizvodnje, izvoz, koji je koliko toliko
postojao cak i za vremne sankcija, sasvim je zamro. Kao na? najveci izvozni
adut sada je pu?ka Crna strela, iz Kragujevca. A nekad se izvozilo za 7 milijardi
dolara godi?nje!

Dana?nji nivo proizvodnje u namenskoj indistriji posle njenog divljackog
ru?enja tokom NATO agresije je drasticno smanjen, a i provejava ideja da
nam ta privredna grana nije ni potrebna, jer nam ni vojska nije potrebna,
jer ratova na na?em prostoru vi?e nece biti, i ako udemo u NATO, eto nama
vecitog mira (zna se ko ima veciti mir). Ovo mi?ljenje imaju ili velike neznalice
ili zlonamerni pojedinci koji ne ?ele dobro ovoj zemlji.

Imamo veoma sposoban naucni potencijal medu vojnim strucnjacima. Ali, uz
uni?tavanje na?e namenske industrije, koja se sve vi?e gu?i i zamire, gu?i
se i uni?tava i na?a vojska i na? strucni i naucni potencijal koji je koncentrisan
u vojnim naucnim institutima razlicitih profila. Mora da se istakne izuzetna
strucnost na?eg oficirskog kadra, koji je mnogo nadmocnijeg neprijatelja
uspeo da nadmudri. O tome postoje strucni prilozi objavljeni u raznim vojnim
casopisima neposredno posle prestanka bombardovanja, (na pr. Défense nationale,
No 12, 1999.str. 39). Neposredno posle bombardovanja (pre dolaska DOS-a na
vlast) dolazile su razne vojne delegacije iz razlicitih zemalja, kako bi
?to vi?e saznali o mogucnostima maskiranja i PV odbrane.

Na? oficirski kadar va?i za najbolje ?kolovan kadar u Evropi. Na?e vojne
akademije su u rangu fakulteta sa strogim prijemnim ispitima. A kako je to
u stranim vojskama? Primera radi jedan od glavnih vojnih slu?benika NATO
u Republici Srpskoj ima samo srednju ?kolu i neke kurseve na osnovu kojih
je dospeo na visoke vojne polo?aje! U na?oj vojsci oduvek su postojale strucne
saradnje na nivou vojski Evrope, pa su tako na?i oficiri odlazili na ?kolovanja
na visoke vojne ?kole u Francusku, V. Britaniju, ali i u Ameriku i SSSR.
Odande su donosili nova saznanja, sticali zvanja magistara i doktora na presti?nim
vojnim ?kolama. Kod nas su se takode ?kolovali oficiri iz drugih zemalja.
A biv?i ministar vojni Tadic o tome nije imao pojma, pa je bio ushicen dostignucima
u francuskoj armiji i odmah je pozvao i njihove, pored britanskih, oficire
da na?im oficirima dr?e predavanja, umesto da je obratno. Jer na?a vojska
se prva u Evropi susrela sa organizovanim terorizmom na svojoj teritoriji
i uspe?no ga suzbila, uprkos logistickoj podr?ci sa strane.

Imamo strucan i naucni vojni potencijal, imamo strucnjake koji bi mogli da
izvr?e reformu vojske, a da bude u skladu sa savremenim razvojem oru?anih
snaga evroatlanstskih zemalja.

Na?a nevolja je u op?tem siroma?tvu, koje nije zaobi?lo ni vojsku. Na?i oficiri
su kadri da izvr?e reforme u skladu sa zahtevima savremenog ratovanja, ali
reforme bi onda bile prilagodene na?im potrebama i zahtevima odbrane zemlje.
Nama sada uslove reforme diktiraju neki strani savetnici, pre svega Englezi.
A ti Englezi imaju veoma dobra iskustva u kolonizaciji zemalja. Da li se
to nama sprema?

Milo? Obrenovic je u onoj maloj Srbiji u kojoj je jedva bilo 4 miliona du?a,
imao vojsku od 120 hiljada boraca. Naravno, da se Turska, kao velika sila
na Balkanu, tome jako opirala, ali Milo? je tu bio izricit.

A ?ta se sa nama de?ava danas? Imamo najugro?eniji prostor od svih biv?ih
republika SFRJ, imamo terorizam na Kosmetu, imamo pretnje da ce se terorizam
preliti na jug centralne Srbije, imamo osetljivu situaciju u Ra?koj, na jugu
Srbije, a mi i dalje licitiramo sa brojem vojnika : 3000 , 15000, 25000,
uz stalno ''reformisanje'' vojske, bez dodatnih materijalnih sredstava. (Najnovije
je da je ministar vojni ovih dana izjavio da je u Crnoj gori dovoljno oko
3500 vojnika). Reforma vojske nije samo penzionisanje velikog broja oficira,
generala i civilnih lica, (i svih onih koji su se istakli u odbrani zemlje
u vreme NATO agresije), ni dostavljanje zapisnika sa sednica Vojnog saveta,
dovodenje drugorazrednih stranih vojnih savetnika da dr?e predavanja na?im
oficirima, dopu?tanje da razni vojni posmatraci i ''savetnici'' vr?ljaju
po na?im vojnim strukturama i preturaju po poverljivim dokumentima, niti
intenzivno ucenje engleskog jezika, slanje generala Pavkovica i Lazarevica,
sa nesumnjivim vojnim i stare?inskim kredibilitetom u Hag. Reforma vojske
ko?ta, ona podrazumeva moderno naoru?anog vojnika, sa takode modernom i sofosticiranom
vatrenom podr?kom, sa dobrom platom, bar onako kako je zakonom predvideno:
1:5 u odnosu na prosecnu platu. Zatim broj vojnika ne bi smeo da se spusti
ispod 60 000 boraca, to je minimum koji ova zemlja mo?e da prihvati imajuci
u vidu broj stanovnika. Od toga vecinu profesionalaca. A sve to mnogo ko?ta.

U jednom na?em nedljnom casopisu (Svedok) potpukovnik vojske SAD i jedan
od najpoznatijih strucnjaka za bezbednost, Frederik Piterson, na pitanje
kako gleda na politiku kojom se na margine stavlja na? najveci antiteroristicki
adut, vojska, odgovara da je koncept transformacije i smanjenje vojske moguc
na osnovu novih tehnologija koje omogucavaju upotrebu manjih snaga sa vecom
vatrenom moci. A to naravno zavisi od ekonomske snage i politike dr?ave.
Iz ovog odgovora i laiku je jasno da je smanjenje vojske moguce jedino uz
njeno savremeno naoru?avanje i kori?cenje modernih sredstava ratne tehnike,
moderne elektronike i povecane ubojne moci. Ne mo?e se govoriti o transformaciji
vojske ako su njene stare?ine na ivici egzistencije, a vojni bud?et, namenjen
za modernizaciju i opremanje vojske se smanjuje iz godine u godinu. To znaju
i laici, a da li to zna i aktuelni ministar vojni, koji je na ovo mesto do?ao
sa mesta eksperta za razoru?anje u nekoj komisiji pri UN?

III. REFORMA VOJSKE

Perspektiva na?e vojske sa stanovi?ta reforme, i na?eg vojno-industrijskog
kompleksa, ako u tome ucestvuju strani savetnici u General?tabu i u ministarstvu
vojnom nije ba? sjajna. Strani savetnici u jednoj vojsci koja je uspela da
se odbrani od najmocnije sile sveta, a kojoj i oni sami pripadaju, sigurno
da nece doneti boljitak vojsci i te?ice po svaku cenu da je demontiraju i
da sklone sve one koji su ucestvovali u odbrani. Prvo ?to se osetilo kao
plod njihovog savetovanja je bilo masovno penzionisanje sposobnog oficirskog
i generalskog kadra. Aktuelni ministar vojni, gospodin Prvoslav Davinic ima
preko 65 godina, i trebalo bi po na?em zakonu, da je u penziji. Umesto da
on bude penzioner, nastavio je posao koji je njegov prethodnik, gospodin
Tadic uspe?no zapoceo, te je penzionisao veliki broj oficira i generala mladih
od 57 godina. Mnogi od njih su zavr?ili visoke vojne ?kole, imaju magistraturu
ili doktorat. A gospodin Davinic, ministar vojni, pre desetak dana je postao
predsednik upravnog odbora preduzeca ''Jugoimport SDPR''. I verovatno ce
da izvozi, kao vojni proizvod, pecurke, jer je u jednom intervjuu rekao da
fabrika ''Prvi partizan'' iz U?ica ima podzemne prostorije u kojima se nalaze
neka postrojenja, krajnje nepotrebna, ali da bi se kapaciteti iskoristili,
tu mogu da se gaje pecurke. Verovatno namenske, odnosno, vojne. A inace je
gospodin Davinic, koliko sam mogla da procitam iz ?tampe, do?ao na ovo mesto
pravo iz neke komisije pri UN za razoru?anje. Tako da je po tom pitanju veoma
kvalifikovan, ?to se uostalom po nekim njegovim poduhvatima, vidi.
Danas je na? vojno-industrijski kompleks kao i vojska, pao na niske grane,
i najverovatnije je u vezi sa planskim slabljenjem vojske. Vojska, kao najveci
potro?ac proizvoda namenske industrije, nema para da tu proizvodnju finansira,
odnosno da te proizvode kupuje, tako da sve staje i zamire. Na? narod ima
jednu izreku, zasnovanu na gorkom iskustvu: ''Ko ne hrani svoju vojsku, hranice
tudu.'' Nema dovoljno sredstava za obezbedivanje stanova, plata, za ishranu
vojske, za pokretanje proizvodnje, smanjen je vojni budet, standard vojnih
lica nikada nije bio posebno visok, ali danas je nedopustivo nizak.
Sada?nji ministar Davinic je u jednoj radio emisiji rekao da ce na? ulazak
u partnerstvo za mir da pokrene investicije za 300%. Koje vrste investicija,
nije precizirao, odnosno nije rekao da li cemo ih dati ili dobiti. Ali je
veliki pobornik helikoptera. Smatra da su nama od vazduhoplova, jedino potrebni
helikopteri, te su odobrena sredstva za modernizaciju tri na?a helikoptera.
Kad bismo u?li u NATO trebalo bi da se odmah izdvoji oko 4 milijardi dolara,
(kasnije bi ta suma bila znatno veca) kako bi se uvezla (zastarela) NATO
vojna oprema i naoru?anje, (zato se i uni?tava domaca vojna industrija).
Sa uvezenim naoru?anjem, ''uvoze'' se i instruktori za obucavanje na?ih vojnika
kako da koriste sofisticiranu vojnu opremu. Instruktori se posebno i to debelo
placaju. Pri tom se gubi vlastita proizvodnja i samostalnost u raspolaganju
sa odredenim proizvodima namenske industrije. Natura se proizvodnja koja
zemlji ne donosi profit, ali zato odgovara NATO savezu. Prodavanje naoru?anja
je izuzetno isplativ posao, skoro kao sa naftom.

Ga?enje vlastite proizvodnje mnogo ko?ta zemlju, jer se ukida pravo trgovine
i raspolaganja vlastitom vojnom opremom. NATO clanica, (ukoliko nije Nemacka,
Velika Britanija, Italija, ili neka druga velika sila), zavisna je od dobre
volje mocnih. Setimo se afere sa topovskim granatama u vreme Prvog svetskog
rata kad su Francuzi isporucili srpskoj vojsci neupotrebljivu artiljerijsku
municiju veceg kalibra od kalibra topova koje je imala srpska vojska. Uz
veliki rizik, srpski borci su u Kragujevcu na strugovima morali da doteruju
kalibar na pravu meru.
Ovih dana je aktuelan zahtev ministra inostranih poslova Vuka Dra?kovica
za povlacenjem tu?be protiv NATO pakta koji nas je 78 dana divljacki bombardovao
i napravio ?tete prema na?im proracunima od oko 200 milijardi dolara, i zatrovao
nas, cime je izazvao najvecu ekolo?ku katastrofu dvadesetog veka na na?em
tlu. Veli na? spoljni ministar da ukoliko ne povucemo tu?bu, necemo moci
u ''Partnerstvo za mir''. A da li na? spoljni ministar zna da to ''partnerstvo''
nama nece doneti nikakav novac za saniranje posledica bombardovanja, i to
ne samo ekolo?kih, koje su takode veoma skupe, vec i saniranje svih objekata,
mostova, fabrika, elektricnih postrojenja, koja su poru?ena tokom tromesecnog
bombardovanja.
Partnerstvo za mir je zami?ljeno da bude brana narastajucem terorizmu, koji
jeste veliki problem savremenog sveta. Ali, organizacija Partnerstvo za mir
slu?i pre svega mocnima, za uvecanje njihovog bogatstva. To je, po mom mi?ljenju,
nova vazalna jeftina vojska, koju ce mocne zemlje da ?alju zarad svojih interesa
u nemirna podrucja, koja su pre toga destabilizovale. Partnerstvo za mir
je smi?ljena organizacija da bi se NATO alijansa snabdela sve?om krvlju,
jer evropski partneri poput ?panaca, ali i drugih, vec povlace svoje vojnike
iz Iraka. Predsednik Bu? je u jednom intervjuu rekao da ce manjak od 30 000
vojnika u Iraku popuniti vojnicima iz novoprimljenih zemalja u clanstvo Alijanse.
Ali ti vojnici, savremeni vazali i najamnici, nece biti sposobni, a ni motivisani
da odbrane od terorista civilno stanovni?tvo zemlje u koju ce biti poslati.
Svedoci smo martovskih dogadaja na Kosmetu. Pa to su te snage u koje ce se
regrutovati vojnici iz novoprimljenih zemalja. Da li su za?titili srpski
?ivalj od pogroma? Da li su za?titili kulturna i materijalna dobra Srba na
Kosmetu?
Na?i ministri i vlada se ponose time kako smo bili ''mrtvi ladni'' tokom
martovskog pogroma Srba, jer nismo pru?ili nikakav otpor, povredili nekog
?iptara teroristu, ili ne daj bo?e, pokrenuli vojsku. A i svet je to shvatio
kao jak, pozitivan signal, pa nam je pru?io savr?enu (verbalnu) podr?ku,
(od koje na?i ljudi na Kosmetu nisu imali nikakve koristi) i uputio o?tro
upozorenje ?iptarima da tako ne?to vi?e ne cine, i da moraju da obnove sve
?to su poru?ili. I, ?ta je od svih obecanja

Istorija se ne ponavlja, ali velike sile na ovim na?im nesrecnim prostorima
imaju uvek iste interese.

Napomena: skracena verzija istog teksta objavljena je u jednom od prethodnih
brojeva "Ogledala"

---

http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2005-07-09.html

SRBIJA I NOVI SVETSKI POREDAK

Dr Mirjana Andjelkovic - Lukic

(Tekst je objavljen u nedeljniku OGLEDALO, br. 51. OD 8.06.2005.god.)

Novi svetski poredak, koji se krajem dvadesetog veka poceo da ostvaruje,
kao vekovna te?nja mocnih bankara u ovladavanju svetom, uveliko je umar?irao
i u na?u zemlju. Za sada je olicen u Ujedinjenoj Evropi, ?to je samo deo
velikog projekta ka ujedinjenju svih zemalja sveta. (Ova sintagma veoma lici
na komunisticki poklic: Proleteri svih zemalja ujedinite se!)

Prikazi iz Orvelove ''1984'', napisane daleke 1949 godine, pocinju da dobijaju
ru?nu izvesnost, posebno na na?im prostorima. Rat i novac, destabilizacija
politickih prilika u zemlji, otimanje dela teritorija bogatih rudnim blagom
ili naftom i vodom, izazivanje ''malih, prljavih ratova'' ?to povecava profit
bogatih zemalja-izvoznica naoru?anja. Poni?tavaju se suvereniteti dr?ava,
svode se na regione i teritorije, cime se potvrduje nastupanje jednog novog,
surovog doba u kome ce ljudi-robovi biti samo signal cipa na ekranu Velikog
brata izra?enog u bankarskim oligarsima. Kod nas je vec u pripremi elektronski
nadzor za ?pijuniranje gradana, licna karta sa kodom, ?to predstavlja apsolutnu
kontrolu nad svakim pojedincem imaocem takve licne karte. To ?to se time
kr?e ljudske slobode, nikoga iz na?e vlade nije uznemirilo!

Jedan od prvih koji je do kraja prozreo perfidnost globalizacije novog svetskog
poretka, bio je Geri Alen, novinar-reporter i pripadao je samom vrhu istra?ivackog
americkog novinarstva. Tokom svog novinarskog rada upoznavao se sa moci
novca i bahato?cu vlasti i shvatio da postoji velika opasnost po svet stvaranjem
jedne svetske vlade, jedne vojske, jedne valute. Postao je antiglobalista.
Pred kraj ?ivota 1986 godine, napisao je knjigu ''Recite NE novom svetskom
poretku'' u kojoj je detaljno prikazao kako deluje svetska vlada i na koji
nacin eksploati?e, ali i stvara svetsku sirotinju. U knjizi je objasnio
kako deluje Svetska banka preko formiranja nacionalnih banaka, (kod nas
Nacionalna ?tedionica!) kako MMF proizvodi novo roblje i nacin kako da se
svet odupre tom pohodu neokolonista.

Svi primeri koji su u knjizi prikazani, zastra?ujuce verno su ostvareni
u na?oj zemlji preko elemenata delovanja Novog svetskog poretka, a to su:
· svetski poreski sistem,
· svetski sud,
· svetska armija (plavi ?lemovi),
· svetska centralna banka sa zajednickom valutom,
· svetska dr?ava socijalne pomoci,
· prinudno svesvetsko ekonomsko planiranje,
· ukidanje prava na posedovanje vlastitog oru?ja,
· prinudna kontrola nataliteta,
· kontrola obrazovanja.

Analizirajuci navedene elemente monstruozne gradevine olicene u Novom svetskom
poredku, (NSP) vidi se da je u Srbiji i Crnoj Gori uveliko primenjeno sve
iz navedenih tacaka. Dobili smo sud na kome se sudi na?im gradanima za legitimno
pravo suverene dr?ave na odbranu od terorista i agresije, ukinuto nam je
pravo posedovanja vlastitog oru?ja (na zadnjem sastanku NATO saveza na?
ministar vojni je izneo podatak da ce vojska SCG bankrotirati u avgustu,
u cemu je njegov i doprinos ministra finansija, uz zdu?nu pomoc MMf-a, ogroman!),
odreduju nam kako cemo da potro?imo novac koji nam uz zelena?ke kamate daju
kao kredite, (a na?i mondijalisti pe?orativno ih nazivaju ''donacijama''),
okupirala nas je svetska armija ? plavi ?lemovi, koja je prisutna na Kosmetu
i Republici Srpskoj i sve cini da ni?ta ne ucini za bezbednost srpskog ?ivlja.
Uvodi se zajednicka valuta, za sada evro, na teritoriji EU, koja je ukinula
nacionalne valute poput nemacke marke, franka ili lire i uticala na osiroma?enje
veceg dela stanovni?tva Evrope.

Recesija u Evropi je sve veca, prete socijalni nemiri zbog velikog broja
nezaposlenih, ?to ce se povecati prilivom jeftine radne snage iz novoprimljenih
biv?ih socijalistickih dr?ava. Jedan od bitnih segmenata ove monstruozne
tvorevine je kontrola ?kolstva. To se vidi po na?em reformisanju ?kolstva
u kome ce se uciti samo ono ?to je podobno za NSP olicen (za sada) u Ujedinjenoj
Evropi. ?kolstvo se reformi?e po Bolonjskoj deklaraciji, koja je va?eca
i za ostale zemlje EU, ali ona ne predvida izucavanje nacionalne istorije
ili bilo kakve posebnosti zemlje clanice. Znanje je ''sila i moc'', zbog
toga je potrebno vecinu dr?avljana, buducih robova, osposobiti samo toliko
da mogu da pritiskaju neko dugme na ma?ini, da se u toku rada ne povrede,
jer to ko?ta poslodavca, i da stalno strepe da ce biti otpu?teni. Ozbiljnije
?kolovanje je omoguceno (vec sada) samo bogatim, odabranim, onima koji ce
se pripremati za uce?ce u strukturama (svetske) evropske vlade. Granice
medu dr?avama se poni?tavaju, prolaz ljudi i roba se olak?ava, vladaju multinacionalne
kompanije, nema kontrole na granicama, svako mo?e da ude i izade iz zemlje
clanice kad hoce (ukoliko nije Srbin!). U nabrojane mehanizme vladanja NSP
spadaju i kontrolisani mediji -?tampani i elektronski, koji uveliko uticu
na stvaranje svetskog javnog mnjenja, ?to smo takode iskusili na vlastitom
primeru. Na na?im prostorima najveca medijska ?tetocina je bankar Soro?
i njegovi antisrpski elektronski i ?tampani mediji.

Prinudna kontrola nataliteta nije samo njegovo smanjenje, (kao ?to se radi
u Kini i Indiji) vec i njegovo povecanje. Na na?im prostorima je stopa nataliteta
kod ?iptara najveca u Evropi i medu najvecim u svetu. I to je dirigovni
natalitet, sa odredenim politickim ocekivanjima.

Sveto trojstvo novog svetskog poretka je vlast-novac-presti?. Davne 1983.
predsednik Ronald Regan je na samitu ekonomista u Vird?iniji rekao: ''Svetskoj
ekonomiji je preko potreban zajednicki monetarni standard ?to je ubedljivo
najneutralnije sredstvo za inflatorno usmeravanje. Ali sve to se nece ostvariti
pomocu valute samo jedne suverene

zemlje, vec jedino putem svetskog novca.'' Za sada je ova vizija jednog
od celnika NSP ostvarena kroz evropski novac, evro i americki novac, dolar.
To su danas jedine valute koje se koriste u medunarodnim transakcijama.
Americki dolar koriste sve arapske zemlje koje imaju naftu, ali su neke
od njih, medu kojima najvi?e Irak, pocele da prodaju svoju naftu za evre.
Da li u tome treba tra?iti prave razloge za divljacko ru?enje jedne zemlje
i uni?tavanje njenih nacionalnih i kulturnih obele?ja. Nije se igrati sa
bankarima, pogotovu kad se zna da stvarna vrednost dolara nije vi?e izra?ena
u uncama zlata, vec vredi onoliko koliko vredi papir na kome je na?tampan
i rad utro?en za njegovo ?tampanje!

Na?a zemlja je primer kako NSP disciplinuje pojedine zemlje, a jo? drasticniji
primer je Irak. Svaka zemlja sa izra?enim nacionalnim identitetom i slobodoljubljem,
a uz to bogata energentima i rudama, mora da se disciplinuje, kako bi se
razbijena lak?e uvukla u okrilje NSP, a usput bila i primer za druge. Zbog
toga smo tako surovo bombardovani i ka?njeni, poni?avani i ucenjivani.

Novi svetski poredak ne priznaje suverenost, nezavisnost, teritorijalni
integritet, nacije, narode. Od nacionalnih obele?ja priznaje jedino kulinarske
specijalitete i divljenje prirodnim lepotama predela. Sve ostalo ?to miri?e
na ''nacionalno'' nije u skladu sa vrednostima ujedinjene Evrope, cija je
najva?nija tekovina demokratija. A evo ?ta Geri Alen ka?e o demokratiji:
''Elitisti americkog establi?menta vode bitku za ''novi svetski poredak''
koji nazivaju demokratijom, medutim, buduci da je to samo potuljeni eufemizam
za (belo)svetsku soc-komunisticku vladu, novi svetski poredak s demokratijom
nema apsolutno nikakve veze''!.

Ispira se mozak javnom mnjenju da bi se ?to lak?e prihvatila (belo)svetska
vlada. Novi svetski poredak je ustvari ?ifra za svetsku socijalisticku superdr?avu.
Po?to se dovoljan broj nacija stopi i pretvori u region, te donese svoj
ustav (ustav EU!) tek ce se tada pridru?iti ostalim regionima i obrazovace
jednu jedinstvenu svetsku dr?avu. Otuda takva panika medu mondijalistickim
poslenicima, njima se ?uri, a Francuska je smogla snage i rekla NE takvom
monstruoznom planu, i bar za sad, pomrsila im racune.

Francuska je rekla NE novom evropskom ustavu na op?te zgra?anje ''na?ih,
a svetskih'' minornih stranaka, kao ?to je GSS. Nisu pomogli ni njihovi
apeli koje su sa svojim malobrojnim clanstvom okupljenim ispred Francuskog
kulturnog centra u Beogradu uputili Francuzima da glasaju pozitivno. OUI!

Francuzi su rekli NE novom svetskom poredku koji je zapretio da ce im ukinuti
zastavu himnu, vojsku; valutu su im vec uzeli. Kad su intervjuisali obicne
gradane Francuze na ulicama raznih gradova, odgovarali su da od kada im
je uveden evro imaju manje novca u novcaniku. Recju, ?ive gore. Cule su
se cak i konstatacije da je Evropa siroma?na (!) i da Francuska treba da
se okrene svojim problemima, pre svega nezaposlenosti. De Golov ministar
inostranih poslova je izjavio da je logicno ?to su Francuzi rekli NE ustavu
Evrope, jer su Francuzi nostalgicni u odnosu na svoju dr?avu Francusku onakvu
kakva je nekad bila!

A mi smo nedavno ispratili bankare, koji su odr?ali u Beogradu skup?tinu
Evropske banke za obnovu i razvoj i njihove supruge, koje su jedino bile
zainteresovane za ''?oping'' i da li je bolja karadordeva ?nicla ili cevapcici.

Zakljucak samita je bio da su banke, investicioni fondovi, i multinacionalne
kompanije veoma zainteresovani da ula?u u na? region (obratite pa?nju: ne
dr?avu, region!). Za njih je na?e tr?i?te privlacno i zbog okru?enja zemalja
Zapadnog Balkana, koje cine zajedno 50 miliona potencijalnih kupaca i ogroman
neiskori?cen prostor za investiranje i razvoj. Odobrili su nam kredit od
100 miliona evra, a Evropska investiciona banka 250 miliona evra za razne
projekte.

U svetlu svega ?to je receno o Novom svetskom poretku, BLAGO NAMA!


=== 2 ===

http://www.dan.cg.yu/?nivo=3&rubrika=Aktuelnosti&datum=2004-11-16&clanak=15955

Dan (Podgorica)
Izdanje: 16-11-2004
Aktuelnosti

ZA KUPOVINU KASARNI NAJZAINTERESOVANIJI KUPCI IZ SAD, IZRAELA I AUSTRIJE

Nije sve čisto u prodaji vojnih objekata

Predstavnici Ekonomskog instituta u Beogradu procijenili su da nekretnine
Vojske SCG, koje su vi?ak, vrijede manje od jedne milijarde eura, a oru?je
i oprema oko 300 miliona. Spisak od 500 objekata koji su progla?eni vikom,
a pripadaju Vojsci SCG biće revidiran, a novi će uskoro biti sačinjen
- najavljuju iz Fonda za reformu Vojske SCG. Prije nekoliko dana potpisani
su prvi ugovori sa američkom firmom Meridian Homes a stigao je veliki
broj ponuda za kupovinu objekata. Najzainteresovaniji su kupci iz SAD, Izraela
i Austrije.
- Nije sve čisto oko prodaje vojne imovine. Trebalo bi da se razjasni
da li je ova firma u vezi sa pojedincima iz političkog vrha ili nevladinim
organizacijama, dakle, da li će se objekti koje oni kupe koristiti kao
teren za američko stacioniranje, da li će to koristiti Pentagon,
ili će se upotrebljavati u civilne svrhe - pita se vojno-politički
komentator Milovan Drecun.
On tvrdi da bi trebalo da se otkrije koji je to poseban interes američke
firme i za?to se to krije od javnosti.
- Novčana sredstva od prodaje vojne imovine trebalo bi da se koriste
za obezbjeđenje pripadnika Vojske SCG. Međutim, nije poznato da
li postoji plan za prodaju imovine, odnosno, da li se prodaju suvi?ni vojni
objekti ili se ide po nekom drugom planu. Ne postoje garancije da će
se sredstva od prodaje imovine iskoristiti za reforme Vojske i pobolj?anje
standarda njenih pripadnika - ističe Drecun uz opasku da je ova kao
i prethodna vlast poznata jedino po rasprodaji imovine.
U ovoj zemlji je sve na prodaji, pa, razumije se, (i na?alost) i Vojska,
ne samo njena imovina, ka?e za "Dan" general Vuk Obradović, lider Socijaldemokratije,
koji se posljednjih mjeseci i godina uporno bavi privatizacijom u Srbiji
i otkrivanjem, kako sam ka?e, "marifetluka" u njoj.
On ne spori da bi dio imovine Vojske mogao, ali i morao biti prodat, kako
bi prvenstveno bio iskori?ćen za rje?avanje enormno naraslih stambenih
problema Vojske, pa i reformu vojne organizacije kao cjeline. Ovdje se, međutim,
nameće pitanje da li će taj postupak biti izveden na transparentan
način.
- Imam utisak i saznanja da će se pod firmom anga?ovanja nekih stranih
revizorskih kuća i tobo?e anga?ovanja ekipa svakovrsnih eksperata ponovo
dogoditi jedna nemilosrdna rasprodaja kasarni i drugih objekata. Ja sam tek
sinoć saznao ko je čovek na čelu tog Fonda za prodaju (?ivulović),
?tavi?e da su neki objekti već prodati i da je u planu prodaja serije
drugih objekata. Moram da postavim pitanje za?to javnost to tek sada saznaje.
Ko je stavio svoj paraf iza svega toga - pita se general Obradović i
konstatuje:
- Imajući objektivan odnos prema Vojsci u posljednje vrijeme i svemu
onom ?to joj se upućuje, moram reći da i to podgrijava sumnju u
sve ono ?to bi se moglo dogoditi - ka?e general Vuk Obradović.
Profesor na Fakultetu za civilnu odbranu dr Zoran Dragi?ić, vojni analitičar,
ka?e da ne vidi ni?ta lo?e u prodaji objekata Vojske.
- Oni su građeni za potrebe one nekada?nje "hladnoratovske" vojske,
biv?e SFRJ, poput ogromnih kasarni i drugih objekata. Sada je dobro osloboditi
se tih objekata, a od tih para stvoriti manju vojsku, profesionalnu, ubojitu
i, naravno, dobro plaćenu. Da li će ta sredstva od prodaje objekata
biti dovoljna da se Fond za reformu "obogati" i izvr?i sve zadatke, nijesam
siguran - ka?e Dragi?ić, i nagla?ava da neke kasarne, poput onih na
teritoriji Crne Gore, poslije odluke o smanjenju sastava treba da se prodaju,
ali nikako po bagateli.
M.B.- N.P.




__________________________________________________________________
TISCALI ADSL 1.25 MEGA
Solo con Tiscali Adsl navighi senza limiti di tempo
e telefoni senza canone Telecom da 19,95 euro/mese.
Attivala entro il 20 luglio, IL PRIMO MESE E' GRATIS
Scopri come, clicca qui
http://abbonati.tiscali.it/adsl/sa/1e25flat_tc/